Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'Martirije'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.

Calendars

  • Community Calendar

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 423 results

  1. Guest

    Свети апостол Андреј Првозвани

    У Византији постави првога епископа у лицу св. Стахија; у Кијеву пободе крст на висини и прорече сјајну хришћанску будућност народу руском; по Тракији, Епиру, Грчкој и Пелопонезу преведе мноштво народа у веру, и постави им епископе и свештенике. У граду Патрасу учини многа чудеса именом Христовим и задоби многе за Господа, међу којима беху брат и жена царског намесника Егеата. Егеат разјарен због тога стави Андреју светога на муке, а потом распе на крсту. Докле год беше жив на крсту апостол Христов говораше корисне поуке хришћанима, који се беху сабрали око крста његова. Хтеде га народ скинути с крста, но он се опре томе. Најзад се апостол поче молити Богу, и при том нека необична светлост обасја га целог. То светлосно обасјање трајаше пола сата, и када оно ишчезе апостол предаде своју свету душу Богу. Тако сконча свој земни век првозвани апостол, који први од 12 великих апостола позна Господа и пође за Њим. Пострада св. Андреја за свога Господа 62. год. Мошти његове беху пренете у Цариград. Доцније глава му је пренета у Рим, а једна рука у Москву. Тропар (глас 4): Јако апостолов первозваниј, и верховнаго сушчиј брат владицје всјех Андреје молисја: мир всељењеј даровати и душам нашим велију милост.
  2. Живот и акатист светом Алексију човеку Божијем (слави се 30/17.марта) Кратко житије светог Алексија човека Божијега Преподобни Aлексије човек Божији родио се у Риму од веома угледних и побожних родитеља. Његов отац Јевтимијан био је сенатор, и одликовао се душевном добротом. Био је милосрдан према болеснима и страдалнима.Свакодневно постављаше у дому своме три трпезе: за сирочад и удовице, за путнике, одн,странце и за сиромашне. Јевтимијан и његова жена Аглаида дуго нису имали деце, и то је кварило њихову срећу. Међутим, побожна Аглаида није била без наде – и Бог је услишио њене молитве, и дао им је сина. Дали су детету име Алексије[1]. Свети Алексије је порастао здрав дечак, добро и усрдно је изучио школу. Када се опунолетио Јевтимијан и Аглаида су решили да га ожене. Одабрали су сину девојку царскога рода, веома лепу и богату. После свадбе оставши насамо са својом младом женом, свети Алексије јој је дао свој златни прстен и скупоцени појас речима: „Чувај ово,и нека буде Бог између тебе и мене докле нас Господ не састави благодаћу Својом“. После тога он је изашао из брачне собе и те ноћи напустио је очев дом. Сео је на лађу која је пловила на Исток и отпутовао је у Лаодикију, у Сирији.А одатле је заједно са трговцима стоком отишао до града Едесе, где се чувао Нерукотворени лик Господа,који се урезао на убрусу. Распродавши драгоцености што су му остале које је понео од куће, младић се обукао у просјачке рите и почео је са осталим просјацима да моли милостињу у притвору (припрати) цркве Пресвете Богородице. Сваке недеље причешћивао се светим Тајнама Христовим. Ноћи пак, он је проводио у бдењу и молитви. Јео је по мало хлеба и пио само воду. После његовог одласка од куће родитељи и жена, ожалошћени његовим нестанком послали су слуге своје да га пронађу. Неки од њих били су и у Едеси, ушли су у цркву Пресвете Богородице и дали су милостињу светом Алексију не препознавши га. Кроз неко време слуге су се вратиле у Рим не нашавши светога Алексија. И ниједном од његових рођака није било ништа откривено о њему. Тада су се они смирили, жалећи и жалостећи се за њега ,али ипак полажући наду на вољу Божију. Преподобни Алексије је провео у Едеси просећи милостињу у припрати цркве Пресвете Богородице седамнаест година. Сама Пречиста јавила се у сну црквеном стражару и открила да је сиромашни Алексије човек Божији. Када многи становници Едесе сазнаше за свети живот његов, преподобни Алексије је тајно напустио град. Мислио је да оде у град Тарс,у области Киликији,у Малој Азији,одакле је био свети апостол Павле, али брод на коме је био преподобни Алексије, због веома јаке буре скренуо је са курса,дуго је пловио и на крају је стао на обали Италије, недалеко од Рима. Свети Алексије видевши у томе промисао Божији, пошао је дому оца свога,јер био је уверен да га неће препознати. Сретнувши оца свога Јефтимијана,замолио га је да га прими и да се сети својих рођака који негде странствују. Он га је примио у малој кућици у дворишту свога дома, заповедио је слуги да му доноси храну са своје трпезе и ако има неку потребу да му се помогне. Остале слуге су га из зависти ниподаштавали и малтретирали,али преподобни Алексије је видео да то они раде научени од ђавола и примао је њихова исмејавања смирено и радосно.Он се као и раније хранио само хлебом и водом а ноћу је бдео и молио се Богу. Тако је прошло још седамнаест година. Када му је дошао час смрти, преподобни Алексије је написао цео жвот свој на папиру описујући и неке тајне познате оцу и мајци, и речи које је казао жени у брачној соби на растанку. У недељу после свете литургије у цркви светог апостола Петра десило се чудо.Изнад светога престола чуо се глас: „Тражите човека Божијег да би се он молио за Рим и за сав народ његов“. Сав присутан народ у страху и усхићењу је пао ничице на колена. У четвртак увече у цркви апостола Петра молили су Господа да им открије тога човека Божијег – и из светога престола чуо се глас : „У дому Јефтимијана је човек Божији,тамо тражите“. У цркви су били присутни римски цар Хонорије (395-423) и папа римски Инокентије I (402-417). Они су се обратили Јефтимијану, али он ништа није знао. Тада слуга који је био одређен да служи светог Алексија је испричао Јефтимијану о његовој праведности. Јефтимијан је послао слуге преподобном Алексију, али га нису затекли живога. Лице блаженопочившега светога је сијало неземаљском светолошћу. У руци преподобни Алексије је чврсто држао савијени свитак. Тело светога Алексија су са доличним почастима пренели и ставили на ложи. Цар и папа римски су приклонили колена, молећи светога да отпусти руку. И свети Алексије је испунио њихову молбу. Свитак са житијем светога прочитао је чтец цркве светог апостола Петра. Отац, мајка и жена светог Алексија су са плачем пришли и поклонили си и целивали су га. Видевши шта се то збива многи су плакали. Одар са телом светог Алексија је био постављен на сред града. Њему је почео да долази народ како би се очистио и ослободио од својих болести. Неми су почели да говоре,слепи да виде,бесомучни и душевно болесни да оздрављају. Видећи такву благодат,цар Хонорије и папа Инокентије I су сами понели тело светога до цркве.Часне мошти светогАлексија човека Божијег положене су у цркви светог Вонифатија 17.марта 411.г. 1216.г. су откривене мошти светога. Његово житије је од старине било једно од најомиљенијих у Русији. Акатист светом Алексију човеку Божијем Кондак 1 Изабрани угодниче Христов, са неба названи човек Божији, свети Алексије, похвалне песме ти приносимо, љубављу поштујући твоје подвиге, трпљење и велико страдање који си угодио Богу и јавио се раван анђелима на земљи;т и пак,пошто имаш смелост пред Господом, молитвама твојим ослободи нас од свих невоља да ти кличемо: Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше! Икос 1 Био си анђео земаљски и човек небески, блажени Алексије, од детињства си сачувао чистоту душе и тела и усрдно си љубављу пошао за Христом, Кога си тражећи оставио све красоте овога света и достигао си духовно савршенство. Због тога од нас слушаш ове дужне похвале које ти приносимо: Радуј се, рођење старога Рима! Радуј се, разрешење неплодства бездетних родитеља! Радуј се, богодаровани плоде усрдних молитава! Радуј се, од детињства са висине предизабран на богоугодна дела! Радуј се, добро васпитани у страху Божијем! Радуј се, верно научени закону Господњем! Радуј се, јер размишљаш о небеском више од земаљскога! Радуј се, јер си прехвално показао самоодрицање! Радуј се, јер си непорочно сачувао девствену чистоту Христа ради! Радуј се, јер си оставио Христа ради заручницу, процветалу красотом! Радуј се, мудри странцу који тражиш небеско отечество! Радуј се, Божији изабраниче, који си победио све нападе света,тела и ђавола! Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше! Кондак 2 Видевши непостојаност красота овога света, које су прибројане трулежи, богомудри Алексије, заволео си нетрулежна вечна добра, обећана од Христа у Јеванђељу верним слугама Његовим. Због тога си оставивши све богатство родитеља твојих, изабрао добровољно сиромаштво да би угодио Христу и да би могао незабрањено да Му певаш: Алилуја! Икос 2 Добро си схватио, блажени Алексије, да живећи у свету, у браку и богатству, тешко ћеш задобити спасење, стога кад је дошло свадбено весеље, ти си се изнедада уклонио од брака, волећи више да у девственој чистоти угодиш Богу. Дивећи се томе, похвално ти кличемо: Радуј се, љубитељу Христов, неуловљен мрежом љубави према овоме свету! Радуј се, следбениче Исусов, који си побегао од угађања телу! Радуј се, јер си задивио анђеле висином подвига твојих! Радуј се, јер си посрамио демона снагом твоје воље! Радуј се, јер си оставио град отачаства твога, да би пронашао наслеђе Вишњега града! Радуј се, јер си пошао на далеки и многострадални пут да би био заједничар спаситељнога пута! Радуј се, јер си добровољно заволео сиромаштво! Радуј се, много пута мучени глађу и жеђу! Радуј се, јер си био у даноноћним молитвама! Радуј се, јер си лице твоје квасио сузама умиљења! Радуј се, непоколебљиви стубе трпљења! Радуј се, чврсти дијаманте вере! Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше! Кондак 3 Укрепљаван силом Божијом отишао си на далеки пут, стигао си достохвални Алексије, где си као један од просјака боравио у патњама и сиромаштву, боравећи непрестано у цркви где си са сузама приносио усрдне молитве Христу Цару и Богу: Алилуја! Икос 3 Имао си свече Божији, небо као покров и земљу одар починка, старо пак,и подерано одело многоподвизаваноме телу твоме, паљено знојем и смрзаваном мразом,коме ни мало ниси дозволио угађање да не би овладало тело над духом твојим, који је пламтео љубављу према Господу. У таквом подвигу твоме једину утеху имао си Христа, Који нас побуђује да певамо теби: Радуј се, јер си са Запада дошао на Исток да тражиш Сунце Правде - Незалазну Светлост! Радуј се, јер си пронашао Њега у дубини твога богољубивога срца! Радуј се, светиљко Божанске светлости која осветљаваш све крајеве земље! Радуј се, јер си твојим идењем за Христа осветио Едесу! Радуј се, примеру истините вере! Радуј се, обрасцу духовнога сиромаштва! Радуј се, јер су у души твојој узрасле високе врлине! Радуј се, јер си сачувао драге ризнице целомудрија! Радуј се, добри чувару Јеванђеља Христовога! Радуј се, усрдни испунитељу заповести Христових! Радуј се, јер си на земљи поживео небески! Радуј се, јер си Богу савршено угодио! Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше! Кондак 4 Буру младићских страсти укротио си уздржањем, свети Алексије, и због строгог поста увела је лепота твога лица; због тога у души твојој засија нетрулежна красота благодатног безстрашћа која је угодна најлепшем од свих синова људских, Христу, Коме си у умртвљеном (страстима) телу певао слатку песму хвале и благодарења: Алилуја! Икос 4 Један свештеник цркве Едеске чувши у виђењу речи из иконе Богомајке којима те називаше човеком Божијим, достојнога Царства Небескога,ч ија молитва се као миомирисно кађење уздиже пред лице Божије, оји заповеди да те уведе у цркву из притвора,где си стајао као сиромах, веома се удиви таквој светости твојој, богоблажени Алексије, уведе те у Цркву Господњу, прослављајући те овим речима: Радуј се, станиште Духа Светог украшено чистотом! Радуј се, стану благодати Божије које сија врлинском красотом! Радуј се, похвалне речи Мајке Божије! Радуј се, названи од Царице неба и земље човеком Божијим! Радуј се, јер си од Владарке света добио ново и тајанствено име! Радуј се, јер си смирењем задобио висину! Радуј се, јер си сиромаштвом стекао нетрулежно богатство! Радуј се, јер си достојно примио почаст вишњега звања! Радуј се, моиомирисно кађење молитава! Радуј се, ревносни тражитељу горњега Царства! Радуј се, јер си у припрати цркве молитвено проводио дане и ноћи! Радуј се, јер си часно уведен у унутрашњост цркве заповешћу Богомајке! Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше! Кондак 5 Постао си сличан боговођеној звезди, када си бежећи од славе људске, отишавши из Едесе пошао да идеш у другу земљу, али промислом Божијим брод на коме си ти био отпловио је у отачаствени град твој Рим. Ти пак, разумевши у томе вољу Божију да се тамо подвизаваш, дошао си у дом родитеља твојих, и као један од сиромашних настанио си се испред врата њихових, сузама квасећи лице твоје кличући Господу: Алилуја! Икос 5 Видевши те богољубиви родитељ твој, свети Алексије, у виду странца и сиромашнога, сажали се на тебе и нареди да направе малу кућицу у дворишту наспрам дома свога, у којој те прихвати Христа ради, никако не препознавајући у теби сина свога. Ти пак, боравећи у сиромаштву у родитељскоме дому, трпећи сваку немаштину и понижавање слугу,побућујеш нас да те овако хвалимо: Радуј се, јер си показао велику храброст! Радуј се, јер си узнапредовао у великом трпљењу! Радуј се,јер си у дому родитеља твојих боравио непрепознат! Радуј се, јер си свагда слушао њихову жалост због твога нестанка! Радуј се, јер си гледао јадиковање оца твога! Радуј се, јер си видео сузе твоје мајке! Радуј се, јер си познао плач твоје заручнице! Радуј се, јер је овим срце твоје било рањено! Радуј се, јер си без злобе прихватао понижења и укоравања од слугу твојих родитеља! Радуј се, јер си ћутљиво подносио од њих шамаре и ударце! Радуј се, јер си се непрестано молио Богу за оне који су ти чинили неправду! Радуј се, јер си заиста био добровољни мученик! Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше! Кондак 6 Проповедник јеванђељске кротрости био си, свети Алексије, примером твога многотрпељивога живота показујући свима, јер све је могуће човеку у Богу који му даје снагу, чијом силом си у слабом телу чинио велике подвиге и многа стадања си претрпео ради љубави Христове, достојно и праведно певајући Пресветој Тројици, серафимску песму: Алилуја! Икос 6 Засијао си у старом Риму неуобичајеним подвизима твојим блажени Алексије, и њима си благодатно озарио целу Цркву Христову: ко се неће скрушити чувши твоје натприродно трпљење многа страдања,која си добровољно преузео у дому родитеља твојих,и како си као наследник тога дома, од слугу његових радосно подносио прекоре и шамаре. Због тога ти од нашега усрђа приносимо ове песме: Радуј се, велики угодниче Христов, који си у свету премирно поживео! Радуј се, равноангелни слуго Господњи, који си многостадално провео живот! Радуј се, јер си бешчашће урачунао себи у славу! Радуј се, јер си трпељиво подносио ране на телу твоме! Радуј се, јер ниси окретао образе твоје од шамара! Радуј се, јер си плећа твоја предао на ударање! Радуј се, јер си христоподражаватељно примио пљувања! Радуј се, јер си ћутањем одговарао на прекоре! Радуј се, јер си једино у Христу нашао утеху! Радуј се, јер си сећањем на крсна страдања Христова насладио твоје болове! Радуј се, великодушни страдалниче! Радуј се, добропобедни подвижниче! Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше! Кондак 7 Имао си једину жељу човече Божији, да угодиш Богу; зато си привремено богатство сматрао у ништа, и као наследник великог богатства оставио си га, и као странац и сиромашан боравио си у родитељскоме дому непознат и много понижаван, увек уздишући ка Господу и молећи се са сузама, да те удостоји да у земљи вечнога блаженства певаш Њему са светима: Алилуја! Икос 7 Нов и необичан ток живота си провео, свети Алексије, јер си се усред света показао странац пристрасности свету и сваке греховне нечистоте; због тога си примио у души твојој савршени дар богопознања и био си духовни храм Трисветлоснога Божанства, у коме Христос са Оцем и Светим Духом начини себи станиште себи, и нас научи да певамо теби: Радуј се, слични анђелима и красото људи! Радуј се, јер си духовну ризу девства убелио чистотом! Радуј се, јер си ушао у радост Господа твога! Радуј се, преузвишени добровољним сиромаштвом! Радуј се, јер трпљењем твојим можеш да се упоредиш са многострадалним Јовом! Радуј се, јер си понижењем твојим подражавао јеванђељскога Лазара! Радуј се, јер си многим болестима стекао души здравље! Радуј се, јер си небројеним страдањима пронашао Царство Христово! Радуј се, благодатно обновљење старога Рима! Радуј се, Божанска похвало Цркве Христове! Радуј се, наследниче Христових обећања! Радуј се, поверениче Пресвете Тројице! Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше! Кондак 8 Странац и дошљак био си у граду отачаства твога свети непрестано тражећи Вишњи град, Небески Јерусалим; када пак, дође време одласка твога к Богу, ти си написао на хартији тајну живота твога ради познања твојим родитељима и неослабно боравећи у подвизима поста и молитве, спремао си се за одлазак скрушеном песмом Богу: Алилуја! Икос 8 Сав си био у Богу, свети Алексије, са молитвом у устима предао си праведну душу твоју у руци Божијој, мирно и без метежа, јер си уснуо; смрт пак, теби је била заиста на починак од непрестаних страдања и подвига, и пролаз од лошег на боље .Због таквога блаженог успења твога, радујући се приносимо ти ове прикладне песме: Радуј се, јер си свето и праведно завршио твој земаљски живот! Радуј се, јер си у миомиру светиње отпочинуо смртним сном! Радуј се, однешени у наручје Аврамово! Радуј се, дочекани неземаљском песмом од светих становника неба! Радуј се, од Господа овенчани венцем бесмртнога живота! Радуј се, са славом примљени у рајске станове! Радуј се, непрестано гледаш пресветло лице Владара Христа! Радуј се, јер неућутно певаш трисвету песму Пресветој Тројици! Радуј се, јер молитвама твојим умилоствљујеш Саздатеља земаљских и небеских! Радуј се, јер заступништвом твојим обухваташ сав хришћански свет! Радуј се, радости Анђела и људи! Радуј се, верни посредниче оних који поштују свети спомен твој! Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше! Кондак 9 Сви становници Рима уплашише се чувши глас у саборној цркви града свога за време Божанске литургије изнад олтара који говори и заповеди да те пронађу, човече Божији,да би се удостојили твојих светих молитава. Стога задивљени и уплашивши се молитвено завапише Господу, да им јави тебе, изабраника Свога, кличући дивноме у светима Својим Владики: Алилуја! Икос 9 Многоречити говорници не могу те достојно похвалити, свети Алексије, похваљени са висине Божанским речима чијим обавештењем пронађоше те становници Рима, како мртав лежиш на одру са хартијом на лицу које сијаше зрацима сличним сунцу, и велики миомир излажаше од многоподвижничкога твога тела. Стога обрадовани проналаском твојим, цар и сав народ завапише теби: Радуј се, светли зраку Тросунчане светлости која оживљава сав свет! Радуј се, звездо данице, која си узашла да просвећујеш Цркву Христову многим чудесима! Радуј се, миомирисни крине светлости и чистоте! Радуј се, ризнице дарова Божијих! Радуј се, јер си себе јавио хартијом родитељима твојим! Радуј се, јер си њихов горки плач претворио у радосни! Радуј се ,јер си оседелост оца твога прославио прослављењем твојим! Радуј се, јер си благодатно наградио сузе мајке твоје! Радуј се, јер си духовно утешио часну заручницу твоју која је теби сачувала верност! Радуј се, јер си веома обрадовао становнике града Рима пронасласком твојим! Радуј се, јер си изобилно излио чудесна исцељења од светих моштију твојих! Радуј се, јер си достојно примио почасти после смрти на небесима и на земљи! Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше! Кондак 10 Онима који хоће да се спасу је добар пример твоје житије, свети Алексије, који све нас поучаваш да се ослободимо пролазности света и да тражимо само једно потребно, а то је пак, угађање Богу. Помози нам, дакле, човече Божији, да у томе тебе подражавамо, укрепи слабу ревност нашу, удахни у нас духовну храброст, украси нас врлинама и јави нам да будемо наследници Царства Небескога, да би са тобом у земљи живих певали Саздатељу нашем: Алилуја! Икос 10 Био си верни следбеник Цара Небескога Христа, блажени Алексије, пред чијим страшним престолом сада стојиш у слави небеској, међутим,побеђени љубављу према теби, духовно промишљамо о теби, који се за нас на небу молиш пред лицем Божијим за нас и земаљским устима ти узносимо ове песме: Радуј се, брзи помоћниче оних који те верно поштују! Радуј се,усрдни заштитниче оних који те молитвено призивају! Радуј се, праведнику Господњи, чија правда незалазно засија! Радуј се, со земље, која никада не обљутави! Радуј се, јер си добрим делима твојим Бога прославио и анђеле задивио! Радуј се, јер си животом твојим анђеле прославио и посрамио духове таме! Радуј се, украсе горњега света! Радуј се, заштито доњега света! Радуј се, славо и похвало Рима! Радуј се, узвишење хришћанскога рода! Радуј се, јер си засијао у чудесима! Радуј се, неисцрпни у милостима! Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше! Кондак 11 Надгробне песме са славом ти отпеваше, свети Алексије, цар, папа и сава народ римски са родитељима твојим и заручницом твојом, који су ишли за часним телом твојим које је побожно однешено у саборну цркву, из кога си излио мноштво чудеса: слепи прогледаху одузети иђаху, болесни постајаху здрави додиром моштију твојих, сви пак,видевши то певаху Богу песму: Алилуја! Икос 11 Светао и радостан би погреб твој човече Божији, светао лицем лежао си у гробу и сладосни миомирис си испуштао из нетрулежнога твога тела, показујући тиме незалазну светлост свете душе твоје, надоласком мира миомира Христовога и испуњење Божанским миром од чије пуноће и душама нашим благодатно дајеш да би са духовном утехом теби клицали: Радуј се, неугасива свећо, запаљена у молитвама ка Богу горе! Радуј се, златно кандило,које уљем милости помазујеша све који живе доле! Радуј се, драги алабастру, који изливаш исцелитљно миро болеснима! Радуј се, многоводна реко чудеса! Радуј се, наставниче доброга подвига монасима! Радуј се, примеру богоугађања оним који живе усвету! Радуј се, чисто огледало праведнога живота! Радуј се, мирно пристаниште оних који су по Богу положили наду на тебе! Радуј се, силни ратниче против невидљивих непријатеља! Радуј се, добри сапутниче оних који траже духовно спасење! Радуј се, јер милостиво посматраш са небеских висина земаљске! Радуј се, ер брзо испуњаваш молбе свих који те поштују! Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше! Кондак 12 Измоли нам благодат и милост од Христа, Цара и Бога нашега, достохвални Алексије, јер знамо да молитва твоја много може пред лицем Његовим, и Он се помирљиво приклања на молитве твоје. Стога смирено прилазимо теби и смирено те молимо: заступништвом твојим управи нас у тихо пристаниште Христово и удостој да се наслађујемо нетрулежном радошћу светих,који неућутно певају песму славослова Тројединоме Богу: Алилуја! Икос 12 Прослављајући подвиге многострадалног и предивнога живота твога, човече Божији, хвалимо, славимо и прослављамо те усрдном љубављу, као небескога многомоћнога заштитника нашега; ти пак,свети,д аном ти благодаћу са висине ,нас грешне освети, просвети и упути да певамо неосуђено теби: Радуј се, увек сијајући зраку незалазнога сунца! Радуј се, јер си васељену испунио чудесима твојим! Радуј се, јер моштима твојим преславно чиниш чудеса! Радуј се, јер чиниш предивна дела примерима твога живота! Радуј се, бесплатни лекару болесних! Радуј се,благи утешитељу жалосних! Радуј се, благодатно ободрење малаксалих! Радуј се, изненадно укрепљење изнемоглих! Радуј се, јер хиташ на помоћ онима у невољама! Радуј се, јер јављаш твоју велику заштиту умрлима! Радуј се, даваоче духовне радости богољубивим душама! Радуј се, усрдни молитвениче пред Господом за привремена и вечна добра! Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше! Кондак 13 О, свети и Богом прослављени човече Божији Алексије, теби који се за нас молиш пред престолом Господа славе, ми грешни приносећи ти ове мале молитве молимо се из све душе и свом мишљу:молитвама твојим измоли нам од Христа Бога опроштај сагрешења и после смрти наше да будемо примљени у небеским становима Небескога Царства, да бисмо са тобом у векове певали Њему: Алилуја! (Овај кондак чита се три пута, а потом икос 1 и кондак 1) Молитве светом Алексију човеку Божијем Молитва прва О, велики Христов угодниче, свети Алексије човече Божији,д ушом на небесима стојиш пред престолом Господњим, на земљи пак благодаћу даном ти са висине чиниш различита чудеса. Милостиво погледај на људе који су стали пред светом иконом твојом, који се скрушено моле и траже од тебе помоћ и заштиту. Молитвено рашири пред Господом часне руке твоје и измоли нам од Њега опрошај сагрешења наших знаних и незнаних, страдалнима у болестима исцељење, онима у невољама заштиту, жалоснима утеху, онима у невољама брзу помоћ, свима пак, који те поштују миран и хришћански крај живота и добар одговор на Страшном Суду Христовом. О, свече божији, немој посрамити наду нашу коју по Богу и Богородици положисмо на тебе, но буди нам помоћник и заштитник за спасење, да би молитвама твојим задобили благодат и милост од Господа, прослављали човекољубље Оца и Сина и Светога Духа, у Светој Тојици слављенога Бога, и твоју свету заштиту, сада и увек и у векове векова. Амин! Молитва друга О, угодниче Христов, свети Алексије човече Божији, милостиво погледај на нас, слуге Божије (имена), и молитвено рашири ка Господу Богу часне руке твоје, и измоли нам од Њега опроштај сагрешења наших, намерних и ненамерних, миран и хришћански крај живота нашега и добар одговор на Страшном Суду Христовом. О, угодниче Божији, не посрами наду нашу, коју по Богу и Богородици положисмо на тебе, но буди нам помоћник и заштитник ка спасењу, да би твојим молитвама добили благодат и милост од Господа прослављали човекољубље Оца и Сина и Светога Духа, и твоје свето заступништво,сада и увек и у векове векова. Амин! Акафист святому Алексию человеку Божию http://akafist.narod...?AlexyChBoz.htm Са црквено-словенског језика превео протојереј Животије Милојевић [1] Алексије – на грчком језику значи заштитник
  3. Guest

    Покров Пресвете Богородице

    Првог октобра 911 године у време цара Лава Мудрога било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Народа је била пуна црква. У позадини цркве стајао је свети Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четврти сат ноћи појави се Пресвета Богородица изнад народа са распростртим омофором на рукама, као да том одећом покриваше народ. Беше обучена у златокрасну порфиру и сва блисташе у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Преклонивши колена, Она се дуго молила, заливајући сузама своје боголико и пречисто лице. Свети Андреј видећи то јављење показа руком Епифанију блаженом, и упита га: "Видиш ли, чедо, Госпођу и Царицу света, како се моли за сав свет?" Одговори Епифаније: "Видим, свети оче, и ужасавам се!" Због тога се установи ово празновање, да нас подсети како на тај догађај тако и на стално покровитељство Пресвете Богородице, кад год ми то покровитељство, тај покров њен молитвено иштемо у невољама. РЕЧ на ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ПОСЛЕДЊА тешка времена, када се са умножењем грехова наших умножише невоље наше, опасности наше, те се испуњују речи светог апостола Павла: опасности од разбојника, опасности од родбине, опасности од незнабожаца, опасности у градовима, опасности у пустињи, опасности на мору, опасности међу лажном браћом (2 Кор. 11, 26); када се испуњују речи самога Господа, те устаје народ на народ, и царство на царство, и бивају глади и помори, и земља се тресе по свету (Мт. 24, 7); када нас притискују најезде туђинаца, међусобни ратови и смртоносне болести, - Пречиста и Преблагословена Дјева Марија, Мати Господња даје нам у заштиту покров свој, да нас ослободи од разноврсних опасности, да нас заштити од глади, помора и земљотреса, да нас закрили од рата и болештина, и да нас својим покровом сачува неповређене. Потврда овога би дата у царском граду Цариграду у славној цркви Пресвете Богородице у Влахерни,[1] за царовања Лава Мудрога.[2] Тамо, за време свеноћног бдења уочи недеље, 1 октобра,[3] у четврти сат ноћи, у присуству огромно много народа, свети Андреј, Христа ради јуродиви,[4] подиже очи горе и угледа Царицу Небеску, покровитељку целога света, Пресвету Дјеву Богородицу, где стоји у ваздуху и моли се, и сија као сунце и покрива људе својим чесним омофором. Видећи то свети Андреј рече своме ученику, блаженом Епифанију: "Видиш ли, брате, Царицу и Госпођу свих како се моли за сав свет?" Епифаније одговори: "Видим, свети оче, и ужасавам се". Као што некада свети Јован Богослов виде на небу велико знамење, жену обучену у сунце,[5] тако и свети Андреј у Влахернској цркви, сличној небу, угледа Невесту Неневестну, одевену у сунчану порфиру. Знамење које виде свети Богослов прасликује Премилостиву Покровитељку нашу, пошто се то знамење показало у време када је светом тајновидцу била откривена погибао која прети свој твари: и бише, говори он, севања муња, и гласови, и громови, и тресење земље, и град велики: и знак велики показа се на небу: жена обучена у сунце (Откр. 11, 19-12, 1).[6] Зашто се овај знак, који прасликује Пречисту Дјеву, не показа пре севања муња, громова, гласова, земљотреса и града, када све стихије још беху мирне, него за време страшне пометње на небу и на земљи? Зато, да се покаже да Преблага Заштитница наша притиче нам у помоћ у најтеже време, када нам прети погибао, и заштићује нас од блеска обманљиве, кратко блистајуће светске таштине, од гласова житејске гордости и сујете, од громова изненадног напада вражијег, од буре страсти, и од града одозго наилазеће на нас казне за грехе. Јер када нас све те невоље притискују, тада се, као велики знак, појављује Брза Помоћница роду хришћанскоме, штитећи нас и закриљујући нас невидљивим заступништвом. Овај знак даде Господ онима који Га се боје, да утекну од лука (Пс. 59, 6); јер у овоме свету ми смо постављени као мета за стрељање. Са свих страна лете стреле на нас: једне од лука видљивих непријатеља, који хитно затежу лук свој и у гордости својој ниподаштавају нас; друге из лука невидљивих непријатеља, да бисмо се жалили како не можемо да подносимо демонско стрељање; неке - од тела нашег које војује против духа; неке - од лука праведног гњева Божјег и претње, као што о томе говори пророк Давид: Ако се не обратите, Бог оштри мач свој, затеже лук свој и наперује га; и запиње смртне стреле, чини стреле своје да пале (Пс. 7, 13-14). Да нас све те стреле не би смртно раниле и да бисмо избегли опасност, нама се даде знак: покров Пречисте и Преблагословене Дјеве. Заштићавани њеним покровом као штитом, ми остајемо неповређени од стрела. Јер наша Заштитница има хиљаде штитова за нашу заштиту, као што јој о томе говори Дух Свети: Врат ти је као кула Давидова; хиљаде штитова висе на њој, све стреле јуначке (Песма над песм. 4, 4).[7] Некада Давид сазида прекрасну и превисоку кулу између Сиона што стоји на високој гoри ниже Јерусалима који се назива кћерју Сиона.[8] И бејаше та кула између њих као врат између тела и главе, јер висином својом надвишаваше Јерусалим и досезаше до Сиона. На тој кули беху обешени штитови и сва оружја, потребна за рат и одбрану Јерусалима. Дух Свети упоређује Пречисту Дјеву са кулом Давидовом: јер Она, кћи Давидова, посредује између Христа, Главе Цркве, и верних који сачињавају тело Цркве, надвишујући Цркву пошто је ваистину виша од свих чланова њених, а досежући и до Христа као Она која My је дала тело. Она посредује и сада када стоји на ваздуху између неба и земље, између Бога и човека, између подвигоположника Христа и земаљске Цркве, као Давидова кула између Сиона и Јерусалима, начичкана јаким штитовима. Под штитовима пак разумем свемоћне молитве њене за нас Богу, које достојни чуше у време виђења чесног Покрова њеног: јер се Она мољаше са умилењем као Мати Сину своме и Творцу, изговарајући у молитви речи самилосне и свемилостиве, и говорећи: Царе Небесни, прими сваког човека који слави Тебе и призива пресвето име Твоје на сваком месту; - и где се спомиње име Твоје, то место освети; прослави оне који прослављају Тебе и с љубављу почитују мене, Матер Твоју, примајући сваку молитву њихову и завете, и избављајући их од свих невоља и зала. Такве молитве Пресвете Богородице нису ли штитови који штите Цркву? Заиста су оне неразориви штитови. О њих можемо угасити све распаљене стреле. Свети Амвросије каже за Давидову кулу[9] да је била саграђена са два разлога: да се заштити град и да се украси. "Давид сагради кулу, вели свети Амвросије, да буде и заштита и украс граду: заштита, јер се са ње надалеко могао угледати непријатељи бити прогнат од града! а украс, јер висином својом надвишује све високе зграде Јерусалима". - Стога, није без разлога упоређена са овом кулом наша Покровитељка, која нам је кула тврђава пред лицем непријатеља, јер нас заиста штити и украшава: штити - када далеко одгони од нас видљиве и невидљиве непријатеље, када заробљенике ослобађа од уза, када мучене од нечистих духова избавља, када утешава жалосне, брани злостављане, храни гладне, посећује болне, када бива пристаниште витланих буром; а украшава нас - покривајући пред Богом срамну голотињу душе наше својим превисоким заслугама као најскупоценијом одећом, и обогаћујући нашу убогост превеликом благодаћу као непотрошивим богатством чини нас благопријатнима у очима Господњим. Украшава нас Пресвета Богомајка - када нас који немамо свадбено рухо покрива својом ризом, те тако за Свевидеће Око чини као невидљивом срамну голотињу душе наше, чега је одискони била праслика земља безоблична и неукрашена по, покривена водама (1 Мојс. 1, 1-2). Јер земља неукрашена и пуста бејаше праслика грешне душе која је погубила своју духовну красоту, лишила себе добрих дела и постала туђа благодати Божје. Воде пак које су покривале неукрашену земљу прасликоваху милосрђе Пресвете Богородице, неисцрпно као море, које се богато излива на све и покрива све. И када се Дух Божји носио над водама, носио се и над земљом, покривеном водама и неукрашенoм, као не видећи њену некрасоту. Ово је тајанствено праoбразовало то да душа, пoкривана премилостивим покровом Дјеве Богородице, ако и не буде украшена врлинама, неће бити лишена благодати Светога Духа, јер покров Пресвете Богородице покрива њену некрасоту, као што је вода покривала неукрашену земљу, и украсиће је благољепијем своје благодати и привући ће к њој Светога Духа. Пречиста Дјева украшава нас када грешне чини праведнима а нечисте чистима, као што о томе говори Анастасије Синаит:[10] "Она волхе чини апостолима и царинике еванђелистима, а блуднице - вредноснијима од девојака. Тако Марију Египћанку[11], некадашњу блудницу, Она учини сада вредноснијом од многах девојака; и Марија, која раније беше тамна и нечиста, сада сија као сунце у Царству Христовом - молитвеним посредовањем Пречисте Дјеве Марије, која је покров и украшење свима који јој прибегавају. Украшава Она и сав духовни Јерусалим, тојест Цркву Христову, која јој на данашњи празник овако пева: О, Ти си чудесно украшење свима вернима, испуњеше пророштава, слава апостола и красота мученикa, похвала девства и предивни покров целоме свету.[12] На кули Давидовој са штитовима беху све стреле заштитника земље; тако и Пречиста Дјева, та одуховљена кула, има при себи стреле силних, тојест молитве светих који се моле са Њом. Јер се Она јави у храму стојећи у ваздуху не сама него са анђелским војскама и са мноштвом Светих, који је у белим хаљинама побожно окружаваху. Свих тих Светих молитве за нас к Богу јесу као стреле силних које су у стању прогнати све пукове демона. Зна Пречиста Госпођа Богородица да је живот наш на земљи рат: јер против нас ратује враг са свима својима силама; он је кренуо на нас све своје пукове и опколио нас свима својим легионима, по речи псалмопевца: Опколише нас пси многи, чете зликоваца круже око нас; развалише на нас уста своја, као лав који је гладан лова и риче (Пс. 21, 17. 14). Тога ради и Небеска Царица, желећи нам помоћи, крену против врага нашег све Небеске Силе, позва пророке и апостоле, сабра мученике и девственике, сакупи преподобне и праведне, и са њима дође да нам помогне, да нас окружи силном војском, и да нам дa победу над непријатељима: Јер се њоме односе победе, њоме обарају непријатељи".[13] Она дође са анђелским војскама, јер је Она лествица коју Јаков унапред виде, коју окружује мноштво анђела. Спомињући овде Јаковљеву лествицу, неко се може са чуђењем питати: зашто анђели на њој не стајаху мирно, него непрестано узлажаху и силажаху по њој? Но дознавши да је та лествица била праслика Дјеве Марије, по речи црквене песме: "радуј се мосте који на небо преводиш, и лествице висока коју Јаков виде" - он ће схватити зашто анђели на њој не имађаху мира. Јер в молитвах неусипајушчаја Богородица[14] = у молитвама неуспављива Богородица наређује анђелима да заједно с њом непрестано помажу људима: да узлазећи к Богу узносе молитве оних што се моле, а низлазећи - да доносе од Бога људима помоћ и дарове. Та Лествица и сада низведе са собом с неба мноштво анђела, доносећи нам одозго покровитељство и заштиту. Она дође са анђелима, да им заповеди да нас чувају на свима путевима нашим; Она доведе са собом и саборе свих светих да, сатворивши за нас саборно мољење, саборно узнесе и наше грешне молитве к Сину свом и Богу нашем. Међу свима светима који се јавише у храму са Пречистом Дјевом, беху два најодабранија изабраника: свети Јован Претеча, од кога ниједан између рођених од жена није изишао већи (Мат. 11, 11), и свети Јован Богослов, кога љубљаше Исус, који и леже на прси Исусове (Јн. 21, 20). Њих обојицу, као оне који имају велику слободу пред Богом, наша Молитвеница покрену са собом на молитву за нас, да би с њима што пре приволела Бога на милост: јер молитва праведнога много може помоћи (Јак. 5, 20). И стаде Пречиста Дјева између два девственика, као између два херувима, као престо Господа Саваота између серафима, као Мојсије са подигнутим рукама између Аарона и Ора; тада паде адски Амалик са свом тамном влашћу и силом својом. Тако дакле ми празнујемо покров Пресвете Богародице Дјеве, сећајући се преславног јављања њеног у Влахернској цркви, које виде свети Андреј и Епифаније. Ми празнујемо, благодарећи Покровитељки нашој за такво превелико милосрђе њено, јављено роду хришћанском, и усрдно је молећи да и сада и свагда мислостиво закриљује нас који иштемо њено покровитељство. To чинимо, јер без њеног покрова и заступништва немогуће је живети нама који стално разгневљујемо Бога. Грешећи много, ми падамо под многе казне, по речи псалмопевца: Многе муке има грешник (Пс. 31, 10). И ми бисмо већ пропали због безакоња наших, да нас не закриљује Премилостива Владичица: јер када ова Заступница не би предстојала молећи, ко би нас избавио од толиких беда? ко би нас сачувао до сада слободне? Пророк Исаија саветује: Прикријте се за час, докле прође гњев Господњи (Ис. 26, 20). Но где се можемо прикрити од гњева Господњега? У време страдања ми нигде не обретосмо заклона осим једине Владичице света, која кроз уста Духа Светога говори о себи: Ја као магла покрих земљу (Сирах. 24, 3). Стварно, ми се скривамо под покривало Оне која као магла покрива земљу. Но зашто, о Свескупоцена Дјево Богородице, упоређујеш себе са тако ништавном ствари као што је магла? Нема ли Теби сунца, месеца, звезда за упоређење, утолико пре што је о Теби са дивљењем рекао Премудри: Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце? (Песма над песм. 6, 9). А магла какву има лепоту, те се Ти не гадиш упоредити се са њом? Но ево у чему је тајна: магла када се згусне над земљом и покрије је, онда су све звери заштићене од ловаца, јер их нико не може ловити. Зато Пречиста Дјева и назива себе маглом, јер нас скрива од ловаца. А ми грешни, ми смо, по расуђивању светог Златоуста,[15] због своје нечовечности - стока и зверови: угађамо стомаку као медведи, утовљујемо тело као мазге, злопамтљиви смо као камиле, отимамо као вуци, љутимо се као змије, уједамо као скорпије, лукави смо као лисица, отров злобе носимо у себи као аспида. Такве зверове какви смо ми сустижу разни ловци: сустиже нас праведни гњев Божји, кажњавајући нас за рђава дела наша, по речи Светога Писма: Бог је Господ освете (Пс. 93, 1). Постижу нас и безакоња наша, те сваки од нас може рећи: Сустигоше ме безакоња моја, и не могох гледати (Пс. 39, 13). Сустиже нас и невидљиви враг: Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји (Плач Јерем. 3, 10). Сустиже нас и видљиви враг. Он говори: Тераћу, стигнућу, убићу мачем својим, рука ће моја господарити (2 Мојс. 15, 9). - Али, не бојмо се: ми имамо мислену маглу која нас покрива - Пречисту Дјеву Марију. У њу се ми уздамо, к њој прибегавамо; под покривалом њеним ни длака с главе наше неће погинути, само с умиљењем завапимо к њој: покриј нас покровом твојим, Покровитељко наша, Пресвета Дјево: У зло доба закрили нас (Пс. 26, 5). Сви дани живота нашег јадни су, као што некада рече патријарх Јаков: Мало је дана живота мога и зли су били (1 Мојс. 47, 9). Нарочито су јадни они наши дани у које видимо зло, и они у које сами чинимо много зла, сабирајући себи гњев за дан гњева (Рм. 5, 2). Стога сви ови дани наши јадни, О Пресвета Дјево, потребују твој милостиви покров. Покривај нас, закриљуј нас у све дане живота нашег, а нарочито у љути дан када се душа буде разлучивала од тела. Дођи нам у помоћ и закрили нас од ваздушних духова зла поднебесног; а у дан Страшнога суда сакриј нас у тајном скровишту Покрова твога! Амин. Архимандрит ЈУСТИН Поповић ЖИТИЈА СВЕТИХ 1. ОКТОБАР, ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ НАПОМЕНЕ: Влахерна - крај у Цариграду у западном делу града. У време цветања Византијске царевине тај крај био је чувен са својих светиња по целом Истоку. Нарочито је Влахерна била позната по Богородичној цркви, подигнутој од цара Лава I Великог (457 - 474 год.), за чије владавине у њој би 474 године положена риза Пресвете Богородице, пренесена из Палестине. Поред те ризе, ту су у златом окованом ковчегу чувани омофор Пресвете Богородице и део њеног појаса. Под омофором Пресвете Богородице, или тачније мафоријем (грчки: μaφοριον), подразумева се њен убрадач, велико покривало које је Она носила на глави. Лав VI Мудри - царовао од 886. до 912. године. Ово се догодило у првој половини десетога века; при крају живота светог Андреја Јуродивог (†2. окт. 936). У Влахернској цркви налазила се икона Мајке Божје онаква како се Она јавила светом Андреју. Спомен његов празнује се 2. октобра. Жена обучена у сунце (Откр. 12, 1) прасликује Пресвету Богородицу. Под женом, обученом у сунце, подразумева се и Црква, а под сунцем - Господ Исус Христос. Кула Давидова, начичкана победоносним оружјем и штитовима, праобразовала је Пресвету Богородицу. Сион - југозападно брдашце, највеће и најшире од четири брдашца, на којима је изграђен Јерусалим. Јевреји су Сион почитовали као светињу, и првобитно им је служио као верски центар и тврђава Јерусалима. Зато Свето Писмо често назива Јерусалим кћерју Сионовом (Пс. 9, 15; Ис. 1, 8; 67, 11; Јерем. 6, 23; Мт. 21, 5). У Беседи на Псал. 119. - Свети Амвросије Медиолански (Милански, у Италији), знаменити отац Цркве и хришћански писац († 397 г.). Спомен његов Црква празнује 7. децембра. Преподобни Анастасије, игуман Синајске Горе († око 685 год.): "Анагогичка созерцања", књига 8. Спомен његов Црква празнује 20. априла. Спомен њен празнује се 1. априла. Служба Покрову Богородице, на Госп. возвах, стих. 3. Акатист, икос 2. Успеније Пресвете Богородице, кондак. Беседа 3. Антиохијском народу. Извор: Светосавље Тропар покрову, глас 4. Данас као Православни народи светло празнујемо, осењени твојим богомати доласком, и гледајући твој пречисти лик, умилно говоримо: Закрили нас славним твојим покровом и од свакога зла нас избави, молећи Сина твога, Христа Бога нашега, да спасе душе наше. Кондак покрову, глас 3. Дјева данас у цркви предстоји и са светима се невидљиво моли Богу за нас. Анђели са архијерејима се клањају, Апостоли са пророцима се веселе: Јер превечнога Бога за нас моли пресвета Богородица.
  4. Guest

    Акатист Христу Младенцу

    Акатист Христу Младенцу Кондак 1 Ти који си се родио од Дјеве и примаш небеске песме из духовних ризница, прими и од мене песме које Ти приносим: Исусе, Богомладенцу, спаси нас! Икос 1 Од Анђела примивши благу вест, духовно отишавши у град Витлејем и видевши Младенца у јаслама, радоссно Му певамо: Исусе, радости Анђела! Исусе, весеље срца мога! Исусе, очекивање целога света! Исусе, небеска светлости! Исусе, Богомладенцу, спаси нас! Кондак 2 Онима који вером живе пастири показују пустињу, стога и ми са њима радујући се, певамо Рођеноме: Алилуја! Икос 2 Деца Божија радосно Младенцу који лежи у јаслама певају: Исусе, ради нас си се родио! Исусе, на земљи си се јавио! Исусе, ниси се одвојио од Оца! Исусе, Ти си се пеленама повио! Исусе, Богомладенцу, спаси нас! Кондак 3 Када видимо велику радост, удаљимо се од пролазнога света и умом својим обиђимо пећину и јасле непрестано кличући: Алилуја! Икос 3 Слава на висини Богу, певају анђели на небесима, и ми са њима певамоТи: Исусе, славо Анђела! Исусе, похвало пастира! Исусе, ризнице моја! Исусе, Богомладенцу, спаси нас! Кондак 4 Са побожним страхом сва твар сада се радује, небеса се веселе, заједно са њима и ја спашени певам: Алилуја! Икос 4 Мудраци видеши звезду одоше у Витлејем и нађоше нетрулежну ризницу и завапише са вером: Исусе, вечна мудрости! Исусе, савршена истино! Исусе, Богооткривење! Исусе, јављање радости! Исусе, Богомладенцу, спаси нас! Кондак 5 Лаки облак нам дарује росу благодатнога јављања, видимо безбрачну невесту како храни Сина Младенца, Коме сви певају: Алилуја! Икос 5 Дом, прибежиште, неразумних животиња, јави се палатом Цара свих, да се и ми не уплашимо нити смутимо сиромаштва душе своје,но смело пришавши запевајмо: Исусе, уђи у дом убоге душе моје! Исусе, стави у јасле срце моје! Исусе, учини да будем достојан храм Твој! Исусе, покри ме милосрђем Твојим! Исусе, Богомладенцу,спаси нас! Кондак 6 Ти који си разагнао таму незнања, озари ум мој светлошћу истинскогБогопознања, да веселећи се запевам: Алилуја! Икос 6 И на замљи мир, - разгласише анђели; познавши ово, радосно певамо Помиритељу: Исусе, умирење савести! Исусе, разрешење од греховних веза! Исусе, помирење са Богом! Исусе, Богомладенцу,спаси ме! Кондак 7 Сузе божанског умиљења изливајући, објавимо витлејемску пећину двоструком песмом: Алилуја! Икос 7 Бог је тако заволео свет, - радосно похвалимо ову љубав певајући: Исусе, љубави превечна! Исусе, сладости срдачна! Исусе, милости бесконачна! Исусе, радости небеска! Исусе, Богомладенцу, спаси нас! Кондак 8 Одступивши од дрвета живота, пале у дубину зала, сада створење Божије Спаситељем враћа се у првобитно стање. Њему пак, кличемо: Аллилуја! Икос 8 Велика тајна побожности: Бог се јави у телу. Њему сада кличемо: Исусе, откровење Свете Тројице! Исусе, пројављење љубави! Исусе, нераздељиво сједињење са човеком! Исусе, вечно пројављивање за нас! Исусе, Богомлденцу, спаси нас! Кондак 9 Обремњењени смо животним бригама, са чамцем греха потопљаван и тихом пристаништу у Витлејем долазим у ове дане и радосно Ти певам: Алилуја! Икос 9 Сви приносе даре рођеноме Исусу, и ја обузет незнањем и радошћу, у оскудици ума мога приносим ову песму: Исусе, обнови моје срце! Исусе, спаси душу моју! Исусе, сачувај ме за вечност! Исусе, заштити ме пред Оцем Небеским! Исусе, Богомладенцу,спаси нас! Кондак 10 Ум мој упути и срце очисти да са анђелима чисто певам:Алилуја! Икос 10 Христос је мој Спаситељ. Због тога певам ради рођења Твога: Исусе, спасење моје! Исусе, крепости моја! Исусе, радости моја! Исусе, Богомладенцу, спаси нас! Кондак 11 Због Тебе се радује душа моја, због Тебе се весели језик мој. И живот мој је у светој нади када певам Теби песму: Алилууја! Икос 11 Показао си мноштво милосрђа Твога и љубави према роду људском. Стога Ти кличем: Исусе, вечно милосрђе! Исусе, благодатно озарење! Исусе, посетитељу земље! Исусе, савршитељу тајне спасења! Исусе, Богомладенцу, спаси нас! Кондак 12 Приносимо Ти песме, Беспочетноме Оцу са небескима и земаљскима: Алилуја! Икос 12 Ти који се облачиш светлошћу као одећом, пеленама се сада повијаш и нас који певамо украси светлим одеждама: Исусе, припремио си нам светлу дворану! Исусе, украси нас брачним оделима! Исусе, овенчаваш нас нетрулежношћу! Исусе, облачиш нас духовним красотама! Исусе, Богомладенцу, спаси нас! Кондак 13 Подмлађује се и обнавља се свака душа хришћанска у светлом празнику Твога рођења. Светим Духом оживљује се Тројичним јединством просвећује се и непрестано певамо песму: Алилуја! Овај кондак чита се три пута, а потом икос 1 и кондак 1 Акафист Христу Младенцу http://akafist.narod.ru./H/Hristu_Ml.htm са црквено-словенског језика превео протојереј Животије Милојевић https://www.pouke.org/forum/topic/18182-%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B8-%D0%B8-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B4-%D0%BE%D0%B1%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%98/page-6#entry774996
  5. За време, док је Бог (према нашој упорној и више пута поновљеној молби) отсуствовао из наших живота, десила нам се невоља. Наша болест је постала тако тешка, да нас је требало лечити од последица пада у грех - од труљења, распада и смрти. Христос жели да спасе целог човека. Не само душу, него човека као сложено биће: и душу и тело. Управо ту сложеност треба сачувати заувек. Православље сматра да све што чини човека, треба да уђе у Царство Божије, да буде овековечено, обожено, заувек сједињено са Богом. Не само душа, него и тело, треба да уђе у Царство Божије. Код нас је све болесно: и моја свест, и мој ум, и душа моја, а мој дух је немоћан; тим више, моје тело је болесно. И зато Православље проповеда васцело преображење. Ако је све у човеку болесно, треба све спасити, то значи, треба све лечити. И Христос, Који је Лекар душа и тела наших, нуди нам различите лекове за наше многобројне ране. Разболео се ум наш, измишљамо најчудовишније теорије, убеђујући себе, да Бога нема, да смо настали од амеба...Христос лечи наш ум. Чиме? – Својим непогрешивим Божанским учењем. Разболело се срце наше: постало је становиште и извор многих чудних утицаја. Христос лечи и ту духовну болест: Примите Духа Светога (Јн. 20, 22). Престали сте да волите? Остаћете у љубави Мојој (Јн. 15, 10). Изгубили сте миран живот и његово радосно прихватање? Мир Мој дајем вам… да би радост ваша била савршена (Јн. 14, 27; 16, 24). Болесно је и тело наше: оно није способно да живи са Богом. И на земљи траје око 80 година.Није способно да проживи вечност у Царству Божијем. Телесно треба лечити одговарајућим, тј. телесним. Зато нам Господ даје Своје Тело, да би исцелио наше тело, да би га научио да живи у Божанској средини у Божанском испуњењу: Исус је узео хлеб и, благословивши, преломио и деливши ученицима рекао: Узмите једите; ово је Тело моје. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви; Јер ово је Моја Крв Новога Завета која се пролива за многе ради отпуштења грехова (Мт. 26, 26...28) Христос чини са нама слично као што чини савремена медицина. Наше грехове и страсти Он узима ка Себи (никако се не приближавајући ка њима), у Себи исцељује, испуњава Божанственошћу, Вечношћу, Бесмртношћу, и Своје човечије Тело, које је већ прошло кроз смрт и васкрснуће, враћа нам, Своју човечанску Крв, испуњену Божанским струјама, Он улива у нас, да би смо у себи носили зачетак Васкрсења и суделовали у Вечности. Узевши у Себе нашу бит, Спаситељ је учинио нашу бол Својом. Смрт човека је крај његовог живота. Христово Васкрсење је крај смрти: „Смрћу, смрт уништи.“ И све то, што је плод те боли, тог сусрета са смрћу жели да нам да. Тај плод је – причешће Његовом Крвљу и Његовим Телом, које нам Он даје, када је већ Васкрсао. Значи, евхаристија је, не само причешће Телом Христовим, него и причешће васкрслим телом, које је савладало смрт. Може ли се бити хришћанин, не примајући тај Дар? Не примајући Његову Крв, коју је пролио ради тога, да би смо ми васкрсли? То се може рећи и другачије, једноставним питањем: „Да ли Христос целог Себе даје људима, или само делимично...?“ – Целог. Христос је Богочовек. Не само Бог, него и Човек. То значи, да нам Христос даје пуноћу Свог Божанства и Своје телесности. И зато Он каже: Пијте јер ово је Моја Крв Новога Завета која се пролива за многе ради отпуштења грехова (Мт. 26, 26...28) Шта онда значи бити хришћанин? Бити хришћанин – значи примити све те Дарове, које нам је Христос донео. Христос није извиђач, који је са небеса долетео и одлетео, а овде се ништа није десило. Христос – није проповедник, који је дошао да нам исприча неколико прича, а затим отишао. Христос је Спаситељ. Он нас тражи, да би нас спасио, заштитио, и то спасење које нам носи, дешава се кроз Његов Жртвени Крст. Ђакон Андреј Курајев Причешће - радосна вест за тело Превод за Поуке.орг - Сова
  6. Ненад Бадовинац, отац Василије (Србљан), Архимандрит Гаврило, Презвитер отац Оливер Суботић Сусрет оца Гаврила и оца Оливера је планиран у неколико наврата, али до данас, никако да се оствари. Сусрет познаваоца нових технологија у сврху православног мисионарења доживели смо као зачетак идеје обједињења различитих концепата коришћења нових технологија у једну стваралачку целину којом би се ујединили разноврсни модели и пружила им један јединствени мисионарски смисао у Српској Православној Цркви. У посету оцу Оливеру дошли смо у већем саставу. Сусрет, како то већ приличи догодио се у цркви. Направили смо неколико заједничких фотографија после којих смо кренули према црквеној гостопримници и трпезарији где смо од стране домаћина и вредних људи који им помажу послужени празничном трпезом. г.Стаменко Мијатовић, Архимандрит Гаврило, отац Оливер Суботић, отац Василије Србљан Заједничком састанку Архимандрита Гаврила и оца Оливера, присустовао је и отац Василије (Србљан), јеромонах, сабрат манастира Лепавине, који је још давне 2002. године, својим техничким доприносом креирао први wеб сајт Манастира Лепавине. С нама је био модератор лепавинског сајта господин Стаменко Мијатовић и ја, у служби администратора сајта. На заједничком састанку, разговарали смо о пројектима на којима радимо, саветовајући том приликом и помажући једни друге са подршком и потпором. Све то у циљу усавршавања модела коришћења интернет технологија у служби православног мисионарења. Отац Оливер нам је представио и своју нову идеју, која се темељи на организовању годишње конференције при СПЦ која би се требала по први пут одржати на пролеће ове године, са темом информисања јавности о концептима и моделима појединих интернет пројеката које држе стуб Православног интернет мисионарења у Српској Православној Цркви. Годишња конференција би се одржала са благословом Патријарха и имала би једногодишњи карактер са теденцијом упознавања јавности са питањима коришћења и проучавања савремених технологија у служби цркве. отац Оливер Суботић, Архимандрит Гаврило, отац Василије и Ненад Бадовинац Током наше посете, отац Оливер нам је поклонио своје књиге које је написао на тему проучавања нових технологија. Посебан поклон налази се на првим страницама књиге где нам је написао посебно дирљиву посету. На крају наше посете драгом оцу Оливеру, направили смо заједничку фотографију која посебном топлином карактерише овај јединствени сусрет који је одржан са циљем упознавања Архимандрита Гаврила и презвитера оца Оливера Суботића. Отац Оливер нам се посебно захвалио што смо посетили његову парохију, потврђујући том приликом да му је била посебна част што се тада, лично, по први пут сусрео са оцем Гаврилом. Ненад Бадовинац, 17.01.2013. Извор: Манастир Лепавина
  7. Отварање године Миланског едикта у Нишу Прослава 1.700 година од доношења Миланског едикта у Србији званично ће почети сутра, 17. јануара 2013. године, концертом хора Сретењског мнастира у Народном позоришту у Нишу. Присутнима ће се обратити председник Републике Србије г. Томислав Николић и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, који ће уједно и отворити годину Миланског едикта. Домаћин вечери биће амбасадор Руске Федерације г. Александар Чепурин. Свечаности ће присуствовати председник Владе Републике Србије г. Ивица Дачић, министри у Влади Републике Србије, архијереји Српске Православне Цркве и дипломатски кор.
  8. Сутрадан, на сам дан празника, 30. децембра 2012. Љета Господњег, Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Г. Хризостом, а саслуживали су му: игуман Сергије, сабрат манастира Рмањ, протосинђел Варнава, намјесник манастира Трескавац, јеромонах Теофил, намјесник манастира Глоговац, јерођакон Дионисије, сабрат манастира Ковиљ, и ђакон Никола Перковић из Босанског Петровца. Манастирски храм Свете Великомученице Марине био је испуњен до посљедњег мјеста, а сви окупљени присуствовали су несвакидашњем чину монашења. У току Свете Литургије, на малом входу, настојатељ манастира Клисина, игуман Василије, привео је манастирског искушеника Дарка Иваниша пред олтар Господњи, гдје је искушеника Дарка епископ Хризостом постригао у чин мале схиме, давши му монашко име Данило, по Светом Пророку Данилу, чији се молитвени спомен данас празнује. На овај свети и историјски дан, и за ову прилику, у манастир Клисину пристигли су монаси из манастира Рмња, Ковиља, Трескавца, Глоговца, монахиње из манастира Гомионице, игуманија са сестрама из манастира Дуљево, у Митрополији црногорско-приморској, те многи други, како би заједно са новопостриженим монахом Данилом, и његовим братством, подијелили ову велику духовну радост. У бесједи, након прочитаног Јеванђеља, Епископ Г. Хризостом, поучио је новопостриженог монаха Данила и све окупљене, истичући важност врлинског живота и неопходност узрастања свих нас у Љубави Христовој, за коју и ради које монаси носе своје бреме са захвалношћу, ишчекујући блаженство Небеског Јерусалима. Истичући поједине моменте из живота старозавјетног Пророка Данила, Преосвећени Владика указао је на пут којим млади монах Данило мора поћи и на њему устрајати, све до часа сопствене смрти, у коју се монаштвом и погрузио, ради вјечног живота у Христу Исусу. С обзиром да се Материце празнују двије недјеље пред празник Рођења Христовог, велики број окупљених вјерника причестио се Пречистима Тајнама Христовим, а већ по традицији манастирско братство припремило је за сву окупљену дјечицу пригодне пакетиће. На овај велики празник мајки и жена, а у поводу монашења монаха Данила, манастир Клисина постао је богатији за реплику чувене светогорске иконе „Достојно Јест“, чији се оригинал чува у Протатској цркви у Кареји, а коју су нашем манастиру даривали пријатељи наше Свештене Обитељи, господа Зоран и Владица Лемић, из Бањалуке. Након Свете Литургије у трпезарији манастирског конака приређен је празнични ручак. Желећи новопостриженом монаху Данилу ревностан и подвигом испуњен живот, манастирско братство захваљује свима онима који су овом приликом били са нама, али и онима који су били спријечени да својим присуством увеличају нашу радост, а који су се радовали свим својим срцем. Игуман Василије (Рожић) Извор: Манастир Клисина Беседа Епископа Хризостома на монашењу Беседа Епископа Хризостома на Литургији Остатак фотогалерије
  9. У својој бесједи Епископ Фотије је растумачио јеванђељску причу о богатом младићу рекавши да ако заиста хоћемо да будемо савршени морамо не само да држимо старозавјетне законе, већ морамо и да оставимо све земаљско и да кренемо за Христом, јер једино тако можемо ући у Царство Небеско. Након Свете Литургије припремљена је трпеза љубави за све присутне у трпезарији манастира Крке. Извор: Епархија далматинска
  10. Епископи канонске Цркве у Р. Македонији, Православне Охридске Архиепископије, упознали су г. Милету Радојевића са тортуром и незаконитим притвором, које трпи Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г.г. Јован, и уопште са прогоном спровођеним кроз монтиране судске процесе против Архиепископа охридског Јована и осталих Епископа, монаштва и верника Архиепископије. Саговорници су изразили наду, да ће политички прогон на верској основи, који се спроводи над Архиепископом охридским Јованом и Православном Охридском Архиепископијом убрзо престати, а да ће се на његовом месту пројавити цивилизацијска тековина, поштовања верских слобода свих грађана, без обзира на њихову верску или националну припадност. Извор: ПОА
  11. У недељу, 13. јануара 2013. године, биће служен четрдесетодневни помен за покој душе блаженоупокојеног патријарха Игњатија у патријаршијском Саборном храму. Како преноси Ромфеа, новоизабрани патријарх Јован позива све Цркве да тога дана одслуже помен за покој душе блажене успомене патријарха Игњатија. Устоличење Његовог Блаженства Патријарха антиохијског и свега Истока г. Јована биће обављено у недељу, 10. фебруара 2013. године, у храму Часнога Крста у Дамаску. Извор: СПЦ
  12. Патријарх је подржао дијалог премијера Србије Ивице Дачића и косовског премијера Хашима Тачија, истакавши да је у платформи државног врха понуђен најбољи начин за решавање косовског проблема. Патријарх Иринеј је за Радио Београд рекао да политика "и Европа и Косово" није немогућа, али је упозорио да уколико неко од Србије тражи да се одрекне Косова да би била део европске заједнице, ''онда је то превисока цена коју не можемо да платимо". Српски патријарх наглашава да се детаљи Платформе за Косово могу мењати, али да је суштина добра. "Платформа је крупан и важан корак. Могло се до ње доћи и пар година раније, али никад није касно", каже поглавар Српске православне цркве. Патријарх је подржао дијалог Дачића и Тачија оценивши да се сваки проблем мора решавати дијалогом. "И од овог дијалога очекујем праведно решење. За цркву је недопустиво да се између Србије и Косова прави било каква граница", нагласио је патријарх Иринеј. Како патријарх подсећа, "Србија је део Европе и ту нема дилеме". ''Српска историја и култура део су европске историје и културе и Србија је де факто у Европи", наглашава Патријарх. Поглавар Српске Православне Цркве тврди да "сигурно нико не жели да буде изван Европе и знамо колико Европа значи за нас, као што делимично и ми нешто значимо за Европу". "Али, ако је у питању Европа или Косово и Метохија, онда ту код нас нема дилеме. Ако треба да жртвујемо Косово и Метохију и све оно што се на Косову налази да бисмо постали чланови Европске заједнице, онда је то превисока цена коју ниједан нормалан народ не може да прихвати", нагласио је патријарх Иринеј. Папа треба да дође у Србију Поводом полемика у домаћој јавности о томе да ли би папа Бенедикт XVI требало да дође 2013. године у Србију на прославу 17 векова Миланског едикта у Нишу, патријарх Иринеј је рекао да он лично мисли да би та посета била корисна и "не би нам ништа сметала". "Папа треба да дође у Србију, то је моје лично мишљење. Иако има разлога за одлагање његове посете, било би добро да дође до сусрета и дијалога две цркве. Ја верујем да ће једног дана до тога и доћи", рекао је патријарх српски. Патријарх Иринеј је додао да постоје и друга мишљења, и да је Сабор СПЦ одлучио да на прославу позове престонице православних цркава, а и друге цркве, па и католичку, да пошаљу своје представнике на највишем нивоу. Патријарх је указао и на неке разлоге зашто у овом тренутку папа није добродошао у Србију, наводећи да је, нажалост, историја Другог светског рата и недавних ратова на тлу бивше Југославије, створила "једно велико нерасположење према нашој браћи са запада". "Многи у тим догађајима и нашим невољама виде присуство Римокатоличке цркве, тако да је можда целисходније да тај позив не буде упућен овом приликом, а како ће то бити убудуће видећемо", рекао је патријарх Иринеј. Извор: Радио-телевизија Србије http://www.spc.rs/sr/politika_evropa_kosovo_nije_nemogutsha
  13. Guest

    Шта је ново у новој години?

    Ако је истина да Божић на Западу све више губи религиозни смисао, ако је истина да људи све чешће једни другима тамо не честитају Рођење Месије и Богооваплоћење, већ неки аморфни „празник“, који претпоставља породичне седељке, печену гуску и размену поклона, наша Нова година је скоро „њихов“ Божић. Срећан празник – цмок! Срећан празник – звррр! Срећан празник – гуц-гуц! Срећан празник – лаку ноћ! На Нову годину нас је научила совјетска власт. Да није било гомиле идеолошких празника нико се тако душевно не би уносио у очекивање промене цифара на календару. Али сви остали празници су захтевали или патетичну тугу или необуздани ентузијазам. Није се имало времена за то да човек просто буде човек. Отуда ова заиста дечја љубав према конфетама за јелке, мирису четинара и мандаринама. То је само још један доказ да стари тело, а душа, обавијена плоћу која умире, не жели да стари, не може и не уме. Она, душа, остаје детиња, жуди за бајком и чудом. Међутим, у прослави Нове године има и туге. Ова туга се рађа зато што у Новој години нема ничег новог осим промењених цифара на календару. Све остало је старо. Човеку је својствено да свој стари пртљаг страсти и навика вуче из године у годину са завидном постојаношћу. Зато је свака нова година – стара. „Дрво лежи тамо где падне,“ – каже један од пророка, имајући у виду човекове рђаве навике. И у једној од молитава јелеосвећења се каже да је „јако же руб повержениј, всјакаја наша правда пред Тобоју“ („као посечено дрво свака наша истина пред Тобом“). „Повержениј руб“ је управо оно дрво које је пало и које увек показује на исту страну, као и живот човека огрезлог у грехове. Потребно је нешто креативно, нека истинска новина, за којом чезну (сигуран сам) многи. Зар није нова, на пример, девиза: „Дочекај Нову годину трезан и без телевизора?“ То је права нова реч и већ је видим на рекламним плакатима великих градова. Изнад капије Дантеовог пакла је било написано: „Свако ко овамо улази нека остави наду.“ Изнад капије која води у нову календарску годину може се написати: „Остави све рђаво, ти који си започео нову годину.“ Година ће бити заиста нова ако човек који ступа у њу осигура у себи жељу да се обнови: да се бори против рђавих навика, да стиче добре навике. Имамо заповест да будемо мудри као змије. Управо ова животиња редовно мења кожу провлачећи се између оштрог трња у грмљу или тесног камења. Не знам да ли то змију боли или не, али стара кожа спада као чарапа дајући место новом кожном покривачу. Наравно, то је лекција – не само из природе, него и јеванђељска. Земља је одиграла још један круг валцера око Сунца. Круг који се затворио и почетак новог кретања треба обележити молитвом. Лагано улази у обичај служење литургије у ноћи између 31. и 1. То је још једна ноћна литургија осим Васкршње и Божићне и она није условљена догмом, већ насушном потребом. Већина људи се лудира и с муком се претвара да је весела, јер тако треба. Људи се напијају – можда од туге, можда од радости; тону у сан обучени; буде се на непознатим местима... Или у најбољем случају, муче даљински у потрази за нечим занимљивим у „ТВ-кутији“. А сасвим мали део грађана годину на исходу прати речима: „Господи, помилуј,“ и дочекује наступајућу годину речима: „Господи, благослови.“ Не знам како вама, а мени се чини да је управо то истинска новина и најлепши начин прославе. Међутим, чак и ако не буде ноћне литургије, нека буде кратка молитва. Не може се смислити ништа боље од „Оче наш“. Сат откуцава, снег лагано пада с друге стране прозора, а нека породица чита молитву Господњу и моли од Бога благослов за наступајућу годину. Лепота! И још једно. Јер, то је услован датум. Нова година се славила час у марту, час у септембру, час на Василија Великог. Сад ево, на Вонифатија. Плус, свако од нас има своју нову годину. Под тим подразумевам рођендан као почетак нове године у животу. И сваки пут смисао остаје исти: ако желиш да се промениш – ето ти нове године, новог лета благости Божије. Ако не желиш да се мењаш – нема за тебе ничег новог. Биће мандарине, биће „плава ватрица“, биће мигрена ујутру, наравно, биће и туге. А новине неће бити. Дакле, размисли, друже. Без вере у Христа и без молитве све године „свиње“, „пацова“, „пса“, „бивола“ прете да се претворе у читаву годину „магарца“, и то тужног као што је тужно магаренце из нашег познатог цртаног филма, које је изгубило реп. Зима је наступила с пуним правом без обзира на гласине о глобалном отопљењу. Земља се ушушкала у снежни шал као у паперјасту мараму. Човек баци поглед и нехотице се сети псалма: „Омијеши мја, и паче снега убељусја“ („Омиј ме и бићу бељи од снега“). Већ сам сто пута покушавао да почнем живот из почетка и нисам имао скоро никаквог успеха. Али у мени нема очајања. Ове Нове године ћу покушати поново. Нова година, на крају крајева, заиста треба да буде нова. Помози нам, Господе. Протојереј Андреј Ткачов 29 / 12 / 2012 Извор: Православије.ру
  14. Guest

    „Биће срушена U“

    Црква светог Георгија у Смоковићу (1567. година), је већ доживела једну трагедију, пошто је у недавном трагичном рату (1991-1995) минирана и срушена до темеља. Хвала Богу и светом Георгију, она је прилозима верника смоковићког краја, који су прогнани и тренутно се налазе широм света, обновљена. Црква светог Георгија је регистрована као културно добро и под заштитом је Завода за заштиту споменика из Задра. Међутим, и та чињеница изгледа вандалима не значи ништа, јер се они заслепљени мржњом руковде девизом да све што је српско мора бити уништено. Извор: Епархија далматинска
  15. За време цара Михаила Феодоровича и Тобољскога архиепископа, преосвећеног Нектарија на Абалакском сеоском гробљу живела је једна сама удовица. Не зна се ко је она била. Познато је само да је она била много побожна и звала се Марија. То је благочестива удова Марија, која је 50. година од оснивања Тобољска, 10.јула 1636.г. једном задремавши у својој соби видела у ваздуху лик знамења Пресвете Бгородице, са изображењима са стране светитеља и чудотворца Николаја, и преподобне Марије Египћанке и чула глас из иконе: Марија ,јави ово виђење народу и кажи да направи на Абалакском гробљу са десне стране старе Преображењске, нову дрвену цркву у име Знамења Пресвете Богородице, као што је у древном Новгороду, са придодатим на једну страну светитеља Николаја, и са друге преподобну Марију Египћанку“. После тога виђење се завршило и Марија се пробудила. Због страха она никоме ништа није рекла. После неког времена не у сну него на јави опет је та жена имала виђење само са невеликом разликом. Она је изашла из своје кућице и носила је хлеб. Одједном покрио је светли облак и она је пала без свести. Пренувши се после кратког времена, али не још сасвим, она је видела у ваздуху два лика, један Знамења, са друге Марију Египћанку, и светог Николаја као живога у светлој архијерејској одежди који стоји пред Пресветом Богородицом. Свети Николај јој је казао: „Марија, иди и кажи Абалакским становницима по претходном виђењу, да направе цркву, при томе да би и шуму посекли својим рукама и донели и изнели на руке сами и ако ово не послушају, то ће видети гнев Божији, и не само да ће умрети други свештеник, него и много парохијана“. Али и после тога виђења Марија бојећи се исмејавања ником ништа није рекла. Убрзо је имала и треће виђење, које је било као друго –најава.Ј едном радећи у својој кућици, Марија је чула спочетка као пуцкетање од кандила, а после тога опет је чула глас светитеља Николаја: „Због чега нећеш да објављујеш виђења и заповести ? Ти сама својим неверовањем наводиш на себе зло“. При тим речима њој су се руке повукле уназад и она је силно страдајући пала на под без свести. Тада јој је Пресвета Богородица рекла: „То је тешко. Мени је жао“. Тада је бол престао. Марија је дошла к себи и виђење се завршило. После тога Марија је отишла код свога духовника, испричала му је за сва три виђења и молила је да их објави народу. Али ни духовник није јавио, незна се због чега, да ли због неуважавања или заборавности, или да би се још боље уверио у истину и вољу Божију. Четврто виђење које удовица није могла да сакрије било је овако: 24.јула она је ишла у Тобољск и ишавши према граду, код брдашцета, одједном је била покривена маглом или мраком, усред кога је видела стуб од облака, који је досезао до неба, а на стубу лик знамења Богоматере, и лик преподобне Марије Египђанке и светога Николаја као живога на земљи. - Због чега оклеваш да објавиш о виђењима и заповестима народу“ ? -Строго је рекао. - Ако још оклеваш, знај целим телом бићеш одузета, ако пак објавиш, али тебе не послушају, тада нећеш ти него они ће страдати.! После тога удовица је почела свима да прича о својим виђењима. У Тобољску их је казала архиепископу Нектарију у присуству свих свештеника, а вративши се из Тобољска у Абалакском гробљу свему народу. У Тобољском сабору (Саборној цркви) да би се уверили у истинитост виђења показали су удовици икону «Знамења» Мајке Божије (који она никада није видела) , она је рекла да је њега видела у виђењу. Показало се да је удовица напрасно ућутала. Сви су јој поверовали и Преосвећени после строгог испитивања, које је било у присуству свих свештеника и градских старешина, благословио је абалакским парохијанима да направе цркву и многи житељи Тобољска су узели учешће у том побожном делу. Док се правила црква промисао Божији је чудесно припремио и икону за нову цркву. Неки земљорадник Евтимије, звани Кока, неколико година је лежао одузет. Њему је долазио једном неки сиромашак Павел, кога је он одавно упознао, да би од њега потражио милостињу и који му је рекао: Ефиме, чуј, на Абалаке се по заповести Божијој прави црква у име «Знамења» Пресвете Богородице, светом Николају и Марији Египћанки. Дај обећање да ћеш ти насликати икону за храмовну славу те цркве. Може бити да ће Господ по твојој вери и усрђу опростити теби и ослободити те од твоје болести. Евтимије је послушао савет Павела и тога дана је обећао да ће насликати икону ,,Знамења» Богомајке са светим Николом и преподобном Маријом Египћанком који стоје испред ње са стране. Господ га је наградио за веру његову: тога дана после подне он је почео да помера десну страну. Другог дана послао је молбу Преосвећеноме Нектарију да дозволи да се наслика икона за нову Абалакску цркву, и добивши благослов наручио је од протођакона Софијскога сабора Матеја познатом у то време живописцу. И док се икона сликала Ефтимију је било све лакше и лакше. На крају је он потпуно оздравио, отишао код живописца и сам однео икону у цркву ради освећења. Преосвећени обрадован и задивљен тим чудом, сам је осветио икону у Саборној цркви, одслужио молебан, и потом га са чашћу отпустио у Абалакское село да би била постављена у новој цркви. Када су дошли у село Шанталика, где је сада Ивановски манастир, Господ је ту икону прославио новим чудом. У селу Шанталика један земљорадник, Василије је имао ћерку која је боловала од очију и две године ништа није видела. Чуо је да у Абалаку носе икону и изашао је са слепом ћерком у сусрет и пао је пред њом са вером и сузама. На радост и дивљење оца и свега присутнога народа, девојка је одмах прогледала. Та икона је добила назив Абалакска од Абалакска ,претходно села, а потом (од 1783.г.) манастира. На Абалакској икони Пресвета Богородица је изображена тачно као на Знамењској икони, тј. са уздигнутим рукама и са Предвечним Младенцем на грудима само са том разликом што на Абалакској икони са десне стране стоји свети Николај а са леве стране преподобна Марија Египћанка. Риза је сва сребрна, позлаћена, са бисерима и драгим камењем. Посебни празник и службу у част Абалакске иконе још није одређен, али се празнује у дан Знамења Пресвете Богородице. Не гледајући на то, Абалакску икону веома много поштују не само у Сибиру. Сваке године доносе икону из Абалака у Тобољск на две недеље, и то је било установљено због следећег догађаја. 1665.г. у лето у Тобољску и у целој његовој околини није престајала да пада киша: жито, поврће, и трава су трулели, све се натопило водом и народ је очајавао. Решили су да се обрате за помоћ Царици Небеској. Тобољски архиепископ Корнилије је заповедио да донесу чудотворну икону Божије Мајке из села Абалака. Икону су донели са великом свечаношћу 8.јула. После молебана на тргу икону су однели у Саборну цркву где је тога часа почела литургија. Још се служба није завршила, на радост свих, облаци су ишчезли, киша је престала да пада и изведрило се. У спомен тога чуда и због сталног благодарења Господа и Његовој Пречистој Мајци преосвећени Корнилије је установио да сваке године доносе чудотворну икону Божије Мајке из Абалака у Тобољск. Три године после тога, 1668.архиепископ Корнилије је позван у Москву због назначења за митрополита. Када се вратио из Москве, он је чуо од лоших људи да су у његовом одсуству протојереј и остали свештеници Саборне цркве дочекали Абалакску икону Мајке Божије без дужнога поштовања, и да у време њенога боравка у Саборној цркви су били разни изгреди и непристојности. Преосвећени се разгневио на њих: кључара Саборне Цркве, када је дошлло време да се донесе икона из Абалака, и када је дошао да узме благослов казнио, укоривши га од почетка за прошлогодишњи непоредак ,заповедио је да икону не доносе. Тако 1669.г у Тобољск икону нису доносили. Пријава против свештенства се потом испоставила као лажна, и због тога што је Преосвећени поверовао клевети без ислеђења дела, то се он брзо разболео и болаовао је неколико месеци. Када и 1670.г. митрополит Корнилије у гневу на свештенство и вернике Саборне цркве, није дозволио да донесу икону, то се опет разболео још теже. Лекари му нису могли помоћи. На крају, септембра месеца,он је разумео узрок својих страдања. Горко плачући он је тога часа послао по чудотворну икону, и када су је донели у град, заповедио је да је поставе у Саборну цркву и да одслуже литургију. По завршетку службе, владика је заповедио да донесу икону код њега у епархијском дому. И када су почели да звоне, када су је износили из Сабора, заповедио је слугама да га уведу у пријемну собу, и поставе је поред прозора, да би видео како уносе Владичицу. Једва је он видео лик Пречисте, да је осетио себе да му је кудикамо лакше; када су пак унели икону у његов дом, болеснику је било тако лако да је он без помоћи других могао да стоји за време молебана и да је испрати са тога места где је и примио. Следећег дана преосвећени је могао сам да сиђе у Сабор на литургију и да заблагодари Царици Небеској за Њену послану помоћ. После десет дана икона је враћена у Абалак. После тог догађаја,када се опет открила чудесна сила Божија кроз Абалакску икону Приснодјеве, опет су почели да донесе ту икону у Тобољск, у Софијски сабор на две недеље .Од Абалакске иконе има неколико копија у разним местим Сибира Акатист Пресветој Богородици пред Њеном иконом Названом „Абалацка“ или Абалакска (слави се 2.августа/20.јула и 10.децембра/27.новембра) Кондак 1 Изабраној од Превечнога Цара ради спасења нашега Царице неба и земље, узносимо Ти благодарне похвале, Богородице. Ти пак, пошто имаш моћ непобедиву и неисказано милосрђe, слободи нас од свих невоља и подари нам сва добра да Ти кличемо: Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана! Икос 1 Арханђели и Анђели певају Теби, пречистој Дјеви, неућутним песмама на небесима. Ми пак, грешни на земљи приклонивши коленa душа и срца наших пред Пречистoм Твојом иконом, са сузамa скрушености, земаљским устима певамо Ти: Радуј се, усрдна наша Заштитнице! Радуј се, премилосрдна Мати наша! Радуј се, непролазна славо наша! Радуј се, непотрошиво богатство наше! Радуј се, незаменљива Помоћнице наша! Радуј се, стална Покровитељко наша! Радуј се, радости наша,која нас очишћујеш од сваке прљавштине тела и духа! Радуј се, Исцелитељко наша,која нас избављаш од душевних и телесних болести! Радуј се, похвало наша, која нас не лишаваш духовних радости! Радуј се, Владарко наша, помоћу Твојом исцељујеш болести наше! Радуј се, прибежиште наше, која нас покриваш од видљивих и невидљивих непријатеља! Радуј се, Пресвета, најсветија од свих светих! Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана! Кондак 2 Богољубива удовицаМарија видевши у троструком виђењу изглед лица Твога, Пресвета Дјево, уплаши се великим страхом, уплаши се да прича о чудесним виђењима својим људима, и у срцу своме из дубине душе завапи Богу: Алилуја! Икос 2 Тражећи да људским разумом разуме неразумљиво у прехвалном јављању пречисте Твоје иконе, Богомати, блажена Марија удостоји се новога виђења у коме јој велики светититељ Николај страшно заповеди да објави виђено; она пак са страхом и трепетом свима причаше тајну свога виђења и научи све да кличу Богородици: Радуј се, која си у утроби Својој носила Саздатеља свих! Радуј се, јер си родила Бога телом Спаситеља свету! Радуј се, јер си у рођењу девство сачувала нетрулежним! Радуј се, јер си на земљи анђелски поживела! Радуј се, јер си помирила Бога са људима! Радуј се, Најсветија од свих светих! Радуј се, Пресвета Дјево, која си нам дивно јавила Своју икону! Радуј се, благодатна, која нам јављањем иконе Твоје јављаш Своје милосрђе! Радуј се, јер промишљаш о свима који поштују свету икону Твоју! Радуј се, јер свима који се моле Теби пред светом иконом Твојом дајеш спасење по мери вере! Радуј се, јер чудесима Твоје иконе умове наше узводиш ка горњем свету! Радуј се, Пресвета, најсветија од свих светих! Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана! Кондак 3 Желећи да виде силу Божију, благоверни људи града Тобољска у дивним јављањима иконе Твоје, Богомати, сабраше се заједно са својим архијерејем Нектаријем, да се увере ,јер милосрђе Царице Небеске хтеде да посети и у земљи нашој све који желе да задобију спасење; уверивши се пак, и обрадовавши се великом радошћу, запеваше Богу: Алилуја! Икос 3 Најусрдније имајући жељу да стекне небеску ризницу, свету икону Твоју, Богородице, сви једнодушно зажелеше да прво својим рукам саграде на месту јављања нову цркву у част Знамења Мајке Божије, коју и направише, са свим усрђем певајући Царици Небеској: Радуј се, велико дивљење анђела! Радуј се, праотачка дивна утехо! Радуј се, пророчка висока проповеди! Радуј се, преславна похвало апостолска! Радуј се, посебни украсе светитеља! Радуј се, крепко утврђење мученика! Радуј се, спаситељно предвођење преподобних! Радуј се, неизенемогло уздржање постника! Радуј се, чистото и славо девственика! Радуј се, тихо весеље отаца и матера! Радуј се, похвало свих хришћана! Радуј се, Пресвета, најсветија од свих светих! Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана! Кондак 4 Бура сумњалачикх помисли претвори се у радосну тишину, када видеше у виђењима икону Пречисте Дјеве Богородице која се показа слична икони Знамења Новгородскога, само са светим Николајем и Маријом Египатском који стоје пред Тобом, због чега и запеваше сви Богу: Алилуја! Икос 4 Јевтимије, болестан телом али не духом, чувши од некога старца Павла да треба да се наслика јављена икона у нову цркву, саздану по заповести Божијој на Абалаку, похитао је да то дело повери искусном у живописању, првођакону Тобољске катедре Матеју, и кад он сликаше ову икону болесник мало времена после целивања ње исцели се и Богородици усрдно певаше: Радуј се, Царице Небеска, која си нас обрадовала јављањем часне иконе Твоје! Радуј се, Мати Божија, која си нас задивила чудесним исцељењем од ње! Радуј се, светло просвећење наше! Радуј се, непобедива оградо земље наше! Радуј се, миру оних који плове на водама! Радуј се, тихо пристаниште бацаних буром! Радуј се, лако пролажење пута путника! Радуј се, милосрдна учитељице заблуделих! Радуј се, добри одморе уморних! Радуј се, тихо прибежиште обремењених! Радуј се, брза Заштитнице оних који су у невољама! Радуј се, Пресвета, најсветија од свих светих! Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана! Кондак 5 Боговођеној звезди која је некада водила мудраце ка Сунцу Правде Христу Богу нашем, би слично јављање иконе Твоје, Пресвета Дјево, у пределима нашим; видећи наше претке како се моле пред њом они од Тебе познаху Сина Твога Спаситеља нашега.Ми пак, научисмо се да усрдно певамо Њему: Алилуја! Икос 5 Тобољски људи видевши часну икону Мајке Божије, која је јавила чудесно исцељење ономе који се старао да се наслика, примише је као божанску ризницу и као пресјајну светиљку поставише је у новој цркви коју су саздали, радоваше се и певаше Богородици: Радуј се, пресјајна светиљко, која осветљаваш земљу нашу! Радуј се, јер си приправила спасење душама нашим! Радуј се, јер небеском светлошћу просвећујеш срца наша! Радуј се, јер нам јављаш мир (спокој) и благостање! Радуј се, јер дајеш телесно и духовно здравље болеснима! Радуј се, јер оне којима се чини неправда покриваш часном ризом Својом! Радуј се, посебна надо безнадежних! Радуј се, јер просвећујеш разум деце! Радуј се, управитељко сиротих и удовица! Радуј се, одећо нагих и избављење заробљених! Радуј се, брза Помоћнице онима који траже помоћ! Радуј се, Пресвета, најсветија од свих светих! Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана! Кондак 6 Нелажни проповедници великога милосрђа Твога, Владарко, беху сви они који примише чудесна исцељења од свете иконе Твоје; сви пак чуше и видеше благодатне реке исцељења која се обилно излише од Тебе на страдалне и болесне,з аједно са њима радосно певаху Богу: Алилуја! Икос 6 Засија благодат из иконе Твоје, Дјево Чиста, као пресветло сунце у пределима нашим, која зрацима чудеса који излазе из ње, осветљава град наш и све градове и земље не само земље сибирске него и руске; због тога не знајући да искажемо сву величину чудеса која су се десила од иконе Твоје, Богородице, у умиљењу срца вером и љубављу певамо Ти: Радуј се, јер исцељујеш немоћне! Радуј се, јер исцељујеш болесне од очију! Радуј се, јер избављаш болесне од падаће болести (епилепсије)! Радуј се, јер отвараш вид слепима! Радуј се, јер одгониш демоне од људи! Радуј се, јер бесомучнима дајеш здравље! Радуј се, јер одузете (парализоване) подижеш са одра! Радуј се, јер немима отвараш језик и враћаш моћ говора! Радуј се, јер лечиш од свих тешких болести! Радуј се, јер виђењима у сну јављаш себе страдалнима! Радуј се, јер чудесно ослобађаш од свих невоља! Радуј се, Пресвета,најсветија од свих светих! Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана! Кондак 7 Желећи да прослави свету икону Твоју, Богородице Дјево, Син Твој и Бог наш Господ Исус Христос наочиглед свих излива из ње неисцрпно море чудеса у коме се сви погружавају са вером и надом, примају благодат исцељења и благодарећи Господа, са страхом и љубављу скрушено певају Њему: Алилуја! Икос 7 Нова и преславна чудеса благодати Твоје, Богородице, јави нам Господ, када је света икона Твоја била ношена по градовима и селима наше земље; многи пак, верујући изненада се исцељиваху од разних неизлечживих болести, и неверни обраћаху се вери, са дивљењем, скрушеношћу и љубављу певајући Теби: Радуј се, јер исцељујеш све болести! Радуј се, јер одгониш све немоћи! Радуј се, јер увек гориш серафимском љубављу! Радуј се, јер увек загреваш божанском љубављу душе и срца наша! Радуј се, јер си у себи сместила огањ Божанства! Радуј се, јер гасиш пламен страсти наших! Радуј се, јер оне који верују чуваш од огња греховнога! Радуј се, јер оне који Те воле избављаш од огња пакленога! Радуј се, јер наше куће чуваш од огњеног пламена! Радуј се, јер зрацима Твоје светлости разгониш мрак незнања нашега! Радуј се, топла Заступнице и усрдна Молитвенице за нас пред Богом! Радуј се, Пресвета, најсветија од свих светих! Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана! Кондак 8 Видевши необично виђење часне иконе Богомајке, јављене са висине, са предстојећим светим Николајем и Маријом Египатском, удаљимо се, људи и жене од сујетога света и узнесимо ум ка небесима.Због тога нам се и дарова чудотворна икона Богородице, да гледајући на њу мислимо о небеском а не о земаљском, певајући Богу: Алилуја! Икос 8 Сва си на небесима, али ни земаљске не остављаш, Богородице Дјево, јер чудесима Твојим која се изливају из свете иконе Твоје, као од живога и самосталнога извора, увек просвећујеш нас који вером прилазимо Теби и кличемо: Радуј се, неисцрпно богатство сиромашних духом, и бездане милости! Радуј се, чедољубива Мати, невидљива утехо жалосних! Радуј се, кротка голубице, тиха и незлобива! Радуј се, богогласна грлице, тајно успокојење омрзнутих! Радуј се, спасење грешника и усвојење према Богу! Радуј се, чврста тврђаво свих правоверних! Радуј се, невидљива помоћи и заштито свих оних који се надају у Тебе! Радуј се, анђелски уме, који увек гледаш Бога! Радуј се, светлоносна звездо умнога Сунца! Радуј се, славнија од Херувима и Серафима! Радуј се, часнија од Анђела и Арханђела! Радуј се, Пресвета, најсветија од свих светих! Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана! Кондак 9 Цела наша Богом чувана земља облагодаћена Твојим милостима, Богомајко, имајући Твоју чудотврону икону као штит и ограду од видљивих и невидљивих непријатеља, невидљивом Твојом помоћи побеђује све противнике своје, радосним срцем побожно кличе Богу: Алилуја! Икос 9 Наша красноречивост у песмама је као детињаста и не може да искаже сва чудеса и доброчинства, Владарко, која си учинила и јавила светом иконом Твојом; стога незнајући да Те достојно похвалимо смирено Ти кличемо: Радуј се, јер прослављаш оне који Тебе прослављају! Радуј се, јер похођењем иконе Твоје освећујеш наше градове и села! Радуј се, јер цркве и домове наше благодатно посећујеш иконом Твојом! Радуј се, јер молитве оних који Ти се моле узносиш Богу! Радуј се, јер никада не одбацујеш сузе и уздахе наше! Радуј се, јер доласком иконе Твоје удвостручујеш нашу радост! Радуј се, јер услађујеш све наше жалости и горке невоље! Радуј се, јер малаксале бодриш Твојим човекољубљем! Радуј се, јер онима који се поклањају светој икони Твојој дајеш радост и здравље! Радуј се, јер милосрђем Твојим разнежујеш душе верних! Радуј се, радости наша,која нас тешиш светом иконом Твојом! Радуј се, Пресвета, најсветија од свих светих! Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана! Кондак 10 Желећи да спасе род људски од вечних мука и да му подари Царство Небеско, човекољубиви Господ дарова нама грешнима Мајку Своју на помоћ, покров и заштиту; буди нам пак, о Свеблага Помоћница, Заштитница и Руководитељка у целоме животу нашем, у смрти и после краја нашега не остави нас који милостиво вапијемо Богу: Алилуја! Икос 10 Зааиста си необорива тврђава Богородице Дјево, свима који прилазе Теби, јер нико ко долази Теби не одлази празан; стога умилоствљени милошћу Твојом скрушеном душом молимо Те: покри, заштити, спаси све нас беспомоћне од свих беда,искушења и зала оне који Ти са љубављу певају: Радуј се, моћна Заштитнице оних који су положили наду на Тебе! Радуј се, саратнице војницима! Радуј се, Помоћнице непоткупљивих судија! Радуј се, уразумитељко наставника и васпитача деце! Радуј се, чисто огледало познања истине! Радуј се, чврсти грудобране чувања вере! Радуј се, свеблага Утешитељко несретних! Радуј се, Покровитељко сиротих и оних без заштите! Радуј се, јер благосиљаш сву децу! Радуј се, јер упућујеш све младе ка добру! Радуј се, јер укрепљујеш људе свих узраста у светој вери! Радуј се, Пресвета, најсветија од свих светих! Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана! Кондак 11 Молитве и молитвене песме које Ти приносимо пред чудотворном иконом Твојом, прими добросрдачна Владарко, заштити, спаси, помилуј и сачувај нас од свих невоља, да би тихо и мирно поживели штићени Тобом у свакој побожности, и чистоти из дубине душе скрушено певали Богу: Алилуја! Икос 11 Тебе Пречиста Богородице и Мајко незалазне светлости, сматрајући и поштујући као светлоносну свећу божанске светлости, како можемо исказати благодатна Твоја озарења, која увек излазе из Твоје иконе, као од светлоноснога сунца. Међутим, молећи Твоје милостиво осветљење, Свеблага, смело певамо Теби: Радуј се, незалазна светлости,која нас осветљаваш вечном светлошћу! Радуј се, месецу, који нас осветљаваш од Сунца Правде! Радуј се, свећо на свећњаку најузвишеније постављена! Радуј се, неугасива свећо нематеријалнога огња! Радуј се, Мати, истините светлости, која просвећујеш душе побожних! Радуј се, јер нам изливаш светлост рајскога живота! Радуј се, јер увек прослављаш оне који Тебе прослављају! Радуј се, јер оне који се усрдно Теби моле осветљаваш светлошћу благодати! Радуј се, јер сваку старост чиниш обрасцем светога живота! Радуј се, јер одгониш таму у којој живе безбожници, неверујући, јеретици и расколници! Радуј се, јер све грешнике просвећујеш светлошћу Твојом и приводиш покајању! Радуј се, Пресвета, најсветија од свих светих! Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана! Кондак 12 Мати Бога Вишњега, дала си нам залог благодати – свету икону Твоју, измоли нам од Небескога Владара, Сина Твога и Бога нашега, благодат Светога Духа; подигни нас из дубине грехова, просвети срдачне очи наше ка гледању спасења, оживотвори срца наше духом побожности и страха Божијега, духом чистоте и правде, духом љубави и милосрђа, да свагда певамо Богу: Алилуја! Икос 12 Прослављајући Твоја стара и нова чудеса и милосрђа, Богородитељко, сви Те хвалимо као чврсту и надежну Посредницу нашу, са скрушеношћу поклањамо се Теби, која се непрестано молиш за нас и чиниш нам доброчинства; верујемо и надамо се да можеш измолити све добро и спаситељно, привремено и вечно нама који Те певамо: Радуј се, непостидна надо у животу, у смрти и после смрти наше! Радуј се, јер дајеш миран крај живота овога онима који се надају у Тебе! Радуј се, надо и заштито наша у дан Суда! Радуј се, умољавање праведнога Судије! Радуј се, уточиште и заштито свих грешника који се кају! Радуј се, славо и утехо свих праведних! Радуј се, јер удостојаваш вечне радости оне који Теби непрестано приносе радост! Радуј се, јер милостиво примаш наша сузна мољења! Радуј се, јер нас покровом Твојим покриваш од видљивих и невидљивих непријатеља! Радуј се, јер све нас грешне упућујеш на спасење и задобијање вечних добара! Радуј се, јер брзо помажеш оне који се поклањају икони Твојој и призивају Тебе у помоћ! Радуј се, Пресвета, најсветија од свих светих! Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана! Кондак 13 О, Свеблага Мати Дјево Богородице, која нам увек чиниш доброчинства Твојом светом иконом, примивши садашње молитве наше, избави нас од свих беда, невоља и напасти привремених и вечних, и удостој нас, слуге Твоје да се уселимо у насељима рајским, и да у све векове певамо: Алилуја! Овај кондак чита се три пута, а потом икос 1 и кондак 1 Aкафист Пресвятей Богородице перед Ея иконой Именуемой „Абалацкая“ http://www.hram.ru/index.php./library-akafist-15 са црквено-словенскога језика превео протојереј Животије Милојевић https://www.pouke.org/forum/topic/21119-%D0%B6%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B4-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/page-3 https://www.pouke.org/forum/topic/18182-%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B8-%D0%B8-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B4-%D0%BE%D0%B1%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%98/page-6#entry769941
  16. После призива Светога Духа, кад су сва деца потврдили учешће речју Амин, прешло се у црквену салу на послужење. Први часови веронауке и српске историје одржали су свештеници Петар Дамњановић и Владислав Шиповац, као и ђакони Дејан Милошевић и Веселин Сворцан. Радило се у три групе. Деца су упијала речи Светога и Божанскога Писма учећи о стварању света и човека, о Господу Богу који нас све воли и призива у Своју заједницу, тј. Цркву, као и о пророку Мојсију и десет Божјих заповести. Кроз дијалог са децом предавачи су пренели православно схватање живота где Господ Бог позива свакога човека да се придржава заповести Господњих ради вечнога живота и спасења. Час српске историје је захватио светородну лозу Немањића и њен најлепши изданак - Светога Саву, првог српског архиепископа, коме је и храм у Гринзбари посвећен. Деца су изнела своја искуства у смислу да некад доживљавају тешкоће у свакодневном животу због лоше слике Срба у данашњем друштву, али су поносно кренули са часа са знањем да је српски народ имао многе великане и просветитеље који су ударили чврсте хришћанске темеље у српској историји. Ручак и ужину су спремиле вредне чланице Кола српских сестара "Огњена Марија" - Гордана Станимировић, Весна Кашемовић и Невенка Шиповац, а помагали су им Недељко Божић и родитељи из Кизбаре и Рокбенка који су били са својом децом. Многоочекивана радионица (Art & Craft) испунила је срца младих Срба и Српкиња који су бојили, цртали и украшавали иконе светитеља и светих догађаја из повести спасоносног живота Господа нашег Исуса Христа. Под вођством спремне председнице Савеза кола Српских сестара, гђе Милице Козлине из Сиднеја, деца су показала добро познавање православне иконографије. Ореоли око светитеља били су златом украшени, светла боја одежди као и благи ликови светитеља задивили су и одрасле који су помагали. Инспирисани предивним живописом у самом храму Светога Саве, сва деца су положила свој први задатак. Не смемо изоставити чланицу СКСС Славицу Јеремић и младу чланицу СОYА-е, Радмилу Савић које су радиле са децом и обавиле регистрацију и вршиле надзор целога дана. Дечјег летовалишта никада није било без песме и игре, а први дан Кампа је био спој српског и аустралијског. Наиме, деца су научила и отпевала прве строфе Светосавске химне "Ускликнимо с љубављу", као и божићну песму "Ој бадњаче, бадњаче". Млади гласови су се брзо претворили у мали дечји хор захваљујући труду сестре Милице Козлине. А спорт? Ту су се деца вратила "домаћем" терену, играјући крикет на прелепој порти поред цркве. Час крикета је водио парох Владислав Шиповац, који је и сам некада играо овај "џентлменски" енглески спорт као дете у овој предивној земљи. Пред растанак за први дан дечијег летовалишта, или летње школе, деца су своје радове представила једни другима и разишли се у миру, једва чекајуци да се поново састану у Кизбари, у храму светог архиђакона Стефана. Светосавско летовалиште је настављено у цркви св. архиђакона Стефана у Кизбари, 25. децембра 2012. Деца широм Мелбурна су прво упалили воштанице у светоме храму где је служен акатист Пресветој Богородици. Деца су „једним устима и једним срцем" одговарала на песме посвећене Богомајки речима Алилуја и Радујсја Невјесто неневјестнаја. Пре примања благослова од старешине храма, проте Чедомира Видеканића, предводник кампа, о. Владислав Шиповац је позвао децу да се поклоне икони Богородице, што је била припрема за данашња предавања која су била посвећена великом предстојећем празнику, Рођењу Христовом. У три учионице деци је излагано о Рођењу Христовом, спасоносном догађају за цело човечанство, да је рођен у Витлејему, да су га мудри и прости људи дочекали у свет и да је Господ тај које је дошао у свет да донесе мир, радост и спасење. У наставку, деца су учила о древним божићним обичајима који су богати у српскоме народу, и притом им истакнуто да ми у Аустралији и даље можемо и морамо одржати ове обичаје наших предака, па и у врелој и сунчаној Аустралији. И овога пута предавачи су били о. Милић Ракић, о. Владислав Шиповац, ђакон Дејан Милошевић и његова супруга Нада, свршени педагог. Радост на претходној радионици украшавања икона је била сенка радости данашње радионице када су деца узела да праве своје бројанице. Сестра Милица Козлина је свима објаснила да се бројанице праве са 33 свезака, на сећање на 33 године које је Господ Исус Христос провео на земљи, и онда предала деци да по своме избору украсе конце. Од велике помоћи су биле ђаконица Нада Милошевић и чланица СОЈЕ Горица Аврамовић. Нека ових неколико фотографија опише атмосферу деце учесника. Пре и после радионице деца су вежбала божићне песме уз помоћ професионалног диригента хора "Корнелије Станковић", Сање Дрљача. Одмах се запазио напредак. Млађи су постали храбрији и гласнији, а старија деца им пружали подршку, све са надом да ће се први камповски концерт успешно да одржати у четвртак 27. децембра у цркви Свете Тројице у Брансвику. Морамо похвалити вредне чланице КСС "Жене мироносице", под вођством протинице Ђује Видеканић, које су припремиле храну за децу, свештенство и остале. И порука деце? "Оче, једва чекамо да стигне јутро да се окупимо у Рокбенку, новој светињи српској..." Четврти и завршни дан Светосавског летовалишта за 2012. годину одржан је у мелбурншком Саборном храму Свете Тројице у Брансвику, 27. децембра 2012. Молитва благодарења је принесена Господу Богу, а деца су на молитве одговарали гласније и храбрије, што се дало видети из дана у дан. Камп је настављен са часовима у три групе, где су предавачи,протојереји-ставрофори Мирослав Хаџи-Поповић и Петар Дамњановић и протонамесник Владислав Шиповац, говорили о Васкрсењу Христовом и о нашем учешћу на светој Литургији, и изнели резиме историје српскога народа у 20. веку и њиховог доласка у Аустралију. Вредне сестре КСС "Мајка Јевросима" спремиле су посни ручак. Деца су имала прилику и да "на кашику" нешто поједу, неки први пут ван својих кућа. Посебну захвалност упућујемо гђи Бранки Лукић и сестрама, као и председнику ЦО Светозару Михајловићу који су неуморно радили око дочека и прихвата деце. Радионица у Брансвику је деци поново пружила прилику да нешто корисно направе својим рукама. Тесто за славски колач и украсе за децу је припремила сестра Милица Козлина уз помоћ протинице Јелене Поповић, а затим су њих две показале како се праве и састављају разни мотиви за украшавање славског колача не изостављајући славски печат ИС ХР НИ КА. Пажљиво пратећи излагаче, деца су прионула на израду својих украса за славске колаче. Неки су украшавали крстове, неки српске грбове, девојчице су се трудиле око цветова и птичица као и плетеница. Сви су нешто допринели да се два славска колача украсе. Неколико фотографија славских "шара" наше деце дочараће атмосферу 4. дана Кампа. Поред сестре Милице Козлине, радионицу је водила и млада Горица Аврамовић из СОЈЕ, а присутни родитељи су прискочили да такође помогну. После додатних вежби, деца су тачно у 16,30 ч. својим родитељима и пријатељима представил оно што су научилА на Летовалишту 2012. године. Позвали су све присутне да устану и очитају Оченаш. Онда је најмлађа група ученика отпевала песму "Кажи мени, ђаче учениче", а остали су одговарали на питања из веронауке која је постављао предводник Кампа о. Владислав Шиповац. Свима присутнима се обратила сестра Милица Козлина захваливши родитељима на поверењу, а за децу је рекла да су била добра и да ће, ако Бог да, бити будуће вође наше заједнице. Следиле су песме "Ој бадњаче, бадњаче" и "Божић, Божић, благи дан". Као деца Светога Саве и учесници Светосавског летовалишта, програм су завршила химном "Ускликнимо с љубављу". Будући поздрављена бурним родитељским аплаузом, деца су примили своја сведочанства, а као поклон свима је уручена црквена књига, као и фотографије са сваког дана овогодишњег Кампа. "Све је свето и честито било и миломе Богу приступачно...", па настављамо и током године и догодине у ово доба. Предавање Младена Спасића У четвртак 20. децембра у сали ЦШО Свете Тројице у Брансвику омладина Мелбурна имала је изузетну прилику да присуствује предавању из историје младог наставника Младена Спасића. У организацији омладинског удружења "СОЈА", чији је и Младен члан, предавање је било насловљено "Српски идентитет и историјски смисао". Предавање се састојало од дискусије у вези идентитета српског народа и како се тај идентитет развијао кроз историју, од критика претпоставки о српском идентитету и закључака о развојном процесу. Дефинисани су концепти идентитета, нације и историје и критички преиспитани како се ти појмови уклапају у наше историјске наративе, почев од 6. века и закључно са 19. веком. протојереј-ставрофор Милан Милутиновић Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска http://www.spc.rs/sr/australija_srpska_crkva_mladi
  17. Предавање је уследило на позив Центра Аба Ебан за израелску дипломатију, који се налази у оквиру Трумановог института, а на чијем челу се налази Јорам Шани, бивши амбасадор Израела у Југославији. Труманов институт је једна од најзначајнијих установа за политичке науке у Израелу и на Блиском Истоку уопште, са великим међународним угледом: недавни предавач био је нпр. Мајкел Набил Санад, један од вођа устанка против египатског председника Мубарака. Предавање Епископа Јована бавило се вишеслојношћу религијског аспекта конфликта на Косову и Метохији, његовом историјом и савременим оквирима, а нарочито утицајем агресивног атеизма за време социјалистичке Југославије и псевдо- и квази-религиозности пројављеним у време нестанка Југославије. ”Без разумевања свештене димензије Косова и Метохије, и тога да се у бившој Југославији историја углавном збива у огледалу, не могу се разумети сви видови религиозности који су на сцени у конфликту на Косову и Метохији и вишеструко га обликују”, рекао је Епископ Јован. Предавање је пратио већи број стручњака, студената, новинара као и заинтересованих за збивања у бившој Југославији и на Балкану. У току боравка у Светој Земљи Епископ Липљански Јован се сусрео и задржао у дугом разговору са Његовим Блаженством Патријархом jерусалимским Теофилом III, и уживао је литургијско и братско гостопримство Мајке Цркве Јерусалимске. У недељу, 16. децембра Епископ липљански је посетио Међународни институт за противтероризам на Интердисциплинарном центру у Херцлији и састао се са директором Института Боазом Ганором, као и Бегин-Садат центар за стратешке студије на Универзитету Бар Илан, где се сусрео са његовим директором Ефраимом Инбаром. Оба сусрета су уследила као наставак сарадње после конференције Балкан и Блиски Исток: да ли се они огледају међусобно? који је у Пећкој Патријаршији и Београду организовала Канцеларија Одбора за Косово и Метохију о стогодишњици Првог балканског рата октобра ове године. Извор: СПЦ
  18. Ова донација је обезбеђена трудом г. Жељка Ђоковића, менаџера у Компанији Фриком. Одазивајући се позиву, Компанија Фриком је показала да је друштвено-одговорна компанија и да је спремна да помогне најугроженијем слоју становништва. У Црквено-народној кухињи обедује свакодневно, осим недељом, од 180 до 200 корисника. То су људи с маргине друштва, људи који се боре с пуким преживљавањем, а које, ипак, нису сви заборавили. Топли оброк за њих с љубављу припремају волонтери ВДС-а трудећи се да га што боље припреме и да их братски послуже. Број корисника Црквено-народне кухиње од њеног оснивања је у сталном порасту, тако да велика донација Компаније Фриком представља значајну помоћ у њеном раду и доприноси квалитету оброка њених корисника. Благо је наше тамо где је срце наше Јеванђељска поука коју смо чули на светој Литургији прве недеље Божићњег поста опомиње нас у причи о „богатом човеку коме роди њива” (Лк 12, 16-21) о томе како пролази човек „који себи тече благо, а не богати се Богом”. Како пролази човек који говори и мисли „Душо, имаш многа добра сабрана за многе године; почивај, једи, пиј, весели се,” а да притом не зна да Бог може рећи: „Безумниче, ове ноћи тражиће душу твоју од тебе; а оно што си припремио чије ће бити!” Ово Јеванђеље се и чита на самом почетку Божићне четрдесетнице да бисмо ми, припремајући се постом и молитвом за сусрет са Богомладенцeм Христом, преиспитали себе и своју душу и проверили где је благо наше, „јер где је благо ваше, тамо ће бити срце ваше”. И данас постоје људи којима ова јеванђељска поука лежи на срцу и осветљава животни пут. Многи од њих су своју веру и љубав према ближњима показали на делу помажући рад Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке и Црквено-народне кухиње у којој дневно обедује око 200 душа. Целокупан рад ВДС-а почива на добротворном раду, па се тако припремају и служе оброци у Црквеној кухињи, где корисници могу у чистој, топлој и светлој трпезарији достојанствено обедовати за столом. На трпези се повремено, а обавезно о великим празницима, послуже и колачи захваљујући једном младом брачном пару. Овај брачни пар се, заједно са кумовима, у свом породичном предузећу у једном београдском приградском насељу бави производњом колача и од почетка рада Црквене кухиње испоручује бесплатно колаче за њене кориснике. Иницијатива је њихова - осећали су да то некоме треба... Колачи се због одличног квалитета и повољне цене добро пласирају на тржишту и добро продају, али овом брачном пару није на првом месту стало до зараде и увећавања капитала. Они су верујући, црквени људи који у знак благодарности Богу свој добитак, своју зараду желе да поделе са другима, да поклоне онима који су најугроженији, а који им не могу узвратити. Они Христа ради дају онима у невољи од онога што имају, а то су колачи, и то у знатним количинама, тако да сваки од корисника Црквене кухиње добије колаче, а о великим празницима и целу кутију. Ови људи су врло скромни. Не желе да се о њиховом доброчинству зна. Њихово милосрђе је израз њихове вере и љубави према Богу и ближњима. Зато они, припремајући се за Празник Рождества Христовог, радосно могу рећи: „Господе, благо је наше тамо где је срце наше”. Две нове донације Црквеној народној кухињи Црквено-народна кухиња је средином децембра 2012. г. добила две нове донације преко Банке хране. Компанија „Кока Кола” је поклонила 1000 флаша леденог чаја „Нестеа”. Ово негазирано безалкохолно пиће, врло укусна комбинација екстрата чаја и воћног сока, биће подељено у Црквеној кухињи у време прославе Рождества Христовог око 7. јануара 2013. године. Друга донација су производи г. Ђорђа Бабића, приватника који се бави производњом ајвара и који је у добротворне сврхе испоручио 282 килограма, односно око 3000 теглица ајвара. Ајвар је врло квалитетан, без конзерванса и адитива, и највећим делом иде на инострано тржиште. Издвајањем производа у добротворне сврхе Компанија „Кока Кола” и предузетник г. Ђорђе Бабић показали су своју друштвену одговорност и опредељење да помогну социјално угроженој категорији становништва. Ове донације су остварене преко Банке хране са којом је Црквено-народна кухиња започела сарадњу при недавно спроведеној и врло успешној добротворној акцији прикупљања хране у Народној банци Србије. Представници Банке хране су се том приликом упознали са начином рада Црквено-народне кухиње, видели муку људи који су њени корисници и уверили се да свака донација у храни за сиромашне долази на право место и доприноси да се обезбеди оброк онима којима је најпотребније, поготово у ове хладне зимске дане. Извор: ВДС http://www.spc.rs/sr/aktivnosti_verskogdobrotvornog_starateljstva
  19. Епископ славонски г. Сава био је дочекан са Доксологијом и поздравним ријечима од стране Епископа стобиског и Мјестобљуститеља струмичког г. Давида у манастиру Успења Пресвете Богородице, крај Скопља. У вечерњим сатима Епископи славонски г. Сава и стобиски г. Давид посјетили су Епископа полошко-кумановског и Мјестобљуститеља дебарско-кичевског г. Јоакима, у Куманову. Епископ славонски г. Сава посјетио је и Епископа брегалничког и Мјестобљуститеља битољског г. Марка, у Штипу, а двојица Епископа славонски г. Сава и брегалнички г. Марко посјетили су ставропигијални манастир Светог Јована Златоустог, крај Битоља. На празник Светог Спиридона Тримитунтског на светој Литургији, а потом и при сусретима у градовима које је посјетио, Епископ славонски г. Сава са надахнутим ријечима обратио се вјерном народу Православне Охридске Архиепископије преносећи им упечатљиве догађаје из свог животног искуства, из личног познанства са светим Јованом Шангајским и са јеромонахом Серафимом (Роуз). Епископ г. Сава истакао је да данас широм Православља, сасвим сигурно Архиепископ охридски и Митрополит скопски г.г. Јован јесте јединствен православни Архијереј у свијету, који десет година трпи затворе и политички прогон само због његових вјерских убјеђења, предочавајући да историја свједочи како је из сличних околности Црква увијек излазила као побједник. Епископи, монаштво и вјерни народ Православне Охридске Архиепископије срдачно су заблагодарили Епископу славонском г. Сави за одвојено вријеме да их посјети, као и за богонадахнуте изречене ријечи. Извор: ПОА
  20. Градоначелник Роланд Рајс уручио је у понедељак неопходне папире представницима Московске патријаршије. Локална управа одобрила је пројекат цркве, који је израдио петроградски архитекта Јури Кирс и који је благословио Патријарх московски и све Русије Кирил. Црква ће имати и културни центар у коме ће се одржавати разни догађаји и сусрети. Парохија Руске православне цркве у Стразбуру основана је 2003. Извор: Радио Светигора
  21. У протеклих неколико недеља у медијима, посебно на Интернету, поново се појављује мноштво непроверених, нетачних и често злонамерних текстова везаних за судски спор којим Српска Православна Црква у своје окриље враћа тренутно узурпирани манастир Нови Каленић код Канбере. Тим поводом Митрополијски управни одбор Митрополије аустралијско-новозеландске Српске Православне Цркве жели да нагласи следеће: 1. Управа Имовинског повереништва манастира Нови Каленић тврди да делује у име тзв. „Слободне српске православне цркве“ али нема апсолутно никакве везе са оригиналном Слободном српском православном црквом која је пре неколико деценија постојала као привремени плод несрећних времена и још несрећнијег раскола који је тада задесио Српску Православну Цркву. Раскол је литургијски превазиђен на Сретење Господње, 15. фебруара 1992. године када су Литургију помирења заједно служили блаженопочивши Патријарх српски Павле и Митрополит новограчанички Иринеј. Тиме је, уместо Слободнe српскe православнe црквe, настала Митрополија новограчаничка која се вратила у окриље Српске Православне Цркве. 2. Митрополија аустралијско-новозеландска Српске Православне Цркве је наследник бивше Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије новограчаничке и бивше Епархије аустралијско-новозеландске. Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве од 10. маја 2011. године Митрополија аустралијско-новозеландска је установљена уместо тих бивших двеју паралелних епархијâ Српске Православне Цркве. 3. Управа Имовинског повереништва узурпиралa je манастир Нови Каленић и покушала да га oдвоји од Српске Православне Цркве и њених верника и уступи га јурисдикцији канонски непризнате тзв. „Истинске Православне Цркве Грчке“, у мору међусобно посвађаних фракција познатој као „Синод у опозицији“ и „Кипријановци“. Та „црква“ створена је 1984. године у Грчкој када се једна група расколника одвојила од такође расколничке дружине тзв. „Авксентијеваца“ и основала „Синод у опозицији“, како се и данас званично представља у јавности. Ово тело није у јединству са Православном Црквом. 4. Управа Имовинског повереништва, под покровитељством те „Истинске Православне Цркве Грчке“, тј. „Синода у опозицији“, тј. „Кипријановаца“, најавила је недавно да намерава у храму Светог Саве у манастиру Нови Каленић, на сâм празник Светог Саве, за свог „Владику“ да устоличи извесног Енглеза, Амброза Баирда (Ambrose Baird), обраћеника у “православље“ из Лондона. Митрополијски управни одбор још једном подвлачи да је Црква овај спор покренула тешка срца, након што је управа Имовинског повереништва одбацила обавезу да цркву Светог Саве у манастиру Нови Каленић држи у повереништву за верне Православне Србе. Митрополијски управни одбор подсећа да је са прошлогодишњег Сабора Митрополије аустралијско-новозеландске упућен јавни позив целој овој групи да се са покајањем врате Српској Православној Цркви која ће их са радошћу дочекати и примити. Митрополија је захтевала да странке иду у процес „Судске медијације“ како би се спор разрешио. Управа Имовинског повереништва се опирала овој иницијативи. Суд је прихватио предлог Митрополије и наредио странкама да учествују у процесу медијације. Митрополија је учествовала у медијацији са директорима Имовинског повереништва у покушају да се спор разреши и парница оконча. Нажалост, не само да су сви наши позиви на покајање, повратак и помирење са Црквом, били игнорисани и одбачени, него се овим сада најављеним ”устоличењем” господина Баирда за ”епископа”, уместо њиховог канонског српског Владике, коначно и јавно раскринкала намера да се манастир Нови Каленић трајно отме од српског народа и Српске Православне Цркве. Ми и даље остајемо у нади да ће се планери и организатори овог бласфемичног скупа у међувремену дозвати памети и одустати од своје намере и даљег скрнављења манастира Нови Каленић, као и да ће се вратити Православној вери и Српској Православној Цркви. Но исто тако остајемо решени и да свим снагама бранимо и чувамо како имовину тако и углед Српске Православне Цркве и да се боримо за право да манастир који су подигли православни Срби остане светиња православних Срба. у Сиднеју, 7. децембра 2012. године Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_mitropolije_australijskonovozelandske_0
  22. У навечерје празника светог Спиридона Чудотворца (11/24. децембра), храмовне славе у Трсту, Епископ Иринеј се обратио Његовој Преузвишености Бискупу тршћанском, свештенству других Православних Цркава и присутном верном народу, као и представницима локалне и регионалне власти града Трста, тршћанске регије и свима присутнима. Преузмите звучни запис На дан празника светог Спиридона чудотворца, 12/25. децембра, Његово Преосвештенство Епископ бачки и администратор Епархије аустријско-швајцарске Господин др Иринеј рукоположио је ђакона Срђана Ћосића у чин презвитера. Ово је прво рукоположење у овом храму после двадесет година. Свету архијерејску Литургију, на којој је ђакон Срђан Ћосић рукоположен у свети свештенички чин, служио је Преосвећени Епископ Иринеј, а саслуживали су: архимандрит Јован Радосављевић, свештеници: Владан Симић, Рашко Радовић, Тома Ћирковић, Миливоје Топић, Далибор Ђукић, Станко Марковић, Богољуб Поповић, Горан Ерић, Јеленко Стојановић, Владимир Минић, Ненад Стојшић, ђакони: Драган Радић и Далибор Брнзеј. Преузмите звучни запис На сам дан празника светог Спиридона епископа Тримитунтског, Чудотворца, 12/25. децембра 2012. године, када се прославља Рођење Господа Исуса Христа по григоријанском календару, Његово Преосвештенство Епископ бачки г. др Иринеј, у пратњи високопреподобног архимандрита Јована Радосављевића, високопречасног протојереја-ставрофора Рашка Радовића, пароха тршћанског и ђакона Драгана Радића, присуствовао је вечерњем богослужењу у катедралном храму светога Јуста у Трсту. У овој предивној петобродној базилици византијског стила налазе се остаци пода из шестог века, као и предивни византијски мозаици у апсиди цркве из 14. века (1302-1320). Кардинал тршћански г. Ђампаоло Крепалди (Giampaolo Crepaldi) заблагодарио је Његовом Преосвештенству на посети. Извор и фотографије: Беседа
  23. Вашој пажњи нудимо беседу с митрополитом Самтависким и Горијским Андрејем (Гвазавом), председником Синодалне комисије за истраживање моралних прекршаја међу клирицима и чланом других Синодалних комисија, који дуго година познаје Свјатејшег Патријарха Илију и који је спреман да подели с нама своје успомене. Святейший Католикос-Патриарх всея Грузии Илия II – Ваше Високопреосвештенство, благословите. Захваљујемо Вам се због тога што сте пристали да попричате с нама о тако дивном човеку као што је Његова Светост Католикос-Патријарх целе Грузије Илија II. Он је јако много учинио за Цркву у Грузији. Шта мислите, како му је то пошло за руком? – Желео бих да поздравим читаоце сајта Православие.Ru и да им честитам предстојећи празник Светог Христовог Рођења и нову годину, да свима пожелим Божију милост, радост и добро здравље. Ова година је јубиларна за нашу Цркву и за нашег Свјатејшег Патријарха-Католикоса целе Грузије Илију II, пошто се 25. децембра навршава 35 година од дана његове интронизације, а 4. јануара 2013. године – 80 година од његовог рођења. Године свог служења Свјатејши је назвао „сунчаном ноћи“. Он каже да су то биле тешке године, године искушења, и да га нису подржавале милост Божија и љубав људи, било би му тешко да све то савлада. Святейший Католикос-Патриарх всея Грузии Илия II и митрополит Самтависский и Горийский Андрей (Гвазава) Имао сам среће да извесно време живим у Патријаршијској резиденцији у Тбилисију, где сам својим очима могао да видим како живи Његова Светост. Свако јутро је започињао молебаном упућеном свецу који се тог дана слави и свако вече се молио на вечерњем богослужењу. Кад је у Патријаршији уређен храм светог Илије Пророка, Његова Светост је сваког дана присуствовао литургији, коју су служили свештеници који тамо живе. Сећам се његовог дубоког молитвеног расположења. За време службе Патријарх је увек помињао велики број људи из свог поменика. Без обзира на то колико се касно би се вратио и колико уморан да је био (на пример, после повратка из иностранства) увек је ишао у храм и обављао вечерње правило, увек је приносио благодарење Господу и тек после тога би дозволио себи да се одмори. Ово молитвено расположење се осећа у свим речима и делима Патријарха, чак и у самој згради Патријаршије. Његова Светост није пропуштао ниједну службу, на празнике и недељом је увек сам служио литургију и позивао је све свештенослужитеље и монахе да воле богослужење, да га врше са страхом Божјим, исправно и с дубоким страхопоштовањем. У резиденцији Патријарха увек има много народа, посебно у празничне дане. Пријеми се одвијају од ујутру до касно увече. Ми, млади архијереји, често осећамо умор пред крај дана, посебно ако тог дана има много дешавања, а Католикос-Патријарх, без обзира на године, бодро стоји на ногама, дочекује свакога ко дође, свима се осмехује и ниједним гестом не одаје умор, бригу или терет. Радост која постоји у њему преноси се на све људе који код њега долазе. То је јединствена особина: поред њега човек бива миран, спокојан и радостан. И то не осећамо само ми, духовна деца Цркве, већ и људи који долазе код њега у различите званичне посете: чланови владе, парламента и гости из иностранства. Мир који постоји у Патријарху разлива се око њега, дотиче се срца свих људи који се налазе поред њега. Родителя Патриарха Георгий и Нато (Наталья) Шиолашвили с сыновьями Теймуразом, Шотой и Виктором. 1932 год. Његова Светост је скоро цео живот (ако се изузму године школовања) провео под окриљем Свете Цркве. Од раног детињства је долазио у храм. Његови родитељи су били верујући људи, саградили су храм у част свете Нине у Владикавказу. С 18 година се Ираклије – такво име је Патријарх носио до пострига, - уписао у богословску школу, а затим и на факултет у Сергијевом Посаду, студирао је у обитељи преподобног Сергија Радоњешког. Црква је за њега постала живот и сам је сав свој живот посветио служењу Цркви. Заједно са својом Црквом и са својим народом он је прошао све недаће комунистичког режима, сву тежину првих година независне Грузије, тешкоће 90-их година и грађанског рата. Његова Светост Патријарх је својим примером, својом речју, а што је главно, својом добротом и добрим делима подржавао народ Грузије. Доброту Патријарха је осетило на хиљаде људи: он је помагао породицама погинулих за време догађаја у Цхинвали, у Абхазији, породицама погинулих у грађанском рату, људима који су остали без хранитеља – удовицама, сирочади, старцима, и уопште свим људима који су једноставно доспели у невољу, који су се нашли у затвору. Његова доброта и милост обухватају целу Грузију. Свјатејши Патријарх Илија је отац грузијског народа, он ужива највиши ауторитет у нашој земљи. Овај ауторитет се гради на вери у Бога и на врлинама. Његова Светост је увек истицао да је власт Цркве – небеска, а не земаљска власт, да се Црква залаже само за то да људи виде лепоту Божију, да осете милост Творца према људима и да пожеле да опште с Богом. Ево на шта је позвана Црква. Њен главни задатак се не састоји у томе да се сакупљају земаљска блага, па чак ни да се граде многобројни храмови и манастири, већ у томе да се обнављају људске душе. Патријарх увек подсећа на то младе свештенослужитеље. Ауторитет Свјатејшег је одавно превазишао границе наше земље. Њега људи не поштују само као црквеног прегаоца који увек позива на мир, међусобно поштовање и љубав, већ и као врло талентованог човека, иконописца и композитора. Написао је мноштво црквених и симфонијских дела – дивних образаца класичне музичке уметности. Његова особина да ствара, да ствара лепо и вредно, испољава се у свему. Све је око њега обавијено лепотом, љубављу и препородом људских душа. Оцена дела Свјатејшег тек предстоји. А ми смо једноставно срећни што живимо у исто време с овим великим човеком, што радимо заједно с њим на обнављању Грузијске Цркве и грузијске државе. Захвални смо Патријарху за то што нам је ово омогућио пошто је све садашње чланове Светог Синода Грузијске Православне Цркве лично рукоположио Патријарх Илија II. – Постоји пословица: „Човек постаје велик онда кад има великог учитеља.“ Ви сте врло блиски Патријарху и вероватно знате кога он сматра својим учитељима и духовним наставницима. – Његова Светост много говори о људима с којима је био у духовном општењу, сећа се својих учитеља из средње богословске школе и с факултета – ректора и педагога. Често се сећа архимандрита Шија (Дзиздаве) из Теклатског манастира и свјатејших патријараха – грузијских Калистрата и Јефрема и московског Алексија I, митрополита Зиновија, архимандрита Серафима (Романцева) који је служио у Сухумију, схиархимандрита Виталија и других свештенослужитеља. Међу њима су били и његови непосредни наставници и они на чијем се примерима изграђивао. Ови људи су имали велики утицај на његово духовно узрастање и од њих је попримио врлине: њихову мудрост, трпљење, молитвеност, милосрђе, начин општења с људима. Сад све то несебично преноси нама. – Да ли сте доживели неке занимљиве догађаје везане за Патријарха Илију II? – Има их много. Испричаћу само један случај. Једном сам као обичан монах послат у Патријаршију неким послом. То је било оних година док се Патријаршија градила. Довезли смо кипарисе, управо оне који сад расту у дворишту. Требало је да се посаде. Ишао сам по дворишту, а у глави су ми се ројиле лоше мисли. И одједном ми је пришао искушеник и рекао: „Његова Светост каже: „Монах хода по дворишту, лоше су му мисли у глави, позовите га нека вам помогне да посадите кипарисе.“ – Значи, прочитао је Ваше мисли? – Не знам како се то десило, али се тога јако добро сећам. Бодбе. 1990 год – А да ли можете да се сетите неке литургије коју сте служили са Свјатејшим? – У акатисту „Слава Богу за све“, који је написао митрополит Трифон постоје речи: благодарим Ти, Господе, за благодатне осећаје и дивну лакоћу коју осећамо за време богослужења, то и јесте дотицање наших душа благодаћу Твојом. И ова благодат се осећа кад литургију служи Његова Светост Патријарх Илија II. – Сви Грузијци знају песму коју је написао Патријарх Илија: „Уморио сам се, уморио. Дођи код мене, Господе!“ Да ли знате кад ју је и којим поводом написао? – Ова песма је написана за време његовог служења у Батумију. Батуми. 1980 год Свјатејши је говорио да је то био тежак период у његовом животу. Не знам у вези с којим конкретним догађајем је написана ова песма. Знам само Патријархове речи: „Кад се уморите, кад осетите тежину и безизлазност, отпевајте ову песму и Господ ће вам помоћи.“ – Ваше Високопреосвештеноство, владико Андреје, захваљујемо Вам се на разговору. Шта бисте могли лично да пожелите Његовој Светости Патријарху Илији поводом његовог јубилеја? – Пре свега бих нашем Католикосу-Патријарху пожелео здравље и дуг живот. Потребан је свима нама: и Цркви и народу. Ако неко не схвата значај који Свјатејши има у савременој историји Грузије, рећи ћу вам да је Патријарх Илија човек који око себе обједињује све људе у Грузији, без обзира на њихову вероисповест и националност. А још бих свима нама пожелео да чујемо, схватимо и испунимо речи Патријарха. 26 / 12 / 2012 Извор: Православије.ру
  24. У својој беседи Епископ Фотије је говорио о светом Спиридону Чудотворцу, истакавши посебно његове врлине: смирење, чистоту срца и ревност за свето православље. Поред тога, Епископ Фотије је говорио и о потреби да се помогне довршење цркве Светог Спиридона у Скрадину, као и то да сви Срби треба да се врате не само у Скрадин, него и широм Далмације, како бисмо се очували као народ и да бисмо очували своје православне светиње. После свете Литургије, пререзан је славски колач поводом храмовне славе у Скрадину, а за све госте је приређена трпеза љубави у просторијама Црквене општине Скрадин, трудом надлежног скрадинског свештеника Саве Миланковића. Беседа Извор: Епархија далматинска
  25. После замвоне молитве, епископ Герасим је крстио Теодору, кћерку надлежног пароха перојског протојереја Горана Петковића. Након Свете Тајне Крштења на којој је кумовао протојереј-ставрофор Карађорђе Дерајић, Епископ Герасим је осветио и преломио славски колач са присутним верницима. На крају Литургије Епископ Герасим је одржао пригодну беседу у част празника, говоривши о јеванђелском путу светог Спиридона, кога сви ми треба да следимо. По завршеној Литургији за све верне је била припремљена и Трпеза Љубави, на којој је културно-уметничко друштво из Пероја, извело пригодан програм који је још више увеличао данашње славље. Данас је Његово Преосвештенство Г. Герасим у Пероју посетио и секцију за очување културне и повесне баштине Пероја, која је организовала изложбу поводом 1700. година од миланског Едикта. Извор: Епархија горњокарловачка
×
×
  • Create New...