Search the Community

Суочен са неиспитљивим тајнама Божијим, данас заједно са Давидом кличем: "Како су велика дјела твоја, Господе! Веома су дубоке помисли твоје"(Пс 91, 5). Свезнајућим промислом Божијег домоуређења, Бога у Коме је и свака длака на глави човековој избројана (Лк. 12, 7), Који испитује бубреге и тајне човечијег срца (Јер. 17, 10), жребом својим и свештеним полагањем руку Ваше Светости и богољубивих архијереја, приброја мене најслабијег и најнедостојнијег лику прејемника свете апостолске благодати, лику епископа; да понесем крст благодатног апостолства међу повереним ми народом Божијим Петог континента. Тешко је речима описати оно што данас осећам. Можда би било најбоље прећутати о томе, али како да останем нем, када све проговара у мени? Свестан својих недостатака, а у исто време благодати Божије која немоћи и недостатке исцељује и допуњује, данас стојим пред Лицем Божијим, данас метанишем у срцу своме пред славом Његовом, пред речју Његовом, пред вољом Његовом која се отеловила и манифестовала у одлуци најсветијег Сабора наше Помесне Светосавске Цркве, да мене најмањег међу својом браћом призове овом најузвишенијем служењу. Остаје ми само да пред вољом Божијом и Светог Сабора ускликнем: Да је благословено! Нека све буде у славу Твоју Пресвета Тројице! И на добро Твоје Свете Цркве коју Ти Оче небески одреди као радионицу спасења, која је најјаснија слика онога ка чему си човека и свет призвао. Да Бог буде све у свему, преко Сина Твога Који крв Своју Свету проли за Њу, Невесту Његову, а Дух Свети испуни благодатном силом, да човек у њој постаје небеско биће, да постаје Богочовек по благодати. Вест о избору за епископа примих са свештеним трепетом, са помешаним осећањем страха и радости, али, више страха,сагледавајући пред собом позив који ме очекује. Стојећи пред чињеницама својих слабости и оскудности у врлинама, своје младости,свога ограниченог знања и искуства, знајући да епископско служење потребује херувимско-серафимску видовитост и чистоту, Христолико смирење, уплаших се одговорности и бремена која моја нејака плећа треба да понесу. У тајности срца колебах се, делећи са Господом свој страх при самој помисли о томе како ћу ја ништаван да се прихватим, да примим толико поверење које ми указује Света Црква, узводећи ме на овај највиши степен свештенства. Али, чух одговор у срцу своме:"сила се моја у немоћи пројављује" и "доста ти је моја благодат" (2 Кор. 12,9). Окрепивши се, сабравши се,положих све своје бриге и сву своју наду на Господа који рече "Рука ће моја бити једнако са њим, и мишица моја крепиће га" (Пс. 88, 21). Утешивши се овом благовешћу јеванђељском, да је сва снага наша у Господу (Пс. 28,7), прихватио сам ово ново послушање коме ме призва Христос преко Своје Свете Цркве, а које примих данас полагањем руку Ваше Светости и богољубивих архијереја наше Свете Светосавске Цркве, преко којих ме је божанствена благодат оденула у епископско достојанство. Посматрајући мој животни пут до овога узвишеног духовског тренутка, сада већ јасније препознајем прст Божији, који је одредио да моје монашко послушање по благослову и потреби Цркве проведем баш уз епископа и у служби епископу. Иако сам много пута желео и тражио од свога епископа да се повучем у вољени манастир Пустињу, где сам и замонашен, ипак се моје монашко послушаније по потреби Цркве наставило у епископији. Ово послушање, сада верујем по промислуБожијем, дало ми је прилику да се изблиза упознам са свакидашњим крстом епископског живота, његовог служења. Епископски живот јесте непрестано бденије – духовни надзор над повереном му епархијом. Увек у знаку служења, давања себе, у голготско – васкрсном кретању, у трпљењу многих удараца, у родитељском старању о свакој души, непрекидном жртвовању себе, ради своје пастве, ради Цркве Божије. Због овога, благодаран сам Господу што ми је омогућио да сагледам изблиза крст епископски да бих могао да га данас трезвено примим. Благодаран сам Богу за благослов којим ме је даривао да узрастам духовно уз искусног монаха – епископа, мога духовног оца и учитеља, Епископа ваљевског Г. Милутина. Шта рећи о моме духовном оцу и учитељу? Најпре благодарим Вам, Преосвећени Владико, на очинско – мајчинској љубави и разумевању, које сте увек имали према мени. Благодарим Вам што сте ме духовно родили, постригавши ме у ризу анђелског образа. Што сте ме полагањем руку провели кроз ниже степене свештенства до овог најузвишенијег. Благодарим Вам што сте несебично улагали у моје духовно и академско усавршавање, шаљући ме на студије у велико духовно училиште Свето-Тројицку Сергијеву Лавру у Русији, а затим у земљу мога рођења, на Грчки Богословски факултет у Сиднеју у Аустралији, омогућивши ми поред богословских знања и потпуније сагледавање Истока и Запада.Благодарим Вам и за благослов да, иако кратко, боравим на Светој Гори, да се упознам са опитним богословљем наше исихастичке баштине. Ви сте мој узор! Ви сте моја икона епископства! Благодарим Вам за сву љубав и стрпљење. Дани, које сам провео поред Вас у послушању, остаће дубоко урезани у моме срцу и сећању.Нека Вам Господ подари изобиље здравља и снаге да Му наставите да служите чисте савести и живота као и до сада, на добро Свете Цркве и светог народа Божијег поверене Вам Епархије ваљевске. Долгоденствујте Свети Владико! Благодарим Богу за благослов, који ми је подарио, да под омофором Епархије ваљевске узрастам поред ћивота два највећа духовна горостаса српска, два стуба Православља новијег времена – Светог Николаја Српског и Преподобног Јустина Ћелијског, код којих сам долазио на духовно окормљење, а поред чијих Светих моштију сам рукоположен најпре за ђакона, а затим за презвитера. Њихов пример и богословље ће ми увек бити звезда водиља у моме животу. Благодарим и свем монаштву и свештенству, као и благоверном народу богомспасаване Епархије ваљевске за сву љубав и подршку. Сви ћете увек бити у моме срцу, у мојим мислима и молитвама. Овом приликом просим и Ваших светих молитава. Благодаран сам Богу и за време које сам провео на постдипломским студијама у Аустралији, које ми је омогућило да се ,поред академских знања, и упознам још интимније са унутрашњим животом наше Цркве на тим просторима. За ово искуство сам неизмерно благодаран Његовом Преосвештенству новоизабраном Епископу источно – америчком Г. Иринеју, доскорашњем Епископу Митрополије аустралијско – новозеландске, који ме је, као јерођакона у то време, често водио са собом приликом својих каконских путовања широм Митрополије. Трезвено примајући на себе ново послушање, знајући да немам чиме да се похвалим осим својим слабостима, сву наду своју полажем на Господа, на Пресвету Богородицу– заштитницу епископа, чији образ носе на својим грудима, као и на све Свете Божије угоднике. Верујемо да је данас, када се служи света Духовска служба,Пресвета Богородица са ликом свих светих заједно са нама сабрана у овој духовној Горњици, где се рукоположењем тајанствено обукох у силу с висине, примајући од Духа Светога благодатни удео апостолства. Пламени педесетнички језик, који данас сиђе на моју недостојност, треба да нас подсећа да благовест Јеванђеља Христовог, која јесте програм проповеди свакога епископа у месту које му Дух Свети одреди да служи, не припада ефемерном духу хоризонталне философије огреховљеног света, не црпи своју снагу у речи силогистичке и софистичке креативности, већ увек и свагда у духу и сили благодати Божије, која истинује, а тиме и оживљава и спасава онога који је духовним чулом прима (1 Кор. 1 - 30). Имајући све ово у виду, молим се Господу да ми подари непорочно епископство међу народом својим, који ми Црква Христова поверава. Народ, који могу двоструко да назовем својим – својим по благодати која нас у Христу чини једним, а исто тако по томе што сам од истог народа и поникао, познавајући његов живот, уздахе и потребе у далеком расејању. Обраћајући се сада Вама, својој будућој пастви, свестан сам са којим искушењима се суочавате као Православни Хришћани, живећиу секуларном друштву и окружењу у ком се многе моралне норме и традиционалне вредности доводе у питање. Међутим, оно што нас радује јесте да је Господња земља и све што је на њој (Пс. 24, 1), и да Бог жели да се сви људи спасу и да дођу у познање истине (1 Тим. 2, 4). Због овога верујемо да је наш народ, који се обрео далеко од своје земље у дијаспори, промислом Божијим призван да буде светлост своме окружењу. Свето Православље је со земљи, квасац вере и наде свету и друштву који су све више духовно дезоријентисани, који се даве у неуспелим покушајима дефинисања човека, остварења човека. У свету где више мира нема, Православна Црква је призвана да буде путоказ ка једином извору мира–ка Богочовеку Христу – Цару мира. А најјача наша проповед била је и биће увек наш живот хришћански. У контексту реченог, свестан сам и ране раскола, који доноси неслогу и неповерење међу браћом у Аустралији. Свестан сам колико је молитава, мукотрпног рада и напора уложено од стране свих мојих претходника на Петом континенту, као и целокупног сословија наше Светосавске Цркве да се превазиђе ова вишедеценијска подела. Из овог разлога, позивам са овога светога места, из Саборног храма Светог Архистратига Михаила,из града Пресвете Богородице, а из седишта Светосавске нам Цркве, сву завађену браћу да се измиримо, да се окупимо око Трпезе Господње, око исте Чаше, да заборавимо на међусобне увреде и парнице. Да не буде више међу нама раздора ни спомена о раздору, већ, како каже Свети апостол Павле, да будемо утврђени у истом разуму и истој мисли (1 Кор. 1, 10), а ово ћемо постићи ако усвојимо Духа мира, ако постанемо синови мира. Не жалостимо Светог Саву и не дозволимо да његово духовно око оплакује наше поделе. Све Вас поздрављам, радујући се, ако Бог да, нашем скором виђењу. Желим овом приликом да се сетим мојих дивних и првих учитеља у науци Божијој, чијим молитвама јесам данас што јесам, мојих драгих и вољених родитеља Вељка и Јање. Они су ми у срце семе Христово посејали још као детету. Остали су за мене жива икона какав Христов човек треба да живи на овој земљи. Жао ми је што нису из оправданих разлога могли данас долетети из Аустралије и учествовати у овој радости, али су сигурно молитвено и мислено овде са нама. Нека Вас Господ благослови и оснажи, драги моји родитељи, да му до краја будете верне слуге и као такви уђете у радост Његову. Благодаран сам и свој својој фамилији, као и кумовима који су данас овде, а посебно моме драгом брату протођакону Петру, који је допутовао из Аустралије да буде данас овде у име наше породице. Желим да се сетим и заблагодарим свим својим добротворима, који су се морално и материјално старали за мене током мога школовања на Цетињу и Сергијевом Посаду у Русији. Нека Вас Бог за све награди и изобилно дарује Својим небеским благом! Поздрављам драгог ми у Христу духовног ослонца још из раних студентских дана, јеромонаха Варнаву, духовника манастира Раковац. Нека Вас Господ за све награди! Поздрављам и благоверни богомољни народ, који се данас овде сабрао са свих страна. Помените ме у светим молитвама! Благодаран сам, ево већ сада, и своме свештенству, које је допутовало из далеке Аустралије да буде данас са мном, да ме подржи као свога новог архипастира. Молим се Богу да Свето-игњатијевски, кроз садејство, будемо инструмент угодан Богу. Да ми будете струне подршке и да не презрете моју младост. Радујем се што ми је Бог подарио Вас, драги ми оци, достојне посленике Његове, да заједно са Вама и међˋ Вама,благовестим пријатну годину Господњу међу драгим и срцу нам свима блиским повереним стадом Божијим. Благодарим и мојим професорима моје прве Алма Матер, драге ми Цетињске Богословије на челу са Митрополитом Амфилохијем, Владиком Јоаникијем, Владиком Јованом Ћулибрком, који су данас овде, као и свима осталим професорима који су учествовали у мом личном и богословском формирању. Посебну благодарност дугујем и Епископу Атанасију (Јевтићу) за стручне савете и смернице током писања и одбране научне дисертације о преподобном Јустину Поповићу. Благодарим уваженим професорима са Православног богословског факултета у Београду, професорима Московске Духовне Академије, као и професорима Православног Грчког Богословског Факултета Светог Андреја у Сиднеју, који су сви допринели да се дубље упознам са истинама наше свете вере. Ваша Светости, драги Првојерарху наше Свете Светосавске Цркве Г. Иринеју, примајући овај свети жезал из Ваших архипастирских руку,свестан сам да примам, не само видљиви знак епископске власти поучавања и исправљања, везивања и одрешивања, већ и велику одговорност за душе које ми се данас поверавају. Зато, Вас и браћу ми архијереје молим, да принесете своје молитве Господу за моје епископство, да се оно уподобљава икони епископства Пастироначалника нашег ГосподаХриста, Великог Архијереја Цркве, Кога Свети апостол Петар назива „Епископом душа наших“ (1.Петр. 2, 25), Који није дошао да Му служе, већ да буде свима слуга(Мт. 20, 28). На крају, као и на почетку, желим да завршим своју реч доксологијом хвалебне благодарности Свемогућем и Свезнајућем Богу у Тројици, Оцу и Сину и Светоме Духу, служећи се устима Давидовим: "Хвали, душо моја, Господа. Хвалићу Господа за живота свога, пјеваћу Богу својему докле постојим" (Пс. 145, 1-2) Амин! Извор: Епархија ваљевска

После призива Светога Духа, кад су сва деца потврдили учешће речју Амин, прешло се у црквену салу на послужење. Први часови веронауке и српске историје одржали су свештеници Петар Дамњановић и Владислав Шиповац, као и ђакони Дејан Милошевић и Веселин Сворцан. Радило се у три групе. Деца су упијала речи Светога и Божанскога Писма учећи о стварању света и човека, о Господу Богу који нас све воли и призива у Своју заједницу, тј. Цркву, као и о пророку Мојсију и десет Божјих заповести. Кроз дијалог са децом предавачи су пренели православно схватање живота где Господ Бог позива свакога човека да се придржава заповести Господњих ради вечнога живота и спасења. Час српске историје је захватио светородну лозу Немањића и њен најлепши изданак - Светога Саву, првог српског архиепископа, коме је и храм у Гринзбари посвећен. Деца су изнела своја искуства у смислу да некад доживљавају тешкоће у свакодневном животу због лоше слике Срба у данашњем друштву, али су поносно кренули са часа са знањем да је српски народ имао многе великане и просветитеље који су ударили чврсте хришћанске темеље у српској историји. Ручак и ужину су спремиле вредне чланице Кола српских сестара "Огњена Марија" - Гордана Станимировић, Весна Кашемовић и Невенка Шиповац, а помагали су им Недељко Божић и родитељи из Кизбаре и Рокбенка који су били са својом децом. Многоочекивана радионица (Art & Craft) испунила је срца младих Срба и Српкиња који су бојили, цртали и украшавали иконе светитеља и светих догађаја из повести спасоносног живота Господа нашег Исуса Христа. Под вођством спремне председнице Савеза кола Српских сестара, гђе Милице Козлине из Сиднеја, деца су показала добро познавање православне иконографије. Ореоли око светитеља били су златом украшени, светла боја одежди као и благи ликови светитеља задивили су и одрасле који су помагали. Инспирисани предивним живописом у самом храму Светога Саве, сва деца су положила свој први задатак. Не смемо изоставити чланицу СКСС Славицу Јеремић и младу чланицу СОYА-е, Радмилу Савић које су радиле са децом и обавиле регистрацију и вршиле надзор целога дана. Дечјег летовалишта никада није било без песме и игре, а први дан Кампа је био спој српског и аустралијског. Наиме, деца су научила и отпевала прве строфе Светосавске химне "Ускликнимо с љубављу", као и божићну песму "Ој бадњаче, бадњаче". Млади гласови су се брзо претворили у мали дечји хор захваљујући труду сестре Милице Козлине. А спорт? Ту су се деца вратила "домаћем" терену, играјући крикет на прелепој порти поред цркве. Час крикета је водио парох Владислав Шиповац, који је и сам некада играо овај "џентлменски" енглески спорт као дете у овој предивној земљи. Пред растанак за први дан дечијег летовалишта, или летње школе, деца су своје радове представила једни другима и разишли се у миру, једва чекајуци да се поново састану у Кизбари, у храму светог архиђакона Стефана. Светосавско летовалиште је настављено у цркви св. архиђакона Стефана у Кизбари, 25. децембра 2012. Деца широм Мелбурна су прво упалили воштанице у светоме храму где је служен акатист Пресветој Богородици. Деца су „једним устима и једним срцем" одговарала на песме посвећене Богомајки речима Алилуја и Радујсја Невјесто неневјестнаја. Пре примања благослова од старешине храма, проте Чедомира Видеканића, предводник кампа, о. Владислав Шиповац је позвао децу да се поклоне икони Богородице, што је била припрема за данашња предавања која су била посвећена великом предстојећем празнику, Рођењу Христовом. У три учионице деци је излагано о Рођењу Христовом, спасоносном догађају за цело човечанство, да је рођен у Витлејему, да су га мудри и прости људи дочекали у свет и да је Господ тај које је дошао у свет да донесе мир, радост и спасење. У наставку, деца су учила о древним божићним обичајима који су богати у српскоме народу, и притом им истакнуто да ми у Аустралији и даље можемо и морамо одржати ове обичаје наших предака, па и у врелој и сунчаној Аустралији. И овога пута предавачи су били о. Милић Ракић, о. Владислав Шиповац, ђакон Дејан Милошевић и његова супруга Нада, свршени педагог. Радост на претходној радионици украшавања икона је била сенка радости данашње радионице када су деца узела да праве своје бројанице. Сестра Милица Козлина је свима објаснила да се бројанице праве са 33 свезака, на сећање на 33 године које је Господ Исус Христос провео на земљи, и онда предала деци да по своме избору украсе конце. Од велике помоћи су биле ђаконица Нада Милошевић и чланица СОЈЕ Горица Аврамовић. Нека ових неколико фотографија опише атмосферу деце учесника. Пре и после радионице деца су вежбала божићне песме уз помоћ професионалног диригента хора "Корнелије Станковић", Сање Дрљача. Одмах се запазио напредак. Млађи су постали храбрији и гласнији, а старија деца им пружали подршку, све са надом да ће се први камповски концерт успешно да одржати у четвртак 27. децембра у цркви Свете Тројице у Брансвику. Морамо похвалити вредне чланице КСС "Жене мироносице", под вођством протинице Ђује Видеканић, које су припремиле храну за децу, свештенство и остале. И порука деце? "Оче, једва чекамо да стигне јутро да се окупимо у Рокбенку, новој светињи српској..." Четврти и завршни дан Светосавског летовалишта за 2012. годину одржан је у мелбурншком Саборном храму Свете Тројице у Брансвику, 27. децембра 2012. Молитва благодарења је принесена Господу Богу, а деца су на молитве одговарали гласније и храбрије, што се дало видети из дана у дан. Камп је настављен са часовима у три групе, где су предавачи,протојереји-ставрофори Мирослав Хаџи-Поповић и Петар Дамњановић и протонамесник Владислав Шиповац, говорили о Васкрсењу Христовом и о нашем учешћу на светој Литургији, и изнели резиме историје српскога народа у 20. веку и њиховог доласка у Аустралију. Вредне сестре КСС "Мајка Јевросима" спремиле су посни ручак. Деца су имала прилику и да "на кашику" нешто поједу, неки први пут ван својих кућа. Посебну захвалност упућујемо гђи Бранки Лукић и сестрама, као и председнику ЦО Светозару Михајловићу који су неуморно радили око дочека и прихвата деце. Радионица у Брансвику је деци поново пружила прилику да нешто корисно направе својим рукама. Тесто за славски колач и украсе за децу је припремила сестра Милица Козлина уз помоћ протинице Јелене Поповић, а затим су њих две показале како се праве и састављају разни мотиви за украшавање славског колача не изостављајући славски печат ИС ХР НИ КА. Пажљиво пратећи излагаче, деца су прионула на израду својих украса за славске колаче. Неки су украшавали крстове, неки српске грбове, девојчице су се трудиле око цветова и птичица као и плетеница. Сви су нешто допринели да се два славска колача украсе. Неколико фотографија славских "шара" наше деце дочараће атмосферу 4. дана Кампа. Поред сестре Милице Козлине, радионицу је водила и млада Горица Аврамовић из СОЈЕ, а присутни родитељи су прискочили да такође помогну. После додатних вежби, деца су тачно у 16,30 ч. својим родитељима и пријатељима представил оно што су научилА на Летовалишту 2012. године. Позвали су све присутне да устану и очитају Оченаш. Онда је најмлађа група ученика отпевала песму "Кажи мени, ђаче учениче", а остали су одговарали на питања из веронауке која је постављао предводник Кампа о. Владислав Шиповац. Свима присутнима се обратила сестра Милица Козлина захваливши родитељима на поверењу, а за децу је рекла да су била добра и да ће, ако Бог да, бити будуће вође наше заједнице. Следиле су песме "Ој бадњаче, бадњаче" и "Божић, Божић, благи дан". Као деца Светога Саве и учесници Светосавског летовалишта, програм су завршила химном "Ускликнимо с љубављу". Будући поздрављена бурним родитељским аплаузом, деца су примили своја сведочанства, а као поклон свима је уручена црквена књига, као и фотографије са сваког дана овогодишњег Кампа. "Све је свето и честито било и миломе Богу приступачно...", па настављамо и током године и догодине у ово доба. Предавање Младена Спасића У четвртак 20. децембра у сали ЦШО Свете Тројице у Брансвику омладина Мелбурна имала је изузетну прилику да присуствује предавању из историје младог наставника Младена Спасића. У организацији омладинског удружења "СОЈА", чији је и Младен члан, предавање је било насловљено "Српски идентитет и историјски смисао". Предавање се састојало од дискусије у вези идентитета српског народа и како се тај идентитет развијао кроз историју, од критика претпоставки о српском идентитету и закључака о развојном процесу. Дефинисани су концепти идентитета, нације и историје и критички преиспитани како се ти појмови уклапају у наше историјске наративе, почев од 6. века и закључно са 19. веком. протојереј-ставрофор Милан Милутиновић Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска http://www.spc.rs/sr/australija_srpska_crkva_mladi

У протеклих неколико недеља у медијима, посебно на Интернету, поново се појављује мноштво непроверених, нетачних и често злонамерних текстова везаних за судски спор којим Српска Православна Црква у своје окриље враћа тренутно узурпирани манастир Нови Каленић код Канбере. Тим поводом Митрополијски управни одбор Митрополије аустралијско-новозеландске Српске Православне Цркве жели да нагласи следеће: 1. Управа Имовинског повереништва манастира Нови Каленић тврди да делује у име тзв. „Слободне српске православне цркве“ али нема апсолутно никакве везе са оригиналном Слободном српском православном црквом која је пре неколико деценија постојала као привремени плод несрећних времена и још несрећнијег раскола који је тада задесио Српску Православну Цркву. Раскол је литургијски превазиђен на Сретење Господње, 15. фебруара 1992. године када су Литургију помирења заједно служили блаженопочивши Патријарх српски Павле и Митрополит новограчанички Иринеј. Тиме је, уместо Слободнe српскe православнe црквe, настала Митрополија новограчаничка која се вратила у окриље Српске Православне Цркве. 2. Митрополија аустралијско-новозеландска Српске Православне Цркве је наследник бивше Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије новограчаничке и бивше Епархије аустралијско-новозеландске. Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве од 10. маја 2011. године Митрополија аустралијско-новозеландска је установљена уместо тих бивших двеју паралелних епархијâ Српске Православне Цркве. 3. Управа Имовинског повереништва узурпиралa je манастир Нови Каленић и покушала да га oдвоји од Српске Православне Цркве и њених верника и уступи га јурисдикцији канонски непризнате тзв. „Истинске Православне Цркве Грчке“, у мору међусобно посвађаних фракција познатој као „Синод у опозицији“ и „Кипријановци“. Та „црква“ створена је 1984. године у Грчкој када се једна група расколника одвојила од такође расколничке дружине тзв. „Авксентијеваца“ и основала „Синод у опозицији“, како се и данас званично представља у јавности. Ово тело није у јединству са Православном Црквом. 4. Управа Имовинског повереништва, под покровитељством те „Истинске Православне Цркве Грчке“, тј. „Синода у опозицији“, тј. „Кипријановаца“, најавила је недавно да намерава у храму Светог Саве у манастиру Нови Каленић, на сâм празник Светог Саве, за свог „Владику“ да устоличи извесног Енглеза, Амброза Баирда (Ambrose Baird), обраћеника у “православље“ из Лондона. Митрополијски управни одбор још једном подвлачи да је Црква овај спор покренула тешка срца, након што је управа Имовинског повереништва одбацила обавезу да цркву Светог Саве у манастиру Нови Каленић држи у повереништву за верне Православне Србе. Митрополијски управни одбор подсећа да је са прошлогодишњег Сабора Митрополије аустралијско-новозеландске упућен јавни позив целој овој групи да се са покајањем врате Српској Православној Цркви која ће их са радошћу дочекати и примити. Митрополија је захтевала да странке иду у процес „Судске медијације“ како би се спор разрешио. Управа Имовинског повереништва се опирала овој иницијативи. Суд је прихватио предлог Митрополије и наредио странкама да учествују у процесу медијације. Митрополија је учествовала у медијацији са директорима Имовинског повереништва у покушају да се спор разреши и парница оконча. Нажалост, не само да су сви наши позиви на покајање, повратак и помирење са Црквом, били игнорисани и одбачени, него се овим сада најављеним ”устоличењем” господина Баирда за ”епископа”, уместо њиховог канонског српског Владике, коначно и јавно раскринкала намера да се манастир Нови Каленић трајно отме од српског народа и Српске Православне Цркве. Ми и даље остајемо у нади да ће се планери и организатори овог бласфемичног скупа у међувремену дозвати памети и одустати од своје намере и даљег скрнављења манастира Нови Каленић, као и да ће се вратити Православној вери и Српској Православној Цркви. Но исто тако остајемо решени и да свим снагама бранимо и чувамо како имовину тако и углед Српске Православне Цркве и да се боримо за право да манастир који су подигли православни Срби остане светиња православних Срба. у Сиднеју, 7. децембра 2012. године Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_mitropolije_australijskonovozelandske_0

Иако је ова мисионарска парохија у Лангварину посвећена светом Василију Острошком, вјерници ове светиње су годинама прослављали светог Стефана Дечанског. Као што је свети Стефан Дечански био протјеран, тако су и вјерници ове заједнице били приморани да напусте своју светињу у којој су се годинама окупљали на заједничкој молитви. Протјерани су од своје браће који због власти и материјалне користи постадоше туђинци, а вјерни народ би приморан да се сели и поново гради оно што је некад имао. Тако Божијим промислом и са благословом владике Иринеја, трудом и радом овог мученичког народа изниче нова светиња, мисонарска парохија светог Василија Острошког. Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Владика Иринеј уз саслужење протојереја-ставрофорâ Недељка Милановића, пароха ове мисионарске парохије, и Милана Милутиновића, администратора парохије светог Стефана Дечанског, као и ђаконâ Немање Мрђеновића, Дејана Милошевића и Веселина Сворцана. Пјевницу је водио ипођакон Драган Рајчевић. На почетку свете Литургије, владика Иринеј је рукопроизвео г. Невена Рашковића у чин чтеца. Владика Иринеј се обратио сабраном народу указујући на живот Светог Стефана Дечанског као примјер истинског хришћанског живота, испуњеног постом, покајањем и молитвом. Живећи таквим подвижничким животом који чисти човјека од сваког гријеха и прљавштине, годинама ослијепљен, свети Стефан је Божијом вољом и молитвама светог Николе опет прогледао. Свети Стефан Дечански прогледавши и духовним и физичким очима враћа се из Цариграда у Србију и постаје Краљ. Ипак на крају свог живота умире као мученик од руке свог сина Душана. Задужбина краља Стефана Дечанског је манастир Дечани у коме почивају његове свете мошти. После ломљења славског колача услиједила је и гозба љубави, коју припремише вриједне вјернице ове парохијске заједнице. Дружење се наставило на црквеном имању гдје се вјерни народ окупио око свога Епископа који се, као њихов духовни отац и архипастир, потрудио да свакога саслуша и својим ријечима посавјетује и духовно окрјепи. Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

У пропутовању кроз Србију, отац Раде није могао а да не посети Епископа ваљевског Господина Милутина, под чијом је пастирском палицом у Аустралији служио Богу више од три године, у време када је Епископ Милутин био Епископ Епархије аустралијско-новозеландске. Због великог залагања на оснивању Колеџа Светога Саве у Сиднеју, Епископ Милутин одликовао га је напрсним крстом. Његове заслуге су велике и на пољу парохијског деловања, рада са омладином и одраслима и рада на украшавању унутрашњости храма. У резиденцији Епископа Милутина, прота Раде је у домаћој атмосфери, наздрављајући онако како то Срби чине, провео једно пријатно поподне разговарајући и присећајући се времена када је Владика Милутин био у Аустралији. Православље Србије и Ваљева прота Раде је доживео на најбољи могући начин у друштву Епископа Милутина који му је приближио домаћи дух наше вере. Видевши капелу Светог Јована Крститеља у Двору Владике Милутина, као и друге светиње, прота није скривао своје одушевљење фрескописом и другим лепотама. Када се томе дода и лепо осећање које је доживео у присуству браће у Христу, овај Божији дан, као ново искуство православља, прота Раде ће понети у Аустралију, и надамо се, пренети нашим Србима на том континенту. Саша Максимовић, ђакон Извор и фотогалерија: Епархија ваљевска

У раду панела 20. октобра 2012. године учествовали су Његово Преосвештенство Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске г. Иринеј, амбасадор Републике Србије у Аустралији г-ђа Неда Малетић, национални председник SOYA г. Јанко Николић, национални подпредседник SOYA г. Предраг Сребро, као и свештеници Ђорђе Веселиновић и Миодраг Перић. Конференција је била фокусирана на стратешком планирању, краткорочним и дугорочним циљевима које је SOYA поставила за 2013. годину. Чланови су се сложили да је потребна чвршћа комуникација између одбора на нивоу аустралијских држава. SOYA ће издавати билтен, који ће излазити тромесечно. Билтен ће обавештавати чланове о прошлим и предстојећим активностима. SOYA ће редовно ажурирати своју интернет презентацију и информисати чланове о важним догађајима. SOYA је првржена циљу да буде и остане транспарентна и отворена организација. Чланови су се сложили да је важно повезавње са истакнутим припадницима аустралијске заједнице. Његово Преосвештенство Епископ Иринеј истакао је да би сваки одбор требао одржати састанак са министром за мултикултуралне односе у тој држави. Чланови настоје да успоставе чвршћу везу са државним институцијама, у циљу афирмисања српске заједнице, вере, културе и традиције. Многе успешне етничке организације су дубоко интегрисане у аустралијски друштвени миље и имају чврсте везе са другим локалним заједницама, што треба бити циљ и српске заједнице, на индивидуалном и колективном нивоу. SOYA планира да организује камп за омладину током следеће године. Циљна старосна група за камп биће тинејџери и млади између 20 и 30 година. Камп ће укључивати рад на индивидуалним и групним вештинама, духовне разговоре и предавања. SOYA ће се ангажовати у раду са омладином српских локалних заједница, организовати посете црквама, спортским клубовима и српским националним удружењима. Важно је да наши млади људи знају о активностима и циљевима организације и да својим учешћем допринесу даљем напретку и развоју српске заједнице у Аустралији и Новом Зеланду. Ове године, SOYA је успоставила Национални саветодавни одбор. Истакнути појединци, свештенство Српске Православне Цркве и стари чланови држаће позиције у одбору који ће имати искључиво саветодавну улогу. Бранко Панић, партнер у консултантској фирми Deloitte и велики пријатељ SOYA -е, потврђен је као први члан Националног саветодавног одбора, а најављено је учешће и неколико других појединаца, чије ће учешће бити ускоро и званично потврђено и објављено. SOYA ће, уз присуство истакнутих лидера заједнице у Савету, ојачати своју стратешку позицију и уз ентузијазам и иновативност и даље остваривати успешне резултате, уз сложно заједничко деловање, успешне хуманитарне пројекте, очување вере, неговање богате српске културе, поспешивање образовања и наслеђа нашег народа. Као што је то чинила и до сада. По завршетку конференције у суботу вече, вечерње богослужење је одржано у цркви светог Лазара у Александрији, Нови Јужни Велс. У недељу, 21. октобра 2012. године, SOYA је на свом радном састанку изабрала нови управни одбор. SOYA управни одбор за 2013: Председник – г. Предраг Сребро Подпредседник – г-ђица Нада Мартиновић Национални секретар – г-ђица Тања Јосифовски Благајник – г. Јован Јеремић Државни координатори: Нови Јужни Велс – г. Предраг Сребро Аустралијска Престона Територија – г-ђа Нада Станковић Квинсленд – г-ђица Александра Цвитановић Нови Зеланд – г-ђица Ана Драца Викторија – г-ђица Радмила Савић Јужна Аустралија – г. Горан Рекић Западна Аустралија – г. Ђорђе Балорда Учесници скупа захваљују екипи SOYA из Новог Јужног Велса за успешну организацију годишње скупштине, као и г. Петру и г-ђи Милици Козлини за обезбеђивање смештаја за чланове SOYA из Викторије, као и свима осталима који су угостили чланове из других држава. Предраг Сребро (председник) и Нада Мартиновић (подпредседник) Српско Омладинско Православно Удружење (SOYA) www.soya.org.au Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

Међу осталим питањима, Епископски савет Океаније једногласно је осудио незаконито затварање Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована и непрестани прогон чланова Православне Охридске Архиепископије. Епископски савет Океаније истовремено је позвао и Владу Р. Македоније да одмах ослободи Архиепископа Јована из затвора, као и да се уздржи и прекине прогањање епископа, монаштва и верног народа Православне Охридске Архиепископије. Извор: Православна Охридска Архиепископија

Епископу Иринеју, који је на тај дан пре шест година устоличен у трон Архијереја Аустралије и Новог Зеланда, саслуживали су протојереји-ставрофори: Будимир Анђелић из Сан Франциска, Миодраг Перић - старешина сиднејског саборног храма, Раде Радан - директор Епархијске радионице "РИЗА", као и архиђакон Силуан (Мракић) и ђакони Немања Мрђеновић и Петар Мракић. Чтеци који су прислуживали у олтару сабрали су се из свих намесништава Митрополије аустралијско-новозеландске, од новозеландског Окланда до Перта. Дивним појањем додатни печат свечаности дао је Лазарички хор под вођством Драгане Милановић. Како се тог викенда у Сиднеју одржавала годишња скупштина Српске православне омладинске асоцијације "SOYA", храм је био испуњен српском омладином, која се из свих крајева Аустралије сабрала око свог Епископа. Специјални гост скупштине била је амбасадорка Србије у Аустралији г-ђа Неда Малетић, тако да се осетила синергија свих структура српског православног народа, која нам је тако потребна где год да се налазимо. Шест година од устоличења Владике Иринеја у трон Епископа аустралијско-новозеландских, у име свештенства и верног народа, Епископу је честитао прота Миодраг Перић, који је заједно са оцем Радетом Раданом, уручио символичан поклон Владици Иринеју - дивну икону на којој су изображени ликови Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице, заједно са Светим Иринејем Лионским и ликовима Светих Срба Светитеља и свих светитеља којима су посвећени храмови Српске Православне Цркве у Аустралији и Новом Зеланду. Захваливши се на свему, Владика Иринеј је још једном подсетио на речи које је упутио блажене успомене Патријарху српском Павлу, по првом повратку у Београд након устоличења у Аустралији: Ваша Светости, хвала Вам што сте ми поверили и подарили тако диван народ као што су православни Срби у Аустралији. За уздарје свом народу, Владика је позвао на амвон поред њега г-ђу Милку Милићевић, дугогодишњу учитељицу српског језика и песникињу из Сиднеја, као и г. Радивоја Мачковића, фотографа епархијског веб сајта, епархијског листа "Светосавски весник", "Српског гласа" и дугогодишњег трудбеника и међународно признатог уметника. Г-ђи Милки Милићевић уручен је орден светог Деспота Стефана, а г. Радивоју Мачковићу орден светог Петра Цетињског. Ово су први ордени ове врсте које је на препоруку Његовог Преосвештенства Владике Иринеја, верницима у Аустралији доделио Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, у чије име је грамате о орденима потписао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

Конференција је разматрала најважније актуелности у животу православне Цркве свих јурисдикција у Аустралији. Ових дана очекује се и званично саопштење са овог скупа а како Српски глас ексклузивно сазнаје, велика пажња посвећена је питању организације прославе 1700. годишњице Миланског едикта у Сиднеју. Такође, разговарало се и о проблемима и могућим решењима и другим заједничким акцијама како би верни народ што боље и јасније осећао наше јединство у светој православној вери. Поводом тога, како смо сазнали, ускоро ће се појавити и веб сајт ове конференције тако да ће њен рад бити интевизиран и систематичан. На овом веб сајту посетиоци ће моћи да виде заједничке ставове свих православних цркава о разним друштвеним питањима попут актуелног о легализацији истополних заједница у Аустралији, или донацији органа и ткива. Такође, на овом веб сајту биће објављени и каталози канонских свештеника и парохија као и оних који то нису, односно који нису у заједници православних Цркава, нити их Православље признаје а они се тако представљају. Епископи су одлучили и да пошаљу подршку Његовом високопреосвештенству Архиепископу Јовану охридском који се налази у затвору БЈР Македоније, као и јавни захтев властима БЈРМ да одмах ослободе Архиепископа Јована и прекину прогон Његовог преосвештенства, његове породице као и других архијереја, свештенства и верника Охридске архиепископије. фото: Радивој Мачковић "Српски глас" Извор: Митополија аустралијско-новозеландска