Jump to content

Search the Community

Showing results for tags 'Budimljansko-nikšićka'.



More search options

  • Search By Tags

    Type tags separated by commas.
  • Search By Author

Content Type


Forums

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Categories

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Categories

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Find results in...

Find results that contain...


Date Created

  • Start

    End


Last Updated

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 9 results

  1. Саслуживали су свештенослужитељи архијерејског намјесништва бјелопољског: протојереј-ставрофор Мираш Богавац, старјешина храма Светог Николе и протојереј Дарко Пејић, те архимандрит Јоаникије Зиндовић, игуман манастира Мајсторовина. Вјерницима, сабраним у древној светињи, који су се у великом броју причестили Светим тајнама Тијела и Крви Христове, бесједио је Преосвећени Епископ Господин Јоаникије. Он се осврнуо на ријечи Господа Исуса Христа, упућене Његовим Светим ученицима и апостолима прије страдања на Часном крсту - „Видите ли ова чудеса која Ја чиним, и ви ћете таква чудеса чинити и још више него што их Ја чиним, јер Ја идем Оцу својему“. Владика је, тумачећи ове ријечи Господње, казао да и обични људи од крви и меса, могу да чине чудеса као што их чини Сам Господ и Спаситељ наш, а којих ће, вјероватно, бити и много више кроз сва будућа времена. “Чуда могу чинити, прије свега, они који вјерују у Бога, који се са Њим сједињују, јер Бог својим слугама даје да могу чудотворити, али опет су чудеса дјело Божије. Господ је ово рекао прије свог Крста, прије свог страдања, мислећи на више ствари, јер се вријеме Његовог дјеловања, Његовог служења на земљи, јавног проповиједања Јеванђеља скраћивало. Завршавао је своје дјело на земљи и ријечима “Ја идем Оцу својему“, мислио је на то да ће, када заврши дјело спасења и искупљења рода људског, када се узнесе на Небо и сједне са десне стране Бога и Оца, ниспослати Свог Светог Духа на Свете ученике и апостоле и тако, коначно, завршити дјело спасења и устројавања Цркве Божије, грађевине којој је Он Сам темељ и глава, Цркве која је тијело Христово. И тек у том контексту, драга браћо и сестре, можемо разумјети правилно ове ријечи Божије. Господ је ниспослао Свог Светог Духа ученицима, а преко њих, све до дана данашњег, онима који служе Богу и који се држе скута хаљине Господње, који се сједињују са Господом у Цркви Његовој“, рекао је Његово Преосвештенство. Свети отац наш Николај Чудотворац најбољи је примјер да су се ове ријечи Господње испуниле на дјелу, а са њим, према ријечима Владике будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, то потврђују и многи други светитељи све до нашег времена – Свети Василије Острошки, Свети Нектарије Егински и многи други којима је Бог дао да чине чудеса. “Има појединих светих, као што је Свети Јован Крститељ, за којег се говори да није учинио ниједно чудо, није васкрсавао мртве, није слијепцима враћао вид, као што су многи други то чинили, али, Свети Јован Крститељ је учинио, можда, највише чудеса тиме што је многа људска срца препородио. Постоје чудеса која су видљива, а има и чудеса која нијесу тако видљива, али су, исто тако, значајна. Сваки човјек који је примио вјеру православну, који је у своје срце примио огањ вјере он је, заправо, свједок чудеса Божијих, јер наша вјера, колико је год човјеку урођена, толико је и дар од Бога, дар милости Божије. Свети Николај је познат као један од највећих чудотвораца, а тиме и највећих светитеља Цркве Божије кроз сва времена, од 4. вијека до дана данашњег. Био је много ревностан за Цркву Божију и када је видио да безбожни јеретик Арије, који је био интелигентан и образован као ђаво, разара Цркву Божију, он је као веома једноставан човјек пришао и ударио му шамар, јер није могао да поднесе да неко разара дом Божији“. “Знате, вјероватно, из његовог житија да је то представљало проблем, јер слуга Божији не смије да бије никога, али Пресвета Богородица се јавила са омофором Светог Николаја и тиме потврдила да он није грешан пред Богом, него је то урадио из ревности за дом Божији, као што је Господ потегао бич па истјерао трговце из храма у тренутку када је то засметало проповиједи Јеванђеља. Свети Николај је познат као велики помоћник, велики заштитник Цркве Божије, а тиме и свих хришћана. Кад човјек хоће да се помоли Богу, али се осјећамо грешним и недостојним да станемо пред лице Божије, па призовемо свог анђела чувара и друге светитеље, своју крсну славу, најчешће од свих светих призивамо Светог Николаја Чудотворца, јер он даје топлину молитве, он наше молитве узноси Господу, он се сам моли Богу пред престолом Божијим за нас“, бесједио је Преосвећени Епископ Јоаникије. Током Свете Литургије освештан је и преломљен славски колач. Обављено је и мало освећење кивота у који је похрањен дио моштију Светог свештеномученика Харалампија, које су и раније биле реликвија древне никољачке светиње. Честитајући храмовну славу и празник вјерном народу Владика је поручио да човјек када год је у невољи призива Светог Николаја, брзог помоћника, нарочито морепловци на мору. “Сви смо ми, драга браћо и сестре, изложени бурама овог живота, па можемо рећи да смо, у неком смислу, и ми морепловци, јер је много искушења у свакодневном животу које нас могу поклопити. Зато призивамо Светог Николаја, а он је брзи помоћник и утјешитељ, онај који нас кријепи, који нас оснажује, који нам показује пут Божији, који нас њим води, јер је он, ваистину, био слуга Христов смирени, смиреномудрени, ревносни, пун благодати Духа Светог и ријечи Божанске мудрости, иако се служио простим, једноставним ријечима, али је, заиста, био сасуд благодати Светог Духа. Зато га прослављамо, зато га у нашем народу славе многи домови, породице, па и данас овдје у Бијелом Пољу, у овој светињи сабрали смо се да прославимо Светог Николаја, да прославимо славу овог светог храма, да свима који данас славе честитамо славу. Бог нека свима буде на помоћи, јер молитве Светог Николаја стижу свуда и кријепе све који га призивају без обзира да ли је то њихова крсна слава или није“, закључио је на крају бесједе Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије. Домаћин храмовне славе био је г. Драган Раховић са породицом, чијим трудом и љубављу је принесен славски колач, а затим уприличено и скромно послужење за све вјернике. Обавезу храмовне славе за идућу годину преузео је г. Саша Ђуровић. Извор: Епархија будимљанско-никшићка
  2. Саслуживали су јеромонах Антоније Корунић и јерођакон Агапит Драгојевић, сабраћа манастира. Током Литургије обављен је мали помен новопрестављеном слузи Божијем Епископу жичком г. Хризостому, који се у Господу упокојио на празник Преподобног Саве Освећеног у раним јутарњим часовима. Извор: Епархија будимљанско-никшићка http://www.spc.rs/sr/pomen_episkopu_hriszostomu_u_djurdjevim_stupovima
  3. Преосвећеном Владици је саслуживало неколико свештеника и свештеномаха Епархије будимљанско-никшићке, а светом богослужењу је присуствовао вјерни народ овог краја, међу којима је било и доста дјеце. Већи дио њих причестио се Светим тајнама Тијела и Крви Христове. Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије се сабранима обратио пригодном бесједом. Он је казао да се светој вјери православној човјек учи у све дане свог живота, јер је вјера, према Владикиним ријечима, као духовно море које се не може никада испити, и као непотрошива ризница, која се не може до краја упознати. “Диван је овај данашњи дан и овај сабор, драга браћо и сестре. Овај храм је, гледано физички, мали храм у којем се, ипак, можемо сабрати заједнички и саборно да се Богу помолимо, али ништа није мањи значај овог храма, нити ове свете службе од оних великих храмова и оних служби којима присуствује више хиљада људи, јер је суштина иста. Ми приносимо Богу дарове од нашег труда, приносимо хљеб и вино, приносимо своју душу и своја срца и Бог, видјевши нашу добру намјеру и нашу службу свету, ниспошиље благодат Свог Пресветог Духа, прима наше дарове и пребогато нам узвраћа за нашу благодарност. За нашу малу благодарност добијамо неизрециве дарове Божије“. “Данас прослављамо Свете мученике Сергија и Вакха који су били љекари, а који су, лијечећи медицинском вјештином, много више доприносили здрављу људи тиме што су их тјешили, храбрили, што су се Богу молили за оне којима је помоћ била потребна, тиме што су живјели светим животом па је Бог услишавао њихове молитве и давао исцјељења онима којима је требала помоћ за здравље. Кроз историју Цркве они су се пројављивали као брзи помоћници онима који болују од различитих душевних и тјелесних немоћи. Али како, драга браћо и сестре, бива исцјељење? Прво се лијечи душа, односно у душу насељава вјера, а када је душа здрава, цјеловита и цјеломудрена, преко ње ће често доћи и здравље тијелу. То је оно што треба да знамо, да пазимо на своју душу, на своја срца, на своје мисли да ли су Богу угодне, да ли су у складу са вољом Божијом, у складу са заповијешћу Божијом „Љуби Господа Бога својега свим срцем својим и свом мишљу својом и свом снагом својом и свом душом својом и ближњега својега као самога себе“, казао је Епископ будимљанско-никшићки Господин Јоаникије. Преосвећени Владика је, поучавајући вјерни народ, нагласио да Бог укрепљује онога који чини добро, укрепљује његову душу, његове мисли и његове руке на чињење добрих дјела. Такви људи су у предности пред Богом, пред људима и пред историјом, иако у овоме свијету често много страдају; зато, истакао је Његово Преосвештенство, сваки човјек има прилику да одабере хоће ли ићи правим путем Божијим или оним који, како је говорио Његош, смрди нечовјештвом. “У нашем народу вјечито су се истицале врлине оних који иду Божијим путем и чине добра дјела у своме дому, за ближње своје, који љубе Свету Цркву Божију, који љубе своју отаџбину и свој народ и труде се да чине добро док су овдје на земљи, да се њихов спомен помиње по добру, а не по злу. Ево, ми смо се данас сабрали у овом малом мјесту, чувеном и опјеваном, да се Богу помолимо, да ову светињу окадимо, да окадимо своје душе молитвом и објединимо се Духом Светим у нашој светој вјери, духовно да се обогатимо и поучимо“. “То је оно што нам треба сваки дан, а, нарочито, кад су овакви дивни празници, као што је данашњи празник Светих бесребрених љекара и чудотвораца Светих Сергија и Вакха, који са неба помажу свима који им се обраћају за тјелесно и душевно здравље. Нека свима нама, и свим људима који им се обраћају, буду на помоћи Свети бесребреници Сергеј и Вакхо. Овај дивни празник да буде свима вама на радост и нека да Бог да се овдје често сабирамо, да се молимо Богу за себе и за своје покојнике, за здравље и напредак нашег потомства“, поручио је на крају бесједе Преосвећени владика Јоаникије. Након Свете службе Божије Владика се са мјештанима Лукова задржао у дужем и срдачном разговору. Извор: Епархија будимљанско-никшићка
  4. Саопштење је потписао Протосинђел Никифор Миловић, секретар Епархијског Управног Одбора Епархије будимљанско-никшићке. Још једно реаговање поводом одлуке Европског суда за људска права Будући да заступник Црне Горе пред Европским судом за људска права у Стразбуру г. Зоран Пажин наново покушава да исконструише једно специфично виђење стварности и наметне га јавности, принуђени смо да реагујемо. Иако тврди да „као правник воли да се држи чињеница“, тешко је одупријети се искушењу и не примијетити да уваженом заступнику није јасно ко му је била противничка страна у спору. Наиме, Република Србија није учествовала као тужилац у спору против Црне Горе, већ је од самог Суда позвана да му помогне како би сагледао све релевантне моменте овог случаја без стављања на неку од страна у спору. Поред тога, Епархија будимљанско-никшићка није организациона јединица Митрополије црногорско-приморске, како произлази из Пажинових навода, већ сусједна епископија. Европска комисија је претходне године, у свом извјештају о напретку Црне Горе, указала на апсолутну пасивност црногорских државних органа у погледу повраћаја неправедно одузете црквене имовине послије 1945. године. Тако овом одлуком Европског суда за људска права није, нити је могло бити, укинуто право Цркве на повраћај њене имовине неправедно одузете послије Другог свјетског рата. Стављајући ван снаге прописе о повраћају имовине црквама и вјерским заједницама још прије више од седам година, Црна Гора није нашла за сходно да ово питање регулише и омогући дјелотворно остваривање овог права. Супротно досадашњој пракси, Европски суд је проглашавајући тужбу Епархије будимљанско-никшићке недопуштеном, пропустио да примијети да је у том смислу одговорност на Црној Гори, а не на подносиоцу захтјева. Из горенаведеног, јасно је да у доживљају стварности г. Пажина ипак доминира политика над правом, и да се поред свих нестварних конструкција можемо сложити у једном: ова одлука ће имати далекосежне посљедице за Црну Гору, али с напоменом да она остаје у обавези да регулише своје односе са Српском Православном Црквом, у истом обиму права како је то већ учинила са Римокатоличком Црквом, Исламском и Јеврејском заједницом, као и да неправедно одузету имовину у најскоријем року врати свим црквама и вјерским заједницама, исправљајући тако више од пола вијека нанесену неправду. Извор: ИН4С
  5. Фуриозна девастација сакралних простора, гробоскрнављење, непостојање претходних истражовања о стручне и јавне расправе, одношење стећака у Цетиње, скривање документације и негодовање мјештана и културне јавности представља, у најкраћем, драму под насловом ”Лапидаријум у шест чинова”. Узалуд сам ових дана покушавао да на сајтовима Министарства културе и Народног музеја пронађем Статут Народног музеја. Још узалудније сам покушавао да на сајту Владе пронађем Закључак бр. 06-997/3 од 17. маја 2012. године (не постоји податак да је Влада на 66. сједници од 17. маја ове године усвојила Закључак на који се позвао Народни музеј). Све то отвара бројна питања и недоумице, али и ствара сумњу о законитости поступка којим су, под плаштом наводне заштите, девастирани и локалитети и стећци у Бањанима и Пљевљима. Више су него проблематичне јавне изјаве Павла Пејовића, директора Народног музеја, и Лидије Љесар, помоћника министра културе које су изнијели на састанку са мјештанима у Бањанима. Двоје државних функционера су се, иако немају никаквих стручних додирних тачака са правном струком, упустили у правна тумачења одлука и поступака Народног музеја и на тај начин су, заправо, оголили суштину ствари, тј. чињеницу да су током незаконитог измјештања стећака из Бањана и Пљеваља на основу погрешних премиса извучени погрешни закључци и извршене катастрофалне радње које не само да нису у складу са основним принципима заштитарске струке него и дубоко вријеђају вјерска осјећања грађана. Пејовић наводи да ”стећци у Црној Гори немају никакву правну заштиту и да су у власништву државе”. Овдје се уочавају четири важна питања преко којих је пређено као да не постоје, а она су кључна за разматрање и решавање насталог проблема: 1) шта су стећци у смислу одредаба Закона о заштити културних добара? 2) да ли стећци спадају у покретне или непокретне ствари? 3) да ли стећци уживају правну заштиту? 4) да ли су стећци у државној својини? СТЕЋЦИ ИЛИ КУЛТУРНА ДОБРА? У Закону о заштити културних добара од 2010. године (”Службени лист ЦГ”, бр. 49/2010) не постоји појединачно разврставање покретних и непокретних културних добара. Водећи се Пејовићевом логиком неко би могао да тврди да ни цркве и манастир и друга културна добра немају правну заштиту, јер нису појединачно набројана у Закону. А то, наравно, није тачно. Законом је уведена општа подела културних добара и то на: 1) непокретна и 2) покретна и нематеријална културна добра. У непокретна културна добра спадају: културно историјски објекти; културно-историјске цјелине; локалитети или подручја (ст. 2. чл. 12.). У покретна културна добра спадају археолошки предмети на копну и под водом; антиквитети; покретни остаци архитектонских објеката; антрополошки, етнолошки, зоолошки, ботанички или геолошки премети или примјерци; предмети који су везани за историјске личности или значајне догађаје; обредни и предмети сакралног карактера; дјела ликовне или примијењене умјетности; рукописи, инкунабуле, књиге, публикације или документи; нумизматички и филателистички предмети; архивска, библиотечка или кинотечка грађа и музејски материјали и намјештај, музички инструменти и други предмети од посебног значаја (ст. 2. чл. 16.). У нематеријална културна добра спадају: језик, говор, усмено предање, усмена књижевност или други усмени изрази; извођачка умјетност; обичаји, обреди и свечаности; знања или вјештине везане за природу и свемир; култна и знаменита мјеста и традиционални занати и вјештина (ст. 2. чл. 17.). Министарство културе и Народни музеј до дана данашњега нису дали одговор шта су стећци у правном смислу ријечи. Да ли стећци за њих представљају покретне или непокретне ствари по Закону о својинско-правним односима (”Службени лист ЦГ”, бр. 19/2009.) како би могли да утврдимо да ли је ријеч о евентуалним покретним или непокретним добрима свеукупне баштине Црне Горе. Судећи по ставу 3. члана 19. Закона о својинско-правним односима од 2009. године стећци спадају у непокретности, али то стручњацима из умјетничке струке није сметало да их незаконито сматрају покретним стварима и то само ради одвајања од земљишта са којим су трајно били спојени и одношења на Цетиње. Ни од ранијег Републичког завода за заштиту споменика културе, а ни од садашње Управе за заштиту културних добара стећци на наведеним локацијама, ни поједично ни заједно, нису проглашени ни за покретна ни за непокретна културна добра нити су, пак, стављени под тзв. претходну заштиту. Очевидно је да стећци не представљају заштићена културна добра у смислу законских прописа. Из тога би се могао извући закључак да Министарство културе и Народни музеј нису прекршили Закон о заштити културних добара. Али, није тако. Прекршен је у једном дијелу не само тај закон него су драстично прекршене и одредбе других Закона и то првенствено Закона о својинско-правним односима, Закона о државној имовини, Закона о државном премјеру и катастру непокретности и други. ДЕВАСТАЦИЈА УМЈЕСТО ПРЕТХОДНЕ ЗАШТИТЕ Уколико су Министарство и Народни музеј сматрали да стећци представљају културна добра која је, ради јавног интереса, требало заштитити и очувати били су дужни да код Управе за заштиту културних добара иницијативом покрену поступак да се на стећцима на наведеним локацијама, и појединачно и заједно, успостави претходна заштита (чл. 20.), а ту иницијативу има право да поднесе свако правно или физичко лице (чл. 19.), а посебно државне институције о којима је ријеч. Они то нису урадили и у том дијелу су прекршили Закон о заштити културних добара. Такође, имали су могућност да се обрате и Центру за конзервацију и археологију како би се организовала истраживања локација са стећцима, али би заштита стећака могла бити само на лицу мјеста. У Одлуци Владе Црне Горе о организовању ЈУ ”Народни музеј Црне Горе” од 7. јула 2011. године (”Службени лист ЦГ”, бр. 44/2011) прописана је дјелатност те установе. Из те одлуке, као и након незаконитог одношења стећака у Цетиње, јасно се може закључити да управа Народног музеја стећке сматра ”музејским предметима”, а они то ниси и не могу бити ни по ком правном основу, а посебно не у цивилизацијском погледу. И не само то. Павле Пејовић је изјавио да је ријеч о ”напуштеним стећцима”. Зна ли се ко их је и када напустио и како су се тек сада ”културни посленици” сјетили ”напуштених стећака? Одакле се, ако су стећци напуштени, у протесту због небивалог гробоскрнављења и пустошења стећака појавио народ из тих крајева који се буни против таквих поступака државних институција? То је нова, у читавом низу, увреда на рачун грађана. Како су и чиме стећци ”девастирани”, како тврди Пејовић? Јавност није упозната да о томе не постоји званична студија нити је извршено стручно истраживање на основу којих би се могле износити такве тврдње. Девастација, и то најгрубља у многовјековној историји тих крајева и постојању тих стећака, извршена је, на жалост, од стране оних који су, искључиво у законским оквирима, дужни да воде бригу о култури у Црној Гори. Али, не скрнављењем њиховог култа, гробоскрнављењем, пустошењем и одношењем на Цетиње него пуном законском и стручном заштитом и то искључиво на лицу мјеста - у Бањанима и Пљевљима и то не од Музеја него првенствено и тек након одобрења од Управе за заштиту културних добара или Ценра за конзервацију и археологију. Музеј није имао законско право да односи стећке у Цетиње ”ради заштите” нити је, опет искључиво на основу важећих прописа, имао право да врши мјере заштите с обзиром да није ријеч о музејским предметима. С друге стране, јавна је чињеница да Музеј нема довољно стручних људи за предузимање таквих мјера. Да ли су Управа за заштиту културних добара или Центар за конзервацију и археологију издали конзерваторско-рестаураторске услове? Наравно да нису. А због сличне ствари у Манастиру Морачи је управо прије само два мјесеца смијењена Сњежана Симовић, тадашња директорка Управе за заштиту културних добара. Подсјећања ради, апологетска перјаница и ударна песница те смјене је, опет и опет, била Лидија Љесар. Зашто сада не помиње конзерваторско-рестаураторске услове? Једину активност коју је Народни музеј могао да предузме, а Министарство културе аминује, јесте покретање иницијативе за успостављање претходне заштите над стећцима код Управе за заштиту културних добара или код Центра за конзервацију и археологију. Међутим, то није учињено из јасних разлога: таква иницијатива би их омела у акцији девастације, пустошења и одношења стећака у Цетиње! А онда не би било ни пројекта ”Лапидаријум” за који су, по свему судећи, опредељена значајна новчана средства која, по старој пракси, у не малом износу припадају и ”извођачима радова” и великим стручњацима из области културе. ДРЖАВНА ИЛИ ПРИВАТНА ИМОВИНА? Имајући у виду изјаву мјештанина Велише Лалићевића да је неспорни власник парцеле са које су незаконито отуђени стећци онда никако не може стајати нити се као тачна може прихватити Пејовићева неутемељена тврдња да ”стећци немају никакву правну заштиту и да су у власништву државе”. Одакле онда Лалићевић са листом непокретности који је, на основу члана 53. Закона о државном премјеру и катастру од 2007 године (”Службени лист ЦГ”, бр. 29/2007. и 32/2011.) доказ о својинским правима на непокретности. Који је и какав лист непокретности имао Пејовић када је тврдио напријед изречено? Очигледно, никакав! И да ли се на основу мишљења директора Музеја, иначе по професији вајара, могу утврђивати, негирати или отимати својинска права грађана? У правној држави сигурно не, али некима још увијек није јасно да Црна Гора има своје законе који се, свиђало се то некоме или не, морају поштовати. Посебно је питање непоштовање законских прописа од оних који су дужни да штите законске одредбе. Посљедица таквог понашања је шира и заслужује не само најширу друштвену, моралну осуду него и покретање поступка за утврђивање кривичне или прекршајне, а обавезно и политичке одговорности. Законом о државној имовини од 2009. године (”Службени лист ЦГ”, бр. 21/2009.) је тачно прописано шта спада у државну имовину. Имајући у виду да стећци са наведених локација не спадају у заштићена културна добра, као и чињеницу да је тачком 15. става 1. члана 13. тог Закона прописано да држава ”располаже културно- историјским добрима ако нису у својини других правних или физичких лица”, лако се може закључити да стећци нису у својини државе. На основу ког прописа Пејовић и истомишљеничка му дружина могу да тврде да је ријеч о државној својини? ПРАВНА ЗАШТИТА СТЕЋАКА С обзиром да не постоји успостављена претходна заштита стећака, а ни проглашење стећака за заштићена културна добра онда се са пуним правом може констатовати да се на стећке, који се налазе на парцелама у приватној својини, примењују правни прописи из других области. Отуда је, у најмању руку, небулозна Пејовићева тврдња да ”стећци немају никакву правну заштиту”. А још је небулознија тврдња Лидије Љесар да су се ”парцеле на којима се налазе стећци сматрале ничијим и свачијим”. Наравно, само су такве небулозне премисе могле да доведу до скандалозног пустошења, гробоскрнављења и девастације како стећака тако и локација на којим се они налазе. Цивилизацијска су, а не само правна питања, о томе да ли данас у правном систему Црне Горе постоји нешто што не ужива никакву правну заштиту и да ли постоји нешто што је ”ничије и свачије”, а посебно када је ријеч о непокретним стварима? Како се истовремено за једну исту непокретну ствар може истовремено тврдити да је ”ничија и свачија” и да је ”у државној својини”? Ко је то, осим Музеја и Министарства, сматрао да је ријеч о ”ничијем и свачијем”? А ако је ”ничије и свачије” - онда како то може постати ”нечије”? Да ли су културни посленици сматрали да је довољно неку ствар сматрати ”ничијом и свачијом” и отуђити је без обзира на правне и друштвене посљедице таквог чина? На основу чега је Љесарева могла да тврди да је ријеч о ”ничијем и свачијем” ако то није утврђено у листу непокретности и ако, како је признала, ”није контактирано са мјештанима и власницима имања”. А зашто би контактирала са власницима имања ако је ријеч о ”ничијем и свачијем”? ТРГОВИНА НАД СТЕЋЦИМА Надгробни споменици, а и стећци као такви, спадају у ствари res sacra (сакралне ствари) и res extra commercium (ствари изван промета). Народни музеј и Министарство су им, мимо законске и правне логике, промијенили намјену не само тиме што су их насилно одвојили од цјелине и гробова које вјековима обиљежавају него и тиме што су их прогласили за res in commercio (ствари у промету). Од незаконито отуђених стећака су формирали ”Лапидаријум” у оквиру сталних музејских поставки. За пројекат формирања ”Лапидаријума” од стећака који нису у својини државе и Музеја су издвојена одређена новчана средства и она се, дакле, реализују на основу туђих, тј. неовлашћено отуђених ствар. Затим, грађани Црне Горе и страни посјетиоци ће морати да плаћају улазнице за посјету ”Лапидаријуму” и та средства ће, на основу незаконите употребе туђих ствари, бити уплаћивана Народном музеју. Ријеч је о својеврсном стицању новчаних добара на туђим стварима на незаконит начин посебно уколико се има у виду древно правило, важеће и данас, ex iniuria ius non oritur (из неправа не може настати право). ШТА ЈЕ РЕШЕЊЕ? Лидија Љесар је изјавила да ”стећци могу бити враћени једино ако се докаже да су на мјестима са којих су однијети биле гробнице”. Прво, да Љесарова ишта зна о стећцима онда не би саопштавала такве глупости. Нема стећака без гробова. Нећу да вјерујем да је под гробницама подразумијевала ове које се у савременим условима граде на Чепурцима. С друге стране, зашто брижни чувари баштине прво нису испитали шта се налази испод стећака, па тек након тога приступили пустошењу стећака? А и да су утврдили - опет не би могло по Закону, јер је ријеч о приватној својини. Чак и да је државна својина - опет пустошење не би било изводљиво по принципима заштитарске струке? Ко Пејовићу и Љесаревој даје право да народ Бањана лишава њихове баштине? А они које интересују стећци имају најлакше решење - умјесто пут под ноге, па у цетињски ”Лапидаријум” треба само промијенити правац, тј. пут под ноге, па у Бањане и Пљевља. Решење проблема који је направљен и који је попримио размјере скандала чији су главни актери они који Цркву годинама оптужују за ”девастацију” може бити веома једноставно ријешен и то само по законским прописима Црне Горе. Власници парцела, као и мјештани Бањана и Пљеваља, од Народног музеја имају право да захтијевају да се стећци у најкраћем року врате на своја вишевјековна мјеста. У захтијеву морају навести рок до када стећци морају бити враћени. У супротном, власници парцела имају право да покрену својинске спорове пред надлежним судом са захтјевом за изрицање привремене мјере: забрану презентације стећака у ”Лапидаријуму”. Такође, против одговорних у Народном музеју и Министарству културе и то Павла Пејовића, Бранислава Мићуновића, Лидије Љесар и НН лица из Министарства и Народног музеја треба поднијети кривичну пријаву због отуђења имовине. Неминовна је и политичка одговорност: смјена Пејовићеве и Љесареве. И, трећа, да власници и мјештани на основу члана 19. Закона о заштити културних добара покрену иницијативу за успостављање претходне заштите стећака на наведеним локацијама и њихово проглашење за заштићена културна добра која ће бити заштићена не само појединачно него и са припадајућом околином. Протојереј-ставрофор мр Велибор Џомић Извор: Епархија будимљанско-никшићка
  6. Састанку је, поред житеља Почековића, њиховог правног заступника, те директора ЈУ “Народни музеј Црне Горе“, под чијим руководством се спроводи овај пројекат и помоћника министра културе из области културне баштине, присуствовао и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Он је осудио поступак одношења дијела стећака из Кленка и Почековића, који је урађен без сагласности и претходног разговора са житељима поменутих мјеста, а будући и сам поријеклом из Бањана, тачније из Приградине, гдје се у порти цркве Светог Архангела Михаила, такође, налази репрезентативна скупина сличних надгробних споменика, који плијене својом величином и љепотом израде, Преосвећени владика Јоаникије је, обраћајући се представницима надлежних институција, казао: “Овдје је направљен велики гријех. Најприје сте стећке однијели на хајдучки начин, па тек сад желите да разговарате. Знате ли да су овдје повријеђена осјећања људи? Мало је рећи да је направљена девастација, учињен је велики гријех. Народ овдје зна своју историју, има своје памћење и дубоке коријене и са њим је немогуће манипулисати. Бањани су вјековима били препознатљиви по овом обиљежју“, истакао је Његово Преосвештенство. У разговору са мјештанима учествовао је и професор Павле Пејовић, директор ЈУ “Народни музеј Црне Горе“. Он је казао да стећци у Црној Гори немају никакву правну заштиту и у власништву су државе, а не нечије приватно власништво. Пројекат измијештања једног броја стећака на Цетиње Пејовић је образложио потребом да се они, на неки начин, обезбиједе и заштите од даље девастације. “Стећци које смо допремили на Цетиње биће обрађени, конзервирани и заштићени и имаће третман културног добра Црне Горе. Из тог разлога је и потписана одлука о преношењу стећака са ових некропола, која је усвојена на сједници Владе Црне Горе од 17. маја ове године “, рекао је Пејовић. Житељи Почековића и Кленка, али и Враћеновића, Ријечана, Броћанца и Велимља у којима постоје сачувани стари средоњовјековни надгробни споменици, а који су планом овог пројекта такође требали бити измјештани, револтирани су и неће одустати од захтјева да стећци буду враћени на локалитете на којима су вјековима постојали. “Гробље је овдје постојало вјековима. Пролазиле су овим крајем бројне војске, али никоме није на памет пало да дира гробове, небитно да ли су оронули или не, јер под тим плочама почивају нечије кости“, казао је Велиша Лалићевић, један од житеља овог краја са чијег имања су стећци однесени, а да га, како каже, нико није питао за дозволу. Током разговора са мјештанима, помоћник министра културе за област културне баштине Лидија Љесар је потврдила да нико из надлежних установа није конктактирао житеље и власнике имања, сматрајући да су парцеле на којима се налазе стећци „свачији и ничији, баш као и стећци“ који су пренијети на Цетиње. “Брига према њима није била на таквом нивоу да смо могли закључити да иза те бриге стоји власник коме тај стећак значи, па је то био разлог што смо их измјестили. Нијесмо дислоцирали надгробне споменике, већ само стећке, што значи да нијесмо оскрнавили ничији гроб. Уколико се догоди да смо приликом дислоцирања направили штету било ком власнику спремни смо да то надокнадимо“, поручила је Љесар, чија изјава да стећци могу бити враћени једино уколико се докаже да су на мјестима са којих су однијети била гробна мјеста, а што ће бити доказано на основу остатака костију и комплетне презентације и истраживања, је изазвала нарочити протест и љутњу присутних житеља. Извор: Епархија Будимљанско-никшићка
  7. Владици је саслуживало свештенство архијерејског намјесништва беранско-андријевичког и монаштво Манастира, а литургијском сабрању присуствовао је, у великом броју, вјерни народ беранског краја. Њима се архипастирском поуком обратио Преосвећени Епископ Јоаникије говорећи о сили животворног Крста Христовог и догађајима који се празнују на дан Воздвижења Часног Крста, великог празника Свете Цркве Православне. И цијела недјеља послије Крстовдана обиљежава се и прославља у знаку и слави Крста Господњег са којим је повезано не само страдање и смрт Христова него и Његово свеславно тридневно васкрсење. “Крст је постао знак не само Христових страдања, него и Христове побједе, Његовог славног васкрсења из мртвих, односно, знак цјелокупног Његовог дјела спасења рода људског, Његовог Јеванђеља, а тиме и наше свете вјере. Зато крстом знаменујемо свете храмове, украшавамо књиге и иконе и крстимо се кад год је за то прилика. Када се год молимо, крстимо се са великом пажњом и удубљивањем у тајне наше свете вјере“. “Крст Господњи пројављује своју силу, односно Христово страдање са којим се крст поистовјећује, већ на Велики петак, али не само на Велики петак него кроз сва времена, кроз сву историју Цркве, а тако ће то бити до скончанија свијета и вијека, и приликом скончанија овог свијета и настанка царства Небеског. По Јеванђељу Божијем, прво ће се појавити знак Сина човјечијег на небу како би хришћани знали да је прошло вријеме овог свијета и да настаје вјечност и вјечни живот у Царству небеском“, рекао је Владика будимљанско-никшићки. Слава Крста Христовог из оног свијета, из царства Небеског, према ријечима Његовог Преосвештенства, пројављивала се у овом свијету много пута. У Цркви се, нарочито, помиње појављивање Крста Христовог на небу када је цар Константин, до тада незнабожац уочи битке са својим супарником Максенцијем, узурпатором царске власти, видио знамење Крста Христовог на Небесима на коме је писало “Овим побјеђуј“. “Знамење крста се до тада поимало као знак срама, страдања, понижења и ужаса јер је у римској империји распеће на крст било предвиђено за злочинце и најстрашнију смрт, за оне који су се огријешили о римску царевину, а немају достојанство римског грађанина. Једно такво ужасно знамење се Христовом жртвом претворило у знамење славе и силе, побједе, избављења и искупљења, Дух Свети је подејствовао на душу Светог цара Константина и он је постао православни хришћанин, прихватио знамење крста којим је побиједио свог противника. Послао је, послије тога, своју побожну мајку Свету царицу Јелену у Свету Земљу да тражи Крст Господњи. Света царица Јелена је организовала, такорећи, археолошко ископавање, па се она може сматрати првим хришћанским археологом, и то највећим и најзначајнијим. Нашла је Крст Господњи и одмах се пројавила сила Крста Христовог – велике хришћанске светиње од које су почели да васкрсавају мртви, да бјеже демони и да се исцјељује свака немоћ и болест у народу. По угледу на тај догађај, у чију славу се патријарх јерусалимски попео на узвишено мјесто и, подигавши високо крст, њиме закрстио све стране свијета и ми данас у саборним храмовима држимо обичај да уочи Крстовдана вршимо службу воздвижења Часног и животворног крста Господњег.“ “Велики је значај овог празника, драга браћо и сестре, који је установљен поводом налажења Крста Господњег, али и још једним другим поводом. Када је Крст Христов био заплијењен од незнабожаца и однијет у Персију, па је византијски цар Ираклије повео војску, побиједио Персијанце и вратио свечано Крст Господњи у Јерусалим и то баш на овај дан. Више догађаја и више пројава силе Часног Крста празнујемо приликом овог празника, који се празнује по неколико дана прије и послије самог датума. И ова недјеља, послије Крстовдана, такође се прославља и обиљежава у знаку и слави Крста Господњег“. “Нека сила, дејство, моћ и слава Часног Крста буде са свима вама, са свим православним хришћанима, са овим свијетом који је Крстом Господњим искупљен, крвљу Христовом, жртвом Христовом искупљен, васкрсењем Његовим обновљен, прослављен и спашен“, поручио је, благосиљајући сабрани народ, Његово Преосвештенство Епископ Г. Јоаникије. Извор: Епархија будимљанско-никшићка
  8. Тим поводом дио овог плана је већ извршен (7. септембра 2012), када су на вандалски начин оскрнављена гробља у Почековићима и Кленку и знатно оштећени стари надгробни споменици које у дугом низу протеклих вјекова нико није оштетио ни премјештао, па ни окупаторске силе у својим налетима. Изражавамо најоштрији протест због насиља извршеног над завјештањима наших предака и скрнављења надгробних споменика, без обзира што се то чини под лажним изговором заштите и презентације културног блага. Насиље које је извршено над надгробницима у Бањанима срамотан је чин и нема никакве везе са УНЕСКО-вим пројектом Заједничке номинације стећака – средњовјековних надгробних споменика, коју спродводе Хрватска, БиХ, Црна Гора и Србија. Тим пројектом није предвиђено никакво дислоцирање, а камоли скрнављење надгробних споменика, што је у овом случају на најгори начин учињено. Напротив, један од циљева које заговара Заједничка номинација јесте задржавање аутентичног стања у коме се стећци налазе. И овога пута је власт демонстрирала непоштовање међународних норми и домаћег законодавства и кршење исконских обичаја о поштовању гроба и надгробног обиљежја. Скидање надгробне плоче са нечијег гроба је очигледан примјер затирања памћења, будући да се нарушава цјеловитост гробног обиљежја и споменик се измјешта из свог природног амбијента, чиме губи своју намјену. Најгоре је, ипак, што земни остаци – кости остају без свога обиљежја. Запрепашћује нас чињеница да они који су професионално позвани да чувају и његују културно благо Црне Горе, крше норме не само своје професије него и етичке норме које обавезују сваког човјека. Тако је то од искони чувано, а данас, у 21. вијеку, у коме се нарочито прокламује слобода сваког човјека, светиња човјековог гроба и надгробног обиљежја се ниподаштава и обезвређује. Позивамо Управу Народног музеја Црне Горе да у што краћем року врати однесене стећке. Истовремено позивамо вјерујући народ бањског племена да брани своја гробља и гробна обиљежја својих предака од скрнављења и незапамћене пљачке народног блага. Информативна служба Епархије будимљанско-никшићке Извор: Епархија будимљанско-никшићка
  9. Овом приликом је, поводом празника Преноса моштију Светог Александра Невског, кога Васојевићи од давнина поштују и прослављају као своју другу славу, одржан традиционални црквено-народни сабор. Преосвећеном Епископу је саслуживало свештенство архијерејског намјесништва беранског и монаштво манастира Ђурђеви Ступови, а у молитвеном сабрању учествовали су вјерници Виницке и околних села, као и они који су поријеклом из Васојевића, па, иако живе у другим крајевима Црне Горе, Србије и широм свијета, свој родни крај нијесу заборавили. Сабраном народу бесједом се обратио Његово Преосвештенство владика Јоаникије. Он је казао да за сваки народ дар од Бога јесу побожни владари, какве је и наш народ имао кроз историју. Подсјећајући шта је за јеврејски народ, његову државу и сам опстанак значио Свети цар Давид, а историја византијског царства утемељена је на личности побожног владара Светог цара Константина, Епископ будимљанско-никшићки је указао на значај који је за српски народ имао Свети Стефан Немања Симеон Мироточиви. “Он је утемељитељ, не само династије Немањића него и славне средњовјековне српске државе која је у Лимској долини имала јако упориште. У будимљанској Жупи једно вријеме, као млади краљ насљедник, столовао је Свети Стефан Дечански, велики чудотворац, чије благодатно небеско заступништво и дан-данас осјећамо у будимљанској Жупи. Руси ће потврдити значај кнеза Владимира, крститеља Русије, а нарочито Светог кнеза Александра Невског, оне свијетле личности, јарке звијезде у хришћанској васељени и свјетлила вјере православне, који се жртвовао због љубави према Богу и љубави према свом роду. Поживио је кратак људски вијек, свега четрдесет и три године, вријеме за које многи не учине ништа по чему би их било вриједно помињати, али, Свети Александар Невски, окренут љубављу према Богу, вјери православној и своме роду, утемељио је велику и моћну руску државу, која је касније постала словенска царевина, па и наша заштитница“. “Он се истакао као бранитељ вјере православне, бранитељ свог отачаства онда када су западни „витезови“, са благословом папе, ширили католичанство огњем и мачем по источним земљама. Кренули су и према Новгороду, Кијеву и Москви, али их је Свети Алексндар Невски силом Божијом дочекао и побиједио, одбио од свог отачаства, чинећи чуда од јунаштва. Могли бисмо се питати одкуда таква сила једном младићу, а њему је сила била у Богу и у вјери, вјера православна му је дала ту моћ и крила којима је закрилио своје отачаство, па се и дан-данас Свети Александар Невски поштује као заштитник руске државе, руске Цркве и руског народа“, истакао је Преосвећени Владика. Он је додао да Светитељи Божији имају благодат и милост од Бога да постану заштитници не само рода из ког потичу него и других вјерних народа. Племе Васојевићи, поред своје крсне славе, од давнина слави и Светог Александра Невског, чије име су припадници овог јуначког племена често призивали у тјескобама, биткама и невољама “Помоз Боже и Свети Лесендро“ – Свети Александре Невски, који им је више пута и помогао, па га зато прослављају као другу славу. “Диван је, драга браћо и сестре, овај сабор овдје у Васојевићима. Јесте да је био мало запостављен, али се Свети Александар Невски увијек помињао у Васојевићима, па и у оно комунистичко вријеме. Ево, хвала Богу, обнови се, у наше вријеме, овај дивни сабор на празник Светог Александра Невског, па га сваке године прослављамо у Лијевој ријеци, Андријевици или при неком другом храму, а ове године, захваљујући браћи Винићанима, дошли смо овдје, сабрали се поред ове обновљене светиње у Виницкој, завичају наших великих игумана Мојсија и Никодима Зечевића, да се Богу помолимо и сјетимо наших предака, великих духовника, јунака и војвода из Васојевића, али и да се трудимо, колико је могуће у овом времену, да идемо њиховим путем и не обрукамо их. Ако се угледамо на знамените личности из нашег народа и наше Цркве, на личности Светог Алексндра Невског и Стефана Немање, Мојсија Зечевића и Миљана Вукова, онда, сигурно, нећемо погријешити, јер ћемо знати да цијенимо своју вјеру и своје светиње, знаћемо да његујемо љубав и слогу међу браћом, да поштујемо кумство, пријатељство, своје рођаке, ближње и сваког човјека“. “Нарочито је то важно у овим временима свеопштих подјела, плитких интереса и велике себичности, када су људи спремни да, за ситни интерес, продају државу, отаџбину, вјеру, поштење, Цркву и све оно за шта се некада живот полагао. На тај начин, живећи само за свој лични, ситни, привремени интерес, не може се ништа добити, него се тиме ради за пропаст своју, своје части, образа и будућности свог дома и породице. Нека буде срећан и Богом благословен овај свијетли дан, дан славе и великог сабора, јер данас је велики сабор на Небу међу Светитељима, гдје Свети Александар Невски сија вјечитом Христовом свјетлошћу међу анђелима и Светитељима, а диван сабор је данас и на земљи, нарочито овдје у Васојевићима, јер се врши света служба Божија и милост Божија излива се на наше храмове и народ, призивамо љубав Божију, призивамо се Богу извору живота и љубави, а када се приближавамо Ономе Ко је извор живота и љубави, онда ће и нас обасјати радост живота и радост љубави Христове, која грије наша срца и наше домове“, бесједио је Његово Преосвештенство. Освештан је и пререзан славски колач, који су припремили житељи села Виницка. У име Црквеног одбора г. Небојша Зечевић, предсједник је дио славског колача предао г. Славку Бабовићу, који ће, са Црквеним одбором задуженим за градњу храма у Трепчи, Трепчањанима, њиховим пријатељима и свим Васојевићима, бити домаћини овог црквено-народног славља идуће године. Овом приликом Удружење Васојевића из Београда, на чијем челу је др Милија Зечевић, уручио је Његовом Преосвештенству Епископу Јоаникију Повељу у знак захвалности за велику архијерејску бригу о повјереној му пастви и напоре учињене на ширењу духовности на простору Епархије будимљанско-никшићке. Извор

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...