Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'Patrijarh Irinej'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 23 results

  1. Патријарх је подржао дијалог премијера Србије Ивице Дачића и косовског премијера Хашима Тачија, истакавши да је у платформи државног врха понуђен најбољи начин за решавање косовског проблема. Патријарх Иринеј је за Радио Београд рекао да политика "и Европа и Косово" није немогућа, али је упозорио да уколико неко од Србије тражи да се одрекне Косова да би била део европске заједнице, ''онда је то превисока цена коју не можемо да платимо". Српски патријарх наглашава да се детаљи Платформе за Косово могу мењати, али да је суштина добра. "Платформа је крупан и важан корак. Могло се до ње доћи и пар година раније, али никад није касно", каже поглавар Српске православне цркве. Патријарх је подржао дијалог Дачића и Тачија оценивши да се сваки проблем мора решавати дијалогом. "И од овог дијалога очекујем праведно решење. За цркву је недопустиво да се између Србије и Косова прави било каква граница", нагласио је патријарх Иринеј. Како патријарх подсећа, "Србија је део Европе и ту нема дилеме". ''Српска историја и култура део су европске историје и културе и Србија је де факто у Европи", наглашава Патријарх. Поглавар Српске Православне Цркве тврди да "сигурно нико не жели да буде изван Европе и знамо колико Европа значи за нас, као што делимично и ми нешто значимо за Европу". "Али, ако је у питању Европа или Косово и Метохија, онда ту код нас нема дилеме. Ако треба да жртвујемо Косово и Метохију и све оно што се на Косову налази да бисмо постали чланови Европске заједнице, онда је то превисока цена коју ниједан нормалан народ не може да прихвати", нагласио је патријарх Иринеј. Папа треба да дође у Србију Поводом полемика у домаћој јавности о томе да ли би папа Бенедикт XVI требало да дође 2013. године у Србију на прославу 17 векова Миланског едикта у Нишу, патријарх Иринеј је рекао да он лично мисли да би та посета била корисна и "не би нам ништа сметала". "Папа треба да дође у Србију, то је моје лично мишљење. Иако има разлога за одлагање његове посете, било би добро да дође до сусрета и дијалога две цркве. Ја верујем да ће једног дана до тога и доћи", рекао је патријарх српски. Патријарх Иринеј је додао да постоје и друга мишљења, и да је Сабор СПЦ одлучио да на прославу позове престонице православних цркава, а и друге цркве, па и католичку, да пошаљу своје представнике на највишем нивоу. Патријарх је указао и на неке разлоге зашто у овом тренутку папа није добродошао у Србију, наводећи да је, нажалост, историја Другог светског рата и недавних ратова на тлу бивше Југославије, створила "једно велико нерасположење према нашој браћи са запада". "Многи у тим догађајима и нашим невољама виде присуство Римокатоличке цркве, тако да је можда целисходније да тај позив не буде упућен овом приликом, а како ће то бити убудуће видећемо", рекао је патријарх Иринеј. Извор: Радио-телевизија Србије http://www.spc.rs/sr/politika_evropa_kosovo_nije_nemogutsha
  2. Након радног дела седнице на коме су чланови Коморе су изабрали председника (проф. др Драгослав Шумарац), потпредседника (Милорад Миладиновић) и 120 нових чланова Скупштине, одржан је свечани део коме су присуствовале високе званице: Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј; протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије; Војислав Миловановић, протонеимар Храма Светог Саве на Врачару; Милутин Игњатовић, генерални директор Саобраћајног института ЦИП; Зоран Костић, генерални директор Алпине; Доброслав Бојовић, директор ГП Напред; Дејан Ковачевић, саветник Министра саобраћаја; и други уважени гости. Новоизабрани председник Скупштине Коморе поздравио je госте и захвалио се Његовој Светости што је својим присуством увеличао овај догађај. У презентацији рада Коморе, председник Шумарац се осврнуо на досадашњи период, у краћим цртама је представио систем организације Коморе и активности које се спроводе. Професор Шумарац је нагласио константни пораст броја чланова Коморе који се утростручио од оснивања Коморе 2003. године, представио је активности Коморе усмерене ка чланству и струци, сарадњу са ресорним Министарством и рад на међународној сарадњи где је назначено чланство Коморе у међународним инжењерским асоцијацијама - Светској асоцијацији инжењерских комора (WFEO), Европском савету инжењерских комора (ECEC) и Европској асоцијацији грађевинских инжењера (ECCE). Председник Шумарац је посебно истакао друштвено ангажовање Коморе кроз чланство у Друштву за подизање Храма Светог Саве на Врачару, давање донације за израду иконостаса цркве Светих цара Константина и царице Јелене у Нишу и изградњу куће породици Рачић, која је остала без дома у земљотресу који је задесио Краљево 2010. године. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј у свом обраћању присутнима истакао је важност инжењерске струке у развоју друштва, а пре свега улогу инжењера у изградњи и обнови цркава у земљи. Његова Светост је посебно нагласио значај подизања већег броја православних храмова у последњих двадесетак година и као један позитиван пример је истакао град Ниш у којем је до недавно било свега две цркве, док је данас ситуација знатно боља. При томе је похвалио учествовање Инжењерске коморе Србије у изради иконостаса цркве Светих цара Константина и царице Јелене у Нишу и изградњи Храма Светог Саве на Врачару. На крају, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је свима пожелео срећне Божићне празнике. Након говора Његове Светости присутни су уживали у концерту нашег истакнутог уметника Слободана Тркуље који је изводио музику инспирисану народном традицијом на један иновативан и њему својствен начин. Извор: Инжењерска комора Србије http://www.spc.rs/sr/patrijarh_srpski_irinej_prisustvovao_sednici_skupshtine_inzhenjerske_komore_srbije
  3. Његовој Светости саслуживали су Преосвећена господа Епископи: зворничко-тузлански Василије, сремски Василије, банатски Никанор, бачки Иринеј, тимочки Јустин, врањски Пахомије, шумадијски Јован, браничевски Игњатије, далматински Фотије, будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григорије, ваљевски Милутин, рашко-призренски Теодосије, западноамерички Максим, крушевачки Давид, полошко-кумановски Јоаким, брегалнички Марко, стобијски Давид и јегарски Порфирије, уз учешће великог броја свештенства, монаштва и благочестивог верног народа из свих крајева Србије. У име манастира Хиландара, у којем се блаженоупокојени владика Хризостом подвизавао две деценије, у чину архијерејског опела учествовао је јеромонах Серафим. Заупокојеној Литургији и опелу присуствовали су министар грађевинарства и урбанизма г. Велимир Илић, директор Канцеларије за сарадњу са традиционалним Црквама и верским заједницама г. Милета Радојевић, високи представници Војске Србије и Министарства унутрашњих послова, као и представници локалних власти. Академску елиту је представљао Вељко Михајловић, академски сликар из Београда. Од блаженопочившег Епископа Хризостома на опелу се дирљивим речима опростио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. У име свештенства и монаштва Жичке епархије од свога Архијереја опростио се протојереј-ставрофор Љубинко Костић из Матарушке Бање. У име апостолског нунција г. Орланда Антонинија говорио је велечасни Леополд Рохмес, генерални викар Београдске надбискупије. После опела тело блаженоупокојеног владике Хризостома је, по његовој жељи, пренето у манастир Рујан, где је похрањено. Помен је одслужио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован. Извор: СПЦ https://www.pouke.org/forum/topic/23065-%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%BB%D0%BE-%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%83-%D0%B6%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BE/page-8
  4. Зборник проповеди носи наслов Покајте се и верујте у Јеванђеље. У предговору ове књиге садашњи Епископ нишки Јован истиче да су архипастирске проповеди свог претходника на нишком архијерејском трону, а сада Патријарха Иринеја, богогласно сведочанство о неуморном “проповедању Речи” Божје, о упорном “настојању у време и у невреме” на спасењу људском, о таквом трезвеноумном “кару” и очинском “запрећивању' у циљу исправљања заблуделих, о таквом човекољубивом “тешењу, са сваком стрпљивошћу и поуком” у духовном руковођењу душа жедних живе воде Бога Живога. Зборник је сачињен од шест тематских целина: Светлост Христова просветљује све (проповедина Господње празнике); Пресвета Богородице, спаси нас! (проповеди на Богородичине празнике); Диван Бог у Светима Својим (проповеди на светитељске празнике); Покајте се и верујте у Јеванђеље! (проповеди на јеванђелске теме); За Крст часни и Слободу златну (проповеди на празнике српских Светитеља); Ви који се у Христа крстисте, у Христа се обукосте (предавања на теме пастирског богословља). Треба одмах рећи да проповеди објављене у зборнику чине део сачуваних проповеди некадашњег Епископа нишког, а данас Патријарха српског, тако да овај зборник представља први од више будућих томова архипастирских проповеди, обраћања и предавања. Проповеди су, за објављивање у овом зборнику, изабране из обимне текстуалне грађе коју је аутор оставио за собом у архиви Епархије нишке. Из текстуалних материјала, који су уредништву били на располагању, види се да се аутор, са великом пажњом, припремао за сваку литургијску беседу. Са друге стране, темељитост припремања беседе, то јест свесно предупређење сваке импровизације открива и велико богословско поштовање проповедника према верницима-слушаоцима. Ове беседе су словесни плод ауторовог вишедеценијског архипастирског “трезвовања у свему” ради јединства и напретка Цркве, “злопаћења” ради очувања и напретка богоповерене му пастве, “вршења дела јеванђелиста и испуњавања служења” – проповедања Христа Распетога и Васкрслога свакоме и свима. За ауторов беседничко-педагошки поступак карактеристично је и то да је библијске и богословске теме увек прожимао примерима из свакодневног живота, да би садржину проповеди што више приближио верницима, а њих - спасоносној и животворној истини Речи Божије. Од дана, када је 2/15. јуна 1975. био устоличен на древнохришћанску катедру епископа нишких, када је у приступној епископској беседи нагласио да “епископ Српске Православне Цркве нема потребе да ствара свој лични програм, јер је његов рад програмиран Светим Јеванђељем, светим канонима и освештаним Предањем, које је српском свештенослужитељу оставио Свети Сава”, тадашњи Епископ нишки Иринеј се неодступно држао тог “светосавског устава којег су се држали сви његови велики и свети претходници на трону епископа нишких”... Нишка епархија је, данас, по простору и броју верних, највећа у нашој Цркви. Зато није мала и лака ствар бити на челу једне такве епархије. Отуда је разумљив и оправдан страх који испуњава моју душу, у тренутку када ми Црква поверава једну такву дужност, за коју је неопходна ревност Светих Пророка, мудрост и љубав Светих Апостола и истрајност Светих Подвижника. У овом значајном догађају, дубоко свестан тежине бремена и величине поверене ми дужности, неисцрпну утеху и надахнуће за радосно ношење крста епископске службе, налазим у речима Господњим, изреченим Светим Апостолима, када их је Он - васкрсли Господ, послао у свет да проповедају Свето Јеванђеље ... (стр. 18) Од почетка свог епископског служења, попут свих истинских светосавских епископа Српске Православне Цркве, никада није одвајао програм Светога Јеванђеља и јеванђелски идеал од учешћа Цркве у конкретном крсноваскрсном историјском животу народа српског, како је и обећао у поменутој беседи на устоличењу: “У свим страдањима и народним трагедијама Црква је увек била уз народ и са њим, и у добру и у злу, делила његову судбину. У страдањима народним, Црква је патила као и њен народ, и подгревала и јачала веру и наду у победу добра над злом, правде над неправдом. Останите и сада уз Цркву као уз тврди град, као уз светионик који обасјава вашу прошлост и осветљава ваш пут у будућност. Црква Православна је наш народ увела у ред историјских и културних народа, и надахнула Га да створи дела непролазне вредности културног стваралаштва. Без Цркве нема духовног и моралног живота, а без тога се ни човек не би могао назвати истинским човеком”. Та два идеала - идеал јеванђелски, новозаветни, остварен у непребројним Светитељима Божијим, обоженим људима Божијим, и - идеал светосавски, остварен у Светом Сави Српском, равноапостолном и васељенском, живом човеку Бога Живога, уствари тај двоједни и јединствени идеал богољубивог човекољубља и човекољубивог богољубља, хришћанског православног родољубља и отачаствољубља, хришћанске љубави према свим људима и народима, према свецелој твари Божијој, одредио је благословени оквир свих видова епископског служења Епископа нишког Иринеја, аутора књиге Покајте се и верујте у Јеванђеље, коју Епархија нишка објављује у знак најдубљег поштовања према Епископу Цркве Христове, који је - тридесет и пет година (1975 - 2010) трудио, сејао и заливао, орао и преоравао нишку Њиву Господњу - исписивао крвљу, знојем и сузама душе своје странице живе књиге Епархије нишке. А та се књига исписује већ вековима саборним и непрекинутим цркво-саздатељским трудом хришћанских покољења од времена ранохришћанских Мученика наисуских и, потом, Св. цара Констанина Великог, првог хришћанског цара, родом из Наисуса (данашњега Ниша), преко средњовековних тиховатеља нишкога краја и Новомученика за Крст часни и Слободу златну у временима турскога ропства, све до данас. Тим путем светоконстантиновским - путем ношења свога крста у хођењу за Христом (Лк. 9, 23), путем Крста као знака свепобеде Христове над светом (Јн. 16,33), путем преображења света и историје силом Крста Христовог који побеђује, ходили су, кроз векове, Епископи нишки и, заједно са њима, свештеници, ђакони, монаси и верници богоспасаване Епархије нишке. Зато и библиотека коју покреће ова Епархија носи назив “Константинов пут”, а прво издање јесте управо књига Покајте се и верујте у Јеванђеље, зборник у коме су објављене изабране архипастирске беседе које је Његова Светост Патријарх Српски Иринеј изговорио са катедре Епископа Нишког у периоду свога епископовања у Епархији нишкој од 1975. до 2010. године. За наслов књиге узете су речи Господње упућене Галилејцима на почетку Његове проповеди: “Покајте се и верујте у Јеванђеље” (Мк. 1, 15), јер оне, на најбољи начин, изражавају саму суштину како проповеди Јеванђеља, тако и самог хришћанског живота, живота у Христу: покајање (покајно одрицање од почињених греха - преумљење, промена етоса и свецелог начина умовања, осећања и живљења) и вера у Јеванђеље, у Добру Вест Божију човеку, а то је – Оваплоћење Божије и обожење човеково, спасење у Христу. У уводном делу зборника, уместо предговора, дата је ауторова беседа приликом устоличења на трон Епископа Нишких, 2/15. јуна 1975, под насловом “Јеванђеље, канони, Предање - светосавски програм епископског служења”. Беседе које следе систематизоване су и заокружене око једне теме. Занимљива је чињеница коју је уредништво открило током реализације овог зборника, а то је да рукописни материјал открива да је аутор имао наглашени осећај за детаљ и лепоту изражавања. Првојерарх је, за своје беседе, састављао концепте у којима је, у основним цртама, разрађивао тему празника или тумачења Јеванђеља. За уредништво је најбитније да је концепте беседа записивао својеручно и да их је сачувао, а онда их, током рада, допуњавао новим идејама, замењујући поједине речи или изразе прикладнијим или јаснијим синтагмама. Концепт беседе је аутору служио као подсетник, на основу кога је, током саме литургијске проповеди, развијао беседу надахнут Духом Светим. Захваљујући троиподеценијском личном труду и марљивости аутора, у епархијској архиви је остао огроман материјал који тек треба да буде научно истражен и проучен, класификован и архивиран на одговарајући начин, у складу са архивско-библиотечким стандардима. Надахнуте, пре свега, богослужењем Цркве и извирући потпуно из њега, прожете изванредним познавањем Светога Писма Старога и Новога Завета, као и житијске и патристичке литературе и мисли, ауторове беседе су богате богословско-догматском, етичком и духовно-историјском садржином. С друге стране, оне су често поетски надахнуте, удивљене пред микро-космичком тајном човекове личности, пред тајном васионе и историје, пред красотама природе која нас окружује. Аутор основну мисао и поруку сваке своје беседе увек износи на реторички јасан и библијски једноставан начин, тако да је сваки верник може примити у своје срце и умом својим разумети. У својим беседама и проповедима аутор је синтетисао педагошки дар и хришћанску ученост са надахнућем и једноставношћу изражавања. Плетући се око богослужбеног круга празника црквене године и библијских тема, ауторове беседе су увек у литургијској функцији, тако да оставља велики залог за будућност пошто истиче да је главни педагошки циљ црквене, тј. литургијске, проповеди изграђивање Цркве као живе и делатне литургијске, историјско-есхатолошке заједнице. Ауторове проповеди објављене у зборнику Покајте се и верујте у Јеванђеље сведочанство су истина које се тичу саме тајне Цркве и саборности, као и тајне спасења у Цркви. С друге стране, оне откривају правог светосавског епископа, строгог а брижног архијереја, који - на мојсијевски и светопавловски начин - воли свој народ, али га, истовремено, и очински правично опомиње, укорева и, када је то потребно, обличи ради исправљања и враћања на пут Христов. Врло је занимљиво истаћи и да се – кроз проповеди – препознаје да је аутор у сталном додиру са народом и да добро га познаје, да осећа дах свога народа, осетљив је за муку и невољу народну, састрадава са својом паством, има велику љубав према епархијанима и велику жалост због оних који скрећу са пута Христовог и отпадају од Цркве; он улази у менталитет и душу народну да би исти тај народ привео саборном уму Цркве, уздигао га на висине Јеванђеља и црквенога етоса; он народне мудрости оплемењује и продубљује Божанском премудрошћу црквенога ума. ђакон мр Ивица Чаировић Информативна служба Српске Православне Цркве
  5. РТС: Обележавање јубилеја и славље и обавеза Организациони одбор за обележавање 1.700 година Миланског едикта, којим су председавали председник Томислав Николић и патријарх Иринеј, одлучио да свечаност отпочне 17. јануара 2013. концертом хора Сретењског манастира. Предстојеће свечаности су и славље и обавеза, поручио председник Николић. Председник Србије Томислав Николић заједно са Патријархом српским г. Иринејем копредседавао је Организационим одбором за обележавање 1.700 година Миланског едикта. На заседању одбора усвојен је предлог програма, обележја и одлучено је да свечаност отпочне 17. јануара 2013. године свечаним концертом духовне музике хора Сретењског манастира у Народном позоришту у Нишу. На заседању одбора учествовали су премијер Ивица Дачић, министри владе Србије, амбасадори Русије, Италије, Француске, Енглеске, Турске и Грчке, представници верских и локалних заједница. Свечаност поводом 1.700 година усвајања Миланског едикта трајаће све до 28. октобра 2013. године и имаће више аспеката, од духовног, културног и образовног, до туристичког. Поред литургијских сабрања, биће одржане културне манифестације, међу којима су и премијера представе "Константин: знамење анђела" ансамбла Народног позоришта у Нишу, опере "Аида" Ђузепеа Вердија, Девете симфоније Лудвига ван Бетовена у извођењу Београдске филхармоније. Током свечаности биће одржана бројна предавања и научни скупови на тему Милански едикт, а у школама ће бити организована предавања, како би се ученици боље упознали са документом важним за унапређење универзалних духовних и цивилизацијских вредности. Председник Србије је подвукао значај предстојеће свечаности, која подразумева и славље и обавезу. То је велики догађај за цело човечанство, јер обележава време када је проглашена верска равноправност и престанак вишевековног гоњења хришћана. Председник Србије је истакао да су тим актом хришћани могли јавно да исповедају своју веру, а да за то не сносе никакве последице. "У тој свечаности треба да учествујемо сви заједно", рекао је Николић и додао да имамо могућност да представимо Србију као цивилизацију која је достојна својих предака. "Веома је важно да сви уложимо максималне напоре да обележимо јубилеј на начин који ће нас учинити поносним", истакао је Николић. Патријарх српски Иринеј је истакао да су припреме за прославу поводом годишњице Константиновог едикта требало да почну много раније и да нам прошлост даје многе поуке како да идемо ка будућности. "Да није било Едикта, који је допринео развоју света, науке и религије, свет би био много сиромашнији", истакао је Патријарх. Осврћући се на избор места прославе, патријарх Иринеј је рекао да је град Ниш, поред тога што је место рођења светог цара Константина, уједно и место које на више начина спаја Исток и Запад. На Одбору је договорено да се даљи организациони кораци наставе по радним групама које ће бити формиране на нивоу Владе Србије. Информативна служба Српске Православне Цркве
  6. Циљ поклоничког путовања је био да се храму Свете Тројице у Враки поред Скадра пoдари Часни Крст из Јерусалима, присуствује светим архијерејским Литургијама у Пећкој патријаршији и Враки, парастосу страдалим српским и црногорским војницима погинулим у борбама за ослобађање Скадра, као и посете припадницима нашег народа и обиђу православне светиње. Овај, седми по реду, Часни Крст дар је Издавачке фондације Архиепископије београдско-карловачке а у спомен на блаженопочившег патријарха Павла, оснивача ове установе. Прошлих година Часни Крстови из Јерусалима даривани су храму Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима, манастирској капели Свете Петке у Загребу, манастирима Рмањ, Крка и Гомирје, као и цркви Светог првомученика Стефана у Великој Хочи. По доласку из Јерусалима Часни Крст је на Крстном ходу целивало на хиљаде верника упућујући своје молитве за спас и опстанак српског народа на Косову и Метохији и наших сународника у Албанији. Ношен је у храм Светог Василија Острошког у Шапцу, храм Светог Стефана Дечанског у Борову Насељу, Вазнесенски храм у Београду, био је на челу Спасовданске литије у Београду и литије у Реснику. Из манастира Раковице ношен је у стратиште Јадовно и био изнет на планину Велебит на Чачића Долац, заједно са тамо остављеним Крстом, где и данас леже закопана тела око 1.500 од усташа уморених Срба крајем августа 1941. године. На дан Светих Новомученика Јасеновачких ношен је у манастир Јасеновац, пронет у литији преко јасеновачког поља, затим на стратишта Доња Градина, Драксенић, Дракулић, Бјели Поток, Врбању, мјесто страдања Светог Платона Бањалучког, Бањалуку. На дан Свете мајке Ангелине ношен је у манастире Крушедол и Велику Ремету. У Београду Часни крст су верни целивали и у цркви Светог Томе на Новом бежанијском гробљу, храму Светог Георгија под Бежанијом, у Патријаршији. Од Крстовдана до поласка на пут Часни Крст је био у великом храму Светог Саве на Врачару. Поклоници су кренули у петак, 30. новембра, молитвеним сабрањем у малом храму Светог Саве, предвођени свештенством из Архиепископије београдско-карловачке и других епархија. Млади Србин, Милан Тадић, који живи у Борову Насељу, Часни Крст је у Васкршњем посту ове године на рукама узнео на Голготу, место Христовог страдања. Са њим је била и доктор Драгана Тасев из Београда која је носила прошлогодишњи Часни Крст. Све до одредишта, храма Свете Тројице у месту Врака крај Скадра, Милан се руководио једном мисли што је и његова порука свима нама: “Да би знао куда си кренуо, мораш да знаш ко си и одакле си пошао”. У суботу, 1. децембра, поклоници су стигли у Пећку Патријаршију, где је свету архијерејску Литургију служио је Епископ липљански г. Јован, викар Патријарха српског. Причестили су се ходочасници. Необичном светлошћу зрачило је лице блаженопочившег Патријарха Павла са фотографије прислоњене уз Часни Крст. Стицао се утисак да сам присуствује, храбри и моли за све нас. Мир, тишина, топла молитва… Вековима постојана Пећка патријаршија и њој одано монаштво и данас прима једнако све људе из свих крајева света, без обзира на вероисповест и националност. Српско духовно благо утемељено у светску баштину под својим окриљем чува највеће благодати. Данас, у 21. веку, чудимо се лудости људској, да окружење Пећке патријаршије (али и других духовних споменика на Косову и Метохији који нису у потпуности разрушени) могу да чувају припадници страних војски, оклопна возила, бодљикаве жице… Епископ липљански Јован је био домаћин поклоницима, а сестринство манастира је припремило трпезу љубави. Део националног ансамбла “Коло” је поздравио домаћине и групу поклоника песмама Старе Србије. После ручка поклоници су посетили српско село Гораждевац. У Гораждевцу данас постоје три школе које похађају педесетак младих основног и средњoшколског узраста. Деца Гораждевца и уметници из “Кола” су се надпевавали. Нико није задржао сузе када је ученица гораждевачке школе Анђела прочитала потресну песму о страдању њених вршњака Ивана и Пантелије које су шиптарски злочинци убили пре неколико година док су се радосно купали на Ибру. Једна је порука из Гораждевца: Никада нико од њих неће напустити своје место. Жеља за новим сусретима, живим речима заједништва, снаге и утехе само се обострано појачала. Обећали су поклоници да ће их поново посетити. На суботње бденије поклоници су стигли у Дечане. Слика иста као испред Пећке патријаршије. Прилаз чувају страни војници. Једино Дечани стоје високо уздигнути у небеске висине, упркос сваком злу које човечанство само себи задаје, како овде, тако и широм света. Живом разговору после бденија, чини се, не би било никад краја да се није морало кренути раније за Пећку патријаршију. Повратак у Пећку патријаршију је као повратак својој кући, повратак себи, повратак бићу по Божјем подобију. У недељу, 2. децембра, у освит зоре поклоници су кренули на пут у Албанију, у место Врака крај Скадра, на свету Литургију. Служио је Високопреосвештени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, уз саслужење свештенства Митрополије црногорско-приморске, Архиепископије београдско-карловачке и Албанске Православне Цркве, уз молитвено учешће православних Врачана и поклоника из Бара, Цетиња, Херцег-Новог, Подгорице, Београда и Велике Хоче у Метохији. Учешће у светој Литургији узели су и свештеници из Епархије шабачке и Епархије браничевске. “Управо овај град, Скадар, свједок је и носилац необичне љубави од памтивјека. Не треба изгубити из вида да је једна од првих древно-хришћанских епископија била управо у граду Скадру, већ од трећег, четвртог вијека. И не треба изгубити из вида да је овдје, у овом граду, његовој околини и данашњој земљи Албанији постојала Христова Црква од апостолских времена. И не треба изгубити из вида да је Јеванђеље Христово проповједано вјековима на латинском, грчком, словенском, албанском језику. И данас се проповједа на свим језицима којима су говорили народи који су овдје кроз вјекове живели”, говорио је митрополит Амфилохије. На служби су појали хор из Херцег Новог и дечји хор „Метохијски жубори“ из Велике Хоче. Амбасадор Србије у Тирани Његова Екселенција Мирољуб Зарић присуствовао је светој Литургији. Митрополит Амфилохије је у храму Свете Тројице говорио о Голготској саможртвеној љубави која је суштина Цркве коју она сведочи кроз сву историју. Ту истину сведочи историја Скадра од ранохришћанских времена и Светог Јована Владимира до наших дана. Митрополит Амфилохије је у цркви Свете Тројице, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, прочитао Патријархову грамату о даривању и предао Часни Крст са Господњег Гроба у Јерусалиму, који су у Враку, специјално за ову прилику, донели на дар поклоници из Архиепископије београдско- карловачке. На Бардањолу је служен парастос погинулим учесницима битке на Скадру. “Сви који су овде пострадали уписали су се златним словима у историју нашег српског православног народа. Зато је била наша дужност да данас одслужимо свету Литургију у храму Свете Тројице у Враки, и да се нађемо овде на Бaрдањолу, да пострадалнике поменемо пред лицем Божијим, да покажемо да нијесмо недостојни њихове жртве и њиховог подвига,” говорио је митрополит Амфилохије. Падала је киша – чинило се да ће све потопити – и дувао је јак ветар, али нису успели да погасе свеће забодене у свету земљу у којој почива око 10.000 војника. Домаћини и организатори овог сабрања, чланови српско-црногорског удружења „Розафа-Морача“ и братства „Свети Јован Владимир“, приредили су у Скадру трпезу хришћанске љубави. Изведен је и богат културно-уметнички програм у којем су наступили црквени хор при храму Архангела Михаила из Херцег Новог, мушка певачка група при КУД-у Божидар Мицић и дечја певачка група “Косовски жубори”, обе из Велике Хоче, песници Душко Петровић и Биљана Живковић и народни гуслари. Реситалом је госте поздравила девојчица Гордана Ајковић, чији је дед, Симо Ајковић, председник Братства Светог Јована Владимира. Сплет српских композиција је на виолини извео ученик Младен Лекић. Посебно одушевљење изазвао је наступ чланова националног ансамбла „Коло“ из Београда. „После 97 година, први пут се десио овакав јединствен историјски, културни догађај, сусрет припадника истог народа, истих по вери, традицији и култури, а живе у две државе, данас праћени бројним искушењима. Главни циљ српске националне мањине у Албанији је да очува свој идентитет, културу, традицију, посебно језик. Сабирају се у својим храмовима којих нема много у данашњој Албанији. И поред свега, успели су да очувају православну веру“, говорио је један од домаћина Павле Јакоја. Митрополит Амфилохије је на крају свог једнодневног боравка у Скадру освештао просторије православног братства „Свети Јован Владимир“. Поклоници су коначили у манастиру Подмаине у Будви. Јутарња молитва у манастиру, пуна благодати праћена је великом кишом, ледом, грмљавином и муњама. После службе поклоници су са монасима остали у храму, појући у славу Господњу, све док се невреме није стишало толико да се могло прећи у манастирску трпезарију где их је братство манастира угостило. На повратку за Београд, поклоници су целивали руку Светог Јована Крститеља и мошти Светог Петра Цетињског на Цетињу, поклонили се моштима Светог Симеона Дајбабског у манастиру Дајбабе и обишли Саборни храм Васкрсења Христовог у Подгорици. Пут је даље водио до Острога и Светог Василија Острошког. После поклањања Свецу у Горњем манастиру свештеници су са присутним народом служили Акатист Светом Василију Острошком. У манастиру је приређена богата трпеза љубави као окрепљење после великих напора и подршка за предстојећи пут до Београда. Зорица Зец Фотографије: Алекса Стојковић Извор: СПЦ
  7. Извор и фотографије: СПЦ
  8. У самом храму, на зиду са десне стране, постављене су многе спомен плоче мањих димензија са сликама јунака из овога места који су своје животи дали у једном од отаџбинских ратова што су се водили у двадесетом веку, а посебно у Првом светском рату. Овакав изглед грочанске цркве сведочи да су житељи тога места, градећи цркву пре сто тридесет година, били побожни, да нису жалили новца ни труда да своје место украсе оваквим домом Божјим. А њихови потомци, који су рођени у овом месту и који су крштавани у овоме храму, нису жалили своје животе за отаџбину. Због дуготрајног паљења свећа унутрашњост храма Свете Тројице је потамнела, па је овој богомољи, на шта је упозорио и Патријарх Иринеј, неопходна темељна конзервација и рестаурација, што ће се ускоро и догодити. У време Литургије грочанска црква била је пуна верника, а међу њима било је много млађих људи, а посебно ђака који су се причестили. Присуство деце у цркви је похвалио Патријарх казавши да је то заслуга породица које правилно васпитавају своју децу, али и веронауке која се предаје у школама. После Литургије Патријарх је похвалио хор грочанске цркве и њихово појање „из срца“. У својој беседи Патријарх је нагласио колика је важност заједничке молитве у Цркви што све оне који се окупе на Литургији чини децом Божјом, а све заједно браћом и сестрама по духу, где се кроз Јеванђеље које се чита чује реч Господња. Јово Бајић Информативна служба Српске Православне Цркве
  9. Пре тога Патријарх српски Иринеј служио је свету архијерејску Литургију у храму светога Ђорђа, који са обдаништем „Ђурђиц“ дели исту порту. Патријарху је саслуживало више свештеника и ђакона, а појао је хор овог храма који води Бисерка Васић. У својој беседи Патријарх Иринеј је подсетио на подвиг светитеља кога данас прослављамо, светога Георгија. После свете Литургије, Патријарх Иринеј, у пратњи свештеника, упутио се из храма у суседно здање у коме се налази обданиште „Ђурђевак“, где су га радосно дочекала деца са својим васпитачима и родитељима. Да би показали шта знају, деца су за Патријарха и остале госте извела рецитал који су дуго увежбавала, а затим су са Патријархом, као прави домаћини, окретали и преломили славски колач. Патријарх им је поделио иконице светога Ђорђа и свете Петке, а затим су сви изишли испред обданишта где су се сликали са Патријархом. Извор и фотографије: СПЦ
  10. Заупокојену Литургију су служили сви бугарски епископи, као и представници свих помесних православних Цркава. У име Српске Православне Цркве на светој Литургији саслуживао је Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, а началствовао је Високопреосвећени Митрополит трнавски г. Григорије, местобљуститељ патријарашког трона. Опелом је началствовао Његова Свесветост Патријарх цариградски и васељенски г. Вартоломејем II, коме су саслуживали Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, Његово Блаженство Архиепископ атински г. Јероним и Његово Блаженство Архиепископ албански г. Анастасије. Светој Литургији и опелу присуствовао је државни врх Републике Бугарске са председником Росеном Плевнелијевим на челу, као и многобројни културни и јавни радници. Припадници гарде Републике Бугарске све време су држали почасну стражу код одра блаженопчившег патријарха Максима, као и на улазу у Катедрални храм. На опелу од блаженопочившег патријарха Максима опростио се Његова Свесветост Патријарх Вартоломеј, који је подсетио на велики значај вишедеценијске архијерејске службе патријарха Максима, праћене политичким збивањима која су се у многоме одразила и на Бугарску Православну Цркву, као и на његов одлучан став и допринос на очувању канонског јединства са Васељенском Патријаршијом и осталим помесним православним Црквама. У име Синода Бугарске Православне Цркве, свештенства, монаштва и верног народ од блаженопочившег патријарха Максима опростио се Митрополит пловдивски г. Николај, који је изнео животни пут Патријарха од смерног монаха Тројанског манастира - у коме ће сада, по његовој жељи, почивати - па до доласка на место поглавара Бугарске Цркве 1971. године. После опела и помена испред Катедралног храма блаженопочивши Патријарх је испраћен за Тројански манастир, где су похрањени његови земни остаци. У свом опроштајном говору Његова Светост Патријарх српски Иринеј такође је нагласио велику улогу блаженопочившег патријарха Максима не само за Бугарску Цркву, већ и за суседне Цркве, јер је, пре свега, био добар човек који је мудро водио брод своје Цркве кроз буру, сциле и харидбе у тешким послератним и обезбоженим временима. Такође, Његова Светост је посебно истакао да су односи двеју сестринских Црквава, Српске и Бугарске, били увек коректни и братски, иако је у прошлости, нажалост, између наша два народа било сукоба, несугласица и ратних дејстава. На крају, Патријарх Иринеј је пожелео Свештеном Синоду Бугарске Православне Цркве да на њиховом свенародном сабору изаберу достојног наследника на трону ове древне Цркве, коју ће са истом духовном снагом и мудрошћу водити као патријарх Максим. У послеподневним часовима чланови делегације Српске Православне Цркве посетили су храм свете великомученице Недеље, где су целивали мошти светог српског краља Стефана Милутина. Протођакон Стеван Рапајић Извор и фотогалерија: СПЦ
  11. Патријарх Иринеј, који је у петак присуствовао сахрани бугарског патријарха Максима, изразио је у интервјуу за бугарску телевизију спремност за наставак разговора о регулисању македонског црквеног питања. Међутим он је нагласио то неће бити могуће док је архиепископ Вранишковски у затвору. "Док је архиепископ Јован Вранишиковски у затвору, не може се разговарати", рекао је Иринеј и додао да му је поглавар МПЦ Стефан обећао да ће се "то питање решити", али се то није десило, преноси Верска информативна агенција. "Ми смо да тако кажем до јуче били један народ, зашто да не урадимо нешто што би позитивно деловало на наше народе. Ако се држимо ината, нећемо ничему допринети", рекао је Иринеј и истакао да су оптужбе против Вранишковског "измишљене". Патријарх Иринеј оценио је да пред православљем на Балкану стоји "позитиван период". "Људи се враћају цркви, исконским вредностима и традицији, и да православни народи треба да помажу једни другима", додао је патријарх. На питање новинара бугарске телевизије да ли Бугари у Србији имају богослужење на матерњем језику, патријарх је одговорио да се служи на црквенословенском, као и да то није проблем, јер Бугари у Србији знају српски, а Срби разумеју бугарски језик. "Између српске и бугарске цркве односи су добри, било је сложених ситуација међу нашим народима и црквама који нису били у духу хришћанства. Треба гледати у будућност, успоставити односе у складу са новим временом у коме живимо", закључио је патријарх Иринеј. Извор: РТС
  12. Причестио се велики број верних, од којих половина деца. У својој проповеди Патријарх Иринеј се осврнуо на јеванђелску причу о богаташу и сиромаху, подсетивши, између осталог, да богатство, само по себи, ако се подели са другим људима није грех, нити је сиромаштво залог за улазак у Царство небеско. И сиромах и богаташ подједнако су драги Господу ако живе по законима јеванђелским. Памте се многи богати људи који су своје богатство завештали народу, какав је био и велики добротвор Сима Андрејевић Игуманов, ктитор Призренске богословије (1871). Извор: СПЦ
  13. Поред братства храма, Његовој Светости саслуживало је и свештенство других београдских цркава, што је, уз велики број верних и деце, богослужењу давало посебну празничну атмосферу. За показану вишегодишњу ревност у служењу нашој светој Цркви, Патријарх српски г. Иринеј је одликовао пречасног јереја Невенка Сукура, првог пароха при овом храму, у чин протојереја, као и високопречасног протојереја др Луку Новаковића, старешину ове цркве, у чин протојереја-ставрофора. Информативна служба Српске Православне Цркве
  14. Монсињор др Никола Вирвол са својим сабратом др Албертом Раухом већ од 1974. г. налази се у управи Института за источне Цркве у Регенсбургу, који је основан после посете тадашњег регенсбуршког бискупа Рудолфа Грабера цариградском патријарху Атинагори и српском патријарху Герману, све у циљу пружања могућности постдипломцима православних богословских факултета и академија за изучавање немачког језика и даље праћење богословља на том језику. У овом Институту немачки језик су изучавали поједини наши епископи, професори, катихете, пароси, од којих су неки остали на служби у иностранству, укупно њих 70 лица. У овој академској години 2012/13. у Студентском дому овог Института налази се 8 српских постдипломаца од укупно 11, колико овај Дом може примити. Иаче, други разлог посете др Вирвола, који добро говори и српски језик, јесте издавање његове књиге на српском језику Петровско или политичко првенство, која је преведена и ускоро улази у штампу. СПЦ
  15. Славу узносимо и хвалу појемо у Тројици слављеноме Богу нашем, уједно осећајући велику радост што се данас, заједно са Нашом пратњом, налазимо у великоме граду Александрији, највећем и најгласовитијем од свих јелинских и нејелинских градова који часно носе име Александра Великог, у свештеном центру древне и славне Александријске Патријаршије, односно ове апостолске и другопрестоне Православне Цркве, чији се настанак поклапа са почецима хришћанства, а дугујемо га свештеној личности и мисионарском делу светог Апостола и Јеванђелиста Марка. Наша помесна Црква такође се дичи тиме што почеци хришћанске вере на њеном духовном и канонском простору задиру у апостолско доба будући да се тај простор, покривајући средишњи и западни део Балканског полуострва, отприлике подудара са античким Илириком, који се помиње у Новом Завету и везује за мисионарска путовања светог апостола Павла; као организована аутокефална Црква, међутим, наша Црква постоји тек од 1219. године, благодарећи божанском Промислу, љубави, промишљању и старању наше Мајке, Велике Христове Цркве, и задивљујућој пастирској одговорности и делатности Светога Саве, који је и постао први Архиепископ српски. Од тада датирају и изврсни братски односи наших Цркава, Александријске и Српске. Притом наглашавамо, скромно се хвалећи у Господу, да је зачетник тих односа био сâм Свети Сава, наш први архиепископ и Просветитељ рода српскога, походивши као поклоник благословену египатску земљу и братски се сусревши са тадашњим папом и патријархом александријским. Споменути међуцрквени однос умногоме се појављује као једносмеран, да не кажемо једностран: Александријска Црква се јавља као она која даје и чини доброчинство, а наша Црква као она која прима, ужива доброчинство и стога је благодарна. Да објаснимо: ваши смо дужници, са свим хришћанима без изузетка, за све што сте нам даровали у првом хиљадугодишту историје Цркве – за свето и богонадахнуто Јеванђеље по Марку; за брзо распростирање Јеванђеља спасења из овога славнога града на сав Египат и не само на Египат него и на васколики тада познати и доступни део афричкога континента; за допринос Александријске Цркве уобличавању црквенога календара са системом празникâ и за учвршћивање и даље развијање литургијске и химнографске традиције опште Цркве; за пројављивање сјајних богословских ликова, какви су били Ваши ваистину Велики претходници, Блажењејши брате, Атанасије и Кирил, заједно са толикима и једнако великима пре и после њих, без којих се не могу замислити ни васељенски сабори, ни право богословље, ни црквени канонски поредак, ни сама православност Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве; за процват, организацију, канонско уређење и еклисиолошко утемељење првобитног монаштва и за недостижну благодатну аскетску књижевност великих трезвеноумних пустињских Отаца; за благоразумни и уједно одважни курс Ваших претходника после коренитих геополитичких и религијских промена у Египту и на читавом православном Истоку од 7. века па наовамо; за постојаност у отачком благочешћу све до мучеништва и у непрекинутом мисионарском сведочењу и делању, посебно у новијим временима и све до данас, на свим географским дужинама и ширинама овога бескрајнога континента; за..., за..., за... Не би Нам достало времена кад бисмо стали казивати све што би се још могло казати. Стога смо принуђени да, ради времена које истиче, изоставимо набрајање даљих датости. Оне се, уосталом, лако подразумевају. Једино чиме, са своје стране, можемо да узвратимо као скромним уздарјем јесу, уз благодарност из дубине срца, искрено братољубље и свецела оданост и наше Цркве и Наше смерности лично славноме трону светог Апостола и Јеванђелиста Марка и уваженој личности Вас, Блажењејши, који данас достојно седите на претходно споменутом апостолском трону и који сте толико пута показали своју љубав према нама и према свима. Наше данашње саборно служење свете Литургије, уз саслужење браће архијереја из обеју Цркава, изричити је израз и свечана потврда те богодароване стварности. После Нашег нужног осврта на историју треба да споменемо и заједничку одговорност и заједничке императиве који су данас пред нама. Помињемо само неке од њих, и то оне по Нашем суду најважније. Будући да је, божанским надахнућем и штедрим даром, осигурана суштинска једнодушност и слога наших Цркава у вези са свим савременим проблемима црквеног живота, било да се јављају изнутра било да долазе споља, позвани смо – боље речено, заповест имамо од Бога – да се заједнички суочимо са грубим изазовом још постојећих противцрквених гоњења; са највишом одговорношћу доличне припреме Светог и Великог Сабора Православних Цркава и са сличном одговорношћу вођења озбиљног, достојанственог и конструктивног богословског дијалога са инославним Црквама и конфесијама; са одговорношћу вођења конструктивног академског дијалога са великим монотеистичким религијама, тојест са исламом и јудаизмом, са циљем да се, колико је то могуће, формулишу заједнички или сродни ставови о актуелним животним питањима човечанства као што су питања мира, безбедности, правде и заједничког живота у духу узајамног поштовања, затим питања сарадње, етике, особито биоетике, заједничких духовних вредности, еколошке свести и других таквих или њима сличних питања. Што се тиче свега овога, дужни смо да одговор о нади која је у нама дамо не само својој православној и једноверној браћи, нити само својим иноверним, али у Бога верујућим пријатељима, него и агностицима, па и нерелигиозним или чак безбожним људима, нашим ближњима по припадности роду људском. Уверени смо, Ваше Блаженство, да ћемо – благодаћу Пресветога Духа и молитвама светог Апостола и Јеванђелиста Марка, осталих христопроповедникâ Апостолâ, светих и богоносних Отаца у Александрији и свуда у васељени просијавших, преподобних Отаца и Матера што се у Египту и другде подвигом добрим подвизаваху и свих светих – имати дар доброга сведочења непорочне вере наше и искрене љубави према Човекољубивоме Господу и према ближњима нашим, љубави која досеже и до оних који нас мрзе и неправду нам наносе. Тако да буде, амин! Многа и благословена да буду лета Вашега богоугодног и христоподражавалачког архипастирствовања, Блажењејши Свети брате! Извор: СПЦ
  16. Пријему је присуствовао и Преосвећени Епископ ремезијански г. Андреј, викар патријарха српског.
  17. Guest

    Крстовдан у Земуну

    Славска литија предвођена српским Патријархом прошла је централним градским улицама и завршила се испред Градске општине Земун, која је Крстовдан прославља као своју заветну славу. Извештај Радија Слово љубве Извор
  18. за питањâ верске и културне баштине Српске Православне Цркве на Косову и Метохији. Извор
  19. Пријему су присуствовала Преосвећена господа епсикопи Сремски Василије и Шумадијски Јован; протојереј-ставрофор Саво Јовић, главни секретар Светог Архијерјеског Синода; као и г. Драгомир Ацовић, члан Крунског већа. Извор
×
×
  • Create New...