Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'Razgovor'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 3 results

  1. Danijela

    Razgovor

    Razgovaram skoro sa drugaricom i kaže mi u jednom trenutku "Divim ti se koliko si hrabra, tako sama kroz život." Najpre nisam znala na šta tačno misli. Kaže, "samo tvoje selidbe...ja to ne bih izdržala, sama sa detetom..." "imas taj stambeni kredit, to je takva hrabrost koju ja nemam..." nabraja, nabraja segmente mog života. Iz njenog ugla, moj život je muka, iz mog, nije muka nego borba da mi bude bolje. Pričam skoro sa jednim drugom koji ima privatnu firmu pa kao zbog toga nikada nije išao sa decom i ženom na odmor. Uvek je ostajao "zbog posla". Odveze ih na more, ostane jedan dan, vrati se kući i onda posle dve nedelje ide po njh. Kaže, deca su mala a on nema živce, nego kad porastu, onda će on da ide sa njima. Najveći odmor mu je kada je sam u kući. E, ali tada oni neće hteti sa tobom, kažem mu ja. Malo se zamislio. Došla mi skoro drugarica koja već dvadesetak godina živi u inostranstvu, kaže, dovela i neke prijatelje strance u Beograd, pa me pita gde da ih vodi na večeru. A ja - pojma nemam. Znam za dva mesta na kojima sam bila pre više od godinu dana...stvarno ne znam. Ona u čudu, pa kako je moguće da sam izgubila socijalni život. Reč po reč, kažem joj da nije socijalni život samo večere po restoranima, da ljudi uglavnom dolaze kod mene kad eksperimentišem sa hranom pa probamo nešto novo... Ništa joj nije bilo jasno. Rekla mi je da sam izgubljen slučaj. Mrzelo me da joj objašnjavam dalje. Valjda ih je odvela na neko dobro mesto. Jedna moja rodjaka, nikada nije znala da razgovara, uvek je držala monolog. Govorila mi je da ako izlazim nenašminkana iz kuće, uvek da stavim velike naočare za sunce, nosim šešir, maramu ili beretku...već zavisi od godišnjeg doba, da ni komšinica ne sme da me prepozna. Na moje pitanje "Zašto?", odgovarala je "Ma slušaj šta ti se priča". Zamišljala sam sebe sa tim cvikerima i velikom maramom kako se šunjam po stepeništu da me neko ne vidi...smejem se i dan danas. Nadjem skoro neku priču o štednji. Žena je izabrala novčanicu od pet dolara i svaki put kad bi je imala u novčaniku, odvaja je u jednu kutiju. Za 12 godina uštedela je trideset i nešto hiljada dolara. Predlog za ove nače prostore da se izabere neka novcanica od 50 ili 200 dinara koja nije baš tako česta...i da se proba. Neki moji poznanici su tako za godinu dana uštedeli hiljadu evra... Ispričam ja to na radiju, kad javi se slušateljka koja mi napiše kako treba da me je sramota što dajem predloge za štednju kad ona plaća lekove, kablovsku, komunalije... a ja radim "sedeći posao" i izmišljam štednju. Sa njom nema razgovora. U razgovoru treba da učestvuju sve strane, inače je to monolog ili diktat. Iz raznih razgovora sa poznatim i nepoznatim osobama svašta sam naučila i o sebi i o njima, ali da li smo se uvek i razumeli? Ako razgovaramo, postoji mogućnost da cemo se razumeti, ali ako ćutimo i mislimo da se neke stvari podrazumevaju, onda je moguća i propast na vidiku. Nekada su mi davali po 100 dinara da ćutim pet minuta. Da sam ćutala i štedela, ko zna koliko bih danas imala. Gorica Nešović https://www.facebook.com/AllMeCosmetics/posts/1505217509530322
  2. “Црна Гора је, нажалост, посљедња од држава које су настале распадом бивше Југославије, која још увијек није донијела тај закон о вјерским организацијама”, казао је митрополит Амфилохије у разговору за портал ИН4С. Он је подсјетио да је Православна црква у вријеме краљевине Црне Горе била државна вјера. “То показује да у посљедњих 100 година нијесмо напредовали у поштовању људских и вјерских права, односно права човјека, јер слобода вјере је исконско људско право, пошто без вјере нема ниједног озбиљног друштва. Једна озбиљна држава прво што би требало да уради јесте да донесе један такав закон. Надамо се да ће то бити утрађено у што скорије вријеме, пошто се сада налазимо у једном правном вакуму горем него у вријеме комунизма”, навео је митрополит Амфилохије. Према његовим ријечима, Православна црква у Црној Гори је, у одређеном степену, гоњена црква, а разлози за тако нешто како су идеолошке и националистичке природе. “Надамо се да ће, након што су завршени избори, ствари кренути бољим путем иако сам, морам да признам, помало забринут судећи по ономе што је изјављивао предсједник Скупштине Црне Горе Ранко Кривокапић да постоји некакав тајни договор унутар владајуће коалиције у циљу разбаштињења, да не кажем уништање Митрополије црногорско-приморске, односно СПЦ”, казао је митрополит Амфилохије. Он се нада је да у питању било предизборно препуцавање и да неће доћи до остварења таквих идеја у Црној Гори 21. вијека, посебно што би један такав однос био не само антибожји и антиправан, већ и антиевропски. Фашизам у слици и прилици “Надам се да су у питању флоскуле недораслих политичара, јер се одузимање црквене имовине догађало само у временима револуција и никада више. Да ли ће садашња црногорска администрација кренути тим безумним путем – не могу да вјерујем, али све је могуће”, казао је митрополит Амфилохије. Он је подсјетио да је Влада Црне Горе склопила уговоре са Римокатоличком црквом, Исламском и Јеврејском заједницом, али не и са Православном црквом. “Са Православном црквом, односно са Митрополијом црногорско-приморском и осталим епархијама СПЦ још увијек није дошло до тога, иако скоро 80 одсто грађана Црне Горе припада православљу”, навео је митрополит Амфилохије. Упитан да ли се ускоро може очекивати и уговор са Православном црквом, он је указао да код многих у државним органима Црне Горе “постоји страх од једне групе милитантних дукљано-монтенегрина, који су постали идеолошки фанатици”. “Можда је тешка ријеч, али се бојим да иза једног таквог односа према Православној цркви у Црној Гори, стоји једна минорна, али веома милитантна група, која је, по свему судећи, фашистички настројена, јер не признаје никога и ништа у Црној Гори сем саму саме и покушава да Црну Гору и њено свеукупно историјско биће, као и садашњи тренутак, обликује по својој слици и прилици” истакао је митрополит Амфилохије. Посао за психијатрију Према његовим ријечима, није то први сличан покушај у Европи, али се зна да су сви такви покушаји пропали, па ће и овај у Црној Гори. “Рецимо, ту је инсистирање те групације да створе своју такозвану црногорску православну цркву. Нека се само сјете хрватске православне цркве коју је током Другог свјетког рата насиљем створио Павељивећ режим. Можда се тај сраман и бестидан пројекат у тадашњој Хрватској може и разумјети, јер је то било вријеме рата и фашизма, али чиме објаснити један такав покушај сада у Црној Гори – то је већ питање за психијатрију”, казао је митрополит Амфилохије. Коментаришући уклањање Светог Саве и великог броја српских писаца из црногорских уџбеника,он је рекао да је то најбољи показатељ да је у Црној Гори завладао просветни мрак. “То је нешто што се први пут догађа у историји Црне Горе, а последица је једне идоктринације које нема ни у једној другој европској држави. Али, Црна Гора је, ето, и по томе оргинална”, навео је митрополит Амфилохије. Упитан како гледа на улогу Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори на афирмацији српске духовности и заштите српског идентитета, он је казао да се ради о значајној мисији. Митрополит црногорско-приморски је подсјетио да је и Петар Други Петровић Његош био члан Матице српске. “Данашња Матица српска у Црној Гори само наставља традицију коју су утемељили Његош и други најзначајнији пјесници из Црне Горе. Матица српска је само наставак онога што се у Црној Гори дешавало од времена Црнојевића, а посебно од времена Петровића. Надам се да ће то донијети и плодова”, закључио је митрополит Амфилохије. Извор: ИН4С Радио Светигора
  3. Да ли је на делу прогон и притисак на православне у Македонији, Црној Гори и Хрватској? - Догађаји у последње време говоре да је реч о прогону. Као Црква покушавамо да живимо по законима Јеванђеља које нам је Господ оставио, да будемо светлост овога света, да сведочимо истину и самог Христа, без обзира у којој се епархији налазимо. Истовремено смо сведоци да се Црква на многим местима прогони кроз различите облике притисака. То се види после најновијих хапшења у Македонији, слично је у Црној Гори, а није много боље ни у Хрватској. Ми нисмо потпуно задовољни по питању нашег статуса, по питању повратка имовине, али и наше слободе. Постоје добри законски оквири, а ми се боримо да се они у Хрватској остваре у пракси. То је подвиг који стоји испред нас, то је наша мисија у борби за наш опстанак на овим просторима. Из Хрватске стижу слике лепог Приморја и позиви српским туристима да су добродошли, али каква је слика реалног, свакодневног живота. Има ли будућности за Православну Цркву на тим просторима? - Ми се у Далмацији боримо да очувамо наше историјско присуство, да сачувамо наш народ у православљу и Богословију у Крки. Боримо се да опстанемо. Постоји будућност за Цркву, јер имамо одговорност према делу Цркве који нам је поверен и према нашем народу који овде живи, као и према повратницима. Подсетио бих на податак да је до рата 1995. године на просторима Епархије далматинске живело око 100.000 Срба са педесет активних свештеника и преко 120 ученика у Богословији «Света Три Јерарха». После овог несрећног, трагичног рата, није остао ниједан свештеник у Епархији далматинској. Богословија је исељена најпре на Дивчибаре, после у Фочу, да би 2001. била враћена у Далматинску епархију. Црквени живот је потпуно замро, није било људи. Тадашњи Епископ Лонгин је морао да оде са народом. Већина нашег народа се иселила из приморских градова Задра, Сплита, Шибеника и централног дела Далмације. Била је пустош, српске куће, наше цркве и манастири су били спаљени. Људи су почели да се враћају на своја имања 1997. године и да обнављају живот из пепела. Почела је са радом наша Богословија, Свети Сабор је, поред мене, изабрао и Епископа Герасима, рукоположили смо по десетак свештеника - и то је био знак наде да ћемо опстати. Повратак Срба трајао је до 2003. године, када се зауставио из економских разлога - људи немају од чега да живе, нема посла и то траје до данас. Доста српских кућа је обновљено на просторима Далматинске епархије, али Срби у њима не живе. Чекају боља времена за трајни повратак или ће, по најцрњем сценарију, те куће продати. Обновили смо више наших цркава и манастира, али нисмо задовољни бројем Срба повратника. Са каквим се притисцима и инцидентима изазваним националном и верском нетрпељивошћу суочава српски народ и Црква у вашој Епархији? - Има притисака, има провокација, има напада на наше објекте на којима се пишу увредљиве пароле и врше провале, о чему извештавамо на нашем веб-сајту. Све случајеве пријављујемо полицији, која брзо реагује и штити објекте. С друге стране, то изазива непрестани психолошки притисак на вернике. То је наш крст, и ми га прихватамо и молимо се Богу за људе који то безакоње чине, да престану да то чине, јер живимо у хришћанској земљи. И поред искушења, ми не одступамо са ових простора. Сматрамо да имамо значајну мисију да очувамо своје светиње и сачувамо наш народ у православној вери. Наша мисија је и да сведочимо православље пред другим народима који долазе у наше светиње. Како пред Хрватима, који наредне године постају пуноправни чланови ЕУ, тако и пред туристима из ЕУ и исламских земаља који посећују наше манастире. Свима њима сведочимо да постојимо и да православље у Хрватској има дубоке корене. Зарад те мисије потребно је да што пре обновимо своје ризнице и музеје и да својим културним и духовним благом покажемо да је православље вековима присутно на овим просторима. Колико богослова похађа Богословију у Крки? - Тренутно четрдесет пет редовних и петнаест ванредних ученика. Сваке године имамо довољан број кандидата који се интересују, а не можемо све ни да примимо. Кандидати су углавном из Хрватске, са простора Републике Српске и Словеније. Задовољни смо, јер овај стални интерес за богословије показује да наш народ има будућност, јер се у тој школи образују свештеници који ће сутра бити пастири свом народу у Далмацији. Рад Богословије сведочи о континуитету, перспективи и будућности нашег народа на овом простору. Од 1615. године Богословија ради са малим прекидима - због ратова - до данас. Далматинска епархија је повезана са Богословијом - када се гасила Богословија, гасио се и живот у Епархији, и обрнуто. Да ли обнову црквеног живота и црквених објеката прати и жив монашки живот? - Братство постоји у највећим манастирима - Крки, Крупи и Драговићу. Обновили смо братство у манастиру Света Лазарица на Далматинском Косову у коме обитава један монах, а у манастиру Оћестово још увек нема услова за живот монаштва док се не изграде конаци, уведе струја... Основали смо нови манастир посвећен Светом Василију Острошком у селу Црногорци код Имотског, који ће бити духовни центар Имотске крајине. Ту уз постојећу цркву треба саградити конаке. Имамо сестринство у манастиру Богородице Тројеручице у Шибенику и манастиру Крупи. Манастири су живи, имају своју мисију - што је у овим тешким условима веома значајно - и увек деле судбину са српским православним народом којем припадају. Традиција је да се народ овде везује и долази на тзв. велике сајмове - саборе. Најпознатији сабор је у манастиру Крки за Преображење, када се окупи преко десет хиљада људи. Пуно верника долази на празник Успења Пресвете Богородице у манастир Крупу, као и у манастир Драговић на Малу Госпојину. Кроз ове саборе су током историје Срби очували своје постојање, своју веру, културу и језик. После летњег периода ти људи се углавном враћају у Србију. Надамо се да ће се побољшати услови за економски опстанак и да ће се они вратити у своје куће у Далмацију. Средином марта ове године потписан је Протокол Министарстава културе Србије и Хрватске о повратку културних добара из Србије у Хрватску, која су спасена током рата из Хрватске. Ради се о 1.065 предмета из српских манастира и цркава који су склоњени у Србију. Ви кажете да ризнице нису обновљене - коме се у том случају враћа имовина СПЦ и баштина прогнаних Срба Крајишника? - То је веома осетљиво питање. Културно благо, које је сачувано и налази се у највећем броју у Музеју СПЦ, треба да буде враћено на просторе Далматинске епархије када се за то стекну услови, када будемо имали адекватне ризнице у манастирима или при црквеним општинама. У Шибенику градимо музеј и ризницу, такође и у манастиру Крки у којима ће бити изложени експонати. Радови су у току и још није време да се врате наше иконе, рукописне књиге из петнаестог и шеснаестог века, портрети игумана манастира, богослужбене одежде и реликвије које су спасене од уништења током последњег рата. За ризницу манастира Крке се зна да има 2.200 експоната који се тренутно налазе у Музеју СПЦ и једна је од најбогатијих у СПЦ, после хиландарске, цетињске, студеничке и дечанске. Ми не можемо то благо да вратимо у Далматинску епархију док се не уради пројекат ризнице, док се не уграде аларми и климатизација по високим стандардима. Процењује се да је током последњег рата заувек нестало око седам хиљада икона и светиња у Хрватској. - Наша културна добра потражујемо од Завода за заштиту споменика и Министарства унутрашњих послова у Хрватској који су за то надлежни. Политичари често не помињу нестанак старе српске баштине из наших храмова, а она је за нас веома важна. Постоје спискови и фотографије иконостаса које су радили шибенски, сплитски и задарски заводи. За неке ствари не знамо, јер су српски свештеници протерани, цркве и манастири девастирани, па је много тога уништено и спаљено. Не можемо да нађемо наше матичне књиге крштених и упокојених, јер су и оне страдале у спаљеним црквама. Затицали смо страшне ствари после ове ратне трагедије. Али, потражујемо и обраћамо се надлежним институцијама. Недавно се десило да су пролазници пронашли на улици иконе спаковане у кесама, које су нам враћене преко МУП-а. Вратићемо све иконе у парохијске цркве којима припадају или их задржати у ризници. Постоје спонтани случајеви, али ми инсистирамо на организованом повратку икона и блага путем државних структура. То је велики подвиг који нам предстоји. Очекујемо да се уз културно добро врати и наш народ који је овде вековима живео. Не можемо прихватити концепцију да постанемо археолошка вредност на просторима Далмације. Ми хоћемо да живимо ту, и то уз културна добра која смо вековима стварали. Неприхватљиво је да се врати културно благо а да ми Срби постанемо само музејска вредност на овим просторима. Православље у Далмацији је кроз историју непрестано било на распећу. Од Хрватске државе очекујемо да не будемо грађани другог реда, нити желимо да одемо из Далмације, јер нам то не дају наше светиње. Желимо да живимо у љубави и хришћанском поверењу са свим другим народима који овде живе. Има различитих размишљања о учешћу Православне Цркве у екуменском покрету и дијалогу са другим хришћанским Црквама. Зашто је важна тежња за јединством са другим Црквама? - Екуменски дијалог је комплексан. Црква је непрестано живела у дијалогу са људима који су изван Цркве, који исповедају другу веру. Постоји и унутрашњи дијалог који Црква води са својим верницима и људима који исповедају православну веру. То је природа Цркве. Што се тиче званичног дијалога са представницима Римокатоличке или Протестантске Цркве, он се води годинама путем теолошких комисија које се баве одређеним областима. Ми смо кроз тај дијалог позвани на сведочење наше вере и нашег православног искуства онима које сматрамо својом браћом, а који сада исповедају другу веру. Упућени смо једни на друге, и требало би да водимо разговор о основним животним и теолошким питањима. То је позитивна страна екуменског дијалога који треба до постоји. Екуменски дијалог није штетан, а најмање је пут за издају православља, како га поједини злонамерни или неинформисани људи погрешно тумаче. Морамо да водимо дијалог са свима и да сведочимо своје искуство вере. Тај дијалог има своју меру и свој критеријум, а то су Свето Предање, Свети канони и учење Светих Отаца. Православље носи у себи пуноћу благодати Духа Светога, пуноћу Истине коју ми сведочимо пред другима у дијалогу. Како Православна Црква треба да се одреди пред новим, промењеним историјским и друштвеним околностима које намећу европске интеграције? - Ми очекујемо већу слободу и европске демократске принципе који би требало да важе и за наше Србе у Хрватској. Очекујемо економски опоравак, јер тренутно нема инвестиција, које су услов за повратак наших људи. Пред Црквом је велика одговорност - да и даље сведочимо православну веру и свој православни опит пред људима са којима живимо, као и пред туристима из ЕУ који често долазе у последње време. Добронамерни од њих се изненаде када виде наше старе манастире и православно монаштво у Далмацији. Славица Лазић, Православље бр. 1089-1090, стр. 8 Извор: Епархија далматинска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...