Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'Ilija'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 5 results

  1. Foto: privatna arhiva / Privatna arhiva Mlad, zgodan i uspešan bračni par – prva je stvar koju ljudi kažu kada upoznaju Branku i Iliju Irkića (36). No, potpuno iznenađenje usledi kada saznaju da ovi Užičani ređaju uspehe dok odgajaju čak osmoro dece. Milica (14) je stigla prva, a ubrzo za njom i Vasilije (12). Zatim su usledili Bogdan (10), Anastasija (9), Nikola (7), Ksenija (5) i Lazar (3) sve dok im pre sedam meseci i Vasilija nije upotpunila sreću. - Moj muž i ja nismo planirali ovaj broj, ali smo se svakom neizmerno radovali. Moje trudnoće su lagane, porođaji brzi, deca zdrava! Kako bih mogla na sve to okrenuti glavu i reći "Dosta!"? Ja ne mogu, jer kada pogledam svoju decu, ja sam srećna žena i, što je najvažnije, ispunjena. Takođe se trudim da svako moje dete ima svoje vreme, pravo na privatnost, pravo na mišljenje i odluke, dakle sve ono što imaju, recimo, jedinci – kaže Branka Irkić. Foto: privatna arhiva / Privatna arhiva: Branka sa decom Ova žena dodaje da je ona sama rano naučila da je vrednost koju imaju stvari beznačajna nad bliskošću porodice. - Ja imam brata i sestru i tvrdim da mi to nikada nije predstavljalo teret. Moja porodica je u to vreme važila za veliku. Nismo bili najbolje obučeni, niti smo imali mnogo, ali smo imali dovoljno, a mozda i previše! Jer samo ja znam koliko sam puta pomislila kako sam srećna što uvek imam društvo, bilo da idem u školu ili boravim u kući. To vam u životu daje veliku sigurnost, čini detinjstvo zabavnijim, nauči vas saosećajnošću i razumevanju tuđih potreba. Ovo je, po meni, najveća vrednost porodice – kaže lepa žena. Što se tiče izazova, oni su po njenom mišljenju isti bilo da imate jedno, dvoje ili osmoro dece. - U svakom trenutku morate da budete najbolji roditelj svojoj deci. Da razgovatate, da ih saslušate, posavetujete, pomognete oko škole, napravite frizuru ili odvedete u šetnju. U tom smislu sam mnogo zauzeta, ali ja u svemu tome uživam – tvrdi Branka. Ne pada joj teško ni to što je jedan deo vremena sa decom sama. - Moj muž je pre godinu dana otišao u Beograd, kako bi otvorio nove radnje i s ciljem da se svi jednoga dana preselimo tamo, jer najstarija deca će uskoro stasati za fakultet. U Užicu sam zato povremeno sama sa njima. Dve divne devojke mi pomažu oko kućnih poslova, ali obaveze vaspitanja, usmeravanja, učenja, organizacije jesu na meni. Kada dođe, Ilija preuzima dečake, jer njima najviše nedostaje. Obavezno nedeljom odlazimo u crkvu, često na Zlatibor, u moju Požegu, Kosjerić. Trudimo se da zajedničko vreme provedemo van kuće – otkriva nam ona. Foto: privatna arhiva / Privatna arhiva: Velika porodica Sa iskustvom koje ima, Branka je uverena da je najteže odgajati jedno dete. - Sve obaveze koje imate oko jednog deteta, imate i sa dosta dece, s tim što deca imaju jedni druge i vreme provode igrajući se zajedno, a to je vreme koje vi dobijate. Dakle, deca uvek imaju nekoga da im pomogne, društvo za igru, za bioskop, šetnju, kupovinu... U tom smislu je lakše imati više dece. Ono što može biti problem jeste samopouzdanje, uspeh u školi, neprekidne svađe. Ali ja imam tu privilegiju da ne moram da radim, već da se posvetim deci – kaže ona. No, sve je lakše kada su okruženi članovima porodice i ljudima koji ih podržavaju. - Tu su moji roditelji koji mi pomažu, svekrva po kojoj je najstarija Milica dobila ime, svekar, tetka, naš duhovnik otac Prokopije i otac Danilo, moji Irkići i Stefanovići. Mi smo svi bliski i svako daje svoj doprinos. Kod nas se poštuju stariji, neguje tradicija, vera u Boga. Deca uvek od nekoga mogu dobiti smernice. Jako je bitno imati otvoreno srce, a ne predrasude i kritike. Kod nas ne postoji problem, već samo situacija koja se može rešiti. Naša deca, na koju god stranu da se okrenu, imaju nekoga sa kim mogu popričati, provesti vreme. Smatram da svako to ima, samo treba da pogleda oko sebe – tvrdi Branka. Foto: privatna arhiva / Privatna arhiva: Srećni kad su zajedno Predrasude prema višečlanim porodicama Branka kaže da je, po njenom iskustvu, naše društvo puno predrasuda prema ljudima sa mnogo dece. - Predrasude se posebno ispoljavaju prema višečlanim porodicama, koji žive na rubu egzistencije. Upravo njima se posebno divim, jer kada vam Bog da mogućnost da rodite decu, to treba ceniti. Naravno, postoje porodice koje ne mogu da imaju decu i to treba razumeti. Roditelji koji teško žive i na sve to imaju dosta dece, svakog trenutka se žrtvuju, bore, trpe i odriču, kako bi svako dete nahranili. Zar je moguće da smo postali takvi ljudi da to osuđujemo? Ako stvari pogledate sa aspekta tog deteta – ono je dobilo mogućnost da se rodi, da živi, zdravo je. A to nije malo – ističe ova žena. Dužnost da pomognu Branka i Ilija su svesni da sve porodice nemaju njihove mogućnosti, te osećaju da je njihova dužnost da pomognu. Jedan od načina je da pridruživanje "Pokretu za decu 3+", koji se bavi spajanjem privrednika i porodica sa troje i više dece, tako što privrednici daju razne popuste za višečlane porodice. Foto: Zoran Ilić / RAS Srbija Pomoć porodicama koje već imaju više dece - Iz ličnog primera znam koliko je svaka pomoć dragocena. I sama koristim te popuste u raznim prodavnicama, jer deca rastu i svake godine je potrebno obnoviti garderobu i obuću i to su, pored hrane i hemije, najveći troškovi jedne porodice – dodaje ova mama. Kako su i sami razvili privatan posao, žele da se uključe i u drugu stranu ove priče. - Moj muž i ja, kao privatnici i vlasnici maloprodajnih objekata "Novi Okov", odlučili smo da se uskoro pridružimo ovoj akciji i u našim maloprodajama u Užicu, Kosjeriću, Zlatiboru, Zemunu, Surčinu, a uskoro i u Bubanj potoku, Borči i Čačku, gde će roditelji moći da dobiju popust. Osećam potrebu, kao majka, da podržim ovu ideju i maksimalno pomognem u njenom osvarenju, jer "Pokret 3+" se zalaže za pomoć kako mnogočlanim porodicama, tako i porastu nataliteta u našoj zemlji. Jako je bitno da mi, privatnici, pomognemo onima kojima je pomoć potrebna, a to su svakako porodice sa dosta dece i odvojimo deo svojih prihoda upravo njima, jer nečije malo, nekome je mnogo – ističe Branka Irkić. https://www.blic.rs/vesti/drustvo/tajna-super-mame-iz-uzica-branka-i-ilija-imaju-osmoro-dece-i-sigurni-su-da-je-najteze/3rc9rme
  2. Za ovaj kratki prikaz o čaš­ćenju sv. Ilije, etnografski podaci prikupljeni su na tri različita mjesta i u tri različite religijske zajednice u Bosni i Hercegovini. Način proslave sv. Ilije kod katolika istraživan je u selima oko Buškog jezera, vezanim uz crk­vicu sv. Ilije u Rešetarici i u Karmelu sv. Ilije, samostanu u kojemu živim i radim od njegova osnutka 2006. Podaci o štovanju sv. Ilije kod pravoslavaca prikupljeni su u Kožuhama, u okolici Doboja. Ovaj lokalitet izabran je između ostaloga i zato što su ovu crk­vu prije rata 1990-ih posjećivali i katolici iz nekih sela koji pripadaju župi Foča. Alidžun, kako se u bosanskohercegovačkoj islamskoj tradiciji naziva svetkovina sv. Ilije, istraživano je na primjeru lokaliteta u Rijeci. Naziv Rijeka lokalno stanovništvo koristi kao zajedničko ime za nekoliko sela uz rijeku Krivaju, u okolici Olova i Zavidovića. Ovo svetište inače pripada stanovnicima Kamenskog, ali ga posjećuju i mještani drugih sela u Rijeci. Podaci o Ilindanu u Kožuhama i Alidžunu u Rijeci prikupljeni su otvorenim intervjuima bez osobnog sudjelovanja tijekom samih proslava. Osobitu pomoć kod terenskog istraživanja o slavlju alidžuna iskazali su mi šejh Azmir Muftić i derviši rifaijske tekije u Varešu. Cilj istraživanja bio je otkriti sličnosti i razlike u vjerovanjima i religijskim praksama u proslavi starozavjetnog proroka sv. Ilije u različitim religijskim tradicijama u Bosni i Hercegovini, onako kako ih tumače i prakticiraju današnji vjernici. Ranija etnološka istraživanja Pitanje podrijetla slavlja sv. Ilije u zajedničkoj tradicijskoj baštini bilo je predmet i ranijih etnoloških istraživanja. Tako se u dosadašnjim istraživanjima i u etnološkoj interpretaciji na prostorima bivše Jugoslavije čašćenje sv. Ilije u kršćanstvu i islamu u pravilu tumačilo u svjetlu slavenskog podrijetla ove svetkovine. Govorilo se o supstitutu za Peruna, Svetovida i druga slavenska božanstava. Među značajnije autore koji se bave ovom tematikom u hrvatskoj etnologiji, posebno mjesto pripada Vitomiru Belaju, koji tumači da su sv. Ilija i sv. Vid dva sveca koja su dobila zadatak da priguše štovanje staroga pretkrš­ćanskog gromopucateljskog boga. Ovo je mišljenje na tragu općenitog stava o inkulturaciji u štovanju krš­ćanskih svetaca kod pokrštenih naroda, koji su u kult svetaca unijeli sebi svojstvene nekrš­ćanske predaje, vjerovanja i obrede. Oni su u tragovima ostali sačuvani i do danas. Iako se bosanskohercegovačka etnologija nije posebno bavila religijskim temama, ipak su neki domaći autori, koje je zanimala pobožnost, specifičnu religioznost puka tumačili konceptom sinkretizma i preživljavanja starih vjerovanja u novim religijskim sustavima, ponekad koristeći termin prežitak. Etnolozi su ovu evolucionističku perspektivu stapanja sinkretičkih fenomena u čašćenju svetaca tumačili kao posljedicu zajedničkog (južno)slavenskog podrijetla u različitim religijama i različitim povijesnim razdobljima. Dok se sinkretizam u štovanju sv. Ilije kod kršćana promatra u matrici (južno)slavenske mitologije naspram katoličanstva i pravoslavlja, kod muslimana se izvaninstitucionalna religiozna praksa proširuje na odnos između (južno)slavenske, kršćanske tradicije pravoslavaca i bosanskih krstjana te islama. Zajedničko čaš­ćenje sv. Ilije kod pripadnika svih triju bosanskohercegovačkih religijskih zajednica ističe i narodna izreka: Do podne Ilija, od podne Alija. Vladar groma i munja Među najznačajnijim zajedničkim vjerovanjima o sv. Iliji, njegova je povezanost s gromom. Tako hrvatska etnologinja Marijana Belaj u svojim istraživanjima o svecima zaštitnicima zaključuje: Dok se kod drugih svetaca, naime, govori o zaštitničkoj ulozi, dobrohotnosti, pomoći u rješavanju nedaća i zla, osobine sv. Ilije u prvome redu upućuju na njegovu moćnost. On je osvetoljubiv svetac, koji u ljutnji nemilosrdno rabi svoje oružje – grom – i može ubiti čovjeka. U takvome vjerovanju o sv. Iliji i u osobinama koje mu se pridaju naslućuju se primjese nekrš­ćanskog podrijetla. Ilija vlada gromom, vozi kola po nebu, a kada njegovi kotači zatutnje, začuje se grmljavina. Negdje se tumači da munja sijevne kad Ilija zamahne bičem i udari konje. On upravlja gdje će udariti grom i za to bira posebna mjesta poput vrbe, sijena i sl. Đavao bježi od Ilije, dok ga ovaj gađa gromom. Jednako je rašireno vjerovanje da lješnjaci neće roditi ako grmi na blagdan sv. Ilije. Zajedničko je i vjerovanje o zabrani rada oko sijena na samu svetkovinu sv. Ilije. Kod kazivača na sva tri istraživana mjesta, prekršaj zabrane rada u pravilu prati i kazna sv. Ilije, osobito na samu svetkovinu. Naime, kazivači po imenu spominju osobe koje su radile na Ilindan, osobito oko kosidbe i kupljenja sijena, a zadesila ih je nesreća. Međutim, uzrok stroge Ilijine kazne nije samo kršenje zabrane rada. To može biti i preziran stav pojedinaca o moćima sv. Ilije ili prkos svecu, čija kazna sigurno slijedi i može biti izvršena gubitkom blaga koje ubije grom ili smrću nekog člana obitelji. Tako se u Kožuhama spominje smrt dječaka kojega je ubio grom jer mu je djed bio bahat i radio na Ilinu. Što se tiče različitosti u čašćenju sv. Ilije kod triju povijesnih bosanskohercegovačkih religijskih tradicija, ponajprije u oči upada činjenica da se sama svetkovina slavi u različite dane. Naime, od promjene u korištenju kalendara, katolici slave sv. Iliju 20. srpnja, a pravoslavci 2. kolovoza, kad i muslimani slave Alidžun. Katolici i pravoslavci za ovu svetkovinu imaju iste nazive Ilindan, Ilijindan ili Ilina. Sveti Ilija je i svetac zaštitnik mnogih katoličkih župa i pravoslavnih parohija. Za katolike u Bosni i Hercegovini, sveti Ilija je zaštitnik cijele Bosne i Hercegovine od 1752., kad je apostolski vikar fra Pavao Dragičević isposlovao od Rima da se u Bosni štuje sv. Ilija kao glavni, a sv. Juraj kao drugotni zaštitnik Bosne, kako je napisao fra Julijan Jelenić. Štovanje sv. Ilije Mnoge župe u Bosni i Hercegovini posvećene su sv. Iliji. Slavlje u župnim ili samostanskim crk­vama, kao što je slučaj u Karmelu sv. Ilije, svoju kulminaciju doživljava središnjim euharistijskim slavljem i prethodnim brojnim ispovijedima, kojima vjernici pristupaju kao dijelu zavjeta obećanog ovom svecu. Ono što u selima oko Buškog jezera čini poseban i popularan zavjet jest post uoči sv. Ilije. Post je obvezan i specifičan po tome što će vjernici reći: Svakom svecu se posti iz pobožnosti, samo sv. Iliji od stra'a. Kod pravoslavaca u Kožuhama, vjernici se na svetkovinu sv. Ilije kod crk­ve okupljaju dva puta: prvi put ujutro, kada se slavi jutarnja liturgija s početkom u osam sati, dok se drugi dio slavlja, tzv. masla, obavljaju popodne. Prema kazivanju mjesnog paroha Mirka Jokića, na jutarnju liturgiju pretežno dođu omladina i muškarci, dok su žene zauzete oko spremanja ručka. Po rasporedu arhijerejskog namjesnika dođu dvojica ili trojica pravoslavnih sveštenika: jedan služi, drugi propovijeda, a treći pjeva. Na liturgiji se okupi tridesetak vjernika, a malo njih dolazi na pričest. Poslije liturgije nema nikakvih okupljanja ni slavlja oko crk­ve, a to je ujedno znak i da nema mnogo zavjeta. Obrede određuje propisana poljska molitva na čast sv. Ilije iz trebnika, pravoslavnog obrednika. Popodne, prema ranijoj tradiciji oko dva sata, a u novije vrijeme u predvečerje, slave se masla – obred koji se sastoji od blagoslova krsnog kolača i litji, zastava i ikona, a završavao je općenarodnim slavljem. Paroh Mirko kazuje kako se iskazuje posebno štovanje ikoni. Naime, ikona sv. Ilije postavi se u lađu crk­ve, a kad vjernici ulaze u crk­vu, klanjaju se i najprije poljube ikonu. Muško ide na desnu stranu, žensko ide na lijevu. Nakon obreda bude upriličena licitacija litja: najprije se ikone i zastave stave na dražbu, a tko plati najvišu cijenu za pojedinu zastavu ili ikonu, taj je u procesiji nosi oko crkve. Kod dražbe se najčešće biraju zaštitnici obitelji. Potom uslijedi i procesija u kojoj se pored crkvenih barjaka nosi i ikona proroka sv. Ilije. Proslava Alidžuna Kada se govori o Alidžunu, mora se uzeti u obzir tripartitno značenje ove islamske svetkovine: mjesto, osoba i događaj. Službeni dio kulta u slavlju Alidžuna kod muslimana je molitva za pokojne – dova, koja se slavi na posebnom mjestu uz neki grob – mezar ili groblje stećaka. U Rijeci je uobičajeno mišljenje da su muslimani od bosanskih krstjana naslijedili čašćenje gorskih visova i nastavili svoj oblik religijskih praksi, ali se to pokazalo upitnim. Naime, kazivači su rekli da se klanjati može samo uz mezar ili neki kultni objekt, a nikako samo na vrhu brda: gdje ništa nema tu se ne klanja. Pitanje zašto su onda stara groblja na uzvisinama, dio je nekih drugih tema. Proslava Alidžuna u pravilu se uzima kao islamski supstitut za Ilindan. Ovo mišljenje potkrepljuje i jedna muslimanska predaja zapisana u 19. stoljeću, koju je objavio fra Anto Knežević: Čuvši Ilija da je došao Muhamed kao veliki pengaber (pejgamber – prorok, poslanik)doletje k njemu i zamoli ga da ga primi pod svoj barjak, i međ' svoje sljedbenike. Muhamed mu odbije molbu iz uzroka, što on kao čifut nevjeruje u Isa-pengabera (Isusa proroka) a da je to dužan svaki Turčin vjerovati, jer premda je Muhamed najveći Božji prorok, nu da je i Isus bio pravi prorok; pače da je Muhamed baš zato od Boga poslan, da potpuni ono, što Isus nije mogao učiniti. Otkud ako misli međ' njegove sljedbenike stupiti, da se mora najprije pokrstiti, i tako Isusa pripoznati, pa da se poturči. Ilija, želeći se spasiti, ode k jednomu fratru i pokrsti se te je kao pravi krš­ćanin bio do polu dana; a u podne poturči se, i postane pravi svetac. Zato ga oni od polu dana slave i svetkuju, odatle ona izreka: do podne Ilija krš­ćanin, a od podne Alija Turčin. Tijekom ovih istraživanja nametnulo se pitanje koga ustvari bosanski muslimani slave 2. kolovoza, jer se u službenom kalendaru takvimu, jednostavno navodi da je to dan Rozi-Ilijasa, odnosno jedne osobe iz Kurana. Međutim, sama riječ alidžun izvedena je iz turskog jezika od imenice gün (dan) i imena Ali (Alija). Ovo objašnjenje podrijetla iste riječi navodi i Škaljić, pa bi Alidžun (Ali-günu, Alijin dan) bio Ilindan, 20. srpnja, odnosno po starom kalendaru 2. kolovoza. U studiji o svakodnevnom životu u Sarajevu u 18. stoljeću, temeljenu na tekstovima koje je 50 godina bilježio Mula Mustafa Bašeskija, Kerima Filan Alidžun izjednačuje sa Ilijindanom kod pravoslavnih. Ipak, ime Ilijas i Alija nisu ista, a u islamskoj tradiciji su to i dvije različite osobe. Ostaje pitanje koga to bosanskohercegovački sunitski muslimani slave 2. kolovoza. Neki istraživači ovaj dan povezuju s utjecajem heterodoksnih derviških redova, osobito bektašija koji u svojoj pobožnosti slave imama Alija. U pučkoj pobožnosti bosanskohercegovačkih muslimana Alidžun nije jedini dan u godini kada se slavi spomen imama Alija. Naime, jedno od tumačenja je kako se slavlje Alidžuna promatra kao prekretnica ljetnog računanja vremena. Ako je to tako, onda je još jedan sufijski spomendan povezan s imamom Alijem računanjem početka proljeća i nove godine. To je svetkovina rođendana kalifa i imama Alija (21. ožujka) ili kako se još službeno naziva Sultan Nevruz. Uopće, pitanje utjecaja derviških redova na bosanskohercegovački islam još uvijek je slabo istražena tema. Alidžun obilježava i veoma bučno narodno slavlje uz razna natjecanja u trčanju, koje uvijek prati i velika buka. Također, veoma je značajno da se, protivno islamskim propisima, na Alidžun pije puno alkohola. I to se ponekad pripisuje bektašijama koji alkohol ne smatraju protivnim islamskom učenju. Važno je pripomenuti da heterodoksija derviških redova u sebi ima snažna sinkretička obilježja kad je riječ o imamu Aliju, osobito kod bektašija. Tako Enzo Pace piše: Najheterodoksniji oblici toga nauka odnose se na središnje mjesto što ga zauzima lik Ali, zet proroka Muhameda i vođa šijitske sljedbe, koji se zato smatra prvim šijitskim duhovnim poglavarom. Za bektašije je on, naprotiv, zemaljsko očitovanje samoga Alaha koji mu je tek povjerio zadaću da potakne kuransko otkrivenje: Muhamed je tek manifestna Božja strana, dok Ali čini tajanstveni, okultni i ezoterijski pol. Kako se može vidjeti, nalazimo se pred sustavom vjerovanja neodređenih granica: prorok Muhamed ne smatra se polazištem i zaključnom točkom toga otkrivenja, dok se, naprotiv, u prvoj instanciji okrećemo liku Alija, prvog šijitskog vođe: nešto što za većinu sunitskih muslimana predstavlja ozbiljno teološko zastranjenje, jer vjeruju da se proročki ciklus zatvorio s Muhamedom. I ne samo to: bektašije čak imaju koncepciju svojevrsnog Trojstva. Na vrhu je Alah koji se izrijekom objavljuje preko Muhameda, a okultno preko Alija: nešto poput Oca, Sina (Muhamed) i Duha Svetog (Alija), s jasnim krš­ćanskim podrijetlom. Pitanje sinkretizma u vjerovanju ogleda se i u korištenju mjesta koja u nekim dijelovima Bosne i Hercegovine imaju međureligijsku kvalitetu. Tako su mjesta Gerzovo kod Mrkonjić Grada i Zovi Dol u okolici Nevesinja 2. kolovoza prostori zajedničkog susreta pravoslavaca i muslimana. U uvodu je već spomenuto da je crk­va sv. Ilije u Kožuhama bilo međureligijsko svetište do rata 1990-ih, kad su katolici iz sela župe Foča (mjesta Bukovac, Johovac i Foča) odlazili na popodnevno slavlje i sudjelovali u zajedničkim religijskim praksama s pravoslavnim vjernicima. Sv. Ilija, starozavjetni prorok, krš­ćanski svetac i njegov islamski supstitut, najvjerojatnije imam Ali, i nadalje ostaju velik istraživački izazov. Ilija i Alija u istraživanju o prožimanju službenog i izvaninstitucionalnog kulta pokazuju kako se isprepliću pučka vjerovanja i službena ortodoksna tumačenja koja vjernici ne smatraju suprotnim, nego jedinstvenim načinom čašćenja posebnog, moćnog, osvetoljubivog gromovnika, ali istovremeno i moćnog zagovornika. o. Zvonko Martić
  3. Ово је двадесет пето масовно крштење које је обавио лично поглавар Грузијске православне цркве. Патријарх Илија Други сада има око 14 хиљада кумчади. Подсјећамо да у сагласности са родитељима, поглавар Грузијске православне цркве постаје кум трећем или следећем дјетету у породици чији су родитељи вјенчани у цркви. Дан великомученице Варваре, покровитељке дјеце, је један од омиљених у Грузији. Извор: Радио Светигора Погледајте нашу тему https://www.pouke.org/forum/topic/18994-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BE-915-%D0%B4%D1%98%D0%B5%D1%86%D0%B5-22-%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80-2012/
  4. Guest

    И опет чучим, и опет чекам..

    Као удовицу упорну, што помиловање чека, и за мене јадног милост спреми. И опет чучим, и опет чекам, крај милосрђа двери, ја јадни грешник. Дрскост ми Господе, молим те опрости! Ја друкчије не умем да се молим! Јрм. Илија (Баћан) Скадарско стихословље Извор: Манастир Глоговац
  5. Баћушка, реците ми, зашто је духовно руковођење неопходно за некога ко улази у Цркву? И какво оно треба да буде? -Духовни живот потребно је учити; то је можда најважније учење у овом свету, без којег је наше друштво осуђено на пропаст. Погледајте докле нас је довео атеизам, до одбацивања живота по Божијим заповестима. Није случајно да је средином прошог века, наш свет био на ивици уништења и нуклеарне катастрофе. Сада су то тероризам, сатанска мржња, и деградација нашег села – сви они имају исти корен, који иде назад до уништња континуитета у духовном искуству, без којег не можемо да живимо нормалним животом. Ово не само да одвраћа људе од спасења и вечног живота, већ уништава наш тренутни друштвени живот. Задатак духовне наставе је управо да се обнови и ојача традицинални поредак, да се очува и развије духовно искуство. О важности овог служења наводи чињеница да се у Јеванђељу Господ назива Учитељем. Уосталом, Он нам је дао пример: Спаситељ је ишао кроз Палестину, од краја до краја, са својим ученицима, чинећи оно што су и други учитељи тога времена чинили – не само у Израелу, већ и у Атини, и на Истоку. Христос нам је показао да топла соба није неопходна за духовно учење; може се учити и на голим стенама. Најважнија ствар је шта учити и како. Хришћансто даје јасан одговор на ово. Наша вера, богатство нашег духовног живота, које је стечено, пре свега, кроз директно заједништво са Богом, тј. кроз молитву, кроз коју човек успоставља своју веру, без које, по речима Теофана Затворника, бившег ректора Петербуршке духовне академије, теоретско знање и образовање су од мале вредности. Али, у исто време, он не пориче значај знања, које је такође саставни део духовног живота, и који се никако не може занемарити. Зашто данас имамо толико проблема, укључујући и проблеме у духовном животу и проналажењу духовног оца? Цео проблем лежи у недостатку православног образовања, знања из области теологије. Када дете добије бар неко разумевање о томе шта је духовни живот, шта је вера, оно може да избегне многе грешке. Сазнања о духовном животу комбинују молитву и образовање. И наравно, посебно је важно схватити да духовни отац не може да понуди у пет или дест минута, оно за шта су потребне године. Уосталом, често се дешава да неко улази у Цркву мислећи да ће одмах постати светац, или добити посебне духовне дарове од Бога. Али то се никада не догађа. Молитва, окретање к Богу, мора бити комбиновано са образовањем, знањем, и променама у свакодневном животу. То су промене које духовни отац мора да прати, али он сам не може да понуди много духовном чеду који није спремно да прими. Духовни отац може да објасни, али – као што пише у Јеванђељу – сејач сеје, али кад птице дођу и позобају зрневље, човек опет остаје празан. Чедо и духовни отац треба да буду сарадници. Тек тада можемо говорити о истинском човековом духовном расту. Сматра се да духовни отац треба да научи своје духовно чедо да самостално размишља и узраста духовно. Међутим, многи људи воле да себе повере свештенику, тражећи савет и какве тапете да купе. Многи осуђују такво одрицање сопствене воље. Да ли је ово уреду? -Особа треба да сачува своју вољу и да доноси своје одлуке, јер једино сама особа може да донесе коначну одлуку у својој души. Зар Господ није мога да спасе Јуду, да га не изда? Наравно да је могао. Па зашто није? Јер је то једино могао учинити силом. Приморавати некога недопустиво је за Бога, за светост Божију. Форсирање добра не може бити добро. После свега, зашто је Спаситељ разапет? Он је могао да направи савршен свет, без икакавих недостатака, да човеку ништа не недостаје, без војске и канцеларија. Али Господ то није учинио, остављајући људима могућност да сами бирају између добра и зла. Друштвени живот особи даје знање, културу и искуство – али остављено је на човеку како да све то искористи. Исто је и у духовном животу. Господ нам даје – кроз Своју спасоносну мисију, преко Крста – могућност да превазиђемо сопствене слабости и да се боримо са ђаволом. Ипак, можемо да искористимо све ово само нашом сопственом вољом. Господ је створио универзум за нас; Он нам је дао законе по којима треба да живимо, Он нам је дао воду, храну и све што нам је потребно. Али, како ћемо живети у овом свету првенствено зависи он нас самих, наше воље, рада и знања. Дакле, важно је да живот буде заснован на испуњавању Божијих заповести и слободном људском избору. Али шта ако духовни отац отворено слама вољу духовног чеда, не покушавајући да учи, већ да командује? -Онда он није духовни отац. Шта још има на то да се каже? Све је речено у Јеванђељу. Погледајте како је Спаситељ поступао, а како су Апостоли поступали. Исто тако духовни отац треба да поступа. Али, ако он не поступа у складу са Писмом и не прати заповести Јеванђељске, него покушава да користи силу – како онда такав да буде духовни учитељ хришћанину? Наравно, треба подстакнути особу да се промени, треба је исправити и водити – али, у исто време, духовни отац ни под каквим околностима не сме да угњетава нечију личност. Неки људи траже духовног оца у манастиру, не гледајући у цркву која се налази покрај њихове куће… -Опет, није добро да се гледа «преко брда», мислећи да је негде тамо боље. Старац Силуан је рекао да, ако особа верује свом духовном оцу, Господ ће му открити мудрост преко њега, без обзира колико он био мудар, учен, или искусан. Овде онај ко тражи треба да има више поверења у Господа. Ако неко верује Богу, онда ће му Божија милост открити оно што је потребно. Привлачност манастира за новообраћеног је повезана са чињеницом да се монашки пут сматра исправнијим и спасоноснијим, а живот мирјанина изгледа као нека «полумера.» -Нарвно да се живот монаха и мирјанина у великој мери разликује. Ово су два различита пута, која ипак подједнако воде истом циљу: спасењу душе и заједништву са Богом. Када неко ступи у манастир, он у потпуности посвећује свој живот спасењу душе. Његов живот је сачињен од молитве и послушања, који требају да буду саставни део монашког живота. И овде, узгред, улога духовног оца, као и степен послушања њему, требало би да буде знатно већа. Али живот мирјанина такође је посвећен истом циљу – спасењу. Разлика је у томе што је мирјанин оптерећен другим обавезама – брине о породици, подиже децу, има друге важне, богоугодне бриге. Поред тога, човек који живи у свету суочава се са масом овоземаљских искушења – али то није додатна опасност, већ такође додатна прилика, јер превазилажењем ових искушења особа стиче непроцењиво духовно искуство. Важно је запамтити да Господ зна коме да пошаље каква суђења. Не постоји нико ко не може бити спасен. Дакле, бирајући пут, човек мора да запамти да су оба, и монашки и мирјански, подједнако спасоносни. Важно је начинити пажљив одабир, без журбе, по човековим унутарњим приоритетима – и онда деловати сопственим расуђивањем, са Божијом истином. Дакле, шта треба да чини особа која је тек постала верник и која тражи духовног оца? Како да донесе исправну одлуку? -Важно је да запамти да наш свет у злу лежи, и да смо сви грешни после пада Адамовог. Свако, укључујући ту и духовника, има своје грехе. Потпуно савршенство не постоји. Заиста, постоје људи великог знања и духовног искуства, којима се човек може обратити за духовни савет. Међутим, потребно је пажљиво бирати, имајући у виду да чак и врло добар духовни отац можда, из неког разлога, не буде лично погодан некој особи. Чак и веома учен и искусан духовник некада не може да испуни људске критеријуме, што отежава да се изгради један искрен однос. Дакле, важно је све узети у обзир, укључујући и људске компатибилности. Осим тога, подсетио бих на речи Теофана Затворника, о основи духовног живота. То је заједништво са Богом, чистота душе, благодат Божија. Очишћење од греха и лично окретање ка Богу јесу најважнији разлози због којих неко уђе у цркву. Ако је неко научио како да се покаје, како да исправи душу, и како да се моли – он може да живи под руководством било којег духовног оца; може да сам изабере добро и да тажи ка њему. Али ако није научио како да то уради, онда му ни духовни отац не може много помоћи. Важно себе поверити некоме на духовно руковођење, али важно је да особа уме да упореди речи духовног оца са речима Јеванђеља, са учењем светих отаца, и са саборским црквеним одлукама, које је потребно научити и разумети. Ни један духовни отац нема овлашћење да их надјача. И наравно, неко ко је ушао у Цркву мора да се моли без престанка – јер, после свега, заједница са Богом је главни циљ коме треба да тежи сваки хришћанин. Превод са енглеског: проф. Бојана Србљак Извор: Манастир Лепавина

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...