Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'Ekonomija'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 6 results

  1. SAŠA KNEŽEVIĆ: RĐAVA EKONOMIJA Tada jedan od Dvanaestorice, po imenu Juda Iskariotski, otide prvosveštenicima, i reče: Šta ćete mi dati i ja ću vam ga izdati? A oni mu položiše trideset srebrnika (lat. triginta argenteos, grč. τριάκοντα αργύρια) I od tada tražaše zgodno vrijeme da ga izda (Mt. 26:14-16). Tada vidjevši Juda, izdajnik njegov, da ga osudiše, raskaja se, i vrati trideset srebrniкa prvosveštenicima i starješinama govoreći: Sagriješih što izdadoh krv nevinu. A oni rekoše: Šta mi marimo za to? Ti ćeš vidjeti. I bacivši srebrnike u hramu, iziđe, i otide te se objesi (Mt. 27:3-5). Jedan dinar u ono vreme bila je nadnica majstora, tj. plata za ceo dan rada. Rimski vojnici su zarađivali nešto manje. Osnovna godišnja plata jednog legionara 33AD bila je oko 225 dinara. Novčić od srebra zvani dinar ili latinski denarius, na grčkom drahma (δραχμή), imao je težinu 4,36 g. Ali najverovatnije srebrnik koji se pominje u (Mt. 26:15) nije bio rimski srebrni novac čija osnovna jedinica je do Nerona bila teška 3,85 g, ni jevrejski šekel, koji je imao oko 11,4 grama – on nije bio u upotrebi kao zvanična valuta u Rimskom Carstvu – već tirska tetradrahma ili tirski šekel. Rimljani su dozvolili njegov opticaj. To je novac kojim se plaćao porez Hramu i kojim je najverovatnije prvosveštenik Kajafa obmanuo Judu. Novac, kovan u gradu Tiru, sa svojih 14 i nešto grama u odnosu srebra bio je čistiji (94% i više) od rimskog srebrnika (80% srebra). Dakle, Juda je izdao Hrista za jednu radničku platu, ili najverovatnije za četri ako je primio tirske šekele. Današnja vrednost[1] te količine srebra (30 x 3,85 g) je 61,2 EUR (1 g = 0,53 EUR)! U tirskim šekelima okolo 181,2 EUR. (Primetite da je nardov miris (mira), kojim je jedna žena – niko ne zna ko je ona? – u Vitaniji, u kući Simona gubavog pomazala Hrista, bio skupocen. Kaštao je trista i više dinara (Mk. 14:3-9) ili deset puta više! Budući da ta suma novca nije ništa posebno, teško je moguće pretpostaviti da su isključivo finansijski razlozi bili od presudnog značaja za Judin postupak. Ovde je potrebno obratiti pažnju i na to, ko je platio ovu operaciju. To je bio Sinedrion ili zvanična crkvena administracija u teokratskom Izraelu. Reč je dakle o najvišoj vlasti, o »staroj Crkvi« ili »Sinagozi« što je u stvari jedno i isto, jer obe grčke reči ekklesía i synagogê imaju praktički isto značenje. Juda je u stvari morao za jedan ne tako veliki iznos Sinedrionu da otkrije jedan banalni obaveštajni podatak[2]: Kad će se Hristos pojaviti u vrtu Getsimani, u osami, bez naroda, jer u prisutstvu mase koja je pratila ovog neobičnog Rabina moglo je Njegovo hapšenje da se zakomplikuje. To se moralo uraditi noću, tiho i brzo. Z. Đurović: Judino izdajstvo Ko je bio Juda i zašto se je odlučio na jedan takav čin, budući da ta suma novca od trideset kovanica i nije bila bogzna šta? Po Jevanđelju ljudi su u ono doba imali mesijanska očekivanja. Predosećali su da se nešto važno dešava: Jesi li ti Onaj što će doći, ili drugoga da čekamo? (Lk. 7:19) U uslovima rimljanskog ropstva, često i neizdrživog, tema „spasenja“ nije mogla biti aktualnija. Zato ako Mesija dođe, On mora da bude spretan i jak vojskovođa, koji mora da oslobodi okupirane teritorije, i vladar visoke klase, koji će Jevrejima da osigura vladavinu nad drugim narodima i donese blagostanje na ovoj zemlji. Ovde oslobođenje nema neke konotacije u smislu oslobađanja od grehova, oslobađanja iz ropstva smrti i đavola ili nekog večnog, zagrobnog života – kako danas gledamo i razumemo, više ili manje, reč „spasenje“! Stvar je jako ovozemaljska, ekonomska i (geo)politička, upakirana u neku religioznost. Na jednog takvog mesiju Jevreji i danas čekaju (Šta Rusi očekuju od prorokovanog ruskog cara?). Međutim, Rimljana je bilo sve više, a oslobođenje (spasenje) izgledalo je nikad dalje. Što je Ravuni politički promašaj, što isprevrće trgovcima tezge u Hramu. Ovi menjači novca[3] i kreditori – kao i danas – imali su neku finansijsku moć i mogli su da utiču na zvaničnu politiku koju su određivali popovi (nekada su se zvali fariseji i oni i Hristos nisu bili u najboljim odnosima). Zato nikako nije slučaj da je odluka da se Ješua ukloni nastupila posle isterivanja „moćnika“ iz Hrama. Dakle ovaj Nazarećanin ne može biti Mesija, već pre neki prevarant i uzurpator, novotarac koji nije poslušan „Crkvi“. Z. Đurović: Izgon trgovaca Tako doturiti informaciju, o Jevanđelju se to naziva izdajom, zvaničnom teokratskom establišmentu za omanju sumu novca gde će se (sa svojom grupicom sledbenika) nalaziti ovaj neobični Rabin – koji bukvalno ni iz čega može da nahrani nekoliko hiljada ljudi – i nije bilo neko posebno poduzeće. Za bilo koju drugu informaciju ove vrste kroz istoriju moglo se uzeti kuda bolje novca. Mnogi mi izdajemo i prodajemo, svesno i nesvesno, Hrista za mnoge manje stvari. To je i razlog, da možemo da kažemo da je Juda iz Karijota u stvari lik koga možemo razumeti. Jer u čemu sam ja bolji od njega? Bez nekog dodatnog patosa koji mu se kasnije kroz srednji vek pripisuje, jer se morala ova priča oko izdajstva dramatološki naduvati, jer inače nema senzacije ni spektakla – a to ljudi vole – , tipa Juda je gori od đavola, pre će biti da je on bio neki „sitni kriminalac“, kojih danas među klirom ovim i onim ima ne tako mali broj. Ovi poslednji „naslednici apostola“, koji potkradaju Crkvu, verovatno su gori i po tome, jer Juda je bio „poslušan zvaničnoj Sinagogi“ kao što i nije mogao da zna da li će Spasitelj stvarno vaskrsnuti, dok ovi znaju da je Pomazanik vaskrsao i nisu poslušni Crkvi. Računica Sinedriona bila je verovatno dvojaka – 1) u odnosu politike: Bolјe da jedan čovjek umre za narod, a ne da sav narod propadne, ako se desi buna i dođu Rimljani, tj. Kajafina logika (Jov. 11:49-50) i 2) u odnosu finansija, tj. do trgovaca ili imućnih ljudi onog doba, od kojih su mnogi bili i članovi klira, – jer nedopustivo je tolerisati da ti se neko petlja u „biznis“. Dirati u nečije finansije gore je nego objaviti rat! Dakle, imamo barem dva motiva krivičnog dela koji proizlazi iz sprege politike i kapitala. Međutim, Juda shvativši koja je stvarna namera ovog hapšenja i da je stvar izmakla kontroli oseti se prevarenim[4] – ovo pokazuje najbolje njegov revolt prema Sinedrionu i bacanje u Hramu krvlju uprljanog srebra. Usled ubistva Hrista prolivena je nevina krv. Juda oseti grižu savesti i kako prenosi Jevanđelje „pokaja se“ (gr. μεταμελούμαι). Da li se on obesio što nije izdržao – a ko bi mogao da „izdrži“ krivicu za ubistvo Boga? – što se danas (NZ) smatra kao greh, ili se obesio da životom plati za život, što je u duhu Starog Zaveta u kojem je živeo, ne možemo znati, ali najverovatnije bila su prisutna oba motiva. Da li je onda ovaj mladi čovek zaista bio tako loš ili đavoiman, ako se kajao? Jer đavo se nikad ne kaje. I kako je moguće da se neko kaje ako nema ljubavi? Ili pitajmo se obrnuto: Kako nekome, ako mu je srce hladno kao tartar, može biti žao što je njegov neprijatelj doživeo krah? Zato su pokajanje – a ono je stradanje – i ljubav uvek neraskidivo povezani ...[5] Mišljenja o tome koliko je bilo bitno za Sinedrion da se problematični Ješua smakne su različita. Na svakom crkvenom saboru ima više tačaka dnevnog reda za razmatranje. Verovatno bi i pitanje o smaknuću Hrista, ako ne zbog svoje specifičnosti (hvatanje noću), bila samo jedna od više tačaka uobičajenog dnevnog reda. Sigurno je specifičnost vanrednog zasedanja bila i u tome, jer Sinod nije baš svaki dan donosio odluku o pogubljenju na kao bajagi javnom suđenju. I ništa više. Jedna fudbalska utakmica treće lige danas može da privuče na stadion više zainteresovanih posmatrača i gledaoca. Da ne pominjemo kako je lako jednu ovakvu rulju uz pomoć ubačenih provokatora „zapaliti“ (Raspni Ga, Raspni ...). I ne samo što nam to postaje nekako jasno što je „količina srebrenika“, da se ovaj problem oko Isusa reši, bila gotovo beznačajna, već i što je Hristos bio razapet sa još dvojicom sebi po značaju „ravnim“ banditima kojima je „pao grah“ na taj dan da se nad njima izvrši smrtna kazna (Čak je Juda morao da Ga identifikuje poljupcem, da ne bi vojnici uhapsili nekog drugog! Toliko o Njegovoj popularnosti. Barabu su pak sigurno ranije imali priliku da upoznaju). Ili je Hristos bio likvidiran usput sa još dvojicom lopova, ili su lopovi bili kažnjeni usput sa Pravednikom, nebitno je. Kako za jedne tako i druge svima njima pripisana je ista kazna i isti tretman ... Najnepravednija procedura od postojanja sveta obavlja se onako sporedno, užurbano, jer dolazi šabat, onako ovlaš, onako usput i kobajagi „po propisima“. Kao što je neprimetno, ponizno i tiho došao u vreme i prostor, rodivši se u jednoj beznačajnoj pećini, Hristos i napušta, sa Golgote, ovaj hrono-top. Napušta ga sa nekog sporednog koloseka, bez neke pompe i počasti, u društvu sa dvojicom izopštenika iz društva – tiho, bez najave i slobodno! (Primetićete da tako deluje i blagodat Božija). Jovan vrlo šturo opisuje taj događaj: Znajući Isus da se već sve svršilo, da se sasvim ispuni Pismo, reče: Žedan sam! Stajaše pak sud pun octa; a oni napuniše sunđer octa, i nataknuvši na trsku, prinesoše ustima njegovim. A kad Isus okusi ocat reče: Svrši se! I preklonivši glavu, predade duh ... (Jov. 19:28-30). Luka opisuje da su poslenje Spasiteljeve reči bile: Oče, u ruke Tvoje predajem svoj duh, (23:44), a Marko (15:34) i Matej (27:46): Eloí, Eloí, lemá sabahtáni? (Bože, Bože zašto si me ostavio). Kod sve trojice spominje se cepanje hramovne zavese – simvolika je okončanje Starog Zaveta – i da je od šestog do devetog časa, to je od 15h do 18h, u Palestini nastupio neobičan mrak, budući da u dane pashalnog punog meseca ne može da dođe do pomračenja sunca (Kod rođenja Mesije priroda učestvuje sa neobičnom Zvezdom koju su pratili mudraci!). Matej pominje i potres i otvaranje grobova i vaskrsenje pravednika koji su došli u Grad i pokazali se mnogima. U Antici bilo je uobičajeno pričati o neobičnim prirodnim događajima koji su pratili smrt velikih muževa (npr. Vergilij, Georgica 1.457sl., o smrti Cezara) i viđenja mrtvih bili su znana književna tema (srav. Dio Kasij, Rimska istorija 51.17.5), radi čega brojni egzegeti smatraju da ove reči imaju prvenstveno simvoličko značenje. Već crkveni Oci su ove reči tumačili kao priliku za Hristov silazak u Ad. Crkvene knjige govore da je Hristos „oplenio (opljačkao) carstvo Ada“, i da je svakog ko je hteo da krene za njim izbavio i uveo u Nebeski Jerusalim. Svakako je ruku pomirenja pružio i svom nevaspitanom i maloumnom apostolu Judi, koji je, ironično, mogao da bude prvi od Dvanaestorice apostola ušavši u Raj. Z. Đurović: Silazak u Had Kod sve ove priče koja se izdešavala u nekoliko poslednjih zemaljskih dana Isusa Hrista teško je da je bilo šta normalno ili onako kako se čini: Judin biznis koji nije neki biznis, jer je on rđav ekonomista, popovi koji razapinju Boga u ime Boga, a ta briga im je sporedna, neshvatljiva poniznost Mesije koji dolazi i odilazi u naše vreme i prostor gotovo potpuno neprimetno, a najpre spasava (u pravom smislu reči!) one najgore – razbojnika koji ga je vređao (i pokajao se) i Judu koji se pokajao (i mogao je ako je hteo da izađe sa Njim iz Ada) ... Sumnja li, dakle, još ko, da prvi neće biti poslednji i poslednji prvi? (Lk. 13:29) [1] Mart, 2017 g. Pretpostavljamo da su novčići od čistog srebra. [2] Verovatno su ciljevi Sinedriona bili i da se preko novca kompromitira i razbije ova grupica ljudi. [3] Najverovatnije su menjali običnu rimsku valutu za tirske šekele i obratno. Neku su pak drugog mišljenja, jer su i tirski šakeli kao i rimski novci bili »nekanonski«, budući da su i na glavi i pismu ovih novčića bili iskovani likovi, strogo zabranjeni za izobražavanje po Zakonu (2. Mojs. 20:3-4). [4] Juda je nosio kesicu i bio je blagajnik. Već ranije je pomalo kraduckao (bješe lopov, i imaše kesu, i uzimaše što se mećaše u nju ... Jov. 12:6). Međutim, prevariti ili pokrasti lopova je mnogo teže nego običnog čoveka, jer on zna kako lopovi razmišljaju. Očito su moralni standardi, naročito kada je reč o pojmovima kao što su iskrenosti i poštenje, u Starom Zavetu bili daleko niži. [5] Ukoliko je veća ljubav, utoliko je veće stradanje duše (Sv. Siluan Atonski).
  2. Na ovu temu me podstakao razgovor sa našim dragim @Juanito. Na pitanje koje su prednosti života u Holandiji u odnosu na život u Srbiji, jedan od odgovora je: Највеће предности су далеко опуштенији свакодневни живот и много мање стреса. У Србији су сви ужасно нервозни, осећа се електрицитет у ваздуху. Или су пак депресивни. Има то везе са економијом, наравно, али немају ни латиноси пара, па су опет весели и позитивни. Или Африканци. Ono što me zaintrigiralo je boldovano. Zašto su Srbi toliko nervozni i depresivni zbog stanja u društvu i ekonomije, a Latinosi pozitivni iako im je ekonomija isto loša, čak i gora? Šta je to potrebno za optimizam i bolje raspoloženje?
  3. Лојд Шепли и Алвин Рот Академија, која одлучује који кандидати заслужују најпрестижнију награду из области економије, саопштила је да је признање додељено због "теорије стабилних издвајања и праксе тржишног дизајна". Како се објашњава, рад двојице научника односи се на то како, на пример, студенте повезати са школама у односу на понуду и потражњу или донаторе органа с пацијентима којима су потребни. Рот (1951) је професор на Универзитету "Харвард" у Бостону, а Шепли (1923) је професор емеритус на Калифорнијском универзитету у Лос Анђелесу. У образложењу награде Шведске краљевске академије наука наводи се да је Шепли користио кооперативну теорију игара за истраживање различитих метода упаривања с циљем да обезбеди стабилно упаривање у смислу да у датом полу не постоје два субјекта која више желе неко друго упаривање од постојећег. Шепли и његове колеге су такозваним Гејл-Шеплијевим алгоритмом омогућили да упаривање увек буде стабилно, а показано је и како се његов метод може успешно применити на тржишту. Алвин Рот је помоћу Шеплијевих теоријских резултата разјаснио функционисање тржишта у пракси. У мноштву емпиријских истраживања, Рот је с колегама показао да је стабилност кључна за разумевање успеха одређених тржишних институција, наводи се у образложењу. Извор: РТС
  4. Guest

    Све је поскупело

    ПРВИ дан октобра и буквално је уплашио грађане Србије, јер су поскупљења хране, средстава за личну и кућну хигијену, грејања, нафтних деривата, превоза овог пута „прелила“ чашу. Драматичан раст цена покренуо је и синдикате који најављују и протест против поскупљења која су највише ударила на најсиромашније потрошаче. Под маском повећања пореза на додату вредност, трговци и произвођачи подигли су све цене. Чак највише оне где порез није ни мењан. Тако се испоставило да су процене економиста да ћемо раст ПДВ „на својој кожи“ осетити са највише један одсто већим расходима пале у воду. У радњама су, тако, у понедељак освануле драстично веће цене хране. Намирнице су поскупеле од три до чак 40 одсто. А рачуни за грејање биће „тежи“ и до 20 одсто, колико је у престоници поскупео и градски превоз. - Држава је урадила све што је могла - каже за „Новости“ министар трговине Расим Љајић. - Простор државе да реагује у оваквим ситуацијама је прилично скучен. Само код одређене врсте хлеба можемо да контролишемо и произвођачку у трговачку цену. Држава по потреби може интервенисати из робних резерви и евентуално дозволити бесцарински увоз неких основних животних намирница, иако је јасно да те мере имају ограничено дејство. Када бисмо се умешали, прозивали би нас да угрожавамо слободу трговине. Мислим да је ПДВ само изговор и да су само чекали овакав потез Владе да повећавају цене, потпуно без основа. Поскупела је и храна, иако је ПДВ на основне животне намирнице остао осам одсто. Министар Љајић сматра да другог решења нема без конкуренције, јер је оваква ситуација на тржишту управо последица монополског положаја. Зато ће приоритет Владе, каже министар трговине, бити стварање услова да што већи број великих трговинских ланаца дође на српско тржиште. А изговора за поскупљење је много - раст цена сировина, енергената, промене курса, а најчешће се спомињу проблеми које је изазвала овогодишња суша. Десетковани род на нашим ораницама прво се осетио у расту цена сточне хране, затим свежег меса, а убрзо и млека. Суша је многим произвођачима била и главно оправдање за несташице и затражено поскупљење. Тако је било са уљем, шећером... У водећим трговинама кажу да су сви производи који су опорезовани већим ПДВ, поскупели за два одсто. И овде рачуница стручњака да ће ова мера Владе повећати цене за максимално 0,90 одсто, пада у воду. Трговци су решили да заокруже ПДВ на два одсто. - Нема разлога за овако драстично повећање цена - каже Петар Богосављевић, председник Покрета потрошача Београда. - Део цена јесте порастао због ПДВ, али је интерес и трговаца и прерађивача да цене буду више, посебно код хране. Недопустиво је да поскупљења под изговором раста ПДВ буду три до четири пута већа од пораста тог пореза. Код услуга је раст још већи и износи од 15 до 20 одсто. Богосављевић истиче да је оваква ситуација на тржишту Србије последица спреге монопола у трговини, производњи и финансијском сектору, а све „под капом државе“. Повећање пореза на додату вредност али и акциза на поједине врсте нафтних деривата у понедељак је довело и до повећања цена горива на пумпама. - Евродизел је поскупео за око 2,7 динара по литру, дизел Д2 за 2,60 а ТНГ за 1,40 динара по литру. Поскупели су незнатно и моторни бензини - каже Бора Татић, заменик председника Удружења приватних бензинских станица Србије. - Нико није подигао цене за пун износ акциза и ПДВ није аутоматски тај удар пребацио на купце, јер је нафта појефтинила на светском тржишту, а и динар је ојачао у односу на евро. Нафтна индустрија Србије је кориговала цене својих деривата само за износ ПДВ па су БМБ 95, европремијум БМБ 95, Д2 и евродизел поскупели за 2,3 , а ауто гас за динар поо литру. У НИС у понедељак нису могли да нам прецизно кажу када ће „ускладити цене“ и за повећани износ акциза. Нове акцизе се званично на снази од понедељка. Дизел горива су добила нову, вишу акцизу за пет динара па сада држава од цене литре дизела (и евродизела) захвата 42 динара. Највећи удар на џеп доживели су возачи који користе ауто-гас (ТНГ) коме је акциза поскупела за 12 динара по литру. Тако сада од сваког килограма ТНГ држава узима 30 динара. - Нису сви и нису сви за исти износ подигли цене горива на својим пумпама - каже Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије. - Промена има али не „као по команди“. Још има залиха горива које је увезено са старом акцизом на пумпама па ће на тим објектима тек наредних дана цене порасти. СЛОБОДАН ПЕТРОВИЋ, ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР „ИМЛЕКА“: - ПОВЕЋАЛИ смо цене за 1,5 до два динара, због већих откупних цена млека. До краја године, због поскупљења горива, доћи ће до још једног раста цена млека. Наравно, под условом да курс остане на садашњем нивоу. Покушавамо да надоместимо несташице млека на тржишту Србије, па смо већ почели увоз сировина из наших погона у БиХ. СРЂАН ЛАЗОВИЋ, ДИРЕКТОР, „БРИТИШ АМЕРИКАН ТАБАКО“ - НАДАМО се да донете мере неће донети контраефекте, а оне се огледају у дисторзији тржишта цигарета и појави шверцованих цигарета на тржишту. Пореско оптерећење било је велико узимајући у обзир и поскупљење цигарета у овој години, а ускоро ће доћи до новог поскупљења цигарета. ЗОРАН ПРАЛИЦА, ПРЕДСЕДНИК УНИЈЕ ПЕКАРА - ХЛЕБ је поскупео првенствено због скупљих сировина. Доскорашња цена хлеба формирана је према цени пшенице од 18 динара, а данас је хлебно жито 27 и 28 динара. Реално, само према том основу, векна од 500 грама требало би да поскупи за 10 динара, а не само за 4,5 динара, колико је одобрено. ВОЈИСЛАВ СТАНКОВИЋ, САВЕТНИК У ПКС - ОКТОБАРСКИ талас поскупљења требало би да буде последњи у овој години, а цене основних животних намирница могле би да се поново повећају крајем јануара. Није добро што су поскупеле и ставке у личној потрошњи које су под контролом државе, међу којима су и грејање, нафтни деривати, градски превоз... ТЕЛЕФОНИ ВРЕЛИ И КОРИСНИЦИ услуга мобилних оператера, али и фиксне телефоније, од уторка морају да рачунају на веће цене због повећања пореза на додату вредност. Како кажу у „Телекому Србија“, компанија је од понедељка цене производа и услуга ускладила са новом стопом ПДВ. Како кажу у „Теленору“, постпејд корисницима биће увећан порез за октобарски месечни рачун који ће добити почетком новембра. Припејд корисницима обрачун новог ПДВ бити урачунат у цене услуга. У „Вип мобајлу“ кажу да ће стопа ПДВ од 20 одсто оптеретити цену мобилних услуга, али ова компанија је одлучила да различитим активностима на себе преузме плаћање повећања стопе ПДВ, па зато оно неће утицати на цене услуге за припејд кориснике. И ДАЉЕ БЕЗ УЉА УЉА из Робних резерви, које кошта 142 динара, и даље нема у трговинама. Све што стигне, кажу у продавницама, распрода се за пола сата. Потрошачима, међутим, проблеме ствара и то што у продаји сада нема ни оног скупљег уља, по редовној цени, чија цена достиже до 190 динара. - Уље и шећер из Робних резерви полако се испоручује у продајне објекте, а потражња је још увек велика - кажу у трговинским ланцима. - Испорука иде у Апатин, Аранђеловац, Бечеј, Београд, Бујановац, Инђију, Кикинду, Лозницу, Ниш, Нови Сад, Руму, Сомбор, Сремска Каменицу, Сремска Митровицу, Стара Пазову, Суботицу, Шабац, Шид, Тополу, Ваљево, Врање, Врбас, Вршац, Златибор и Зрењанин. Извор: Новости
  5. Филантроп и берзански шпекулант Џорџ Сорош сматра да ће евро успети да се спаси, али да ће бити промењена слика Европске уније. Сорош сматра да политичко време за спас евро валуте полако истиче и да је евро одлуком Европске кредитне банке спасен засада, али Европска криза улази у нову фазу, која ће одлучити судбину ЕУ, а то зависи пре свега од политичких одлука, које ће државе чланице у наредним месецима морати прихватити. “ Будућност ЕУ биће потпуно другачија. Европа која ће настати после кризе биће супротност вишку демократије. Постојаће јасан хијерархијски систем, обликован по принципу обавеза, а не доборовољне сарадње као досада. Чиниће га две врсте држава: зајмодавци и дужници, а игру ће водити ови први. Пошто ће државе које узимају кредите како би дошле до капитала зајмодаваца то скупо плаћати, разлике у развијености држава се неће смањивати већ продубљавати“, убеђен је Сорош. Сорош наводи и потонуће периферних држава, где ће животни стандард пасти, а Немачка више притисак неће осећати од гастарбајтера из Турске и Украјине већ са Иберијског полуострва и Италије. Криза која би се успешно завршила мора имати једна од два понуђена сценарија: 1. Немачка напушта еврозону. Шок би био велики, али мањи него ако оде једна дужник. Инвеститори би поново олако прихватили марку, а преостале државе би уз помоћ инфлације досегнуле номинални БДП за бег из дугова. 2. Немачка преузима улогу, успостављала би се против тежа Европској банци, која би имала власт да у име држава чланица прихвата важне економске одлуке, али је по Сорошу овај сценарио јако тешко да се оствари јер тражи велике политичке одлуке, како у Немачкој тако и у другим чланицама ЕУ, пише словеначки портал 24ур. Извор: Вести.нет
  6. This is why I don't give you a job 2012.01.06. 10:26 Jakab Andor I could hire 12 people with €760 net salary, but I don't. I'll tell you why. You could work for my service provider company in a nice office. It's not telemarketing, it's not a scam. You would do serious work that requires high skills, 8 hours a day, weekdays only. I would employ you legally, I would pay your taxes and social security. I could give such a job to a dozen people, but I will not, and here I'll explain why. цео текст: http://andorjakab.bl..._give_you_a_job
×
×
  • Create New...