Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'Hram'.

More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija


  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика


  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а


There are no results to display.

There are no results to display.

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже

По датуму

  • Start


Последње измене

  • Start


Filter by number of...


  • Start



Website URL







Локација :

Интересовање :

Found 6 results

  1. The meeting of the Head of the Autocephalous Church of Ukraine Metropolitan Epiphany with the Head of the Greek Catholic Church of Ukraine (Unity) Archbishop Svyatoslav Sevciuk was held on Thursday, March 7th. According to the official site of the Greek Catholic Church during the meeting, the two sides were informed by a letter from the Ministry of Culture that the Saint Sophia Cathedral in Kiev from March 18 will remain closed for rehabilitation work. "We are forced to declare that Divine Liturgy will not be performed in the Hagia Sophia Cathedral on April 7, 2019," the Greek Catholic Church says. It should be noted that the Unity Archbishop had asked the Prime Minister of Ukraine, Mr. Volodymyr Grossman, to be granted a special permit to operate in Hagia Sophia of Kiev three times a year. The Unity Archbishop, speaking of the expectation of the believers of the Greek Catholic Church to pray in the Cathedral of Hagia Sophia, stressed: "This church is the common residence of all the children of the Baptism of Blood of Vladimir and the mother for all the cathedrals us. Wanting to pray in this Temple, we want to witness the affinity of our Church with our Orthodox brothers. This move is a move towards our springs, towards the development of the blessing of the Baptism of Vladimir, to the restoration of the unity of the once united, but now divided, Kevin Church. During the meeting, the two sides reaffirmed the unwavering desire to reach understanding, cooperation and joint service for the Ukrainian people. At another point, the Unity Archbishop said: "The path of such an approach is the study of our common roots, the reconciliation between the Churches and the healing of the historical memory." "Our churches are at the beginning of this common course. We will work together to see, in the words of Patriarch Joseph Slipiti, a truly renewed Hagia Sophia in Kiev, "added Unity Archbishop Svyatoslav. "Until this section none of the ecclesiastical heirs of this Church can alone take over the ancient Cathedral of Hagia Sophia of Kiev. It should rather be a meeting place for the descendants of the Church of Wisdom of Kiev, a memory, a call, a guard and a hope for our unification in Christ, "underlined the closing of Archbishop Svyatoslav. For his part Metropolitan Epiphanios pointed out that the two sides confirmed the need for mutual understanding and cooperation, as this serves the unity of the people of Ukraine. "Thanks to the efforts of our predecessors, much has been done to heal the wounds of the past," Metropolitan Epiphani noted. Metropolitan Epiphanius also noted that he has repeatedly stressed the need for dialogue between the two Churches and the continuation of existing co-operation. "In matters of faith and historical issues, each side has its own opinion, some are close, in others they are opposed. The mistake was to overestimate such differences and underestimate them. That is why we need further dialogue - obviously long, sometimes complicated and painful, "Metropolitan Epiphany states elsewhere. "We are open to such a dialogue, we want to be constructive and fertile, taking into account all the internal and external challenges for the participants," Metropolitan Epiphany stressed.
  2. Foto: Srna / Srna Sveštenik palačkovačke parohije, Mićo Gojković, napominje da je za ovu crkvu specifično to što predstavlja jednu od retkih crkava brvnara sačuvanih u potpunosti u izvornom obliku. - Nažalost, malo je pisanih tragova o životu ove crkve. Nije građena u klasičnom smislu, kao objekat brvnare, već u to vreme uz najsavremeniji način vezivanja drveta. Na Crkvi je do sada urađena samo rekonstrukcija krova, kao i osveženje poda, s tim da je svaki kamen ostao na svom mjestu, ali su dodatno povezani - kaže Gojković. Unutrašnji deo Crkve u kojem se nalaze pevnica, časna trpeza, žrtvenik i sav ostali inventar sačuvani su od nastanka do danas. U crkvi se nalaze ikone iz 19. veka, među kojima ima ruskih radova, srpskih ikona nastalih u vojvođanskim radionicama i nekoliko rukom oslikanih litijskih barjaka. Ikone se nalaze u našem hramu, osvežene su prilikom rekonstrukcije krovnog dela crkve, čime im je produžen vek trajanja i u solidnom su stanju. Barjaci su sačuvani u eparhijskoj riznici - ističe Gojković. Crkva u posedu ima i Jevanđelje iz perioda austrougarske vladavine, napisano na crkvenoslovenskom. Foto: Srna / Srna Crkva brvnara postoji od 1843. Dolaskom austrougarske vlasti na područje BiH, ova crkva je dobila mogućnost izgradnje zvonika, koji je u vreme Otomanskog carstva bio zabranjen jer se njime oglašavao poziv na okupljanje vernika. Zvona koja su stavljena kod Crkve brvnare, u vreme Velikog rata 1914. godine, istopljena su i korištena u austrougarskoj vojsci za pravljenje topovske đuladi i granatiranje srpskih položaja. Nova zvona kupljena su 1926. godine i u upotrebi su i danas. Crkve brvnare postoje samo u BiH i Srbiji, zbog čega kao svjedoci jednog vremena predstavljaju veliku turističku atrakciju. Tako bi barem trebalo da bude, međutim, u realnom životu stvari izgledaju veoma drugačije. Sveštenik Gojković kaže da, iako je ova crkva spomenik kulture, za protekle dve godine, koliko službuje u ovoj parohiji, niko iz nadležnih institucija nije posetio Crkvu niti ponudio pomoć u pronalaženju načina za povećanje posećenosti i turističku promociju. - Verujući narod dolazi, imali smo posetu jedne grupe ljudi iz Beograda, dolaze nam đaci, posebno sa područja Dervente koji su ove godine bili u tri-četiri navrata, prošle godine su nas posetili turisti iz Nemačke koji su boravili u Banji Kulaši, imali smo posete penzionara iz Broda i Kozarske Dubice. - Međutim, sve su to posjete po preporuci ljudi koji ovde žive - navodi Gojković. On kaže da bi u skorije vreme trebalo urediti prilazni put do Crkve. U planu je i uređenje crkvenog kompleksa, kao i otvaranje šetališta do obližnjeg izvora "Vladičin točak". Parohijani sela Palačkovci nastavljaju da njeguju pravoslavnu tradiciju, a najviše se kod ove svetinje okupljaju u vreme velikih praznika. Tako je i danas, kada se povodom hramovne slave Petrovdana u Crkvi brvnari služi liturgija. Foto: Srna / Srna Crkva u posedu ima i Jevanđelje iz perioda austro-ugarske vladavine Crkva brvnara u Palačkovcima od davne 1843. godine, pa sve do danas, svedoči o velikoj ljubavi naroda prema svojoj veri, koji ju je izgradio i ostavio u nasleđe potomcima. Rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture BiH iz Sarajeva od 27. marta 1970. godine ova crkva ima svojstva nepokretnog spomenika kulture i stavljena je pod zaštitu zakona. Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika u maju 2005. godine donela je odluku da se ova pravoslavna svetinja proglasi nacionalnim spomenikom u BiH. блиц
  3. Valjevski Hram Vaskrsenja Gospodnjeg drugi je po veličini u Srbiji, odmah iza Hrama Svetog Save u Beogradu, a skoro da je i po dužini gradnje stigao najveću pravoslavnu bogomolju na Balkanu. Foto: RAS / RAS Srbija Skoro dve i po decenije traje gradnja Hrama Vasrkrsenja Gospodnjeg u Valjevu, a ove godine prvi put je izostala pomoć države, iako je još pokojni premijer Zoran Đinđić izgradnju ovog hrama proglasio državnim poslom. Izgradnja druge po veličini srpske crkve, posle Hrama Svetog Save, počela je 1993. godine, a temelje je osveštao tadašnji patrijarh srpski Pavle. Hram, koji je u srpskom i vizantijskom stilu projektovala Ljubica Bošnjak, zaista je impozantnih dimenzija - sa osnovom površine 46 sa 24 metra, prizemljem koje ima skoro 1.000 kvadrata, visinom od 40 metara i šest metara visokim krstom na glavnoj kupoli, kapaciteta više od 1.000 vernika tokom bogosluženja. Foto: Predrag Vujanac / RAS Srbija Iako nije završen, u Hramu se održavaju bogosluženja Starešina Hrama, prota Dragomir Jovanović, podseća da je crkva već 2010. dobila završni spoljni izgled, ali nije završena unutrašnjost. - Sad je u toku četvrta faza gradnje. Instalacije za podno grejanje su upravo završene, ali u budućem periodu treba naći način za grejanje, a jedan od predloga su kotlovi na pelet. Van Hrama, u sklopu parternog uređenja, još samo treba zelenilo, a u unutrašnjosti nas očekuju veliki poslovi. Najpre paraklisi vladike Nikolaja i oca Justina u oltarskom delu, ikonostas i podovi od mermera, a potom i oslikavanje hrama, što je ogroman posao, pošto je reč o 5.000 kvadrata - priča Jovanović. Finansiranje svih tih radova, kako kaže, trenutno je samo na SPC i donatorima. - Pokojni premijer Đinđić je u jednoj od svojih prvih poseta Valjevu, kao premijer, rekao da je Hram od izuzetnog nacionalnog značaja i da je njegova izgradnja državni posao. Više od 15 godina država je ulagala, što iz svog, što iz budžeta grada. Ove godine, međutim, iz gradskog budžeta nismo dobili ni dinara. Nadamo se, ipak, rebalansu - zbori prota Dragomir i dodaje da je najvažnije da crkva živi, jer bogosluženja traju već devet godina, a Hram je za praznike često pun vernika, ali i turista koji dolaze u Valjevo. Ako se zna koliko dugo traje gradnja, za starešinu tog hrama je nepoznanica koliko je sve do sada koštalo. - Teško je proceniti jer je bilo donacija i u materijalu, a ne samo u novcu. A opet, koliko je to ne može se reći, jer kad je dolazio šleper cigle, u gradnji bi to bio samo jedan red cigle, kolike su dimenzije crkve - objašnjava Jovanović, koji je četvrti po redu starešina Hrama Vaskrsenja Gospodnjeg. Foto: Predrag Vujanac / RAS Srbija Dragomir Jovanović, starešina hrama Napominje da ima još 19 godina do penzije i da se nada da će do tada, "bez obzira na to kakva će biti Božja volja što se tiče njega samog", u Hramu biti postavljen ikonostas i urađen pod. Sporije nego u 14. veku Gradnja ovog hrama veoma je zahtevan graditeljski poduhvat, ali istorija podseća i na sledeće: kralj Stefan Dečanski i episkop Danilo imali su čuvenog neimara fra Vitu iz Kotora, pa su Visoki Dečani sazidani od 1327. do 1335. godine, dok je oslikavanje manastira završeno 1350. godine. Dakle, 23 godine u 14. veku. Na prelazu iz 20. u 21. vek valjevski hram se gradi već 24 leta, a kraj se ne nazire, iako je građevinaca, za razliku od jednog fra Vite i njegovih dunđera, bilo mnogo - počev od nekadašnjeg giganta, a u međuvremenu propale valjevske "Jablanice". Na temeljima srednjovekovne crkve Plac na ušću Gradca u Kolubaru, gde se nalazi Hram, poklon je Opštine crkvi iz 90-ih, još dok je gradonačelnik bio Dušan Mihajlović. Na tom mestu, inače, prethodno su otkriveni ostaci nekropole, pa je Hram praktično podignut na temeljima srednjovekovne crkve. link
  4. Ljudi koji su napravili mozaik za Hram Svetog Save: Gospod je odlučio počnemo od Srbije Ekskluzivna reportaža iz radionice Nikolaja Muhina. Ideju o najvećem mozaiku u pravoslavnom hramu Muhin je čuo još 1994. godine prilikom prve posete Srbiji od protoneimara hrama Vojislava Milovanovića. "Pogledali smo se tada, osmehnuli jedan drugom. I vidite, prošle su samo 23 godine. A zar je to mnogo kada govorimo o istorijskim dimenzijama", primećuje on 0 KOMENTARAFACEBOOKTWITTERPINTERESTGOOGLE+ Na samom kraju će Nikolaj Muhin pitati nas, nekolicinu novinara za koje je prvi put otvorena moskovska radionica gde se stvara 1.230 kvadratnih metara mozaika za kupolu Svetosavskog hrama na Vračaru. Njemu je veoma važno da zna, jer, reći će: "Kakogod, prvi utisak je uvek najvažniji. Evo, bili ste, videli. Kakav je taj vaš prvi utisak?" Novinari nisu navikli da odgovaraju, pa se malo snebivaju, ćute. Čuje se ženski uzdah. Muhin pokušava da pretoči taj odgovor u reči, interesuje se, znači li to "uh ti!", što bi rekli na srpskom "iju!". Smeh. Elokventniji kolega stiže u pomoć, kaže: "Grandiozno!" Muhin objašnjava da ne pokušava da nam se dodvori: "Mi se zaista brinemo i shvatamo značaj svega ovog. Jer vi ćete preneti svoje viđenje u Beograd, u Srbiju, ljudi će to čitati. Želeli bismo da to bude istinito i pozitivno. Shvatam da ste slobodni novinari, ali..." Pa se pitam, kako bih ja mogao istinito da opišem taj svoj utisak, a da zvuči bar malo razumljivo? Mogao bih da kažem da mi je iz nekih razloga iz sećanja isplivao davno pročitani roman o životu Mikelanđela Agonija i ekstaza, i da sam pomislio da nikada ranije nisam bio ni blizu mesta gde se rađa velika monumentalna umetnost, gde se nastavlja istorija umetnosti. Da me zapravo čudi da toga još ima u našem veku. Ili to da sam se prisetio šta je odgovorio Tarkovski, upitan na prijemnom ispitu zašto želi da studira režiju. Rekao je da svaki put kada pogleda neko izvanredno filmsko ostvarenje, zavidi što nije učestvovao u radu na njemu. Upravo sam to osetio. Zavist. Želju da odmotam život unazad, pronađem iole slikarskog talenta u sebi pa završim najbolje ruske likovne škole i zaslužim mesto u Muhinovom kolektivu, u ovoj radionici. Da kuckam čekićem, stružem, klešem, rezbarim, iscrtavam linije flomasterom, prebrojavam komadiće stakla, vežem kecelju... Ako ništa drugo -- da uzmem metlu i počistim. Tu neku "belu zavist" oseća i Nikolaj Muhin, slikar i ikonopisac, član Ruske akademije umetnosti, čovek koji je ukrasio freskama 19.000 kvadratnih metara najvećeg hrama u Rusiji, pa kaže u šali: "Pomalo mi nije pravo što će u Srbiji, a ne u Rusiji, biti takva jedina na svetu kupola. I to je vaš hram. Zovu ga svepravoslavni, ali svejedno je vaš, srpski. I biće najlepši. Svi su mislili da će taj mozaik ostati samo fantazija. A mi smo radili. Od podizanja male spomen-crkve na Vračaru prošlo je 120 godina. Iz godine u godinu hram očekuje mozaik. I ništa se nije dešavalo. Ali prošle godine je Bog uslišio molitve srpskog naroda i rad je započeo." Ideju o najvećem mozaiku u pravoslavnom hramu Muhin je čuo još 1994. godine prilikom prve posete Srbiji od protoneimara hrama Vojislava Milovanovića. "Pogledali smo se tada, osmehnuli jedan drugom. I vidite, prošle su samo 23 godine. A zar je to mnogo kada govorimo o istorijskim dimenzijama", primećuje on. Muhinov projekat za dekorisanje Hrama Svetog Save pobedio je na konkursu raspisanom 2014. godine. Po nalogu predsednika Rusije od jula 2015. za glavnog koordinatora ruskog učešća u izradi mozaika imenovana je Ruska federalna agencija za pitanja Zajednice nezavisnih država, sunarodnika u inostranstvu i međunarodnu humanističku saradnju ("Rossotrudničestvo"), a kao odgovor na apel ove agencije rukovodstvo kompanije "Gazprom njeft" donelo je odluku o izdvajanju četiri miliona evra za finansiranje radova na mozaiku koji će ukrasiti centralnu kupolu Hrama. Ugovor o donaciji potpisan je u avgustu 2016. "Ali mi smo počeli rad još u februaru te godine", ističe Muhin. "Inače bismo i dan-danas crtali kartone, skice. I ništa od ovog ne bi bilo", kaže on, pokazujući nam osmometarske figure od komadića smalte, kobaltnog raznobojnog stakla -- materijala rimskih mozaika koji postoje već dva milenijuma, a da nisu izgubili lepotu i sjaj. Prvi, centralni deo mozaika će već u aprilu biti dopremljen u Beograd. A svi radovi na kupoli biće završeni do kraja ove godine, obećava autor i rukovodilac projekta. Biće to tradicionalna za period 12-13. veka kompozicija Vaznesenja Gospodnjeg sa Spasiteljem u Njegovoj nebeskoj slavi i Bogomajkom, arhanđelima i apostolima koji pred Njim stoje, i četiri anđela oko Hrista koji kompoziciono obrazuju krst. Crvena boja i zlato na krilima anđela simbolizuju praznik Vaskrsenja Gospodnjeg. Praznični tropari oko Hrista stvaraju smisaoni "prsten-oblak", koji se rastvara u treperenju zlatne pozadine. "To zlato je tavorska svetlost, zlato je dominanta hrama. Svetlost preobraženja. Predstava Vaznesenja u kupoli je jedna od ranijih tradicija. Kasnije su počeli da oslikavaju Hrista Svedržitelja. A mi smo želeli da se vratimo izvornom dekorisanju pravoslavnih hramova", govori Muhin. Pre početka svih radova Nikolaj Muhin i njegov koautor akademik Jevgenij Maksimov obišli su sve velike hramove koji su čuveni po mozaicima u vizantijskom stilu. "Posetili smo Veneciju, Siciliju, Monreale, Katedralu u Ćefalu, Kapelu Palatina, i, naravno, Konstantinopolj, da bismo shvatili i upustili se u taj poduhvat sa određenim znanjima. Jer kao turista vidite nešto na jedan način, a kada pokušavate da shvatite strukturu, onda, kao što smo mi radili, u Veneciji u decembru sa ovolikim dvogledima dva sata izučavate kompoziciju Vaznesenja. Plastiku, stilistiku smo preuzeli od najboljih ostvarenja 12. veka da bismo shvatili kako se crta figura velika osam metara. U Veneciji su figure upola manje. I kupola je upola niža, na visini od 30 metara. Neko će reći, uzmi i precrtaj, ali to se ne da precrtati", kaže slikar. Umetnici našeg vremena do sada nisu imali ovako grandiozan zadatak stvaranja tematskog mozaika na ogromnoj zakrivljenoj površini kupole. A i trenutno na svetu ne postoji druga ovakva radionica za izradu mozaika. Opremljena je specijalnim metalnim postoljima na koja se postavljaju kompozicije pomoću građevinskih skela u više nivoa. Na skelama se može naći sve što je neophodno za testerisanje, rezanje i klesanje smalte, spravljanje smese za njeno pričvršćivanje. Tu su stolovi za suvo postavljanje, specijalna skladišta za čuvanje i druge neophodne pomoćne prostorije važne za organizaciju procesa rada. Na projektu je angažovano oko 100 diplomaca Ruske akademije umetnosti, Katedre za monumentalno slikarstvo, uglavnom bivši studenti profesora Jevgenija Maksimova koji predaje već 40 godina. To su sve stručnjaci visokog nivoa, ali to još ne znači da su i previše samostalni, kaže Muhin. "Muhin i Maksimov im svakoga dana 'kljucaju mozak'. Pratimo rad čak i kada nismo prisutni. Postoje kamere. Otvorim telefon, pogledam: aha, ponovo radi njih petoro umesto 20. Alo! (Smeh) Šalu na stranu, svi su majstori svog zanata, ali s obzirom na ozbiljnost i važnost čitavog poduhvata, proveravamo sve milion puta. Dugo se bira svaki kamenčić. Ovde imamo i specijalno osvetljenje, da bismo shvatili kako će to izgledati kada bude tamo gore, na Vračaru, na visini od 65 metara", govori umetnik. "Kažem vam ponovo, pomalo zavidim kada pomislim da će ovakav neponovljivi u svetu mozaik imati Srbija. A zašto ne Rusija? Očigledno je Gospod tako odlučio, da počnemo od Srbije." http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/ljudi-koji-su-napravili-mozaik-za-hram-svetog-save-gospod-je-odlucio-pocnemo-od-srbije/
  5. Богослужењу је присуствовао Његово Преосвечтенство Епископ Вичите и Средње Америке г. Василије из Антиохијске патријаршије. Пре свете Литургије у храм су свечано унешене мошти светог Максима Исповедника, којима се поклонио многобројни верни народ српске престонице. Извор: СПЦ
  6. „Човјек је пребачен на психијатријско одјељење, гдје ће бити испитан“, саопштено је из полиције. Протојереј Всеволд Чаплин, предсједник Синодалног одјељења за односе Цркве и друштва, поручио је, овим поводом, скврнитељима светиња да погледају себе са стране. „Може да ти се не свиђа Црква, да не волиш иконе, али када одлучиш да скрнавиш оно што је неким људима важно, чак иако ти се ови људи не свиђају, прије свега мораш погледати себе објективно, а ако си вјерујући човјек, мораш погледати себе Божијим очима, и питати се: шта ја то радим?“, казао је он. По мишљењу о. Всеволда, акције оваквих људи морају бити спријечене. „Друштво има право да се заштити од њих“, сматра свештеник, „Ипак, главно питање упућено је самим тим људима: Да ли знате шта радите? Јесте ли погледали себе очима оних којима сте причинили бол? И најважније, јесте ли погледали себе очима Бога, који све види?“ РАДИО СВЕТИГОРА
  • Креирај ново...