Претражи Живе Речи Утехе

Classified By: Ambassador Michael C. Polt for reasons 1.4(b) and (d) 1. (C) Summary: Despite the impression of improved atmospherics following the May 23 Vienna talks on religious issues, Prime Minister Kostunica continues to work with more conservative elders in the Church to derail efforts by moderate elements to define a balanced and independent SOC position on Kosovo status. The results of the SOC Assembly of Bishops (May 15-27) may also reinforce this effort by opening the way for hard-liners to take important senior posts in the SOC hierarchy. We will continue to work for ways to strengthen SOC moderates including ways such as the Ambassador,s upcoming Contact Group/Quint level with the SOC Kosovo team. End Summary. 2. (C) On May 26, soon to be Bishop Irinej (Dobrijevic) (strictly protect throughout) met with poloff in the wake of the May 23 Vienna talks on religious issues in Kosovo. Irinej (Dobrijevic) was elected Bishop during an assembly of SOC Bishops held in Belgrade from May 15-27 and appointed to preside over Australia and New Zealand, but he is not likely to depart for his new assignment until the fall. As reported in reftel, Irinej (Dobrijevic) is a moderate voice within the Church and has confided his deep concern that the PM is using his influence in the Church to ensure full SOC support for the government,s position in the Kosovo status talks. His appointment as Bishop to Australia and New Zealand has effectively promoted him away from the center of SOC power while keeping his useful ties to Orthodox diaspora groups (and their associated funding sources) in hand. He has assured us that he will seek to remain engaged on Kosovo and in Belgrade until the final settlement. SOC reaction to the Vienna talks -------------------------------- 3. (C) Irinej (Dobrijevic) downplayed reports of an improved atmosphere at the May 23 round of talks (senior GOS negotiator Leon Kojen called it "useful and productive") and offered signs of a continuing effort by the PM to keep the SOC delegates in step with his policy on Kosovo. The composition of the SOC delegation in Vienna, Irinej (Dobrijevic) said, showed how the SOC had been co-opted. He called Bishop Tedosije the lone voice of moderation and said he was mostly marginalized by his superiors, Bishop Irinej of Backa and Bishop Artemije (Embassy note: Irinej (Dobrijevic) has recounted to us in the past how Irinej of Backa has worked openly and sometimes impatiently with senior government officials to silence more moderate voices in the Church. Amfilohije has also reportedly worked behind the scenes in a similar manner. End Embassy note). Bishop Artemije was particularly unhelpful in the aftermath of the May 23 talks by blasting the UNOSEK process in an interview with Belgrade daily Glas Javnosti on May 25. He declared he was "fed up with Albanian promises" and said there was "no progress" at the talks because UNOSEK is "not paying much attention to the results." Meanwhile, the Synod hardens ---------------------------- 4. (C) The outcome of the recent SOC Assembly ofBishops also suggests a hardening of the Holy Syod. In particular, Irinej (Dobrijevic) noted the "astounding" appointment of Bishop Filaret to the Synod, a person who he described as from the extreme right wing of the SOC and one of the only SOC clergy to insist on giving a eulogy at the funeral of Slobodan Milosevic. Irinej (Dobrijevic) told other Emboffs that the election of other new members of the Synod -- particularly "Bishops from Bosnia" -- would likely result in a harder-line SOC leadership. Irinej (Dobrijevic) said that the SOC leadership's top priority (including Patriarch Pavle, Metropolitan Amfilohije) is to keep PM Kostunica in power so as to avoid a Radical government -- he called an SRS government a "nightmare scenario" for the Church. 5. (C) According to Irinej (Dobrijevic), Irinej of Backa has attempted to make political inroads with President Tadic to bring the SOC leadership close with the DS leadership (as it is with the DSS). According to Irinej (Dobrijevic), Tadic BELGRADE 00000879 002 OF 002 reportedly shouted at Irinej of Backa that the DS was not interested in these kinds of ties. Irinej (Dobrijevic) said that Irinej of Backa had never been so directly rebuffed by a GOS official In fact, Irinej (Dobrijevic) told us of one occasion where Irinej of Backa reprimanded the PM for some offense in front of his closest advisors, warning Chief of Staff Nikitovic to stay out of the discussion. Tadic,s reported refusal to develop a relationship with Irinej of Backa may also be related to the fact that Tadic is working behind the scenes with senior Church moderates in an effort to influence the Patriarch,s succession. 6. (C) According to Irinej (Dobrijevic), the Bishop from Backa is often deployed by the Church or by the government as an interlocutor because he is perceived to be a moderate; in reality, says Irinej (Dobrijevic), he often presents different sides to different audiences. Irinej (Dobrijevic) said that Irinej of Backa behaved accordingly in Vienna -- saying "all the right things" during the talks but reverting to a hard-line stance when back in the company of his Bishop colleagues. 7. (C) Comment: Father Irinej (Dobrijevic),s observations provide some important insights into the complex in-fighting among the SOC,s hierarchy, a struggle that has only intensified with Patriarch Pavle,s increasingly frail health and rumors about succession. Father Irinej (Dobrijevic),s effort to forge a realistic, practical, and apolitical SOC position on Kosovo (and other issues of interest to the international community) has had to navigate difficult currents. His work in that regard has strained his relationship with the PM and raised suspicions about his motives among more conservative SOC leaders. We cannot rule out that his frustrations also color his description of developments within the SOC. The PM sees only trouble if the SOC position on Kosovo differs from his own, and he will do his best to ensure people who agree with him stay in charge of the Church. End Comment. POLT Cable: 06BELGRADE879_a WIKILEAKS.ORG

Irinej Preletačević Izazovu svesrpskog plebiscita – ZA ili PROTIV građanskih protesta – nije odoleo ni NJ. S. Irinej, patrijarh serbski, koji nikako da se presaldumi da li je za kralja i otadžbinu ili je za Vučića i centralnu otadžbinsku upravu. 20Piše: Svetislav Basara29. januara 2019. 16.00 Nije prošlo – koliko – ni mesec dana otkako je blagoizvoleo izjaviti da srpsko nacionalno biće naprosto vapi za monarhijom, NJ. S. je opet okrenuo politički ćurak naopako i ponovo krenuo da agituje za republike Aleksandra Vučića i Mila Dodika. Ne mogodoh, grešna mi duša, da ne pomislim da bi – da počem nije monah – NJ. S. bio, kako se to u politžargonu kaže, žestok preletač, kalibra, daleko bilo, Maje Gojković – Hidžabović. No, dobro, moglo bi se to permanentno patrijarhalno idenje iz krajnosti u krajnost opravdati potrebom za sabornošću, širinom pogleda i izrekom „svaka vlast je od Boga“, ali ipak držim da je je dovođenje na vlast kralja (ili predsednika) isključivo Božija ingerencija, a da smo mi, rabi Božiji – na čelu sa patrijarhom – u obavezi da vlasti (svih boja) strpljivo podnosimo sve dok se drugačije ne naredi „odozgo“. Ne, međutim, ovog „odozgo“ – koje vedri i oblači po Srbiji – nego onog gore „odozgo“. NJ. S. je bezbeli ovako bogoslovstvovao: Vučić je na vlasti, ergo to je volja Božija, građanski pak protesti nisu Vučiću po volji, sledstveno to ne može biti ni Božija volja. Nije NJ. S. uopšte uzeo u obzir svetootačko učenje saglasno kome se u vaseljeni ne događa – niti se može dogoditi – ama baš ništa što nije po Božijoj volji – ili bar po dopuštenju – nego je pohitao da Božiju volju usaglasi sa Vučićevom i svojom – nije mu prvi put – pa je izdao saopštenje u kome je građanske proteste povezao sa delovanjem nečastivih sila, ali ne onih besplotnih, ovozemaljske su u pitanju, a vi dokonajte o kojima se tu radi. Kakve su to sile? To su, kaže NJ. S., sile strane „srpskom biću“. A šta je to srpsko biće? Da to možda nisu Vučić i Dodik? Ne znam. Pitajte NJ. S. Osim što su „strane“, te nečastive sile su i povezane u osovinu zla Beograd – Banja Luka, samo je falilo da NJ. S. doda – „po prepoznatljivom scenariju“. Povodom patrijarhovog teološko političkog istupanja oglasio se protođakon LJuba Ranković rekavši da to „nije stav crkve“ nego patrijarhovo privatno mišljenje. LJubi svaka čast, ali to što je rekao isto je kao da je Nebojša dr Stefanović da neka Vučićeva izjava nije stav SNS-a. Ja uopšte ne sumnjam da mnogi – ni u SPC ni u SNS (između kojih se sve više gubi razlika) – ne misle kao NJ. S. i Vučić, ali nismo valjda od juče, dobro mi znamo da je, obrni okreni stav poglavara, stav čitave crkve, kao što je stav NJega Vrhovnog obavezni stav NJih Nižnjih. Da je to hteo, NJ. S. se mogao „ograditi“, pa reći „ovo je moje mišljenje, ne crkveno“, tako bi bilo bolje, ali najbolje bi bilo da se crkva ogradi od ovakvog patrijarha. https://www.danas.rs/kolumna/svetislav-basara/irinej-preletacevic/

Srpskom patrijarhu Irineju može pripasti uloga mironosca između dve trenutno zaraćene patrijaršije - Carigradske i Moskovske, a čiji prekid odnosa preti da dovede do raskola u pravoslavlju. Kako "Blic" saznaje, poglavar SPC će se u nedelju u Solunu sastati sa carigradskim patrijarhom Vartolomejom. Do susreta će doći na Zejtinliku, gde se obeležava godišnjica proboja Solunskog fronta. Iako je bilo i pritisaka da patrijarh srpski ne treba da ide u Solun, mudro je odlučeno da se ide. Poglavar SPC, na izvestan način, u nedelju biće medijator u sukobu, ali i u istoj ulozi u kojoj se svojevremeno kao najstariji patrijarh u pravoslavlju našao i patrijarh Pavle. Odlazak na Zejtinlik, kako sada stvari stoje, biće iskorišćen za razgovor o potezu Carigradske patrijaršije koja je na korak od priznavanja Ukrajinske pravoslavne crkve - Kijevske patrijaršije, odnosno davanja autokefalnosti samoproglašenoj crkvi na istorijski-crkveno ruskoj teritoriji, što može podeliti pravoslavni svet na dve patrijaršije i dovesti do raskola. SPC i njen patrijarh Irinej nisu slučajno u ovoj ulozi koja je do sada najteža u pravoslavlju, ali može biti i istorijska. SPC ima specifičnu ulogu u pravoslavnom svetu. S jedne strane, vezana je sa Carigradom i grčkim svetom još od vremena Svetog Save jer je pre 800 godina dobila autokefalnu arhiepiskopiju i ima Hilandar kao jedan od najznačajnijih zaloga srpske tradicije na kanonskom prostoru Vaseljenske patrijaršije. S druge strane, SPC sa narodom je vezana sa Moskovskom patrijaršijom posebnim kulturnim i duhovnim vezama - kao slovenski narodi. Vekovima su se grčki i ruski duhovni uticaji isprepletali na prostorima SPC i iznedrili autentičnu srpsku pravoslavnu duhovnost, koja je cenjena i u Moskvi i u Carigradu. Prema očekivanjima upućenih u trenutni problem pravoslavlja - od srpskog patrijarha se očekuje da u "pomiriteljskom duhu ljubavi uputi još jednom apel Carigradskoj patrijaršiji da u saradnji sa Moskovskom patrijaršijom iznađe najbolje rešenje". Srpski patrijarh kao poglavar Crkve koja je na razmeđini između Istoka i Zapada, na izvestan način je privilegovan da kao "posrednik dobre volje" pokuša da pomogne da se novonastali problemi reše. Patrijarh Irinej u avgustu je poslao pismo carigradskom patrijarhu Vartolomeju u kojem piše da se autokefalnost ne može davati svakoj novonastaloj državi, već da se moraju poštovati kanoni. Iako se na Srpsku crkvu vrši pritisak da se prikloni jednoj strani, posebno Moskvi, problem koji potresa pravoslavlje, ali i stav SPC, bilo bi pogrešno posmatrati kroz prizmu - ruski ili carigradski. Najjednostavnije objašnjeno - nije ni promoskovski ni procarigradski jer nije motivisan ni crkvenom ni svetskom politikom, već je kanonski i zasnovan na vekovnom iskustvu Crkve. A on glasi - autokefalija jednog crkvenog prostora se ne može proglasiti bez saglasnosti "majke Crkve". U ovom slučaju Moskovska patrijaršija već vekovima postoji u Ukrajini, a u sadašnjosti njen predstavnik je mitropolit Onufrije, inače Ukrajinac. Ova Ukrajinska pravoslavna crkva - Moskovska patrijaršija, okuplja većinu pravoslavnih u Ukrajini. Ona je administrativno sasvim autonomna, ali čuva vezu sa Moskovskom patrijaršijom. Najednostavnije objašnjeno, jedini priznati - mitropolit Onufije nikada nije tražio autokefaliju jer ne želi da prekine duhovne veze sa Ruskom pravoslavnom crkvom. Najveći manastiri Kijevo-pečerska lavra, Počajevska lavra i druge su pod upravom mitropolita Onufrija. Paradoks u celom velikom problemu je upravo što - Carigrad priznaje kanoničnost mitroplita Onufrija. Bolni problem raskola u Ukrajini postoji od raspada Sovjetskog Saveza i na prostoru novonastale države u međuvremenu su proglašene dve nekanonske pravoslavne jurisdikcije. Jedna od njih - Kijevska patrijaršija, koju je osnovao za sada nepriznati mitropolit Filaret, a koga sada podržava svojim postupcima Carigradska patrijaršija. Inače, Filaret (Denisenko) 1992. godine tražio je autokefalnost, a kada je nije dobio, pravno je registrovao takozvanu Kijevsku patrijaršiju. U njegovoj biografiji je i neizostavna stavka da je bio u trci za ruskog patrijarha i izgubio od Alekseja Drugog. Iza svih problema u Ukrajini su naravno sami interesi patrijaršija u Carigradu i Moskvi. Podržavajući Denisenka, Carigrad ide u pravcu stvaranja svog egzarhata, koji bi bio novi centar okupljanja. Jedna od opcija koja postoji otkako i sami problem u Ukrajini, jeste da se raskolnici u Ukrajini priklone već priznatoj Crkvi, u čijem tronu je mitropolit Onufrije, ali da joj se da autokefalnost. Međutim, to je mučno pitanje za Moskvu jer bi ta ukrajinska crkva bila zapravo gotovo jednako velika po broju vernika i parohija kao i Moskovska patrijaršija. Tako je problem Ukrajine zapravo borba dva velika prestola na koju su se nadovezali i politički interesi. Denisenko se družio s raspopom mirašem Dedejićem Princip kojim se koristi carigradska - prva među jednakim Patrijaršijama, na pitanju Ukrajine opasan je presedan koji se može loše odraziti na prostore koji istorijski-crkveno pripadaju SPC. To bi dovelo do novih problema u Makedoniji, Crnoj Gori, odnedavno se pominje i kosovska pravoslavna crkva, pa čak i hrvatska. Priznavanje Denisenkove crkve bilo bi loše za istorijski dobre odnose SPC i Carigradske patrijaršije. Naime, Demisenko je uradio ono što niko u pravoslavlju nije učinio - ne samo što je podržao raspopa Dedejića u Crnoj Gori, već je i sasluživao s njim. Ruski mitropolit na sednici Sinoda SPC Neposredno pre susreta u Solunu, u Beograd je doputovao i boravi već dva dana mitropolit volokolamski Ilarion, predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije. Iako je odranije dogovoreno da se ruskom mitropolitu dodeli titula počasnog doktora Univerziteta u Beogradu, nije samo na tome ostalo. Prema saznanjima "Blica", mitropolit Ilarion je juče prisustvovao i sednici Sinoda SPC, koja je održana u najužem krugu. Izaslanik ruskog patrijarha prisustvovao sednici Sinoda SPC Drugi čovek Ruske crkve poručio je juče da je pozicija Srbije prema ukrajinskom pitanju veoma ispravna i da se nada da će i druge crkve zauzeti isti stav. - Legitimizacija raskola u Ukrajini, a upravo je to ono čime se, na našu veliku žalost, bavi patrijarh Vartolomej, ne može da objedini ukrajinske vernike, naprotiv, stvoriće nove raskole i ne samo među pravoslavnim vernicima u Ukrajini već i čitavo svetsko pravoslavlje, što se već dešava. Nadamo se da se to neće dogoditi i da će, kao i ponovo, solidarna pozicija pomesnih pravoslavnih crkava sprečiti takav razvoj događaja - istakao je mitropolit Ilarion. Upravo je on upozoravao na mogućnost krvoprolića i pitanje koliko je opasna situacija u Ukrajini, a kada su ga juče podsetili na te reči, kazao je da pravoslavni vernici štite i da će štititi svoje svetinje. https://www.blic.rs/vesti/drustvo/velika-cast-i-obaveza-za-srpsku-crkvu-moskvu-i-carigrad-miri-patrijarh-irinej-i-to/n3b7vry

Foto: RAS Srbija Aleksandar Vulin, ministar odbrane koji je važio za komunistu i ateistu, nedavno je krstio sinove Sergeja i Olega. Dečake je krstio lično patrijarh Irinej. Vulin i njegova supruga su, kako piše "Kurir" oduvek hteli da krste decu i "to se nikada nije dovodilo u pitanje, ali su sam čin odlagali". Sada su okupili porodicu i prijatelje i krstili dečake. Olega, koji ima tri godine, i nešto starijeg Sergeja, krstio je lično patrijarh Irinej. Posle obreda u crkvi upriličen je ručak u jednom poznatom beogradskom restoranu. Foto: O. Bunić / RAS Srbija - Pored porodice i dugogodišnjih prijatelja, slavlju je prisustvovao i veliki broj Vulinovih kolega, političara iz vladajuće koalicije, kao i pojedini ministri iz Vlade - kaže izvor ovog lista. Vulin je karijeru započeo u Savezu komunista, gde je došao do pozicije generalnog sekretara. Bio je jedna od osnivača JUL-a, kao i predsednik Jugoslovenske revolucionarne omladine. https://www.blic.rs/vesti/politika/vulin-presao-u-hriscanstvo-patrijarh-irinej-mu-krstio-sinove/xyfqptb

Преносимо ексклузивни разговор са Његовим Преосвештенством Епископом Митрополије аустралијско-новозеландске и изабраним источноамеричким г. Иринејом, поводом његовог одласка на нову дужност, после 10-годишње службе у Аустрлији и Новом Зеланду. Епископ Иринеј говори о својој 10-годишњој служби у Аустралиији, о ономе што је постигнуто за то време, о новим изазовима који пред њим стоје у Америци, посебно кад је реч о српском православном Саборном храму Светог Саве у Њујорку који је изгорео у пожару. Разговор водила новинар Биљана Ристић, Радио СБС. Преносимо ексклузивни разговор са Његовим Преосвештенст Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска View full Странице

Патријарх СПЦ Иринеј, који се налази у вишедневној посети Русији, у ексклузивном интервјуу за „Руску реч“ говори о својим утисцима о новој Русији, храму св. Саве, Европској унији и Косову, међуетничком миру у Европи и самопроглашеним црквама у Црној Гори и Украјини. Руска реч: Ово је Ваша прва посета Русији у својству патријарха СПЦ. Реците нам нешто о својим ранијим посетама нашој земљи и о утисцима које сте стекли на тим путовањима. Патријарх Иринеј: (на руском) К сожалению, я только один раз был в России [Нажалост, био сам у Русији само једанпут /пре ове посете/]. Био сам на сахрани патријарха Пимена [1990]. Тадашња Русија и садашња – то је огромна разлика. Ја сам тада видео велике радње полупразне, видео сам народ у редовима за хлеб, за набавку намирница и осталог. Тако да је то дало једну слику… нема баш много благостања у народу. Сада – ове дивне обновљене зграде… тешко је сада разликовати центар од периферије – све је центар. А украси у градовима – и у Москви, и у Петрограду, где су храмови – предивни, величанствени, блистају лепотом… блистају благодаћу божјом. Диве својом величином, својом опремљеношћу, својим украсима, светим моштима, предивним иконама… Заиста је велика штета ако човек нема прилику да то посети и види… много је сиромашан без тога. Мене посебно задивљује народ – кад сам год дошао у цркву – црква пуна народа. Истина, има и много туриста, туриста са истока, са запада, што значи да Русија постаје земља од интереса. То је добро. То је прилика да други народи виде оно што има православна Русија. Нисам видео ту другу страну, економску, али знам да се и ту напредовало и много учинило у многим областима, тако да нама остаје само да пожелимо да Русија пре свега напредује у економији, у трговини, у [међународним] односима, али највише да напредује као православна земља. Она је моћна словенска православна држава, под њеним кишобраном су многи други православни народи – и ми смо под тим кишобраном, и радује ме што је то тако. Што се тиче украшавања цркава: да ли се планира учешће руских уметника у опремању унутрашњости Храма св. Саве у Београду? Управо тако. И ово је једна од мојих прилика – да изразим ту жељу – и молбу истовремено – како Његовој светости патријарху Кирилу, тако и врху [руске] државе. Јер имамо обећања да ће нам [руска страна] помоћи да тај велики храм украсимо ликовима светих и мозаиком. То је скупа уметност, тражи много новца и много времена. Ми бисмо могли то да оживимо, али нам треба много времена. А жеља нам је да тај заветни храм српскога народа што пре видимо завршеним. Грађевински радови су при самом завршетку, остаје живопис, и надамо се да ће Руска црква помоћи и подржати нашу молбу код [руских] власти да добијемо дозволу за средства. И то би била не само заједничка средства, ради се о томе што би људи руски то велико дело радили. За сада није ништа конкретно договорено? Договорићемо. У току су договори, а неки договори су [још раније] стављених на хартију и потписани су. Тако да – есть надежда [има наде]. Када већ говоримо о руској власти: какво је Ваше мишљење о улози Русије у најновијем развоју догађаја који се тичу Косова? Ми знамо да Русија није индиферентна према питању Косова. То смо чули и надамо се да ће у погледу компликованог питања Косова и Метохије Русија допринети да се нађе најправедније решење. Изјављивали сте да, иако начелно подржавате свако духовно и економско уједињење народа – какво представља ЕУ – не подржавате идеју уједињавања путем понижавања других држава. Чињеница је да је у току још један покушај великог уједињавања нација – Евроазијска унија, чији стожер чини Русија. Да ли ова друга будућа заједница, према Вашем мишљењу, пати од сличних проблема и да ли она на неки начин може представљати алтернативу приступању Србије ЕУ? Каква може бити улога православних цркава у савезу какав је Евроазијска унија? Ми као народ, као држава, смо део Европе – ја тако мислим. У нечему смо били Европа пре Европе – можемо и тако да кажемо. И нисмо против Европе. Ми ценимо заслуге и допринос Европе светској култури, науци итд. Али нисмо за то да уђемо у садашњу Европу, Европску унију, а да се одрекнемо Косова и Метохије, да се одрекнемо наше културе, наше својствености. Ако је то услов – ми се захваљујемо. То је мишљење цркве наше. Ми смо пре свега увек били у породици словенских народа, међу којима је Русија на првом месту. Ми смо увек одржавали и имали добре односе – и црквене и политичке – са Русијом, за време Царске Русије, хвала Богу и сада. Било је време, под комунизмом, кад смо били подељени – хвала Богу што је тај зид склоњен и што смо поново у ситуацији да будемо блиски овоме [руском] народу – народу једноверном, народу који припада једној истој цркви. И писмо нам је исто, језик нам није нејасан и ми се увек осећамо да смо део словенског народа, у коме Русија води прву реч. Са сваким народом и сваком политиком, идеологијом која је људска, хумана, желимо да одржимо везе. Увек смо стајали на доброј страни правде и истине, и због тога смо често и страдали. Али, боље је часно и умрети него нечасно живети. Каква је, по Вашем мишљењу, улога православне цркве у успостављењу међуетничког мира у Србији, Русији и Европи генерално? Ми тамо [у Србији] имамо неколико религија: ту су католици, ту је ислам, ту је јеврејска заједница, ту су још неке цркве, протестанске, које су признате у Светском савезу цркава. Трудимо се да са свима одржавамо добре односе, да их поштујемо, и очекујемо да они поштују нас – јер живимо у држави са много народа и са много вера, али се трудимо да сачувамо оно што је наше. Своје да волимо, туђе да поштујемо. То је наша филозофија. Да ли СПЦ наилази на потпуну подршку РПЦ по питању самопроглашених паралелних црквених структура у Црној Гори и Македонији? То [ЦПЦ] није црква. То је једна мала групица људи, коју нажалост подржава власт, и они немају ништа заједничког са црквом, само имитирају цркву својом одеждом и својим некаквим богослужењем. То је скуп самозваног епископа, свештеника расчињених по разним кривицама. То је брука за један народ. Али, [црногорска] држава има неки свој интерес, вероватно жељу да потисне Српску православну цркву, да уместо ње буде црногорска црква. То је друштво које су организовали људи који нису крштени, који немају са црквом ништа заједничког. Али, то је политичка ствар – и биће таква док је политичког интереса. Они мисле да свака држава мора имати своју цркву. Али црква не зна за границе. Хвала Богу, наша црква покрива све цркве у бившој Југославији (у Босни, у Хрватској). Има у Хрватској неких жеља буде хрватска православна црква, не знамо ко је и шта је то, ради се о малом броју људи. Ми, као и Русија, пратимо живот цркве у Европи, у Америци у Аустралији, тако да смо одржавамо то јединство. Такав исти став имате и према такозваном Кијевском патријархату, који РПЦ не признаје? Апсолутно. То је све исто друштво. Интервју припремили: Вјачеслав Чарски, Никола Лечић, Иван Николајев. Извор: Православие.ру

14. Август 2012 - 10:19 Поводом информације Информативне католичке агенције (ИКА) из Загреба, пренете и од стране неких других загребачких медија, да постоји могућност да садашњем папи римском, Његовој Светости Бенедикту XVI, буде упућен позив Српске Православне Цркве да посети Србију у оквиру јубилеја Миланског едикта (2013.), саопштавамо јавности, по дужности и савести, чињенично стање и молимо медије, загребачке, београдске и остале, да не производе непотребне лажне слике и утиске. Његова Светост Бенедикт XVI, папа римски, никада није ни званично ни незванично, ни непосредно ни посредно, чак ни алузијом, упутио поруку – или бар сигнал – Српској Православној Цркви да жели да посети Србију. За Српску Православну Цркву, следствено, тема папине посете Србији уопште не постоји нити она, под таквим околностима, може да се разматра у оквиру канонске надлежности Српске Православне Цркве. Не постоји никакво „противљење појединих епископа” него једногласна одлука Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве да се на прославу Миланског едикта следеће године позову поглавари Православних Цркава и високе делегације (дакле, одговорни представници, али не и поглавари) инославних хришћанских Цркава, у том броју и Римокатоличке Цркве. Иначе, сматрам да је начин на који ову исфабриковану тему и лажну дилему третира већина медија у Србији, па, ево, и неки у Хрватској, дегутантан за све озбиљне и добронамерне хришћане – православне, римокатолике и остале. Епископ бачки Иринеј Извор: Српска Православна Црква