Jump to content

Search the Community

Showing results for tags 'Amfilohije'.



More search options

  • Search By Tags

    Type tags separated by commas.
  • Search By Author

Content Type


Forums

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Categories

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Categories

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Find results in...

Find results that contain...


Date Created

  • Start

    End


Last Updated

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 16 results

  1. Otvorio sam novu temu, postoji stara, samo da potvrdim ono sto sam govorio o mitr. Amfilohiju i njegovom razumijevanju uzivo, jer je to i Vuk isto izjavio: Tačno je, krstio sam se u hramu Hristovog vaskrsenja u Podgorici ali o detaljima tog čina ne mogu da vam govorim. Sami čin je tajan, to je zavjet između mene, crkve i mog kuma“, priča u u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) 19 godišnji Vuk Adžić iz Kolašina, prva trans osoba koja se krstila u nekom od svetilišta Mitropolije crnogorsko primorske Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, koja je do sada ispoljavala izrazito negativne stavove prema LGBT populaciji. Objavljeno: 06. 11. 2019 - 15:29 Za to je dobio blagoslov Mitropolita Amfilohija, a za RSE između ostalog govori zašto mu je vjera važna u životu i koliko mu je pomogla da se suoči sa traumama od napada na pragu porodične kuće, u avgustu ove godine. "Religija je veoma važna u mom životu. U jednom periodu imao sam samo religiju uz sebe. Vjera me je održala u životu. Ono što sam i ranije govorio jeste da se nakon napada na mene ispred praga porodične kuće, sigurno osjećam samo u crkvi i da je ona neka moja sigurna luka gdje znam da mogu uvijek da dođem i da budem prihvaćen kao čovjek. Za mene je religija ljubav. Sami Mitropolit Amfilohije o kojem imam samo lijepe stvari da kažem dao mi je blagoslov da mogu da se krstim. Neizmjerno sam mu zahvalan na tome i želim da poručim da je jedno ono što o njemu izlazi u medije a sasvim drugo ono što on jeste – dobar čovjek koji ima razumijevanja", rekao je Adžić Transrodna osoba Vuk Adžić, nakon krštenja: Amfilohije je dobar čovjek, koji ima razumijevanja M.PORTALANALITIKA.ME
  2. Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије рекао је да је Црква жељела да хиљадугодишњицу Светог Јована Владимира обиљежи заједно са државом. -У том погледу смо се обратили Влади, тражећи да се Црногорска академија наука укључи, као што то свуда бива у Европи. Међутим, Влада је сматрала да ће она сама на себе да преузме ту одговорност и формирали су свој одбор за обиљежавање хиљадугодишњице Владимира Дукљанског, како га они зову. Плод тога је један зборник. И добро је што су они то урадили, али, питање је колико је добро што је тај зборник мање-више један идеолошко-политички памфлет, изуузев појединих текстова, казао је владика Амфилохије. -То је продукт брозоморно-монтенегринске идеологије утемељене на дукљанској митологији, прецизирао је Владика црногорско-приморски. Он је додао да је Митрополија стога преузела организацију тог догађаја, као и освештање Саборног Храма Светог Јована Владимира у Бару, које је планирано за 25. септембар. -Албански Архиепископ Анастасије је обећао да ће за тај дан уступити мошти Светога Јована Владимира, од којих се већи дио чува у Тирани. Надамо се да ће нам донијети из Свете Горе и лобању Светог Јована, а и један дио моштију су нам обећали из Македонске православне цркве, казао је владика Амфилохије. Тако ће се, како је истакао, послије хиљаду година сјединити лобања са тијелом Светога Јована Владимира. На питање новинара да ли ће мошти Светога Јована Владимира остати у Црној Гори, Владика је рекао да ће мошти бити враћене. -У том погледу је ангажовано Министарство културе и полиција. Молићемо Архиепископа Православне цркве Албаније Анастасија да нам макар једну малу мрвицу од моштију Светога Јована Владимира остави за храм. Надам се да ће он ту молбу испоштовати, рекао је митрополит Амфилохије. Протојереј-ставрофор Велибор Џомић, секретар Научног одбора, рекао је да Митрополија црногорско-приморска престојећи научни скуп о Светом Јовану Владимиру, који ће бити одржан од 15 – 17. септембра у хотелу „Принцес“ у Бару, припрема већ двије године. Према његовим ријечима, скуп ће окупити научнике из разних области из десет земаља. На скупу ће педесет и пет научних радника изложити око педесет саопштења, а десетак научника, који из објективних разлога нијесу у могућности да присуствују скупу послаће радове за зборник. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  3. У Подгорици је 14. септембра 2016. године, у организацији Митрополије црногорско-приморске, одржана прес-конференција поводом престојећег Научног скупа „Свети Јован Владимир кроз вјекове - историја и предање (1016-2016.)“ и предстојећег освећења Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару. Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије рекао је да је Црква жељела да хиљадугодишњицу Светог Јована Владимира обиљежи заједно са државом. -У том погледу смо се обратили Влади, тражећи да се Црногорска академија наука укључи, као што то свуда бива у Европи. Међутим, Влада је сматрала да ће она сама на себе да преузме ту одговорност и формирали су свој одбор за обиљежавање хиљадугодишњице Владимира Дукљанског, како га они зову. Плод тога је један зборник. И добро је што су они то урадили, али, питање је колико је добро што је тај зборник мање-више један идеолошко-политички памфлет, изуузев појединих текстова, казао је владика Амфилохије. -То је продукт брозоморно-монтенегринске идеологије утемељене на дукљанској митологији, прецизирао је Владика црногорско-приморски. Он је додао да је Митрополија стога преузела организацију тог догађаја, као и освештање Саборног Храма Светог Јована Владимира у Бару, које је планирано за 25. септембар. -Албански Архиепископ Анастасије је обећао да ће за тај дан уступити мошти Светога Јована Владимира, од којих се већи дио чува у Тирани. Надамо се да ће нам донијети из Свете Горе и лобању Светог Јована, а и један дио моштију су нам обећали из Македонске православне цркве, казао је владика Амфилохије. Тако ће се, како је истакао, послије хиљаду година сјединити лобања са тијелом Светога Јована Владимира. На питање новинара да ли ће мошти Светога Јована Владимира остати у Црној Гори, Владика је рекао да ће мошти бити враћене. -У том погледу је ангажовано Министарство културе и полиција. Молићемо Архиепископа Православне цркве Албаније Анастасија да нам макар једну малу мрвицу од моштију Светога Јована Владимира остави за храм. Надам се да ће он ту молбу испоштовати, рекао је митрополит Амфилохије. Протојереј-ставрофор Велибор Џомић, секретар Научног одбора, рекао је да Митрополија црногорско-приморска престојећи научни скуп о Светом Јовану Владимиру, који ће бити одржан од 15 – 17. септембра у хотелу „Принцес“ у Бару, припрема већ двије године. Према његовим ријечима, скуп ће окупити научнике из разних области из десет земаља. На скупу ће педесет и пет научних радника изложити око педесет саопштења, а десетак научника, који из објективних разлога нијесу у могућности да присуствују скупу послаће радове за зборник. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  4. Приспевши у Крагујевац у вечерњим часовима 15. новембра, Митрополит се поздравио са домаћином, Епископом Јованом и пожелео му срећно навечерје крсне славе, празника Обновљења храма светог Георгија - Ђурђиц. Том приликом, Високопреосвећени је Епископу Јовану уручио несвакидашњи дар - оргинале осам фотографија снимљених на празник Врбице у Јагодини 1933. Ове фотографије - историјско сведочанство свога времена, су преко једног љубитеља старина, који их је набавио од продавца половних књига, дошле до митрополита Амфилохија који је расудио да им је најприкладније место у фототеци Епархије шумадијске, међу хиљадама фотографија које је својим трудољубљем прибавио и оставио за потоње генерације блаженог спомена Епископ шумадијски Сава Вуковић, као и оним које је придодао садашњи Владика шумадијски. Потом је владика Јован госту са Цетиња показао најзнаменитије просторије новоосвештаног дела Епископског дома, капелу и библиотеку. Том приликом посебно је скренуо пажњу митрополиту Амфилохију на фреску новомученика крагујевачких и шумадијских, постарадалих од нацифашиста у Шумарицама. Истовремено, указао је и на најзначајније књиге из библиотечког фонда Епархијске библиотеке којој је придодао и књиге које је прибављао од младих дана, по ступању у манастир Студеницу, преко служења као викарни Епископ тетовски и Епископ средњезападноамерички, до оних које је прибавио на овогодишњем сајму књига, пре двадесетак дана. На сам празник Ђурђиц, свету Литургију у крагујевачкој Саборној цркви служили су митрополит Амфилохије и домаћин, Епископ Јован уз саслужење четрнаест свештеника и четири ђакона и молитвено учешће великог броја верног народа Божјег. У току богослужења, Митроплит је обавио свети чин крштења младенца Јоване, погрузивши је у свету воду и помазавши је светим миром. У беседи коју је изговорио са двери крагујевачке Саборне цркве, Митрополит је, тумачећи јеванђелске речи о љубави и трпљењу, навео да је свети великомученик Георгије увек савремени пример и универзални образац верности Христовим речима о верности Божјим заповестима, до проливања сопствене крви која је и најбољи показатељ љубави према Богу и ближњима. Литургијско сабрање имало је своју пуноћу у светом причешћу великог броја присутних верника. Пред отпусни благослов, митрополит Амфилохије је благословио и са слављеником, епископом Јованом преломио славски колач, честитајући и њему и свима који светог Георгија славе као крсно име, небеског заштитника. Радост празника настављена је у гостољубивом дому Епископа шумадијског за славском трпезом на којој је владика Јован домаћински угостио преко двеста угледних представника културног, политичког, административног, јавног и интелектуалног цвета Шумадије. Међу угледним честитарима били су и градоначелник Крагујевца г. Верољуб Стевановић, народни посланици из Шумадије као и Преосвећена Господа Епископи Браничевски Игњатије и Врањски Пахомије, ректор Богословије Света три Јерарха др Зоран Крстић, архијерејски намесници и игумани и игуманије шумадијских манастира. Радост празника и сабрања употпуњена је презентацијом документарног филма снимљеног у продукцији Епархије, поводом десет година архијерејске службе владике Јована на трону Епископа шумадијских, као и песмом косовским јунацима коју је повео митрополит Амфилохије и оном коју је уз гусле отпевао. У здравици коју је, пред сабраним цветом народа Шумадије подигао домаћину, митрополит Амфилохије је истакао да је Шумадија изродила Карађорђевиће и да су нам они узор за сналажење у свим тешкоћама које преживљавамо као народ и појединци. Због тога је и одговорност садашње генерације шумадинаца пред њима и историјом утолико већа. Митрополит је споменуо и јуначки подвиг краља Петра и његовог сина Александра, команданта српске војске, који су у ове дане, пре стотину година, коначно раскинули ланце турског ропства српском народу на Косову и Метохији и Јужној - старој Србији. Истовремено, Митрополит је рекао да садашње стање у коме се налазе светиње Косова и Метохије, народ и земља, нису ништа бољи него током предходних периода робовањ, али да нас вера у правду Божју и узори наших славних предака морају крепити да истрајемо у верности косовском и светолазаревском предању. Своје слово Митрополит је завршио ускликом многољетствија домаћину, епископу Јовану и свему клиру и Христу верном народу Шумадије. У поподневним часовима Митрополит је посетио манастир светог Георгија - Липар код Крагујевца, срдачно поздрављен од сабраних верника, братства и настојатеља архимандрита Саве Аврамовића, који је у своје време део монашког послушања вршио и у манастиру Светог Стефана - Дуљево у Митрополији црногорско-приморској. Отпевавши са свима сабраним под манастирским кровом неколико богомољачких песама, Митрополит је подстакнут речима песме Владике Николаја "Говори Господе" изрекао неколико поучних речи, истакавши да је српски Златоуст био богонадахнут проповедник и тумач Речи Божје кога требамо сви следити у верности Отачком наслеђу, чувајући срце своје и ум од обмана и замки које Ненавидник добра плете кроз разне илузије, а међу њима и преко смутњи око начина и традиције богослужења у разним деловима наше помесне Цркве. текст и фото П. Кондић
  5. Њене вредне руке још увек праве традиционалне српске спесијалитете које често кушамо после свете Литургије. Она је са својом породицом претходног дана прославила крсну славу, светог Димитрија. Литургији је присуствовао и римокатолички свештеник Леонардо Лукеро Лутенко, чија је мајка Српкиња родом из Ниша. Извор: СПЦ
  6. Владика Николај је подстакао верне да се на земљи богате Богом и добрим делима и хришћанским животом, а да је слава овога света пролазна. Архиепископ је обавестио да се ове недеље одржава сабор православних епископа Јужне Америке у Каракасу. Овај сабор, додао је, значајан је за православни народ, али и за мисију Православне Цркве у Латинској Америци. Јереј Александар је пренео поздраве Митрополита Амфилохија, који због обавеза није могао да учествује у раду сабора. Српска православна црква светог Ђорђа, Каракас, Венецуела Извор и фотогалерија: СПЦ
  7. Чланови Правних савјета су констатовали нетачна и злонамјерна тумачења недавне одлуке Европског суда у Стразбуру у предмету спора око одговорности Владе Црне Горе због опструкције и непримјењивања Закона о праведној реституцији, који је усвојила Скупштина Црне Горе 2002. године. Одлука Европског суда од 9. октобра ове године је у појединим медијима у Црној Гори, из антицрквених разлога, приказана као наводни „губитак права СПЦ на свеукупну имовину и као основ за уређење односа између СПЦ и државе“. Зачуђује број олаких и неодговорних коментатора, који не само да нису видјели и прочитали тужбени захтјев и списе предмета него ни одлуку Суда. Такав неодговоран приступ је, не по први пут, свјесно примијењен како би јавност стекла погрешан утисак и како би се стварао простор за нове незаконите атаке на Православну Цркву, њен идентитет, мисију, имовину и достојанство у Црној Гори. Представка Европском суду за људска права у Стразбуру је поднијета 2005. године против Државне заједнице Србија и Црна Гора након исцпрљене правне процедуре пред црногорским правосуђем. Тужбом је захтијевано да Суд утврди повреду правâ на правично суђење, на дјелотворни правни лијек и на заштиту имовине, као и да обавеже државу да одговори и, у складу са Законом о праведној реституцији од 2002. године, одлучи по захтјеву Епархије будимљанско-никшићке и 11 цркава и манастира од 2004. године, којим је затражен повраћај одузете црквене имовине или обештећење. Након сложене правне процедуре, Европски суд је донио одлуку којом Црква није лишена имовине, како је неистинито приказивано у јавности од стране познатих цркворушитеља, него је тужбени захтјев оцијењен као преурањен и из тог разлога недопуштен. Правни савјети ће, у складу са Правилником Суда, у прописаном року припремити жалбу Великом вијећу Европског суда и указати на поједине чињенице и битне пропусте приликом доношења ове одлуке. Многи антицрквени критичари и „медијски тумачи европског права“ у Црној Гори су намјерно превидјели чињеницу да је Европски суд у Стразбуру кроз овај поступак признао неспоран правни субјективитет и активну легитимацију Цркве, тј. Епархије Будимљанске-Никшићке. Дакле, Европски суд је кроз ову одлуку признао чињеницу да је Православна Црква у Црној Гори, оличена у Митрополији црногорско-приморској и Епархији будимљанско-никшићкој, правно лице које има право да покреће и води спорове пред овим Судом ради заштите својих права у складу са Европском конвенцијом о људским правима. То право и својство Православне Цркве у Црној Гори већ годинама, противно црногорском и међународном законодавству, неосновано негирају они који се данас из свега гласа позивају на ову судску одлуку. Такође, у појединим медијима је из јасних антицрквених разлога прескочена и чињеница да је Суд констатовао да је комунистички режим након Другог свјетског рата од Цркве одузео значајну непокретну имовину која је конкретно и таксативно наведена (тачка 70. Одлуке), те да је неспорно право Цркве у Црној Гори не само као тужиоца него и као потражиоца те имовине. Одлуком Суда је констатована чињеница да је ранији комунистички режим од Цркве одузео предметну имовину. Свеукупну јавност подсјећамо да овом одлуком Црна Гора није ослобођена обавезе да изврши реституцију одузете имовине цркава и вјерских заједница. Напротив, из ове одлуке се јасно уочава став Суда о праву Цркве да тражи повраћај своје одузете имовине, а, досљедно томе, и обавеза државе да изврши реституцију или обештећење. Ова обавеза Владе Црне Горе је, осим у извјештајима Европске комисије и других међународних институција, лако уочљива и у одредбама три уговора које је Влада недавно потписала са Римокатоличком црквом, Исламском и Јеврејском заједницом. Правни савјети Митрополије и Епархије сматрају да је обавеза Владе Црне Горе да у што скоријем периоду донесе не само нови Закон о правном положају цркава и вјерских заједница него и Закон о реституцији одузете имовине и обештећењу цркава и вјерских заједница у Црној Гори у складу са међународним стандардима и праксом држава које су приступиле Европској унији. Радио Светигора
  8. "Црна Гора је, нажалост, посљедња од држава које су настале распадом бивше Југославије, која још увијек није донијела тај закон о вјерским организацијама", казао је митрополит Амфилохије у разговору за портал ИН4С. Он је подсјетио да је Православна црква у вријеме краљевине Црне Горе била државна вјера. "То показује да у посљедњих 100 година нијесмо напредовали у поштовању људских и вјерских права, односно права човјека, јер слобода вјере је исконско људско право, пошто без вјере нема ниједног озбиљног друштва. Једна озбиљна држава прво што би требало да уради јесте да донесе један такав закон. Надамо се да ће то бити утрађено у што скорије вријеме, пошто се сада налазимо у једном правном вакуму горем него у вријеме комунизма", навео је митрополит Амфилохије. Према његовим ријечима, Православна црква у Црној Гори је, у одређеном степену, гоњена црква, а разлози за тако нешто како су идеолошке и националистичке природе. "Надамо се да ће, након што су завршени избори, ствари кренути бољим путем иако сам, морам да признам, помало забринут судећи по ономе што је изјављивао предсједник Скупштине Црне Горе Ранко Кривокапић да постоји некакав тајни договор унутар владајуће коалиције у циљу разбаштињења, да не кажем уништање Митрополије црногорско-приморске, односно СПЦ", казао је митрополит Амфилохије. Он се нада је да у питању било предизборно препуцавање и да неће доћи до остварења таквих идеја у Црној Гори 21. вијека, посебно што би један такав однос био не само антибожји и антиправан, већ и антиевропски. Фашизам у слици и прилици "Надам се да су у питању флоскуле недораслих политичара, јер се одузимање црквене имовине догађало само у временима револуција и никада више. Да ли ће садашња црногорска администрација кренути тим безумним путем – не могу да вјерујем, али све је могуће", казао је митрополит Амфилохије. Он је подсјетио да је Влада Црне Горе склопила уговоре са Римокатоличком црквом, Исламском и Јеврејском заједницом, али не и са Православном црквом. "Са Православном црквом, односно са Митрополијом црногорско-приморском и осталим епархијама СПЦ још увијек није дошло до тога, иако скоро 80 одсто грађана Црне Горе припада православљу", навео је митрополит Амфилохије. Упитан да ли се ускоро може очекивати и уговор са Православном црквом, он је указао да код многих у државним органима Црне Горе "постоји страх од једне групе милитантних дукљано-монтенегрина, који су постали идеолошки фанатици". "Можда је тешка ријеч, али се бојим да иза једног таквог односа према Православној цркви у Црној Гори, стоји једна минорна, али веома милитантна група, која је, по свему судећи, фашистички настројена, јер не признаје никога и ништа у Црној Гори сем саму саме и покушава да Црну Гору и њено свеукупно историјско биће, као и садашњи тренутак, обликује по својој слици и прилици" истакао је митрополит Амфилохије. Посао за психијатрију Према његовим ријечима, није то први сличан покушај у Европи, али се зна да су сви такви покушаји пропали, па ће и овај у Црној Гори. "Рецимо, ту је инсистирање те групације да створе своју такозвану црногорску православну цркву. Нека се само сјете хрватске православне цркве коју је током Другог свјетког рата насиљем створио Павељивећ режим. Можда се тај сраман и бестидан пројекат у тадашњој Хрватској може и разумјети, јер је то било вријеме рата и фашизма, али чиме објаснити један такав покушај сада у Црној Гори – то је већ питање за психијатрију", казао је митрополит Амфилохије. Коментаришући уклањање Светог Саве и великог броја српских писаца из црногорских уџбеника,он је рекао да је то најбољи показатељ да је у Црној Гори завладао просветни мрак. "То је нешто што се први пут догађа у историји Црне Горе, а последица је једне идоктринације које нема ни у једној другој европској држави. Али, Црна Гора је, ето, и по томе оргинална", навео је митрополит Амфилохије. Упитан како гледа на улогу Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори на афирмацији српске духовности и заштите српског идентитета, он је казао да се ради о значајној мисији. Митрополит црногорско-приморски је подсјетио да је и Петар Други Петровић Његош био члан Матице српске. "Данашња Матица српска у Црној Гори само наставља традицију коју су утемељили Његош и други најзначајнији пјесници из Црне Горе. Матица српска је само наставак онога што се у Црној Гори дешавало од времена Црнојевића, а посебно од времена Петровића. Надам се да ће то донијети и плодова", закључио је митрополит Амфилохије. Извор: ИН4С
  9. Прослава Лучиндана на Цетињу почела је у навечерје празника, у уторак 30 октобра, свечаним празничним бденијем које су, поред моштију Цетињског Чудотворца, уз саслужење великог броја свештенства и уз појање ђака Цетињске Богословије, служили Виокопреосвећена Господа Архиепископи: Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије и Горњенски и Волговски Г. Артемије из Украјинске Православне Цркве Московског Патријархата. На празник Светог Петра Цетињског Свету Архијерејску Литургију поред моштију Митрополита Петра Првог Светог служили су Виокопреосвећена Господа Архиепископи: Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије и Горњенски и Волговски Г. Артемије из Украјинске Православне Цркве Московског Патријархата уз саслужење Преосвећене Господе Епископа: умировљеног Захумско-херцеговачког Атанасија, Будимљанско-никшићког Јоаникија, Нишког Јована, Рашко-призренског Теодосија и Липљанског Јована. http://www.svetigora.com/node/11734 Опширније Александар Вујовић уредник катихетског програма нашег Радија
  10. “Црна Гора је, нажалост, посљедња од држава које су настале распадом бивше Југославије, која још увијек није донијела тај закон о вјерским организацијама”, казао је митрополит Амфилохије у разговору за портал ИН4С. Он је подсјетио да је Православна црква у вријеме краљевине Црне Горе била државна вјера. “То показује да у посљедњих 100 година нијесмо напредовали у поштовању људских и вјерских права, односно права човјека, јер слобода вјере је исконско људско право, пошто без вјере нема ниједног озбиљног друштва. Једна озбиљна држава прво што би требало да уради јесте да донесе један такав закон. Надамо се да ће то бити утрађено у што скорије вријеме, пошто се сада налазимо у једном правном вакуму горем него у вријеме комунизма”, навео је митрополит Амфилохије. Према његовим ријечима, Православна црква у Црној Гори је, у одређеном степену, гоњена црква, а разлози за тако нешто како су идеолошке и националистичке природе. “Надамо се да ће, након што су завршени избори, ствари кренути бољим путем иако сам, морам да признам, помало забринут судећи по ономе што је изјављивао предсједник Скупштине Црне Горе Ранко Кривокапић да постоји некакав тајни договор унутар владајуће коалиције у циљу разбаштињења, да не кажем уништање Митрополије црногорско-приморске, односно СПЦ”, казао је митрополит Амфилохије. Он се нада је да у питању било предизборно препуцавање и да неће доћи до остварења таквих идеја у Црној Гори 21. вијека, посебно што би један такав однос био не само антибожји и антиправан, већ и антиевропски. Фашизам у слици и прилици “Надам се да су у питању флоскуле недораслих политичара, јер се одузимање црквене имовине догађало само у временима револуција и никада више. Да ли ће садашња црногорска администрација кренути тим безумним путем – не могу да вјерујем, али све је могуће”, казао је митрополит Амфилохије. Он је подсјетио да је Влада Црне Горе склопила уговоре са Римокатоличком црквом, Исламском и Јеврејском заједницом, али не и са Православном црквом. “Са Православном црквом, односно са Митрополијом црногорско-приморском и осталим епархијама СПЦ још увијек није дошло до тога, иако скоро 80 одсто грађана Црне Горе припада православљу”, навео је митрополит Амфилохије. Упитан да ли се ускоро може очекивати и уговор са Православном црквом, он је указао да код многих у државним органима Црне Горе “постоји страх од једне групе милитантних дукљано-монтенегрина, који су постали идеолошки фанатици”. “Можда је тешка ријеч, али се бојим да иза једног таквог односа према Православној цркви у Црној Гори, стоји једна минорна, али веома милитантна група, која је, по свему судећи, фашистички настројена, јер не признаје никога и ништа у Црној Гори сем саму саме и покушава да Црну Гору и њено свеукупно историјско биће, као и садашњи тренутак, обликује по својој слици и прилици” истакао је митрополит Амфилохије. Посао за психијатрију Према његовим ријечима, није то први сличан покушај у Европи, али се зна да су сви такви покушаји пропали, па ће и овај у Црној Гори. “Рецимо, ту је инсистирање те групације да створе своју такозвану црногорску православну цркву. Нека се само сјете хрватске православне цркве коју је током Другог свјетког рата насиљем створио Павељивећ режим. Можда се тај сраман и бестидан пројекат у тадашњој Хрватској може и разумјети, јер је то било вријеме рата и фашизма, али чиме објаснити један такав покушај сада у Црној Гори – то је већ питање за психијатрију”, казао је митрополит Амфилохије. Коментаришући уклањање Светог Саве и великог броја српских писаца из црногорских уџбеника,он је рекао да је то најбољи показатељ да је у Црној Гори завладао просветни мрак. “То је нешто што се први пут догађа у историји Црне Горе, а последица је једне идоктринације које нема ни у једној другој европској држави. Али, Црна Гора је, ето, и по томе оргинална”, навео је митрополит Амфилохије. Упитан како гледа на улогу Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори на афирмацији српске духовности и заштите српског идентитета, он је казао да се ради о значајној мисији. Митрополит црногорско-приморски је подсјетио да је и Петар Други Петровић Његош био члан Матице српске. “Данашња Матица српска у Црној Гори само наставља традицију коју су утемељили Његош и други најзначајнији пјесници из Црне Горе. Матица српска је само наставак онога што се у Црној Гори дешавало од времена Црнојевића, а посебно од времена Петровића. Надам се да ће то донијети и плодова”, закључио је митрополит Амфилохије. Извор: ИН4С Радио Светигора
  11. После трократног опхода око храма и освећења, Митрополит је служио свету Службу Божију, крстио малог Хуана и миропомазао сестру Монику. На крају свете Литургије, Митрополит је новим православним хришћанима и свима присутнима зажелио благослов Божији и снагу да иду Христовим путем. Такође је објаснио значај Крштења у име Оца, Сина и Светога Духа, као и данашњег освећења храма и његове Свете Трапезе у коју је положио мошти новопројављених свештеномученика и мученика Момишићких, канонизованих на прољећном засједању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. Позвао је све вјерне цркве у Венадо Туерту да, уз сарадњу са својим новим парохом презвитером Исајлом Марковићем, настављају да обнављају свој храм и унапређују свој парохијски и црквени живот. У посљедњих два мјесеца храм је у потпуности окречен споља, а након што је недавно у Венадо Туерто дошло и звоно које је Митрополит обећао, подиже се и нови звоник испред храма. Планирано је и проширење просторија које се налазе уз храм у којима би боравио парох, као и уређење црквене порте. На братској трпези код домаћина Митра Гвозденовића, коју је припремио заједно са својом породицом, Митрополит је у здравици похвалио његов труд и залагање у изградњи храма светог Архангела, али и напор свих овдашњих вјерника у очувању своје вјере и отачких предања. Овом приликом је и рекао да ће г. Митра предложити за одликовање орденом светог Петра Цетињског. Митар Гвозденовић је рекао да му је част да већ неколико пута угошћава митрополита Амфилохија и заблагодарио Цркви за покретање интензивнијег црквеног живота међу овом заједницом, као и свима присутнима на присуству и одазивању на лијепе догађаје какав је био данашњи. У свом поздравном писму, један од Митрових синова, Богдан Гвозденовић, предсједник Црквеног одбора у Венадо Туерту, који тренутно борави у Европи, којом приликом ће посјетити и Црну Гору, захвалио је Митрополиту, свештенству и свима присутнима на труду око ове заједнице и храма у Венадо Туерту, не заборављајући притом ни оца и сина, блаженопочившег свештеника Мигела Сабу и његовог сина оца Алехандра Сабу, који су се деценијама духовно старали о овој парохији. У писму које је прочитао његов брат Љубо, Богдан је такође изразио захвалност што је ова заједница добила сталног свештеника, који ће живјети са њом, и наду да ће вјерници сарађивати са свештеником на добро свих. Овом посјетом Митрополит је завршио своју посјету Аргентини и Епархији за Јужну Америку. Обишао је заједнице у Аргентини, Бразилу, Перуу, Еквадору, Венецуели, Доминиканској Републици и Чилеу. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  12. Један од најбољих светских тенисера Новак Ђоковић присуствовао је у родном месту својих предака – Јасеновом Пољу код Никшића – освештању Храма Светог Архангела Михајла. Ђоковић је један од највећих донатора за изградњу те цркве, а донатор је и прослављени српски фудбалски репрезентативац Матеја Кежман. “Желим да ова црква буде место где ће људи налазити мир, спокојство и љубав. Нека ова црква буде указатељ на прави пут правде, истине и љубави”, казао је Ђоковић, додајући да му је срце заиграло када је видео колико се људи окупило на освештању храма. Одбор за изградњу храма поклонио је Ђоковићу гусле, а српски тенисер обећао да ће научити да свира тај традиционални инструмент. “Обећавам да ћу научити да свирам гусле као што су то радили и моји преци”, поручио је Ђоковић. Двориште храма оплемењено је на традиционалан начин, изграђено је црногорско гувно, погодно за свечаности, књижевне вечери, црквене беседе и гусларске вечери. Долазак прослављеног светског и најбољег српског тенисера у Јасеново Поље окупио је велики број грађана Никшића, али и осталих црногорских градова. Сви су желели да се сликају са једним од најбољих светских тенисера или макар да га дотакну. Са Новаком је у Јасеново Поље дошао и његов отац Срђан Ђоковић коме је, на предлог Синода Српске православне цркве, а за заслуге за изградњу храма, додељен Орден Светог краља Милутина. Свету литургију, поводом отварања храма, служили су митрополит црногорско-приморски Амфилохије, владика будимљанско-никшићки Јоаникије и захумско-херцеговачки Григорије. Митрополит Амфилофије казао је да би храм у Јасеновом Пољу требало да буде пример како жртвовати себе за вољу Божју, добро својих ближњих. Подсетивши да је Јасеново Поље постојбина Новака Ђоковића, он му је захвалио на несебичној помоћи приликом изградње храма. “Мера љубави је мера жртве. И велики Новакови спортски успеси долазе као плод велике жртве”, навео је митрополит Амфилохије. Мештани Јасеновог Поља са нескривеним поносом истичу да се поносе Новаком Ђоковићем. “Имамо се чиме дичити, Ноле је светско име”, кажу мештани Јасеновог Поља. Извор: РТС
  13. Чувши прошле године о присуству наших исељеника у Републици Доминикани, што је потврдила и Амбасада Републике Србије на Куби, Митрополит Амфилохије је, и поред згуснутог распореда, овога пута успио да посјети Доминикану, у пратњи протођакона Игора Балабана. Република Доминикана има двије мисионарске парохије Руске Заграничне Цркве, али се из године у годину указује потреба, као и свуда у Јужној и Централној Америци, за снажнијим присуством Православне Цркве на овом простору. Главни разлог је присуство много туриста православне вјере, нарочито из Русије, али и неколико стотина православних вјерника са простора бивше Југославије, који су дошли у ову предивну земљу углавном у посљедњих петнаестак година. Митрополит се овом приликом у мјесту Ла Романа сусрео са петнаестак представника наше емиграције из свих крајева Доминиканске Републике и основао Црквени одбор Преображења Христовог, који је одмах покренуо идеју о изградњи храма у Доминикани. Приликом доласка, на аеродрому је Митрополита сачекао и Рамон де ла Роћа, почасни конзул Републике Србије у Републици Доминикани, који је понудио своју помоћ у пословима око организовања парохије. У организацији ове посјете су највише помогли Синиша Бијељић и Ален Трокић, који живе у Доминикани. Митрополит је током свог боравка обавио и вјенчање једног брачног пара. Република Доминикана, са својих десет милиона становника, биљежи посљедњих година, највише захваљујући туризму, значајан напредак у квалитету живота, што, поред природних љепота и тропске климе, привлачи многе младе и амбициозне људе из цијелог свијета да свој живот вежу за ову земљу. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  14. Митрополит Амфилохије је поучио сабрани верни народ речима: - Дошли смо, драга браћо и сестре, данас овде не по својој вољи, него послани од самога Бога, Христа Бога нашега, да вам донесемо и благословимо Христово Васкрсење које данас и сваке недеље прослављамо. Христово Васкрсење је суштина наше вјере и суштина нашег хришћанског живота. Дошли смо послани Духом Светим, да донесемо љубав Божију - не ону љубав коју људи дају, него ону љубав коју Бог даје. Та љубав јесте сами Бог у кога ми вјерујемо. Јер основна истина Јеванђеља Христовог јесте да је Бог љубав и да је љубав не само Бог него да смо и ми призвани да волимо Бога свим срцем својим, свом душом својом и свом мишљу својом и да волимо једни друге. У име те Љубави се ми крштавамо, јер када се крштавамо у име Оца и Сина и Духа Светога ми примамо у себе Бога који је Љубав. Тиме се сједињујемо са Богом као вјечном Љубављу и тиме се сједињујемо једни са другима. Сви они који су се крстили у име Господње од апостолских времена, кроз две хиљаде година, примили су исту Љубав Божију и истог Бога. Сви су примили печат дара Духа Светога, Који је откровење и јављење Божије Љубави.Ту Љубав Божју ми вам доносимо из старог краја, вашег и нашег, тамо где су се наши преци крстили и живели у Цркви Божијој православној, где су примили печат дара Духа Светога и где су многи постали светитељи Божији. Имамо свете цареве, свете патријархе, свете свештенике, свете монахе и монахиње, свете младиће и дјевојке, имамо мученике који су за Христа пострадали. Христос је пострадао за нас и за спасење свијета. Свети мученици Христови су пролили своју крв за Христа. И наш српски народ је дао велике светитеље, велике мученике, дао је свете мајке - да се сетимо мајке Јевросиме, мајке Краљевића Марка, да се сетимо мајке Југовића и њених девет синова, да се сетимо мајке Ангелине Крушедолке, њеног мужа светог Стефана Деспота и њених синова светог Максима и Јована. То су праве мајке, које су биле светитељке и своју децу васпитале у страху Божијем, тако су и деца њихова постали светитељи. Таква је била мајка и нашег Светог Саве, и сви други потомци њени из свете династије Немањића који су Богу угодили и који су постали свети Божији људи и жене. То је оно на што смо позвани сви ми хришћани, без обзира којем народу припадамо, којим језиком говоримо, у које вријеме живимо. Све нас је сами Бог позвао: ''Будите свети као што је свет Господ Бог ваш''. То је позив свима нама и то је оно што Црква на свих пет континената проповиједа и то је оно што Црква проповиједа и овде у вашем храму. А ви сте та Црква Божија и сви они који су крштени у име Оца и Сина и Духа Светога јесу Црква Божија. Тако сте и ви овдје свето семе Цркве Божије православне, потомци светих из рода нашег светосавског, који сте овде, иако далеко од отаџбине ваших предака, успели да сачувате вјеру православну и подигнете овај свети храм, који је мали на изглед, али је велики по значењу. Јер храм се не мери по томе колико је велики, већ по ономе колико се служи у том храму. У овом светом храму се служи и ми смо данас служили свету Литургију, принели смо свете дарове Христу Богу нашему. И Христос је принео себе на дар нама. Призвали смо Духа Светога да сиђе на нас и наше дарове и да претвори наш хлеб и наше вино у Тијело Своје и Крв Своју, и да се ми причестимо Тијелом и Крвљу Христовом. То је нешто највеће што се догађа, не само на земљи него и на небу и у свим могућим свијетовима. Нема ничега већег од тог догађаја силаска Духа Светога и претварања хлеба и вина у Тијело и Крв Христову и нашега причешћа Тијелом и Крвљу Христовом. Ми тада постајемо једно са самим Богом, примамо у себе вјечни живот, постајемо једно једни са другима. То јесте Црква Христова. Тамо где је Христос, тамо где је Дух Свети, тамо где је епископ православни, где је свештеник, где је ђакон и где је верни народ Божији сабран, ту је Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква. То је велики Божији дар и благослов. За мене је велики Божији благослов што сам данас овде први пут међу вама и са вама, као епископ наше Српске Цркве, Митрополит црногорско-приморски, и епископ наше нове Епархије буеносаиреске и централно-јужно америчке. Велика је радост да сам дошао овде међу вас и да посведочим да је дошао нови свештеник. Свештеник је онај који окупља, који крштава, који венчава, који причешћује и који служи Литургију, који благосиља и уједињује, који учи науци Божијој. Ево отац Александар долази са благословом Божијим са благословом Цркве, са љубављу, да служи народу и да служи вама. Радујем се што овде међу вама има много дјеце и то је благослов Божији. Занимљиво је поменути да се у Каракасу налазио антиминс патријарха Димитрија, од недеље је он у Маракају и на њему ће се убудуће служити Литургија у цркви светог Јована Крститеља. После свете архијерејске Литургије на којој се сабрало преко стотину парохијана цркве Светог Јована Крститеља у Маракају уприличена је трпеза љубави. Извор и фотографије: СПЦ
  15. У својству епископа-администратора Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке, митрополит Амфилохије већ други пут борави у канонској посети Каракасу и Венецуели. Овог пута, осим грчког свештеника Емануила који је имао обавезе, окупили су се сви православни свештеници, као и владика Игнатије, и саборно служили свету Литургију, што и свима јесте циљ - да се и у будућности сабирамо и Богу молимо као једна Света Саборна Апостолска Црква, како би мисија Православне Цркве била успешна и како би православни у Јужној Америци били светлост и сведоци Васкрслога Господа нашега Исуса Христа. Овај свакако велики дан за малу православну заједницу и наше Србе у Венецуели, својим присуством увеличао је и амбасадор Белорусије г. Олег Сергејевич Паферов у пратњи своје супруге и секретара г. Дмитрија Деревенског. Митрополит Амфилохије је литургијску беседу отпочео речима једног великог богослова: ''Онај који разуме и зна шта је света Литургија, тај зна и разуме шта је Црква Божија - Црква Христова''. Ми смо управо служили свету Литургију, као што је служе сви православни кроз сву историју и данас широм света. Литургија коју смо служили јесте управо суштина Цркве Христове. У њој је садржана сва наша вера хришћанска и православна. Кроз њу исповедамо веру православну. Истовремено исповедамо како и на који начин треба да живимо у овом свијету. У светој Литурији сазнајемо да је свето причешће Тјелом и Крвљу Христовом суштина свете Литургије и суштина нашег хришћанског живота. Да би могли да се причестимо Тијелом и Крвљу Христовом, прво треба да се крстимо у име Оца и Сина и Духа Светога. Јер онај који се не крсти у име Оца и Сина и Духа Светога не може да прими светињу, јер се светиња даје само онима који су свети. Тако и кажемо на крају Литургије - Светиња Светима. То говори епископ или свештеник на крају свете Литургије, подигне свете Дарове, свето Јагње, свето Тијело Христово и каже да се ова светиња може дати само онима који су свети, који су крштени, који су миропомазани, који су примили печат дара Духа Светога и који испуњавју заповести Христове, који живе по заповестима Божијим. Знамо које су заповести Божје. То су десет Божијих заповести пророка Мојсија и дужни смо да их испуњавамо, а све Божије заповести се сабирају у оне две Христове заповести и гласе: „Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом, и свом снагом својом;” и „Љуби ближњега свога као себе самога" (Мат.22,37-40; Мк.12,30-31). Те две заповести су пуноћа хришћанскога живота и то је оно што треба да чинимо да би постали заједничари Тијела и Крви Христове и да будемо истински чланови Цркве Христове, Цркве Божије, Цркве Православне. Уопште није битно којим језиком говоримо, није битно којем народу и којој нацији припадамо, није важно у које време смо се родили. Важно је да ли смо крштени, да ли смо миропомазани, да ли живимо хришћански. То је предуслов да примимо Тијело Христово и Крв Христову. Сав живот Цркве се састоји у припреми за причешће и примању светога причешћа. И сав наш хришћански свакодневни живот и рад треба да буду благословени и освећени светом Литургијом и светим причешћем. У древној Цркви, за оног који се не би причестио од хришћана једампут у току четрдесет дана сматрало би се да не припада Цркви Христовој. И ми смо то научили од нашег учитеља и просветитеља Светога Саве. Тако су научили и чинили и сви православни хришћани у свим временима. Данас смо благословени што је овде са нама епископ Антиохијске Цркве, владика Игнатије. Антиохија је мјесто и град где су ученици Христови први пут добили назив хришћани. Тамо су Христа проповедали апостоли Павле, Петар, Сила, Тимотеј, свети мученик Игнатије Антиохијски, чувени светитељ по коме ево и наш владика Игнатије носи име. Свети Игнатије је мученички пострадао крајем првог века после Христа у Риму. Идући на мучеништво, написао је чудесне посланице. У једној посланици моли хришћане Рима да не спречавају да он мученички пострада. Он жели да пострада за Христа, он жели да га лавови растргну, да постане као самлевена пшеница, како би се што пре сјединио са Христом. Тако су се трудили сви светитељи Цркве Христове кроз вијекове. Зато ми и служимо Литургију, јер на светој Литургији ми примамо Тијело Распетога и Васкрслога Христа и постајемо једно са Христом. С ким се сједињујемо? Са Богом се сједињујемо! Примајући Тијело Христово задобијамо Живот Вјечни. Свакодневни хљеб који једемо је за живот и за здравље овде на земљи, за тјелесни живот. А када једемо Тијело Христово, хљеб Христов, онда задобијамо живот вјечни. И кроз Тијело Христово, Њега као Хљеба Живота, добијамо смисао. И наш свакидашњи живот и наш хљеб који једемо свакодневно, наше рађање и све што радимо и што чинимо добија свој смисао. Од смртних бића постајемо бесмртна, имамо оно што је вечно и бесмртно, а то јесте управо Тијело и Крв Христова. Зато је Литургија суштина нашег хришћанског живота. Основна је дужност сваког хришћанина крштенога у име Оца и Сина и Духа Светога да што је могуће чешће учествује у светој Литургији, Али не само да присуствује као што присуствујемо позоришној представи, концерту или фудбалској утакмици. Није тако напе учешће у Литургији. У Литургији треба да учествује и ум наш, и душа наша, и срце наше, и тијело наше и сво наше биће. На жалост морам да кажем да смо ми православни Срби, у свим српским крајевима, занемарили свету Литургију и свето причешће, да се ретко причешћујемо, да мало учествујемо у светој Литургији. Понекад замењујемо свету Литургију нашом славом. Добро је што имамо славу, светитеља који је покровитељ нашега дома, али слава само треба да нас уведе у свету Литургију и да нас приведе светом причешћу. Славски колач је само симбол светог причешћа и не може заменити свето причешће и свету Литургију. Као што не може заменити свету Литургију и учешће у Литургији паљење свијећа, које су символ и дар Господу за живе и за покојне, али у исто време и символ како ми треба да горимо као свијећа пред лицем Божијим. То је благослов који вама овде доносим од Светога Саве, од храма Светога Саве који градимо и који један од највећих православних храмова на свету, где сам и председник Одбора за градњу. Доносим вам благослов светих патријараха пећких, почевши од Светих Саве и Арсенија па све до нашега светога патријарха Павла. Сви су они учили народ српски да долази на Литургију. Доносим вам благослов светог Василија Острошког и светог Петра Цетињског. Сви су они васпитавали наш народ да се сабира око светиње Божије, око Тијела и Крви Христове и да тако постају једно са Живим Богом. Да тако, једни са другима, остварују најдубље јединство које може да се оствари овде на земљи. Јер Свето Причешће не само што нас сједињује са самим Богом, оно нас сједињује и једне са другима јединством вечним и непролазним. Све остало је пролазно, али Црква Божија и Христова је непролазна. Она је као заједница вијечна. Зато смо ми данас заједно овдје: и наш брат владика Игнатије и брат Василије, који је свештеник Румунске Цркве, и наш поштовани отац Павле. То је показатељ да је Црква једна и неразорива. Зато је овде и дошао свештеник Александар са својом породицом. Пре свега, дошао је да служи Литургију, али да би служио Литургију треба да има коме да служи и потребно је да се народ који припада овој Цркви окупља у што већем броју. Дај Боже да тако и буде у овоме храму светог Ђорђа, беседио је митрополит Амфилохије. Овом приликом епископ Игнатије се захвалио на позиву оцу Александру и изразио радост што је присуствовао дивном свеправославном литургијском сабрању, понудивши помоћ у успостављању живота и мисије наше Цркве на овим просторима. Извор и фотографије: СПЦ
  16. Празничну Литургују служио је Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, који у својству епископа-администратора Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке већ други пут борави у канонској посети Каракасу и Венецуели. Митрополиту су саслуживали отац Павле, отац Александар и протођакон Игор Балабан, а певао је хор руског храма. - Крсту Твоме поклањам се Христе и свето Васкрсење Твоје певам и славим - у овим речима се састоји сво Евангелије које нам открива тајинство Христа Бога нашега, Распетога и Васкрслога. А Распети и Васкрсли Бог јесте почетак и крај. Он је Први и Последњи. Он је Судија. Он је основа Цркве Божије, која је тело Христово, и у којој ми живимо и кроз коју се ми спасавамо, беседиоје Митрополит Амфилохије. - Без Цркве Христове нема нам сједињења са Живим Господом. Све се то нама даје у светој Литургији, у светом причешћу, телу и крви Господа и Спаса нашега Исуса Христа. Тамо где је Црква служи се Литургија, а тамо где се служи Литургија присуствује сам Господ, Распети и Васкрсли. Тамо је и Дух Свети који нас просвећује и освећује живот наш, који освећује и наше дарове, преображава их и претвара у тело и крв Христову. Слава Господу што се данас у целом свету служи света тајна Литургије. У целом свету присуствује Црква, једна света саборна и апостолска Црква, Црква Христова кроз коју се свет спасава, и где сви народи на земљи се просвећују и предокушају Царство Небеско. Присуство Цркве Божије јесто присуство Царства Небеског и нека да Бог и вама, драги оче Павле, и вашој пастви снаге и силе да се поклања Крсту Христовом и прославља Његово васкрсење и да будете сведоци, са свима православнима, једној светој саборној и апостолској Цркви Христовој. Да кроз вас и други народи спознају Исуса Христа, Истинитог Бога нашега, истакао је Митрополит Амфилохије. Отац Павле Волков, који је рођен у Србији где му је отац био свештеник и одлично говори српски језик, даривао је митрополита Амфилохија иконом Пресвете Богородице. Извор и фотографије: СПЦ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...