Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'Episkop David'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 22 results

  1. Извор: Епархија крушевачка Фото: ђакон Саша Николић Беседа и предавање Проте Драгића Илића 94:35 мин. http://www.eparhijakrusevacka.com/audio/2012-12-22_2-1.mp3 » Упутство за преузимање аудио фајла
  2. Епископу Давиду саслуживали су свештенослужитељи града Крушевца. Том приликом је господин Драгољуб Раичевић одликован Орденом Светог Саве III реда. Након Свете Литургије пресечен је славски колач, а литургијско сабрање настављено је Трпезом љубави коју је приготовио домаћин славе епископ Давид. Поред многобројних угледних званица овом слављу присуствовали су и Епископ браничевски Господин Игнатије и Епископ тимочки Господин Јустин, градоначелник Града Крушевца господин Братислав Гашић, председник општине Трстеник господин Мирослав Алексић, председник општине Варварин Зоран Миленковић као и народни посланик господин Срђан Миливојевић. Извор: Епархија крушевачка Фото: Миљан Милетић Беседа о. Ђорђа Милојковића по Јеванђељу 10:01 мин. Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида на додели ордена г. Драгољубу Раичевићу 7:03 мин. Беседа градоначелника града Крушевца г. Братислава Гашића на Трпези Љубави 1:02 мин. Беседа Eпископа браничевског Г. Игнатија на Трпези Љубави 3:54 мин. Беседа Eпископа тимочког Г. Јустина на Трпези Љубави 4:20 мин. » Упутство за преузимање аудио фајла
  3. Након Свете Литургије литургијско сабрање настављено је Трпезом љубави. Извор: Епархија крушевачка Фото: Миљан Милетић Беседа o. Жељка Марковића по Јеванђељу 7:43 мин. » Упутство за преузимање аудио фајла
  4. При повратку владика Давид је посетио цркву Свете Тројице у Трстенику. Извор: Епархија крушевачка Фото: Миљан Милетић Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида по Јеванђељу 9:08 мин. Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида на крају Литургије 4:34 мин. » Упутство за преузимање аудио фајла
  5. Присутнима се духовном поуком, најпре по Јеванђељу, обратио Архијерејски намесник трстенички протојереј-ставрофор Милосав Егерић, а потом на крају Литургије и Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Господин Давид, који је пререзао славски колач и честитао присутнима славу манастира. Литургијско славље настављено је Трпезом љубави коју је приготовила игуманија велућка Теодора са својим, у Христу, сестрама. Извор: Епархија крушевачка Фото: Миљан Милетић Беседа Архијерејског намесника трстеничког о. Милосава Егерића по Јеванђељу 5:37 мин. Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида на крају Литургије 11:54 мин. » Упутство за преузимање аудио фајла
  6. О књизи су говорили: Епископ крушевачки Господин Давид, Верољуб Вукашиновић - књижевник, Љиљана Ђоковић - драмски уметник и Љубиша Бата Ђидић - аутор. Ово духовно-књижевно вече отворио је протојереј-ставрофор Драги Вешковац, старешина цркве Лазарице. Извор: Епархија крушевачка Фото: Миљан Милетић Промоција књиге "Моравска Тројеручица" Љубише Бате Ђидића у амфитеатру цркве Лазарице 66:46 мин. » Упутство за преузимање аудио фајла
  7. Извор: Епархија крушевачка Фото: Миљан Милетић Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида на вечери 15:31 мин. » Упутство за преузимање аудио фајла
  8. Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Давид извршио је чин великог освећења храма и служио прву свету архијерејску Литургију у новоподигнутом храму уз салуживање свештенства Епархије крушевачке. Том приликом је Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, на предлог Епископа крушевачког Давида, одликовао орденом Светог Саве другог степена г. Зорана Неговановића - ктитора овог светог храма, а орденом Светог Саве трећег степена директора Здравстевног центра Крушевац прим. др Војкана Кулића. Архијерејском граматом Епископ Давид је одликовао госпођу Невену Јевремовић – Миленовић, главну сестру Здравственог центра Крушевац, Здравствени центар и Техничку службу овог Центра. За свој допринос у изградњи ове светиње многе личности су добиле Архијерејску благодарницу као мало уздарје на њихов великодушни дар. Поред освећења цркве, обележена су и два јубилеја: 90 година постојања Здравственог центра Крушевац и 10 година од одслужене прве свете Литургије. Постоје записи о сакралном здању у виду крста које је служило као болничка капела. Према платном списку болнице из 1922. године, постојао је болнички свештеник, који је био плаћан од стране Болнице. После ступања на дужност директора Здравствственог центра Крушевац, др Војкан Кулић је покренуо иницијативу у циљу изградње цркве. Од 2002. године Литургија је служена у параклису на Одељењу урологије. У болничком храму посвећеном Светим Врачима Литургија ће се служити сваке недеље. Извор: Епархија крушевачка
  9. Прaвoм нoшeњa нaпрснoг крстa влaдикa Дaвид je oдликoвao прoтoпрeзвитeрa Ђoрђa Mилojкoвићa, стaрeшину Сaбoрнe црквe Светог Ђoрђa у Крушeвцу. Нaкoн Свeтe Литургиje пригoтoвљeнa je Tрпeзa Љубaви. Извор: Епархија крушевачка Фото: Миљан Милетић Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида по Јеванђељу 19:44 мин. Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида на крају Литургије 8:20 мин. Беседа о. Драгише Јовановића на Трпези Љубави 9:15 мин. » Упутство за преузимање аудио фајла
  10. Извор: Епархија крушевачка Фото: Миљан Милетић Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида на монашењу 0:49 мин. Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида на крају Вечерње 10:21 мин. » Упутство за преузимање аудио фајла
  11. Извор: Епархија крушевачка Предавање Eпископа крушевачког Г. Давида из Хришћанске етике, 31.10.2012. 59:53 мин. http://www.eparhijakrusevacka.com/audio/2012-10-31_2-1.mp3 Предавање Eпископа крушевачког Г. Давида из Хришћанске етике, 01.11.2012. 133:20 мин. http://www.eparhijakrusevacka.com/audio/2012-11-01_2-1.mp3
  12. У наставку је служена Света Литургија уз саслуживање свештенослужитеља Епархије крушевачке. На крају Свете Литургије владика Давид доделио је ордене за заслуге министру Велимиру Илићу, господину Добрици Стојковићу - председнику Општине Ражањ и господину Саши Милосављевићу - заменику председника Општине Ражањ. Након Литургије приређена је Трпеза Љубави. Извор: Епархија крушевачка Фото: Миљан Милетић Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида по Јеванђељу 8:10 мин. Додела Ордена за заслуге IV реда министру Велимиру Илићу 1:39 мин. Додела Ордена за заслуге IV реда господину Добрици Стојковићу 1:03 мин. Додела Ордена за заслуге V реда господину Саши Милосављевића 0:55 мин. Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида на крају Литургије 2:39 мин. Беседа о. Радета Богићевића на Трпези Љубави 2:44 мин. Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида на Трпези Љубави 9:57 мин. » Упутство за преузимање аудио фајла Извор: Епархија крушевачка
  13. Извор: Епархија крушевачка фото: Миљан Милетић Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида по Јеванђељу 10:02 мин. » Упутство за преузимање аудио фајла
  14. Свеноћно Бденије завршено је Светом Литургијом којом је началствовао Епископ западно амерички Господин Максим уз саслуживање Епископа крушевачког Господина Давида. Извор: Епархија крушевачка Фото: Никола Адамовић
  15. Да Господ да снаге и нама - као њима, да сведочимо и у најтежим тренутцима... Поуке.орг
  16. Покровска црква је била тесна да прими све оне који су се сабрали да прославе Пресвету Богомајку и Њен часни Покров. Након Свете Литургије приготовљена је Трпеза љубави. Извор: Епархија крушевачка Фото: Миљан Милетић Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида по Јеванђељу 10:35 мин. Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида на крају Литургије 5:49 мин. Беседа о. Јована Вуковића на Трпези Љубави 3:07 мин. Беседа о. Ђорђа Милојковића на Трпези Љубави 4:07 мин. » Упутство за преузимање аудио фајла
  17. Као што је забележено у уводу „Фокус“-а, однос македонских власти према Архиепископу охридском г.г. Јовану, ставља Р. Македонију међу државе у којима се нарушавају верске слободе, додајући да поменути нови судски процес, додатно погоршава и онако лошу слику на том пољу. Епископ Давид у новом судском процесу види нову прилику, да се ствари покажу у другачијем светлу и могућност за поправљање лоше слике прогона на верској основи. ФОКУС За десетак дана почиње судски процес, против више лица из ваше цркве, коју власт не признаје. За шта вас конкретно оптужују? НИНОВ Конкретна оптужница гласи - прање новца. И најближа историја сведочи, да су људи у црним, кожним мантилима демонстрирали силу управо на Цркви. Вероватно, при процесу демократског сазревања, одређени сегменти нашег друштва још увек не могу тако лако да се ослободе те идеолошке матрице. Следствено, када не могу да окриве Архиепископа Јована ни за шта друго, најлакше је прибећи монтирању процеса, у коме ће га окривити за финансијске малверзације. Зашто ово кажем? Архиепископ Јован је био пуне 4 године епископ у МПЦ. За те 4 године, синод МПЦ спроводио је годишње финансијске инспекције у свакој епархији. Значи, у том периоду нико није нашао апсолутно никакве неправилности у његовом финансијском пословању. Напротив, обновио им је возни парк, обновио храм „Св. Димитрија“ у Битољу, купио зграду „Малина“ у Велесу за потребе епархије, оставио је епархије у којима је радио, у далеко бољем стању од стања које је затекао на доласку, и све што је створио својим радом, данас је неотуђива својина МПЦ! ФОКУС Међутим, одједном су после раскола пронађене финансијске злоупотребе и код њега? НИНОВ Морам да изразим своје дубоко жаљење због тога, јер сматрам да једно демократско друштво поменуте проблеме мора решавати дијалогом, а не демонстрирањем оваквог типа моћи – бескрајним хапшењима која се смењују једно за другим. Непоправљива је штета што су сви судски процеси против Архиепископа Јована, вођени на захтев МПЦ. Сведочим да је на последњем суђењу у Велесу, претставник МПЦ, Димитар Белчовски на питање судије, одговорио да остаје при захтеву за кривично и материјално гоњење Архиепископа Јована. Да је одговор био негативан, судски процес би оног моментао стао. Која је световна, а која пак духовна власт? ФОКУС Тај процес траје предуго, вишекратно ослобађан па изнова осуђиван. Који су ваши утусци о македонском судству на основу овог процеса? НИНОВ Осврнућу се само на релевантне извештаје међународне заједнице, која је оцењивала наше судство. Не осећам никакву злурадост ради констатација америчког Стејт департмента, да најкорумпиранији сегмент нашег друштва јесте управо судство. Цитирам: „судство је веома подложно политичким утицајима“. Лако је уочљиво да је реформа судства директан услов и за улазак у Европску Унију. ФОКУС Желите рећи да овде има притисака и од световне и од духовне власти? НИНОВ Мени понекада јако тешко пада то разграничавање, која је световна, а која духовна власт у Македонији. Мислим да се неретко нарушава принцип, за мене најприхватљивијег друштвеног уређења - секуларизма. О овом свом ставу сам увек спреман на дебату. ФОКУС Но и они, које световна власт сматра непријатељима, расколницима, поменимо само Љуба Бошкоског, лидера опозиционе партије, заврше у затвору због финансијских злоупотреба. Није ли то само пресликано у овој духовној сфери? НИНОВ Неколико пута смо наглашавали да је доношење новог закона о регистровању верских заједница, само бледа шминка, јер није било и имплементације. И ту се показало да држава штити монопол једне државно спонзорисане цркве, за шта лично не бих имао ништа против, до колико се то не би дешавало на рачун свих осталих. ФОКУС Ни нови закон није био од помоћи? НИНОВ Верујем да и међу судијама има људи који часно раде свој посао. Но, свеукупни амбијент је нарушен оваквим стањем и добили смо заиста једну јако ружну слику. Зашто говорим ово о судству? Зато што је управо суд задужен за регистровање наше цркве. То више није Комисија за верске заједнице. Из наших контаката са европским институцијама потпуно разумемо, да када ЕУ каже да најпре треба реформисати судство, апсолутно подразумева да судство мора променити однос према регистрацији верских заједница. Но, то се једноставно не дешава. ФОКУС Иако дело за коjе вac терете није нимало наивно, реч је наиме о организованом криминалу, ви ипак нисте у притвору! НИНОВ Испрва је постојала управо таква одлука, да свих 19 окривљених буду у притвору, но у последњем тренутку, та одлука је преименована у меру одузимања пасоша и забраном напуштања државе. У време када се десио полицијски препад, налазио сам се у иностранству и одмах по сазнању да је против мене покренута оптужница, још истога дана се враћам назад у македонију. Пропаганда против нас се састоји у томе да смо ми прозвани државним непријатељима. Себе лично, сматрам човеком који воли своју отаџбину. Немам резервну, а немам ни резервни пасош. Иначе, у притвору се налази само Архиепископ Јован, који је и првоокривљени у овом новом поступку. Не финансирамо се на црно. ФОКУС Које место имате ви као окривљени? НИНОВ После Архиепископа Јована, оптужени су још двојица Епископа, двојица свештеномонаха, једна игуманија, једна настојатељка, две монахиње и десетак верника наше Цркве, за које се суд изненадио, када је постао свестан да су неки од њих архитекте, стоматолози, филолози, електроинжињери. Ради се дакле о образованим, породичним људима, који једноставно не желе да учествују у номиналној интерпретацији Хришћанства, која се граничи са религијским провинцијализамом који влада у појединим деловима нашег друштва. Дакле, не може се прећи преко факта, да су сви ови људи по слободном избору припадници Православне Охридске Архиепископије. ФОКУС ПОА није призната, нити регистрована, али вас зато сада третирају ипак, као организовану криминалну групу? НИНОВ Циљ је, претпостављамо, да се спречи деловање наше Цркве. ФОКУС Очигледно да није било довољно само процесуирати Вранишковског. Колико је он до сада одлежао? НИНОВ Он је већ шести пут у затвору. За последњих 10 година, дакле од 2002. до сада, он је или у прогонству или у затвору. Ухапшен је Децембра, прошле године, а ево већ пет месеци је и херметички затворен у Шуто Оризарима. Нико нема права да га посећује! ФОКУС Шта сте заправо урадили, да би дошло до тога да против вас буде срочена оптужница за финансијски тероризам и прање новца? НИНОВ Тужилаштво очигледно жели да претстави ствари оваквима каквим их и претставља, но при том заборавља на факт, да ми желимо да будемо регистровани, између осталог, да би имали и рачун у банци, који би као такав био потпуно транспарентан и једноставан за контролу од стране државе. Дакле, држава може да нас контролише, само уколико нам дозволи да будемо регистровани. Тада нека изволи и нека нам наплати све порезе и таксе са рачуна, слободно нека прати колика средства долазе код нас и одакле потичу. ФОКУС Да ли то значи, пошто нисте регистровани, да се ви као група, финансирате на црно? НИНОВ Не финансирамо се на црно. Објаснићу вам са неколико контра питања. Да ли средства која верници остављају у МПЦ, значе да се и МПЦ финансира на црно? Да ли то што у МПЦ ако за једну свећу, за извршено крштење или венчање, не издају фискални рачун, а то се сигурно неће десити, да ли то значи да и МПЦ ради нерегуларно? Да ли то што ми нисмо регистровани у овој држави, значи да и не постојимо као Црква? Оспоравање нашег постојања претставља кршење чланова 19 и 20 из Устава РМ, који сваком грађанину гарантују право на слободу вероисповести као и право на слободно удруживање. ФОКУС Чини се да ви за суд, ипак не улазите у ове оквире? НИНОВ Ми смо у два наврата захтевали од државе да будемо регистровани, али је држава то одбила. Сада се због тога води судски процес у Стразбуру. Још у првим вековима, у Христово време дакле, Црква такође није била регистрована од стране Римске империје, и исто тако је била гоњена. Да ли то значи да Она тада није и постојала? Зато питам суд, до када ће свесно затварати очи пред нашим постојањем? Ми постојимо, сви смо држављани РМ по рођењу, па следствено томе за суд не постоји ни лакши нити логичнији посао, од простог констатовања тога. Направићемо манастир у затвору Идризово! ФОКУС На крају, како ствари стоје, највероватно ћете бити „регистровани“ у затвору Идризово! НИНОВ Да, можда направимо и манастир у Идризову, уколико се сакупимо тамо. Сматрам да је више него индикативно што са једне стране кажу како смо ми мала и безначајна група, а са друге стране нас третирају као да смо опасна претња држави. Да будемо обе ствари истовремено је немогуће, зато власт и режимски новинари нека реше, да ли смо мали и безначајни или смо пак претња. Када би нас регистровали, наш први циљ би био да се бавимо послом Цркве. Као регистрована Црква, беспоговорно би били у могућности да помогнеме и држави, познанствима и добрим односима пре свега, а која имамо широм целог православног света, као канонски призната Црква. ФОКУС Слобода вероисповести вам даје за право да осећате и верујете у оно у шта верујете. Но, поента овог разговора ј е прање новца за које вас терете. О коликој суми је заправо реч? НИНОВ Ради се о уплаћених 80 хиљада евра од стране 16 лица, на рачун законски регистрованог удружења за унапређење верских слобода „Анастасија“, које је склопило предуговор са конкретном фирмом о купувини пословног простора у Скопљу. Према дефиницији, финансијски тероризам и прање новца подразумева нешто сасвим друго – пре свега не зна се ни откуд потичу та сретства, а најчешће се ради о новцу који је повезан са дрогом, оружјем и не зна се намена тих средстава. Овде се зна и која лица су донатори и порекло тих средстава, зна им се и сама намена а то је помоћ Цркви којој припадају. ФОКУС Нисте финансирани из иностранства? Да ли држава ипак има такав документ? НИНОВ Не, не постоји такав документ. Ово су лична средства држављана РМ, која су уплаћена на рачун удружења. Тако се финансирају и сва остала удружења у земљи. ФОКУС Претпостављам да имате контакте са иностраним међународним организацијама као и страним амбасадама, јер вам се спрема несвакидашњи и не мали судски процес? НИНОВ Редовно смо у контактима и о свему информишемо релевантне међународне чиниоце. Знате да се увек у њиховим извештајима, у односу на поштовање верских слобода, помињу проблеми прогона, хапшења и нерегистровања наше Црква. Експерти за људска права и верске слободе апелују, да чим неко може више од два пута да буде последично затворен, већ ту може да се говори о нарушавању верских слобода. Архиепископу Јовану, чим заврши један судски процес, почиње нови. Чим заврши други, почиње трћи. Једноставно, очигледно је да постоји намера! Сматрам да ће Архиепископ Јован једног дана бити ''македонски црквени Ченто'',(Ради се о поређењу са Методијом Андоновим – Чентом, македонском комунисти и стаљинисти али националном борцу, који је девет година био на голом отоку а деведесетих је потпуно рехабилитован. Нешто слично као случај Ђенерала Драже у Србији.-прим. прев.), зато што смо о Ченту 50 година учили да је био највећи издајник наше домовине а потом у једном моменту испада да је он заправо отац те државе. Архиепископ Јован је Македонац који воли своју земљу и бори се за међународно признање македонске цркве. Уосталом, зашто би се враћао да буде ухапшен? ФОКУС Докле сте стигло са апликацијом пред Судом за људска права у Стразбуру? Да ли се жалите због сталног одбијања да вас региструју? НИНОВ Предмет је заведен у Стразбуру. Мислим да би до сада и била донешена одлука,но, када је донешен нови закон о регистровању верских заједница, ми на основу тог закона подносимо захтев који се поново одбија. И да не би отварали нови слу<
  18. Часу је поред ђака присуствовао и директор школе господин Добривоје Грчак. Владика је са нивоа предавача универзитетског професора прилагодио благу пастирску реч и поуку срдачној пажњи ђака и деце петнаестогодишњег узраста, на заједничку радост и обострано задовољство. Извор: Епархија крушевачка Фото: Миљан Милетић Предавање Eпископа крушевачког Г. Давида ученицима Гимназије 44:17 мин. » Упутство за преузимање аудио фајла
  19. Његовом Преосвештенству саслуживао је Архијерејски намесник темнићки протојереј Градимир Милојевић са свештенством овог намесништва, уз умилно појање најмлаћих чланова Хора Свети кнез Лазар из Крушевца. Након прочитаног одломка из Светог Јеванђеља пензионисани професор Богословског Факултета др Димитрије Калезић одржао је пригодну беседу указујући да је свако од нас слика Божија и да у складу са тим управљамо и наше животе. По заврештку Свете Литургије приређен је пригодан културно-уметнички програм на којем су наступали чланови удружења драмских уметника Друм Зум из Београда и фолклорна група из Својнова. У наставку овог сабрања приготовљена је Трпеза љубави, чиме је окончано прослављање овог заиста значајног јубилеја. Протонамесник Срђан Миленковић Извор: Епархија крушевачка Фото: Миљан Милетић Беседа оца Димитрија Калезића по Јеванђељу 0:00 мин. Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида на Трпези љубави 0:00 мин. » Упутство за преузимање аудио фајла
  20. Гoспoдин Гoрaн Вaсић, дирeктoр Нaрoднoг музeja Крушeвaц упoзнao je Eпискoпa сa истoриjoм Слoбoдиштa. Oн je нajпрe пoдсeтиo дa су с крaja сeптeмбрa 1941. гoдинe првe жртвe oкупaтoрскoг тeрoрa сaхрaњeнe нa Слoбoдишту. Билo их je вишe oд стoтину. Oн је истaкao дa je 29. jунa 1943. гoдинe Нeмaчкa кoмaндa нa Слoбoдишту стрeљaлa 324 тaoцa. Eпискoп je пoслe Литургиje oбишao спoмeн хумку, гдe сe чувajу кoсти свих стрaдaлникa из дoбa Нeмaчкe oкупaциje. Пoтoм je Eпискoп пoсeтиo нeкaдaшњи Mузej рeвoлуциje, a сaдa испoстaву Нaрoднoг музeja Крушeвaц гдe je излoжeнa стaлнa пoстaвкa жртaвa сa Слoбoдиштa. У рaзгoвoру je примeћeнo дa je пoслe Другoг свeтскoг рaтa нa прoстoру стрaтиштa, кoje je кaсниje дoбилo нaзив Слoбoдиштe, билo нa стoтинe крстoвa - кoje су ту пoстaвили oжaлoшћeни пoтoмци жртaвa. Уjeднo, рoдилa сe идeja o припрeми бoгoслужбeнoг прoстoрa у oквиру Слoбoдиштa. Oву идejу иницирaли су пoтoмци жртaвa кojи имajу Инициjaтивни oдбoр зa фoрмирaњe удружeњa грaђaнa гдe ћe oни бити oкупљeни, кaкo би дoстojнo oдaли пoшту свojим прeцимa и бринули сe o кoмплeксу Слoбoдиштa. Eпискoп крушeвaчки Гoспoдин др Дaвид нaстaвљa сa пoсeтaмa свим стрaтиштимa у свojoj Eпaрхиjи: нa Видoвдaн oвe гoдинe биo je сa свeштeнствoм и вeрним нaрoдoм нa Бaгдaли, лeтoс je oбишao Криву Рeку нa Кoпaoнику... Извор: Епархија крушевачка Фото: Миљан Милетић
  21. На самом почетку владика Давид је у чин чтеца рукопроизвео господина Милана Вешковца, свршеног богослова и студента на Богословском факултету у Београду. Света Литургија је почела освећењем ове цркве. У току Литургије владика Давид је рукоположио у презвитера досадашњег протођакона Лазара Јовића, секретара Епископа крушевачког. Том приликом епископ Давид је, сада већ протопрезвитера Лазара, одликовао правом ношења напрсног Крста. Након Свете Литургије сабрање је настављено Трпезом Љубави коју је припремио парох плочански отац Иван Жарковић са својим богољубивим народом. Извор: Епархија крушевачка Фото: Миљан Милетић
  22. ● Преосвећени владико Давиде, велику радост нам причињава Ваша спремност да кажете слово за наш Лист Богољуб, који излази са Вашим благословом. Ми спадамо у оне народе чији је просек година незнатно мањи од четрдесет три. Момци и девојке избегавају брак, границе су знатно померене за улазак у њега, а и они који су направили корак ка њему уздржавају се од рађања деце, или се ограничавају на једно, двоје. Тако, статистика каже да је у Србији просек рађања деце 1,83 по брачном пару. Супружници материјалном оскудицом оправдавају себе за непородност. Јављају се и неки који злурадо говоре да ћемо нестати као Хазари. Ваш коментар? Ево коментара: Супружници оправдавају свој непород материјалном оскудицом?! Питамо их: Када то Онај није дао кашику у руке ономе коме је већ био дао уста? Када то није било залогаја за онога који је бар делимично имао утробу; или бар четвртину желудцa, по операцији од канцера, као у случаја преподобног аве Софронија Новог Есекског?! Најбоље ћемо разјасни то речима самог Светог Јеванђеља: Иштите најпре Царства Божијега и правде његове, а све друго ће вам се придодати. Ето решења свих, па и овог, нашег проблема – бездетности и безљудности. ● Наша мука коју поменусмо, није једина; сведоци смо времена у коме живимо, све је више разведених бракова, младих који су препуштени улици, често савладаних разноврсним пороцима (дрогама, алкохолом...). Породице су нам упропаштене, знамо да је разлог томе одсуство љубави. Но, шта нам је сада чинити како бисмо се вратили на прави пут? Верујем, и знам да ми ово питање постављате као хришћанин, и будни пастир. Једини, прави и благочестиви одговор гласи: Испуњавати све Божије благодатне заповести! Заповести које се опет, своде на ону двоједину: о љубави према Богу и ближњем, и даље према непријатељима. Дакле, чинити све неопходно за повратак Христу као Путу, Истини и Животу, и ради трајног остајања у Христу. ● Не желимо само да критикујемо. Тачно је да имамо већи део младих који су склизнули с правога пута, али је тачно и то да се у последњих неколико година даде приметити велика посета богослужењима од стране млађих људи. С тим у вези, и данас се догађају чуда, те у Цркви на богослужењима често видимо и децу безбожних родитеља. Родитељи су били безбожници, па често као да се код њих не види никаква промена до данашњега дана. А деца, прави богољуби, посте, исповедају се и причешћују. Да ли су овакви утисци, заправо, трачак наде? Ови и овакви утисци су уствари истините приче о хришћанима само по имену, тврдовратим и умртвљеним, с једне стране, и о хришћанима покајницима, преумљеним и пресалдумљеним, с друге стране. За прве дакле још има трачка наде, а други се већ налазе у пуној вери, као и у нади; наравно, и на путу ка љубави. ● На челу новоосноване Епархије крушевачке налазите се од јула месеца. Имајући у виду да сте за кратко време обишли Епархију, рекли бисмо, уздуж и попреко, питамо: да ли је то довољно за упознавање врлина и мана својих епархиота? Шта би поводом тога могло бити за похвалу, а шта за покуду? Највише је онога за похвалу: гостопримство, једноставност и спонтаност, бистрина, вредноћа и трпељивост, опијеност изградњом црквених храмова, услужност и предусретљивост, обдареност, трезвена послушност и жртва ... Свакако, за похвалу није агресивност и задртост неких људи, надамо се, не и група људи; њихов примитивизам и добровољно и намерно незнање, секташки менталитет и ревновање не по разуму. Незнавеност тих хришћана по питању црквености и литургичког предања и његовога богатства, отачке вере и искуства, духовности, смирености и благообразног опхођења у Цркви према браћи хришћанима, свештеницима и епископима, напросто поражава. Има дакле и у епархији крушевачкој, баш као и у неким другим епархијама, прелашћених, и заведених гласноговорника и букача, па и бунтовника, хистерика и безобразника, – да ли и батинаша и, не дај Боже демонијака? – који се сматрају позваним да баш они свима који нису као они, издају признанице и уверења о православности свима, па и самом епископу?! ● Када је веронаука у питању, да ли сте задовољни одзивом родитеља, тј. деце у средњим школама? Да ли сте задовољни вероучитељима, катихетама, сарадњом са директорима школа, учитељима, наставницима, професорима...? Да ли има простора за боље? Има разлога да се буде задовољним, као и простора да све буде боље. Само да се све одвија по трезвеној и освештаној логици: увек и увек ићи од онога како се може, ка ономе како би требало да буде. ● Читав наш живот требало би да буде Литургија. Но, слаби смо, те често падамо. Паднемо, устанемо... Значи ли да смо у Литургији све док устајемо? Лепо, и корисно речено! Све док устајемо, ми пали пребиваћемо у јединоме на потребу: пребивати, и истрајавати у Светој Божанственој Литургији; у тој нашој правој отаџбини на Земљи; или на јединој, од стране свих наших непријатеља неокупираној, и неосвојеној територији. ● Није само утисак, него се може и приметити, да Вас свештенство и монаштво заиста доживљава као родитеља који бдије над њима. Но, да ли сте Ви задовољни литургијским животом свештенства и монаштва, да ли је Ваш утисак да смо будни на стражи, или да смо у неком добу страже заспали? Будни јесмо, али и дремамо, крепки јесмо, али и спавамо. ● Постоји ли нешто о чему нисте упитани, а што бисте додатно желели да кажете? Додатне речи односиле би се на једну од најдрагоценијих ствари на свету, и међу њима: на литургичко предање Православне Цркве; дакле, на литургичко предање и Српске Православне Цркве. Ђаво је нашао добровољне, и намерне незналице, и (само)обмануте, и неразумне ревнитеље, да их њиховим сопственим страхом и застрашивањем, да их њиховом сопственом виком, дреком и паником, да их њиховом ускогрудошћу и кукавичлуком, да их њиховом суженом свешћу и религијском психопатологијом онеспособи за разумевање и прихватање свега онога најсветијег и најпредањскијег у вези са Светом Божанственом Литургијом. Штавише, да их њеним непроцењивим предањским богатством саблазни, као и да друге незнавене душе вргне у пропаст. Нека би Господ смирио, и уразумио, и нека би Он на пут искрене исповести и покајања вратио све оне који ће у овим речима препознати себе. А њих сада, није да нема у слојевима нашег православног хришћанског српског општежића. Итекако их има, сакатана! Зато им се и обраћамо овим, и оваквим речима: Језици су вам наоштрене стреле, сами пак злуради сте и пакосни и намћорасти душегубци, а пре тога прелашћени и једнострани умови, који нити питате, нити се трудите да сазнате оно што је и вама самима од насушне потребе! У ризнице хришћанског литургичког предања исти ви, сада већ најнесрећнији од свих људи, авај, нити улазите, нити другима допуштате да у њих уђу! ● Молим Вас, преосвећени владико, наставите своје слово о кризи богослужења у нашој Цркви, слово које сте на нашу сугестију започели на богомољачкој слави у Кукљину. Уби нас незнање. Они који измишљају поделе хришћана на оне који се држе такозваног старог начина служења Свете Литургије, и на оне који прибегавају такозваном новом начину, па на основу те своје поделе, исти они једне сврставају у старе а друге у новотарце, – рецимо најотвореније, и најгласније –, не разумеју суштину ствари. Познаваоцима историје богослужења и мноштва литургичких Анафора итекако је јасно да је старо уствари ново, а да је ново уствари старо! И да оно чега има у новом које је уствари старо, нема у старом које је уствари ново. Познаваоци древних литургичких Анафора, које незнавени и неразумни и пакосни зилоти у нас називају новотарцима, ништа суштински не мењају када указују на места и моменте у, рецимо Златоустовој Литургији, која је данас код нас у званичној употреби! Понављамо, они ништа суштински не мењају, него само указују на неправилности које су се из разних историјских разлога обреле у њој, и које – дакле те неправилности – замагљују, па и ремете, чак кваре изворни, предањски, православни смисао саме Свете Литургије и њенога богословља. Свако искрено заинтересован за изворно тумачење Литургије светога Јована Златоустога, светога Василија Великога, као и мноштва других литургичких Анафора, данас лако може да се обавести читајући најпре превод и тумачење Божанствене Литургије Св. Јована Златоуста (Хиландарски путокази 57), и још, чак четири капиталне студије о древним Литургијама, епископа Атанасија Јевтића, укључујући и ову, већ поменуту светога Јована Златоустога. Дакле, после читања студија, које су истекле из непресушнога пера једнога од највећих теолога-научника у Срба, епископа Атанасија Јевтића, кога иначе букачи и задрти уцењивачи у нас, патолошки мрзе, јер их он, наравно, сатерује у мишје рупе, све постаје јасно као дан! Настављамо да говоримо о вајним браниоцима православља у нас, који свима нама подмећу издају истог православља, и непрестано нам прете да ће се одвојити. Они у ствари не знају да би тиме изазвали раскол, и да би постали расколници. И тако, сваки пут када их неко испраши, и они остављају свој гоч и таламбасе, и почну да траже своја вајна људска права. А када их не добију, јер не знају шта траже, они прелазе на друго место, да би тамо испочетка подривали. Настављамо са разрешењем проблема. Место на коме би сви заинтересовани, сви незнавени, и опет сви обманути од стране још незнавенијих, могли све да науче о неправилностима које су се током времена, из разних разлога увлачиле у нашу Свету Литургију, свакако јесте Православни Богословски факултет Универзитета у Београду, на коме се подробно говори, и о свему томе научава. На коме се саме ове древне Литургије служе, заједно са осталим богослужењима, а која се, понављамо, ту, на зналачки и стручан начин представљају. У томе контексту би требало проналазити и одређивати улогу двојице великана, светог Николаја Жичког, и светог Јустина Новог Ћелијског; дакле њихово место у литургичком препороду наше помесне Цркве, и везе њихове светости са њиховим служењем Свете Литургије, махом Златоустове. При том, првенство треба давати светом Јустину Новом Ћелијском. Светост владике жичког Николаја није првенствено потицала од служења само једног типа Златоустове Литургије, и то онога који је прошао кроз ручну обраду и рецепцију Карловачких митрополита. Не! Мноштво његових дарова које је он употребио на изградњу Цркве и на славу Божију, његово богољубље и родољубље, његово крстоносно исповедање и једног и другог јеванђелском мишљу, речју прозном и песничком, и делом, зашта му је Господ Дух Свети давао изобилну благодат, учинило га је светим, и великим. Ето дакле како ми не сводимо његову светост на то што је он служио само један тип Свете Литургије Златоустове, па још карловачки тип Златоустове; тип Литургије који је иначе патио, и до данас пати од одређених неправилности. Ми дакле истичемо све друге подвиге и свете ствари светог владике Николаја, битне за опстанак православне вере и православних хришћана Срба. Светост опет, аве Јустина Ћелијског, опредељена је његовим свестраним подвижничко-богословским радом, укључујући и значајан рад на превођењу Светих Литургија са црквенословенскога језика на савремен, књижевни српски језик. Но у том богоугодном раду, као и у другим богословским радовима, светом оцу Јустину веома много су помагала његова духовна чеда. О озбиљности и замашности тога пројекта и данас сведочи епископ Атанасије Јевтић, који је у међувремену израстао у колоса литургичкога богословља. Тако је управо у раду овог епископа велика проповед о православној вери, литургичкој православној вери, достигла своју пуноћу и савршенство! Коначно су се сви извори литургичке православне вере отворили, и потекли, тако да сви православни Срби сада са њих могу захватати живу воду, и њоме се напајати! Зато нас толико чуди чињеница да је и тај, величанствени догађај, прошао некако, неопажено! Али ми знамо разлог том неодушевљењу од стране многих! Разлог је посељаченост, примитивизам и вулгаризовање, присутни на мноштву места у вери и животу савремених православних Срба. Једнако тако незапажено пролази и колосалан богословско-литургички рад Ненада Милошевића, професора на Православном Богословском факултету, ученика колосалног литургичара Јована Фундуљиса – настављача литургичког стваралаштва светих: Симеона Новог Солунског и Николаја Кавасиле. Управо се професор Милошевић први осмелио да у сарадњи са свештеницима и монасима при Богословском факултету организује служење древних Литургија и свих осталих богослужења, што је опет, срећом, изазвало одушевљење многих и многих хришћана, и, руку на срце, изазвало целу једну револуцију у богослужењу; дакле један прави препород. Наравно, у очима оних који их имаји баш то да виде, и који баш то хоће радо да виде. Ко је устао и против тога, ако нису незнавени и примитивни и острашћени и прелашћени и сујетни ревнитељи, гочобије, које када их притиснеш, цвиле, и траже људска, демократска права. Упркос томе, и њима, ствари не стоје онако како би то хтели, понављамо и додајемо, незнавени, психопатологијом обузети бојовници, нетрпељивошћу и мржњом заслепљени букачи, коначно, истраумирани плашљивци. У ове дангубе треба убројити најновије, и оне недобронамерне православне хришћане и хришћанке, припаднике десете силе: Интернет-Мреже, коју они употребљавају само ради смутње и тровања односа са другима. То би дакле били они који као вешци-вешцови стално чаме у полутами и сенци дигиталног екрана, и умишљају свој идентитет. Под њим, као под маском, они одапињу стреле у леђа разних личности црквеног живота, петљајући се својом магијском свешћу и неутврђеном мишљу у оно што они као несмирени и раздражљиви, не могу да докуче. Они се само заваравају када мисле да ће на тај начин поправити и искупити своје полуживоте. Очигледно је да им то не полази за руком, него да им потоња психопатолошка мука бива тежа од претходне – када су радили искључиво на свом покајању, и на каквом таквом служењу Цркви. ● Да ли је то све, Преосвећени владико?! Осећамо се етички обавезним да јавно исповедимо још нешто, од суштинске важности за све нас, с обзиром на данашње стање наше црквености. Један наш угледни митрополит једном приликом нам је рекао да сматра да је наша Српска Црква веома посељачена, при том не мислећи да повреди сељака као таквог, него мислећи на степен њене примитивизованости. На ту тему ја овако данас размишљам. С једне стране, православно богословље наше помесне Цркве Српске налази се на самом челу православног богословља, и њега таквим и карактеришу богослови осталих помесних Православних Цркава: дакле као повратак изворима библијским, литургичким, отачким, црквено-уметничким, у дословном смислу речи. Карактеришу га као повратак предању црквеног живота и његове обнови, у најширем смислу речи. Заслуга за то припада светом Јустину Новом Ћелијском, блаженопочившем патијарху српском Павлу, епископу Атанасију Јевтићу, митрополиту црногорско-приморском Амфилохију Радовићу, епископу бачком Иринеју Буловићу, професору Ненаду Милошевићу, епископу Хризостому Столићу, епископу браничевском Игнатију Мидићу, Православном Богословском факултету Универзитета у Београду... Ко је у поређењу са њима радио више и боље, разноврсније и брже? Неке друге Цркве би дале товаре драгоценога камена да их имају у својим срединама. Зато их колосални, заправо планетарни богослов, митрополит Пергамски Јован Зизјулас толико и истиче, па, еда би им одао сво признање и сву захвалност, он себе сама убраја у српске богослове! Какав је само колосални подвижник-изградитељ Цркве на свим пољима епископ бачки Иринеј! Какав само неустрашиви визионар Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве он исти! Па какав само колосални подвижник и визионар богословља епископ Атанасије Јевтић, неуморни ревнитељ целе Цркве! И тако редом. С друге стране, домаћим незналицама богословља и полутанима и завидљивцима и рекла-казала смутљивцима и мешетарима, па и хулиганима, копи-пеист богословима и пиратима, онима који на Интернет-Мрежи до подне оговарају и мрзе себе, а од подне цео свет, све горе и горе бива! Дигитални скојевци које су породили бивши партијски другови, а сада неуспели и неуспешни покајници, којима је као у веровању у вампире и у причама о њима неопходна крв незаражених вампиризмом да би опстали, не могу да сакрију да им највише сметају све ове светле, малочас именоване, као и друге неименоване личности. Међу њима ћемо најпре поменути дивну личност нашег Свјатјејшег Патријарха Иринеја, трзвеног, неуморног и брижног чувара Трона. И он лично, не дозвољава овој петој колони инсајдера да својим демонским и пакленим роварењем Српску Православну Цркву претворе у психопатолошку Установу, у прћију дојучерашњих црвених јахача српске апокалипсе и холокауста, у пету колону најновијих адских духова који би да изнутра разбију саму њу – Српску Цркву. Иначе, мобилисање ових инсајдера бива где год је то могуће, еда би они затим били употребљени као тројански коњи ради постигнућа богохулничких циљева. Свим квази-ревнитељима за Православље, дакле зурлашима и тупанџијама православља по сопственом кроју, поручујемо: Љуто се варате ви који мислите да ћете у оквиру граница епархије крушевачке вратити Православље у форму црквено-мртвено, и задржати га у форми црквеног-мртвеног! Љуто се варате ви исти, да ће све досад учињено и постигнуто у богословљу Српске Цркве – надчовечанским напорима и подвизима многих наших црквоизградитеља – моћи да буде враћено на нулту тачку! Варате се у нади да ћете моћи Православље да претварате у мртво слово закона које убија, и да из њега изгоните Духа Светога, који га оживљује!!! Колико од нас буде зависило, то вам више никада неће моћи да прође!!! ● Да ли је сада све речено, Преосвећени владико?! Још није готово! Рећићемо реч и о томе због чега нас наше срце боли! Због сада већ, монаха Артемија, а сутра већ, највероватније Артемија изопштеног из Српске Православне Цркве?! Када би он само искрено затражио опроштај, покајао се, и искрено се исповедио! И његова некада духовна, а сада отуђена деца би, верујемо, исто то учинила; једино могуће, и једино на корист себи и свима! Радо се овом човеку, тврдоглавијем од свих људи, обраћам овим речима, при том веома жалећи што се тврдоглавошћу нашао у позицији, и у стању окамењености: Унесрећени господине Артемије, молим Вас, учините неопходно, Бога ради, своје душе ради, и ради душа свих оних Вама привржених! Време тако брзо лети, и вечност се тако брзо ближи! И Ви ћете данас – сутра већ, изаћи пред Господа! И шта ћете Му тада рећи? Да сте само Ви, и Ваши истомишљеници у праву?! И опет, шта ћете одговорити Господу ако Вам Он буде казао да сте Ви тај који није у праву! Дакле, Ви и Ваши истомишљеници! А шта ако буде било строжијих речи?! – Па оних страшних, и најзад најстрашнијих?! Хоћете ли Ви и тада ћерати инат са својом Црквом, па тиме и са Господом, безумствујућим речима: Или моје православље, или пакао?! Зар се са Вама никада не може знати на чему сте?! Докле сте Ви то стигли, данас трајно осакаћени, а сутра већ потпуно упропаштени човече! И брате! Оче Иване, сада је готово! ● Преосвећени Владико, у име наших богољубивих и братољубивих читалаца, којих хвала Богу има све више, захваљујемо Вам на одвојеном времену за разговор. У њихово име желимо Вам многа и блага лета! Многа и блага љета и ми желимо Вама, свештенику Ивану, колико и свим читаоцима часописа Богољуб. Лично пак, дугујемо Вам благодарност за драгоцене тренутке сопственог најискренијег могућег обраћања читаоцима Вашег часописа, или јавне исповести пред њима, или опет, открића тајних мисли сопственога нам срца. ● Препоручујемо се Вашим светим молитвама! И Ви се, попо Иване, мене сећајте молитвено. Интервју водио Иван Милановић, протонамесник, 8. фебруара 2012. године. линк

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...