Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags '(foto)'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 8 results

  1. https://www.telegraf.rs/vesti/politika/3006601-stize-jos-19-mocnih-letelica-za-vojsku-srbije-detaljan-plan-nabavke-aviona-helikoptera-i-posebne-opreme-iz-kine-foto-video?utm_source=nove_povezane_vesti&utm_medium=najnovije&utm_campaign=nove_povezane_vesti&utm_content=2 Stići će još nešto - rekao je Vučić, ali da ne može detaljnije da govori, jer bi nam, dodao je, neki uveli sankcije Foto: Tanjug/Rade Prelić, Predsedništvo Srbije Niko u regionu ne može da se poredi sa Vojskom Srbije, izjavio je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon što je prisustvovao vojnoj vežbi "Vek pobednika", koja je između ostalog izvedena na Pasuljanskim livadama i Pešteru. On je najavio nova ulaganja u Vojsku Srbije, kako u naoružanju i opremi, tako i u podizanju standarda njenih pripadnika. On je najavio i da će u Parizu razgovarati sa franuskim predsednikom Emanuelom Makronom "da uzmemo nešto i od Mistrala u budućnosti". Na pitanje gde je VS vojska u odnosu na one u regionu Vučić je rekao da se, osim vojske Rumunije, koja ima mnogo veću vojsku, niko u regionu ne može porediti sa nama. - Mi i Mađari smo tu negde, a ostali daleko iza - rekao je predsednik Srbije. - Vojska Srbije je ozbiljna vojska i sve je ozbiljnija, nastaviće se velika ulaganja i u narednom periodu će se videti i ono što je već naručeno - dodao je predsednik Srbije. - Stići će još nešto - rekao je u razgovoru s vojnicima jedne jedinice kojima je govorio o nabavci nove opreme i naoružanja, ističući da je to već plaćeno, ali da ne može detaljnije da govori, jer bi nam, dodao je, neki uveli sankcije. Međutim, ukazao je da se mora rešiti pitanje opreme, čizama kojih mora biti više od dva para, zatim uniformi, majica i podvukao da će i to sve brzo biti rešeno, uz angažman i napore Vlade Srbije. Vojska će imati i novi dizajn uniformi, kaže i ističe da Jumko radi u tri smene. NEŠTO VIŠE OD MILIJARDU EVRA ZA MINISTARSTVO ODBRANE I VOJSKU Budžet Ministarstva odbrane za sledeću godinu iznosiće oko 650 miliona evra, a realno oko milijardu do milijardu i 50 miliona evra, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vucicć. Vučić je to rekao odgovarajući na pitanja novinara nakon završetka dela vojne vežbe "Vek pobednika" koja se održala na Pešteru. - To je najteže pitanje koje ste mogli da postavite zato što se strašno sekiramo kada vidimo koliko para ode na odbranu i mnogo novca trošimo. . . ali kako da vam kažem, videćete mnogo više osmeha dogodine na ovom ili nekom drugom mestu - rekao je Vučić.
  2. Novi dečko najlepše žene na svetu kaže - ništa pre prve bračne noći! Mis univerzuma je lepotica iz Južne Afrike, Demi-Li Nel-Piters (22), koja je prošle godine na takmičenju u Las Vegasu pobedila čak 91 lepoticu! Demi Nel je diplomirala poslovni menadzment, a u finalnom intervjuu je govorila o polozaju zena. "Kao Mis univerzuma, trebalo bi da budeš samouverena i da veruješ u sebe kao pojedinca. Misica je žena koja prevazilazi mnoge strahove, i na taj način pomaže drugim ženama da se izbore sa svojim strahovima. Ona je žena kojoj nikada ništa nije 'previše', i mislim da sam ja baš takva," rekla je ona. Demi-Li je sada otkrila da se zabavlja sa poznatim sportistom. U pitanju je Tim Tibou, NFL igrač koji je "prešao" u bejzbol redove, i poznat po tome što neće imati intimne odnose pre braka. Tibou (30) je potvrdio da je u vezi sa najlepšom ženom sveta, i rekao da je ona "zaista posebna devojka". Ovaj sportista, koji javno priča o velikoj posvećenosti veri i čuvanju za brak, ranije je bio u vezi sa Mis Amerike za 2012. godinu, Olivijom Kulpo. Ostavio ju je kada je, navodno, insistirala da ipak imaju odnose pre stupanja u brak. TAGOVI: mondo
  3. http://balkanword.com/upoznao-ju-je-u-autobusu-i-36-godina-voli-samo-nju-ovo-je-bajagina-supruga-kojoj-je-posvetio-sve-svoje-pesme-foto/ Momčilo Bajagić Bajaga jedan je od retkih muzičara sa domaće javne scene koji svoj život i svoju privatnost drži daleko od očiju javnosti. S tim u vezi, ni njegova supruga ne eksponira se u medijima, a retki su događaji na kojima se pojavljuje sa suprugom. Možda je baš to i jedan od načina na koji su svoju ljubav održali tolike godine, tačnije 36 godina koliko su zajedno. Momčilo i Emilija u braku su od 1989. godine, a pre toga su sedam godina živeli zajedno. Ono što je i te kako zanimljivo kada su njih dvoje u pitanju jeste način na koji su se upoznali – u autobusu. – Ema je stanovala u Zemunu, a upoznali smo se u autobusu. U busu sam je prvi put pitao da li bi htela da izađe sa mnom u nedelju, a ona je rekla da nedeljom ne izlazi. Meni je to bilo kao da me je o’ladila, jer ko ne izlazi nedeljom? Ema je valjda izlazila subotom, otkud znam. Ja onda nisam postavljao nikakvo dodatno pitanje, bilo mi je truba. Tek posle nekoliko meseci smo profurali – istakao je muzičar u intervjuu za Novosti. Kako je tada priznao, sve pesme posvetio je Emi kojoj nije bio lak teret njegove slave: – Veza kao veza nikada nije bila u iskušenju, ali Emi svakako nije bilo lako. Kad si javna ličnost, svakakve stvari o tebi se pojavljuju u medijima. Ema je to stvarno dobro podnela, naročito tih prvih godina našeg zabavljanja, koje su bile najluđe. Mi nismo mogli da idemo na letovanje negde gde idu svi. Sećam se da smo jednog leta na Mljetu otišli na neku daleku plažu da bismo bili sami. Međutim, odnekud se tu pojavilo petoro ljudi koji su samo sedeli i piljili u nas. To im je, valjda, bilo interesantno. Meni je najgluplja fora bila da govorim kako nemam devojku da bi me curice jurile. Ljudi te vole zbog muzike. Da nisam pravio dobre pesme, ne bi me ni voleli – iskreno je rekao Bajaga. Bajaga sa suprugom: Izvor: I.C.
  4. Skup podrške rehabilitaciji Milana Nedića, predsednika kvinsliške vlade u Srbiji održan je u centru Beograda, a istovremeno i kontramiting antifašista. IZVOR: B92, BETA, TANJUG NEDELJA, 4.02.2018. | 17:57 -> 18:46 Foto: Tanjug, Sava Radovanović Skupove koji su bili jedan preko puta drugog obezbeđivao je velik broj policajaca a incidenata nije bilo, osim verbalnih dobacivanja. Mediji navode da je na skupu podrške godišnjice smrit Nedića bilo oko 150 ljudi, dok N1 ističe da je među njima bio i veliki broj tinejdžera. Kao organizatori skupa navedene su organizacije "Srpski carostavnik" i "Srbska akcija - podvig i borba". Skup je održan na mestu gde je Nedić okončao život. Tanjug javlja da su se na prostestu mogli čuti povici "fašisti", "nećete proći" i "bando crvena". Osim toga, oni ističu da su pripadnici policije napravili živi zid između dva skupa, kao i da su intervenisali i sprečili tuču kada bi pojedinci uspeli da se provuku pored policajaca. Foto: Tanjug, Sava Radovanović Jedan od organizatora skupa podrške rehabilitaciji Milana Nedića Marko Dimitrijević rekao je novinarima da su njihovi oponenti “veštački pokušali da naprave skandal“. Kako navodi, reč je o “politikantima koji su došli zbog predizborne kampanje, a ranije se nisu bavili tom temom“. Prema njegovim rečima, za vreme vlade Vojislava Koštunice u Nemanjinoj 11 među portretima svih premijera Srbije centralno mesto zauzimao je portret Milana Nedića, “što im tada nije smetalo“. Foto: Tanjug, Sava Radovanović Funkcioner Demokratske stranke Balša Božović kaže da su "nenacistički i neofašistički" pokreti prošle godine "stidljivo" odali pomen Nediću, a da su ove godine ohrabreni jer vlast u Srbiji nije primenila zakon koji izričito zabranjuje bilo kakve neofašističke skupove. Podsetio je i da su na današnji dan neonacisti ubili glumca Dragana Maksimovića, a da do danas niko nije osuđen, niti kažnjen. "Nećemo dozvoljavati u 21. veku da, nakon svega što se desilo tokom Drugog svetskog rata, nesmetano veličaju one koji su hapsili đake u Kragujevcu i vodili ih na streljanje, koji su hapsili naše sugrađane u Beogradu... Slobodan Beograd to pamti", kazao je Božović. Foto: Tanjug, Sava Radovanović Liberalno demokratska partija posle skupa je saopštila je da su predstavnici te partije i kandidati za odbronike bili takođe na kontramitingu. Jedan od kandidata za odbornike LDP-a Đorđo Žujović rekao je da sloboda znači da svako ima prava da se okupi, da izražava svoje mišljenje i da se bori za svoje stavove – osim kada je reč o fašizmu. "Beograd nije grad fašizma i to nikada neće biti. Mi imamo dug prema stotinama hiljada žrtava nacizma i fašizma, i u ime tog duga smo se danas i okupili", rekao je Žujović. Foto: Tanjug, Sava Radovanović U Višem sudu u Beogradu vodi se proces u kojem naslednici Nedića traže da se on rehabilituje. Poslednje ročište bilo je 23. januara ove godine, a naredno je zakazano za 26. mart. Zahtevom za rehabilitaciju naslednici traže i da im se vrati njegova imovina. Nedićevi potomci traže od suda da poništi Uredbu Vlade FNRJ, kojom je Milan Nedić proglašen za narodnog neprijatelja i na osnovu koje su mu oduzeta građanska i imovinska prava, odnosno da ga rehabilituje. Postupak po zahtevu za rehabilitaciju izazvao je negodovanja u srpskoj javnosti, koja uglavnom smatra da je Nedić zločinac i kolaboracionista i da sud treba da odbije njegovu rehabilitaciju. Foto: Tanjug, Sava Radovanović Foto: Tanjug, Sava Radovanović Foto: Tanjug, Sava Radovanović Foto: Tanjug, Sava Radovanović Foto: Tanjug, Sava Radovanović Foto: Tanjug, Sava Radovanović Foto: Tanjug, Sava Radovanović Foto: Tanjug, Sava Radovanović Foto: Tanjug, Sava Radovanović Foto: Tanjug, Sava Radovanović Foto: Tanjug, Sava Radovanović
  5. "UPOZNAJTE MODERNU PORODICU" Svi su promenili pol: Tata je mama, mama je tata, ćerka je sin, a sin ćerka (FOTO) Daily mail | 21. 12. 2017 - 20:24h Suprug se rodio kao žena, supruga kao muškarac, čerka kao muško, a sin kao žensko. Danas su srećna četvoročlana transrodna porodica, koja živi u Kvin Kriku u Arizoni, a britanski "Dejli mejl" ih predstavlja kao "modernu porodicu". Foto: News Capital / youtube Svo četvoro tvrde da su rođeni u pogrešnom telu. Danijel Harot ima 41 godinu i biološki je roditelj dvoje transrodne dece. Rođen je kao žena i većinu života proveo je kao dama. Venčao se sa muškarcem i rodio dvoje dece, ćerku Mejson i sina Džošuu. Ali, tvrdi kako se nikad nije osećao kao žena i da su mu oči otvorila njegova deca. Naime, prošle godine je sin Džošua sa 12 godina odlučio da promeni pol. Tvrdi kako je već sa šest ili sedam godina znao da je transvestit. Taj put sledila je i njegova mlađa sestra Mejson, koja je odlučila da postane muškarac. Kada je njegov sin odlučio da postane devojčica, a ćerka dečak, i Danijel se upoznao sa pojmom "transrodni". Muška odeća Kako kaže, zahvaljujući njihovoj hrabrosti da se predstavljaju onako kako se osećaju, i on je odlučio da u javnost da izađe kao transrodna osoba. - Kada sam video transvestite, shvatio sam da sam to ja i da je to moj život - ispričao je Harot za "Dejli mejl". Foto: News Capital / youtube Odmah je odsekao kosu i počeo da nosi mušku odeću, u kojoj se osećao mnogo sigurnije. Nekako u vreme kada je postao muško, Danijel je upoznao Širli Ostin, šesdesetjednogodišnju transrodnu ženu koja je volontirala u udruženju za podršku roditeljima mladih transosoba. Ona je pre bila udata, ali je u tom trenutku bila sama i mislila je da će tako i ostati, prenosi "Jutarnji". "Želim da postanem žena i imaću seks sa onim ko mi plati operaciju. Verujte, BIĆE NEZABORAVNO" Ali Džošua, Mejson i Harot postali su prijatelji s Ostin, a odnos Harota i Ostin počeo je da se razvija i danas svi žive zajedno. - Konačno sam se oslobodila jer sam znala da sa njim mogu da budem ja i da on shvata ko sam - rekla je Ostin. - Osećam se voljeno. Osećam ljubav prema tome ko sam, baš ovakav kakav jesam - rekao je Harot uz osmeh.
  6. Da je savremeno doba odavno izgubilo osećaj za ljudskost i dobročinstvo jasno je svima. Ipak, pojedini ljudi ne prestaju da nas svakodnevno ubeđuju u suprotno. Ovoga puta izdvajamo nekolicinu koja se istakla svojim velikim delima i vratila veru u ljude. Neki su to, na žalost, platili životom i više nisu sa nama, drugi su bili na ivici smrti kako bi pomogli onima u nevolji, neki su bukvalno dali deo sebe, a neki prosto svaki dan žive tako što nesebično pomažu. Ovo su istinski heroji. Srđan Aleksić Mladi Trebinjac život je izgubio u 27 godini, kada ga je u centru rodnog grada napala grupa rezervista, njegovih sugrađana, dok je branio druga Alena Glavovića. Srđan je na gradskoj pijaci uspeo da odbrani prijatelja, ali su ga četvorica rezervista Vojske RS kundacima pretukli, zbog čega je šest dana bio u komi, a nakon toga i preminuo. Jedan od ubica Srđana Aleksića poginuo je na ratištu, a ostala trojica osuđena su na po dve godine i četiri meseca zatvora. Herojski čin Srđana Aleksića postao je poznat daleko van granica Bosne i Hercegovine. Dejan Lazarević Vatrogasac Dejan Lazarević svojom herojskom smrću postao je simbol junaštva i požrtvovanosti usred jedne od najvećih prirodnih nepogoda koje su pogodile Srbiju. Njega je 2014. godine odnela bujica dok je, držeći se za sajlu, uz pomoć svog kolege pokušavao da pomogne Ljubiši Jovićeviću, radniku livnice u Topoli, da siđe s drveta. Ljubiša je ujutro biciklom pošao na posao, ali ga je kod mosta u Žabarima odnela voda, i on se spasao tako što se popeo na drvo. Telo hrabrog vatrogasca pronađeno je narednog dana. Nenad Milovanović Nenad Milovanović Paške iz Svilajnca uspeo je da spase desetine ljudi tokom prve noći poplava koje su Srbiju pogodile 2014. godine. Kako je kasnije pričao, ovaj radnik komunalnog preduzeća oka nije sklopio 72 sata, dok je bio za volanom mašine kojom se probijao kroz vodu. Okružen haosom, suzama i jaucima nemoćnih komšija, Paške je od potencijalne smrti izbavio oko 50 ljudi. Marijana Milosavljević Marijana Milosavljević oduševila je javnost kada se u medijima pojavila priča o njenom velikom humanom delu. Ona je 2014. godine donirala bureg prijateljici Ivani Janković, a kako je rekla u intervjuu za "Blic ženu" to je za nju bila "potpuno normalna stvar". Pričajući o Ivani dodala je da je ona sve što njena malenkost nije i obratno, te da su se kao takve njih dve i pronašle. "Učinila bih sve što mogu da je ne izgubim" istakla je Marijana tada. Renato Grbić Heroj sa Dunava spasao je čak 30 ljudi od pokušaja samoubistva skokom sa Pančevačkog mosta. Renato je kao četvrta generacija alasa u porodici odrastao na Adi Huji, koja mu je obeležila život. Najupečatljivija situacija koja ga je zadesila bila je osećaj kada je znao da spasava osobu koja je pre nego što se bacila u reku počinila dvostruko ubistvo. Međutim, ni to ga nije sprečilo da i tada, kao i mnogo puta pre i posle toga, priskoči u pomoć. Miodrag Rajković i Milan Vidojević Fotografija vatrogasca Miodraga Rajkovića kojem se uhvatio led na trepavicama nakon celodnevnog spasavanja zavejanih ljudi na auto-putu ka Nišu izazvala je ogromnu podršku na društvenim mrežama početkom ove godine. Prema njegovim rečima, on je zajedno sa kolegom Milanom Vidojevićem "samo radio svoj posao" kada je iz snega i leda vadio povređene u lančanom sudaru koji se na ovoj deonici desio, a u kojem je učestvovalo oko 30 vozila. Milorad Jurković - Stolar Mile Milorad Jurković, poznat i kao Stolar Mile, svima je vratio veru u ljude i dobročinstvo praveći stolice za hranjenje beba i poklanjajući ih širom Srbije. Humanitarac iz Rakovca kod Beočina, već dve i po godine posvetio je ovoj akciji, a skoro se odlučio i na novi poduhvat - da svakom bračnom paru koji se uzme pre nego što napune 22 godine pokloni skoro sve što im je potrebno kada na svet dolazi prinova. Do sada je poklonio više od 1.000 dečjih stolica. Marina Adamović Pedesettrogodišnja Marina iz Niša u invalidskim kolicima već godinama sakuplja novac za bolesne. U centru rodnog grada njeno lice je svima poznato, jer ona od ranog jutra do kasnog popodneva strpljivo čeka svoje sugrađane da obrate pažnju kome je tog dana pomoć neophodna. Priloge je do sada skupila za više desetina ljudi. Jovan Simić Svi se sećaju dečka iz kraja koji je pokrenuo humanitarnu aukciju kolekcionarskih fudbalskih dresova i tako sakupio 80.000 evra za lečenje devojčice Nađe Novaković, koju tada nije ni poznavao. Svojim neverovatnim akcijama jedan običan student podigao je celu Srbiju na noge, i to u više navrata. Organizovanjem Sportskih bazara sakupio je sredstva za obnovu škole za decu sa posebnim potrebama "Radivoj Popović" u Zemunu, kao i za završetak kliničkog odeljenja za decu obolelu od raka u Nišu. Jovan je sada pak odlučio da opet pokaže da ljudskog u ljudima i te kako ima, te započeo novu misiju, "Zajedno za život", u kojoj će nastaviti da pomaže deci. Arno Gujon Francuz Arno Gujon već dvanaest godina provodi sa Srbima na Kosovu kao glavni humanitarac organizacije "Solidarnost za Kosovo", pomažući stanovnicima u srpskim enklavama. Rođen je u Grenoblu, a prvi dodir sa našim narodom imao je u Zvorniku u Republici Srpskoj, gde je upoznao buduću suprugu sa kojom danas živi u Beogradu. Na Kosovo je prvi put došao krajem 2004. godine kada je sa bratom i dvojicom prijatelja dovezao prvi kamion sa humanitarnom pomoći. Samo tokom prošle godine njegova fondacija u poljoprivredne projekte, školstvo i zdravstvo uložila je 650.000 evra, a ukupna vrednost pomoći od 2004. do danas je preko četiri miliona evra. Hido Muratović Hido Muratović iz Novog Pazara dugi niz godina obilazi sela Pešterske visoravni, Golije i Rogozne i pronalazi ljude na koje ne misli rodbina ni društvo, kao i siromašne kojima je pomoć neophodna. Sve je počelo tako što je Muratović obilazio ova mesta da bi kupovao stare ćilime, koje je potom preptodavao. Shvativši da u tim selima žive ljudi bez struje i sirotinja koja jedva preživljava, počeo je da tamošnje porodice obilazi sa paketima hrane i garderobe. Na pijaci gde njegov otac prodaje zeleniš mušterije neretko ostavljaju novac ne pitajući kome će ga Hido nameniti, jer mu veruju. Stevan Sinđelić Pripadnik Žandarmerije Stevan Sinđelić preminuo je nakon što je hicem pogođen u glavu u blizini prelaza Merdare. On je s kolegama obezbeđivao mesto uviđaja posle incidenta sa šumokradicama koji se dogodio dan pre i u kojem je jedan Albanac ranjen u nogu. Šumokradice su se vratile kako bi uzele oružje koje su za sobom ostavile. U razmeni vatre, Stevan je pogođen u glavu, na rođendan majke.
  7. Političari i biznismeni poslednjih godina odali su se bogougodnom poslu - zidanju hramova Božjih, što svojim, što državnim parama. SPC njihove darove prihvata oberučke, ne pitajući za poreklo bogatstva Objavljeno: 31.07.2017. 21:03h Foto: Ilustracija; Autor: Vladimir Šporčić Prva crkva koju su podigli Nemanjići zidana je između 1159. i 1166. godine. Eno je u Kuršumliji, delimično obnovljena, na uzvišenju iznad ušća Banjske u Toplicu. Poslednja u Srbiji osvećena je crkva u Bajčetini, zadužbina Tomislava i Dragice Nikolić. Označavaju li ove dve tačke vrh i dno spirale, ili samo luk sa putanje kojom se vrti večnost? U istoriji Srbije tri su perioda u kojima je podizanje crkava bilo posebno izraženo: vreme Nemanjića, druga polovina 19. veka, u kojoj se Srbija oslobodila turske vladavine, i poslednje decenije, od sloma komunizma do danas.Ali, dok se u starijim hramovima skrušeno molimo, ili sa ateističkom uzdržanošću procenjujemo umetničku vrednost ikonopisa, o novim crkvama ponekad govorimo i pišemo s rezervom prema finansijerima njihove gradnje, a ktitorske freske izložene su poruzi. Foto: Crkva Svetog Dimitrija u Bajčetini; Autor: Vladimir Šporčić NE TAKO SJAJNA ISTORIJAVazda su crkve gradili oni koji imaju para - vladari, opštine i bogati pojedinci, a Crkva se nikad nije bavila poreklom njihovog novca. „Svako ima pravo, čak i najveći grešnik“, bilo je i ostalo njeno načelo, „da se pokaje i da se iskupi makar i novcem“. Nije pouzdano utvrđeno da li novac spasava dušu... U iskupiteljsku moć bogatstva sumnjaju oni koji bogatstvo nemaju, a sva je prilika da se Bog na njihovo mišljenje ne obazire. Još nije zabeleženo da je neki hram srušen zbog nepodobnosti ktitora - eno, onoliko crkava kojima se dičimo, neke su i na Uneskovoj listi svetske baštine, a njihovi su graditelji oslepljivali očeve i trovali braću, odsecali glave kumovima, i bezdušno grabili zlato i novac.Da ostavimo pepeo Nemanjića na miru, navedimo samo neke primere iz novog doba... Knjaz Miloš je sazidao i obnovio desetine crkava, između ostalih podigao je i onu u Jagodini, a koliko mu je bilo stalo do ktitorstva, svedoči i činjenica da je u pismu upućenom jagodinskom knezu Aranđelu Milosavljeviću zapretio smrću ukoliko bi bilo oštećeno „i jedno slovo“ uklesanog natpisa o njegovim zaslugama za izgradnju novog hrama. Iste te, 1818. godine počeo je i zidanje crkve u Kragujevcu...Njegovi naslednici, Mihailo i Milan, više su bili okrenuti ovozemaljskim, državnim i političkim stvarima, ali je poslednji izdanak dinastije Aleksandar Obrenović velikim novčanim prilogom spasao Hilandar propasti, pa je upisan kao ktitor ove svetinje. Tom prilikom je iz riznice na svetlost dana izvučeno i mladom kraju darovano Miroslavljevo jevanđelje, da posle jednog veka na njegove korice ruku za zakletvu položi Aleksandar Vučić, koji će u istoriju biti upisan zbog zadužbine zvane „Beograd na vodi“...Kralj Petar I Karađorđević, čim je došao na presto 1903. godine, inače siromašan kao crkveni miš, postavio je temelje crkve na Oplencu. Ovu zadužbinu Karađorđevića dovršio je njegov sin Aleksandar, brzo i lako - pored ostalog, na obali Peka, u Neresnici, imao je dva bagera, pa je ispiranjem iskopane zemlje dobijao dva kilograma zlata dnevno...Zidali su hramove Božje i velikaši - Toma Vučić Perišić u Zakuti, Nikola Lunjevica u Vujanu... i poslovni ljudi - Ilija Kolarac, pored zdanja na Studentskom trgu, svom otečestvu ostavio je i crkvu u Velikoj Moštanici, a Persida Milenković, koja je u centru Beograda zajedno s mužem podigla internat Ženske učiteljske škole (danas se u toj zgradi nalazi Matematička gimnazija), sagradila je i manastir Vavedenje na beogradskom Senjaku.Izgradnju prve Crkve Svetog Marka na Tašmajdanu, tamo gde je danas jedan od simbola prestonice, platio je Lazar Panča, trgovac poreklom iz južne Srbije, mesto Katranica, koji je u Beogradu stekao imetak i tu umro. Njegovo ime danas nikome ništa ne znači... Foto: Budući hram Svetih Arhangela na Bagdali; Autor: Vladimir Šporčić CRKVA ORDENE NE ŠTEDIRaznolikost među graditeljima crkava, kad je reč o njihovom položaju u društvu, zanimanju i načinu bogaćenja, takva je i danas. Zajedničko im je samo to što imaju bogatstvo.SPC velike priložnike, graditelje crkava, ljude koji od svojih sredstava ulažu u projekte Crkve, odlikuje crkvenim ordenima, među kojima je najviši Orden Svetog Save.Bogoljub Karić dobio je ovaj orden 1997. godine, a 2012. isto odličje ponela je i Olivera Nedeljković Karić, jedina sestra poznatih biznismena, za gradnju crkve na porodičnom imanju u Orašcu.Miroslav Mišković, koji ovih dana očekuje pravosnažnu presudu zbog utaje poreza, odlikovan je 2006. za doprinos izgradnji Hrama Svetog Save na Vračaru.Milo Ðurašković, vlasnik „Nibens grupe“ i član takozvane putarske mafije, dobio je orden 2009. za obnovu manastira u svom zavičaju.Milutin Gašević, bivši direktor PZP Niš, nagrađen je 2010. ordenom za pomoć u obnovi nekoliko crkava u svom zavičaju. Gašević je bio obuhvaćen optužnicom zajedno s Ðuraškovićem, ali je na suđenju 2016. oslobođen.Pokojni Slobodan Radulović, bivši direktor „C marketa“ i član takozvane stečajne mafije, odlikovan je 2006. za doprinos izgradnji Hrama Svetog Save u Beogradu...Velimir Ilić zbog svog ktitorstva i pomaganja podizanju pravoslavnih crkava i manastira parama iz budžeta, i privatnim, odlikovan je Ordenom Svetog Save i sa još četiri crkvena ordena. „Sagradio sam osam crkava, u svakom većem selu kod Čačka, a mnoge sam obnovio“, sažeo je u jednom intervjuu svoj bogougodni rad.Veselin Bošković, rođeni brat Danice Drašković i jedan od stradalih u atentatu na Ibarskoj magistrali - tada je bio direktor Direkcije za gradsko građevinsko zemljište Beograda - odlikovan je Ordenom Svetog Save „u znak priznanja za mnogo dobrih dela učinjenih svojoj svetoj Crkvi, kojoj je bio iskreno odan“. U beogradskom naselju Vidikovac sagradio je Crkvu Svetog Luke.Borislav Pelević, najbliži Arkanov saradnik, sazidao je crkvu u Zaovinama na Tari, a znatno je pomogao i gradnju crkve u Kosovskoj Mitrovici. Iz razloga koji su ostali nedostupni javnosti, on nije odlikovan „Svetim Savom“, već jedan stepen nižim Ordenom svetog kralja Milutina.Orden Svetog Save dobio je i Novak Ðoković, jedan od najvećih donatora za izgradnju Crkve Svetog Mihaila u Jasenovom Polju kod Nikšića.Istim odličjem za „delatnu ljubav prema Svetoj majci crkvi, naročito pokazanu kroz svesrdnu pomoć Eparhiji mileševskoj“, nagrađen je i fudbaler Ivica Dragutinović.„Za delatnu ljubav“ i nesebično pomaganje „prilikom obnove i izgradnje više hramova i manastira“, Orden Svetog Save dobio je i bivši gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović...Crkve podižu i anonimni pojedinci. Stojan Cvetković iz Zemuna dvadeset godina gradio je - i sagradio - crkvu u svom rodnom selu Gornje Kordince kod Prokuplja. Dušan Kekić iz Beograda - inače jedan od najmlađih ktitora, ima 31 godinu - na Čemernu kod Gacka podigao je Crkvu Svete Petke... Spisak je poduži. Foto: Bratislav Gašić na crkvenoj fresci; Autor: Vladimir Šporčić BIA GLEDA I SA ZIDAGrađenje crkava u žižu javnosti dospelo je poslednjih meseci, nakon objavljivanja fotografije freske sa likom Bate Gašića i osvećenja hrama koji je sazidao Toma Nikolić dok je bio predsednik države.„Ukazanje“ šefa BIA sa crkvenog zida deo javnosti ocenio je kao krajnju pretencioznost, čak i kao blasfemiju. Tim povodom, kao kuriozitet, i dokaz da je „vreme iskočilo iz zgloba“, pomenute su i neke druge freske sa ovovremenim likovima. Posredi je, međutim, neznanje.Kroz istoriju Srpske pravoslavne crkve, graditelj crkve je gotovo po pravilu oslikavan sa maketom svoje građevine u ruci, a njegovo ime klesalo se u kamenu na ulasku. To je pravo svakog ktitora, „sleduje“ mu po prirodi stvari, tako je bilo u srednjem veku, a isto važi i danas. Zahvaljujući takvim freskama, nazvanim „ktitorskim“, mi danas znamo kako su izgledali Nemanjići. A to što Batu Gašića znamo sa televizije, i što neki od nas o njemu nemaju visoko mišljenje, sa stanovišta Crkve i njenih pravila je nebitno. Istini za volju, za neke od srednjovekovnih velikaša čijim se likovima i zlatnim odeždama divimo nema dokaza da su bili pošteniji i časniji od njega, ni korisniji za državu i narod.Sa Bagdale, brda iznad Kruševca, pruža se veličanstven pogled na grad. Eparhiji kruševačkoj na njenom vrhu dodeljena su dva hektara zemlje da tu podigne crkveni kompleks. Prvo je, pre pet godina, sazidana replika Njegoševe kapele, a izgradnju je platio Ljubomir Ćurčić, naš biznismen iz Rusije. Da plate crkvu, čije je zidanje pre dve godine došlo na red, ponudili su se braća Gašići, Bratislav i Boban. Kad je gradnja okončana, na zidu desno od vrata, freskoslikari iz Čačka izobrazili su braću, ogrnutu nekakvim vanvremenskim plaštovima, u društvu Svetog Jovana, u čiju slavu su hram i podigli.„Nisam ja tražio da me oslikaju na freskama, niti se za tako nešto uopšte pitam. To je već vekovima uobičajeno pravilo u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Eparhija kruševačka podigla je za vrlo kratko vreme pet hramova i u svakom su oslikani likovi njihovih ktitora. Ako nešto važi za sve, zašto bi u mom slučaju bilo sporno“, odgovorio je Bata Gašić kritičarima.Oko crkve su vidljiva ulaganja opštine i učešće njenog budžeta (na koji Bata Gašić ima odlučujući uticaj): veliki parking, pristupni putevi, javno osvetljenje... Eparhija planira da tu podigne još jednu crkvu, ovog puta kopiju prizrenskih Svetih Arhangela, i da tako zaokruži kompleks koji će postati duhovno središte i turistička atrakcija grada.Zanimljivo je da je Gašić, visoki funkcioner SNS, Orden Svetog Save dobio takoreći „akontativno“ - još 2012. godine. Foto: Crkva Svetog Jovana Krstitelja u Končarevu; Autor: Vladimir Šporčić MALI BOGOVI NA ZEMLJIIstom svecu, Jovanu Krstitelju, crkvu je u Končarevu kod Jagodine sazidao i Dragan Marković Palma, ali je izričito odbio da se nađe na ktitorskoj fresci. Skladna bela, uvis izdužena građevina najlepše je zdanje u selu, koje nikada ranije kroz istoriju nije imalo hram Božji. Uređeno dvorište i uslužna portirska služba svedoče o Palminim organizatorskim sposobnostima, a vrlo lep živopis u crkvi o njegovoj spremnosti da izabere najbolje izvođače za poslove u koje se sam ne razume. Freske je radio slikar iz Čačka Goran Pešić, u crkvenim krugovima najviše poznat po oslikavanju hramova u Republici Srpskoj i Podrinju. I Palma je nosilac Ordena Svetog Save.Samo nekoliko kilometara dalje, u susednom selu Rakitovu, crkvu je u slavu Svetog Luke podigao Miodrag Nikolić Feman.Elektroinženjer po struci, Miodrag Nikolić je vlasnik fabrike „Feman“ u Jagodini. Bio je jedan od osnivača i funkcionera Demokratske stranke u Jagodini i član Predsedništva te stranke. Obavljao je funkciju potpredsednika Unije poslodavaca Srbije. Nakon izbora 2012. godine, izabran je za narodnog poslanika iz redova SNS, ali kaže da nikad nije bio član te stranke. Pominjan je u medijima u vezi sa istragom ubistva novinara Milana Pantića, a u decembru 2015. „zbog naznaka da ima saznanja o slučaju“ saslušavan je u policiji. Tada je odbio da ode na poligraf.Crkva u Rakitovu po veličini je među skromnijim hramovima koje su sagradili ovovekovni biznismeni, ali pleni freskama u oltarskom delu, koje je ikonopisao Grk. Ostale freske radio je pomenuti Goran Pešić, a među njima je i jednostavna ktitorska kompozicija - Feman i Sveti Jovan jedan pored drugog. Feman je nosilac Ordena Svetog Save. Foto: Crkva Svetog Luke u Rakitovu; Autor: Vladimir Šporčić Maštovitije je na fresci predstavljen njegov kolega po struci i sugrađanin Radoslav Milenković, vlasnik „Metalke“ iz Majura, i obnovitelj hrama posvećenog Svetom Romanu u Majuru. Milenkovića, osnivača fabrike prekidača za struju poznatih u celoj Evropi, na ktitorskoj fresci za ruku drži Sveti Roman i vodi ga ka Hristu. Zbog nečega, međutim, Eparhija šumadijska i paroh majurski ovu fresku čuvaju od očiju javnosti i ne dozvoljavaju njeno fotografisanje...Istovetan odnos ima i Eparhija žička prema fresci u Crkvi Svetog Pantelejmona u Kotraži kod Guče - naišli smo na zaključana vrata, a objašnjenje u sedištu eparhije bilo je da se „tako štite interesi Crkve“. Čačanski biznismen Milenko Kostić Kole, koji se obogatio prodajom „Škodinih“ automobila i pročuo po dobrotvornom radu i pesmi Šabana Šaulića „Kole pije rakiju i vino“, 2000. godine sagradio je ispod roditeljske kuće malu i lepu crkvu. Kažu da je koštala 170.000 evra... Unutra je freska o kojoj se svojevremeno naveliko pisalo: Milenka Kostića, njegovu bivšu i njegovu sadašnju ženu i četvoro dece u čamcu spasava Sveti Nikola iz pomamljenog mora.„To je zamisao vladike pokojnog Stefana iz Kraljeva, ja sam to prihvatio, on je rekao da je to po kanonu Pravoslavne crkve iz Srbije i uopšte nemam nekih problema da se nelagodno osećam“, odgovorio je na zamerke.Kole je takođe odlikovan Ordenom Svetog Save. Foto: Crkva Svetog Luke u Rakitovu; Autor: Vladimir Šporčić CANE BEZ ORDENADa Crkva i te kako ume da vodi računa o svojim interesima, mnogo bolje pokazuje primer hrama Voznesenja Gospodnjeg na Ubu.Devedesetih godina, pošto su mu utvrđeni temelji, biznismen od onih uz čije se ime dodavalo „kontroverzni“, Stanko Subotić Cane, rođeni Ubljanin, prihvatio se ktitorstva i plaćanja svih računa za gradnju. Njegov su čin i „delatnu ljubav“ novinarima na sva usta hvalili i mesni sveštenici i opštinska vlast. Ali, kad je protiv Subotića podignuta optužnica za šverc cigareta, okrenuli su ploču: „Gradnja hrama nije počela Subotićevim novcem, nije je on lično počeo kao zadužbinu, nego opština Ub. Jeste prvih godina izgradnje davao priloge, ali davali su i mnogi drugi...“Iz opreza, ne iz gadljivosti na moguće švercersko poreklo novca, na osvećenje 2011. nisu došli ni patrijarh ni ministri, čak je i pevač Miroslav Ilić otkazao učešće u svečanosti. Bili su vernici, u velikom broju, ruski ambasador Konuzin i pevač Džej.Konuzinovo prisustvo bilo je prirodno - unutrašnjost crkve, izrađenu u plemenitoj orahovini i mermeru, osmislili su ruski projektanti, a freskopis je tri godine radio akademik Ruske Federacije Nikolaj Muhin, uz pomoć sedam vrsnih slikara iz Jaroslava.„Canetovu crkvu“ zbog ovog živopisa neki smatraju najlepšom crkvom u Srbiji, ali je Subotić „zbog interesa Crkve“ ostao bez ktitorske freske. Svesni da su se ogrešili, crkveni oci su u kamenu iznad bočnih vrata uklesali „Crkva pamti svog dobrotvora Stanka Subotića sa Uba“. Nije dobio ni orden. Foto: Crkva Voznesenja Gospodnjeg na Ubu; Autor: Vladimir Šporčić MILION EVRA RABA BOŽJEG TOME NIKOLIĆAIme ktitora, međutim, jasno je istaknuto na Crkvi Svetog Dimitrija u Bajčetini. Tomislav Nikolić „s porodicom“ potpisao se svojom funkcijom „predsednik Srbije“, baš onako kako je to učinio Stefan Nemanja u Studenici, uklesavši uz svoje ime „veliki župan“.Od svih crkava koje smo pomenuli u ovom tekstu, bajčetinska - osim možda ubske - izgleda najskuplje. Od mermernog poda do vrha kupole, svi zidovi unutra ukrašeni su mozaicima. I jedino u Bajčetini oseća se dah dnevne politike: od kompozicije na zidu posvećene porodici poslednjeg ruskog cara - što je vrlo redak motiv u našim crkvama, a Platona Banjalučkog, stradalog od ustaša, i Vukašina iz Klepaca, ubijenog u Jasenovcu, do freski četrnaestogodišnje Sanje Milinković iz Varvarina i trogodišnje Milice Rakić, ubijenih u napadu NATO 1999. godine, koje još nisu proglašene za svetiteljke.Neuobičajeno za naše prostore, jedan deo crkve pretvoren je u izložbeni prostor. Tu se, saopšteno je, nalaze pokloni koje je Nikolić dobijao tokom svojih diplomatskih poseta. Centralno mesto zauzima antikvitetski krst, dar beloruskog predsednika Lukašenka, i ikona koju je predsedniku Srbije poklonio ruski patrijarh. Kako je njihovo donošenje u Bajčetinu usklađeno sa Zakonom o poklonima, koji poklonoprimcu dozvoljava da zadrži dar samo ako je njegova vrednost manja od pet odsto prosečne plate, odnosno 2.000 dinara, neko će jednom morati da objasni.Do početka gradnje Bajčetina je pripadala Žičkoj eparhiji, sa sedištem u Kraljevu, ali Sinod SPC je udovoljio molbi Tomislava Nikolića de se selo prevede u nadležnost Eparhije šumadijske i Kragujevca, gde je gradonačelnik bio njegov sin, bez sumnje da bi se sve formalnosti oko gradnje i dozvole lakše obavile. Foto: Crkva Svetog Dimitrija u Bajčetini; Autor: Vladimir ŠporčićCrkvu je u maju osvetio patrijarh Irinej, a ostalo je da se još uradi živopis u ulaznom delu. Tu će biti freska s likovima Tomislava i Dragice Nikolić.U hramu je već urađena grobnica, kripta sa deset mesta za ktitore i članove njegove porodice.Znalci tvrde da je gradnja crkve od gradnje kuće iste površine skuplja od šest puta pa naviše, a procenjuju da bajčetinska crkva, površine 170 metara kvadratnih, nije koštala manje od milion evra. Pri tome, u cenu ne uračunavaju uređenje okoline, jer smatraju da je sve uradila kragujevačka opština iz svog budžeta...Za utehu onima koji žale za tolikim parama, mora se reći da je crkva u Bajčetini lepa, i da vredi tih para.Ako su nam crkve uopšte potrebne...(Tekst je objavljen u 80. broju magazina Newsweek (jul 2017.), koji sada izlazi jednom mesečno.)PIŠE Momčilo PetrovićFOTO Vlada Šporčić
  8. Ukoliko se bilo kojim povodom ljubitelj avijacije nađe u Moskvi, a najbolja prilika za to je poseta Međunarodnom avio-kosmičkom salonu MAKS, jedno od obaveznih mesta na koje treba otići je Centralni muzej Vojno-vazduhoplovnih snaga (VVS) Monino. Muzej, koji se nalazi 38 km istočno od Moskve, smešten je pored bivše Vojne Akademije VVS ’’Jurij Gagarin’’, na nekadašnjem vojnom aerodromu Monino. Jedan je od najvećih muzeja avijacije na svetu i najveći u Rusiji u kome je između ostalog izloženo oko 173 vazduhoplova. Satelitski snimak Monina. Gradnja vojnog aerodroma Monino započeta je 1928., dve godine kasnije radovi su završeni da bi 1932. godine tu bili stacionirani prvi teški bombarderi TB-3. Od 1940. u Moninu je bila stacionirana Vojna akademija komandnog kadra VVS a 1941. godine na njemu je formirana 3. bombarderska divizija za dejstvo na velikim daljinama sa bombarderima DB-3, TB-7 i ER-2 (Jer-2, DB-240). Aprila 1943. je u okviru Vojne Akademije formiran školski puk koji je tri godine kasnije preimenovan u mešovitu avijacijsku diviziju sa lovačkim, jurišnim i bombarderskim pukom i samostalnom transportnom eskadrilom. Zbog nepostojanja perspektive daljeg razvoja baza je zatvorena 1956. godine a avijacijska divizija rasformirana. Aerodrom je zatim predat na upotrebu Centralnom muzeju VVS koji je osnovan 28. novembra 1958. sa samo 5 aviona a na aerodromu Monino je otvoren 23. februara 1960. godine kada je u svojoj kolekciji imao 14 vazduhoplova. Vojna akademija VVS ’’Jurij Gagarin’’ za čije je formiranje muzeja neposredno vezano, zatvorena je 2011. godine. U 1970. godinu muzej je ušao sa 40vazduhoplova a današnji oblik, uz određene uglavnom manje izmene, je definisan 1990. Do Monjina se iz Moskve može stići na više načina, vozom sa stanice ’’Jaroslavski vokzal’’ (metro stanica ’’Komsomolskaja’’), autobusom broj 322 koji saobraća na liniji Moskva-Noginsk i kombijem, popularnom ’’maršutkom’’ broj 362 od moskovske autostanice Šćelkovskaja. Radno vreme sredom, četvrtkom i petkom je od 9:30 do 17 časova uz pauzu od 13:30 do 14:15, subotom i nedeljom radno vreme je od 9 do 14 časova a ponedeljak i utorak su neradni dani. Bilo kojim gradskim prevozom da dolazite, do muzeja će se morati pešačiti, od železničke stanice oko dva kilometara. U muzeju smo videli vrlo malo zaposlenih, po dostupnim informacijama trenutno ih ima samo pet. Stanje napolju izloženih aviona i helikoptera se kreće od solidnog do sasvim dobrog međutim ima i onih koje bi trebalo obnoviti a to nije lak posao jer ih ima mnogo. Pri restauraciji eksponata pomažu uglavnom entuzijasti različitih profesija među kojima ima i maketara a u poslovima remonta i sređivanja vazduhoplova pomagale su i kompanije ’’Iljušin’’ i ’’Tupoljev’’. Muzej godišnje poseti oko 150 hiljada ljudi a u njemu su poslednjih godina boravile političke i vojne delegacije iz preko 80 zemalja sveta. Većina vazduhoplova se nalazi na otvorenom (površina oko 20 hektara) a osnovna infrastruktura se sastoji iz tri objekta, jedne zgrade i dva hangara, ukupne površine oko 5500 m². U zgradi u kojoj se nalazi biletarnica i prodavnica suvenira, postavka, koja je smeštena u 6 soba, obuhvata period od početka 20. veka pa sve do Drugog svetskog rata. Deo posvećen avijaciji u carskoj Rusiji / Foto: Živojin Banković, Tango Six U centru fotografije aerostat od metala čuvenog Konstantina Ciolovskog / Foto: Živojin Banković, Tango Six U ovom odeljku, koji je odlično uređen, nalazi se mnoštvo fotografija, spisa, dokumenata, uniformi i lične opreme avijatičara, avionskih motora, maketa i modela vazduhoplova, opreme za balone i dirižable. Sve je to propraćeno sa dobro urađenim panoima na kome se mogu pročitati najinteresantnije informacije iz ruske vazduhoplovne istorije. Kutak posvećen Mihailu Nikiforoviču Jefimovu, dominira model aviona Farman-IV / Foto: Živojin Banković, Tango Six Posebno mesto zauzima kutak posvećen prvom ruskom avijatičaru, Mihailu Nikiforoviču Jefimovu (1881-1919) koji je 1908. i 1909. godine bio i prvak Rusije u motociklizmu a 1909. godine u Odesi imao i svoj prvi let na jedrilici. Iste godine je uz finansijsku pomoć barona I. Ksidiasa otišao u grad Murmelon, Francuska na obuku za pilota. Bio je jedan od talentovanijih učenika i njegovom obukom se bavio lično Anri Farman. Svoj prvi samostalni let na avionu Jefimov je imao već 25. decembra 1909. godine kada je sleteo nakon čitavih 45 minuta u vazduhu. Diplomu aerokluba Francuske broj 31 dobio je 15. februara 1910. godine. Svoj prvi let u Odesi, na avionu Farman-IV, koji je bio prvi javni let aviona u Rusiji, izveo je 21. marta 1910. godine. Početkom Prvog svetskog rata podnosi izveštaj sa zahtevom da ga upute na front a od aprila 1915. nalazi se u vojsci kao letač dobrovoljac u sastavu 32. avijacijskog odeljenja. U ruskom Građanskom ratu borio se na strani Boljševika. Avgusta 1919. prilikom desanta Belogardejaca na Odesu uhapšen je i ubijen. Hangar u kome se nalaze avioni upotrebljavani u Drugom svetskom ratu / Foto: Živojin Banković, Tango Six Odmah uz zgradu koja je posvećena počecima avijacije u Rusiji nalazi se hangar sa temom Drugog svetskog rata a u njega se može ući i iz objekta koji smo prethodno opisali. Tu se mogu videti najznačajniji avioni, lovci i jurišnici na kojima su leteli sovjetski piloti. Ispred svakog od njih se nalazi pano sa taktičko-tehničkim podacima i slikama konstruktora, potom motori i naoružanje koji su ugrađeni u njih, biste i biografije najpoznatijih pilota, asova koji su ih leteli. Lovački avion La-7 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Među njima je i lovac Lavočkin La-7 na kome je leteo čuveni Ivan Kožedub, sovjetski as sa najviše ličnih pobeda u Drugom svetskom ratu, sa 62 (po nekima 64) priznata oborena aviona među kojima se nalazi i prvi operativni mlazni borbeni avion na svetu – nemački Me-262. Lovac Jak-9U / Foto: Živojin Banković, Tango Six Zanimljivo da je pored lovca Jak-9U u bojama puka ’’Normandija-Njemen’’ postavljena bista Arkadija Vasiljeviča Fjodorova koji je leteo na I-16, Jak-1 ali je najveći broj od 20 ličnih i 4 pobede u grupi postigao na američkom lovcu P-39 ’’Airacobra’’. Lovac-presretač MiG-3 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Bista Aleksandra Ivanoviča Pokriškina nalazi se uz lovca-presretača MiG-3 a ovaj pilot je leteći na tom avionu kao i na Jak-1 i P-39 postigao 59 ličnih pobeda i 6u grupi. Lovci Polikarpov I-15bis i I-16 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Jedan od prvih pilota koji su izveli ’’taran’’ u u noćnom vazdušnom boju bio je Viktor Vasiljevič Talalihin čija je bista postavljena pored lovca I-16. Na ovom tipu aviona Talalihin je 7. avgusta 1941. iznad Moskve udario i oborio nemački bombarder He-111, njegov avion se teško oštećen srušio a on je bio povređen. Odmah pored I-16 može se videti i njegov prethodnik I-15bis. Jurišnik Il-2 “Šturmovik“ / Foto: Živojin Banković, Tango Six U nangaru se nalaze dva jurišnika Iljušin Il-2 a pored jednog od njih je bista Mihaila Petroviča Odincova, pilota koji je sa 14 vazdušnih pobeda imao najveći broj oborenih aviona među pilotima jurišnika. Na početku rata leteo je na lakom bombarderu Su-2 a interesantno da je njegov član posade, strelac Dmitrij Novikov, koji je bio sa njim tri godine rata, oborio 8 neprijateljskih aviona među kojima i jedan bombarder. Pored američkog P-39, kod Sovjeta omiljenog stranog lovca koji se nalazio u njihovom naoružanju, stoji bista Dmitrija Borisoviča Glinke koji je leteći na Jak-1 i P-39 oborio 50 nemačkih aviona. Odmah do P-39 možemo videti bombarder za obrušavanje Petjakov Pe-2. U-2VS, laka bombarderska varijanta školskog Polikarpov Po-2 (U-2) / Foto: Živojin Banković, Tango Six Odata je počast i čuvenom 46. gardijskom noćnom bombarderskom puku koji je bio jedan od tri ženska avijacijska puka u Drugom svetskom ratu, poznat i pod nazivom ’’noćne veštice’’, kako su ih Nemci zvali. Ispred aviona U-2VS (LNB) koji predstavlja bombardersku verziju školskog višenamenskog aviona Polikarpov Po-2(U-2) postavljena je bista komandira pešadijskog izviđačkog odeljenja L. Karčeve. Pored Po-2 postavljen je još jedan avion Polikarpova, izviđač R-5. Jedna od mnogobrojnih postavki na otvorenoj izložbi / Foto: Živojin Banković, Tango Six Sledeće što je u muzeju na redu za videti je impresivna izložba na otvorenom na kojoj se mogu videti jedinstveni prototipovi i eksperimentalni avioni. Interesantno je da je dobar deo aviona do muzeja direktno doleteo i, dok je pista bila još u upotrebi, sleteo na pistu aerodroma Monino, da bi zatim bio dovučen do muzeja. Tako je na primer posada sovjetskog putničkog putničkog aviona Tu-144 na aerodrom sletela 1980. godine. Tokom 1990. godine izvršeno je premeštanje vazduhoplova, oni su tada poređani po tome kom Opitno-konstrukcinom birou pripadaju i takav raspored je aktuelan i danas. Određeni broj vazduhoplova se s vremena na vreme sklanja da bi se izvršila njihova obnova. Najveći helikopter svih vremena, Milj V-12, drugi prototip / Foto: Živojin Banković, Tango Six Na samom ulazu izložbe dočekaće vas najveći i najteži helikopter u istoriji vazduhopovstva, džinovski četvoromotorni prototip V-12 (Milj Mi-12, NATO oznaka ’’Homer’’) koji je imao nosivost 30 tona a bio je konstruisan za posebnu namenu prevoza komponenti interkontinetalnih balističkih raketa na položaje raketnih jedinica. Razvoj projekta je započeto 1963. da bi prototip poleteo 10. jula 1968. a prvo međunarodno prikazivanje dogodilo se na Le Buržeu 1971. U muzeju se nalazi drugi opitni helikopter koji je poleteo 28. maja 1973. a projekat je brzo obustavljen zbog neekonomičnosti i zbog čiunjenice da su posao dobro obavljali helikopteri Mi-6 i Mi-10. T10, prvi prototip aviona Su-27 / Foto: Živojin Banković, Tango Six U prvom planu američki bombarder B-25 “Mitchell“, iza njega Tu-95A. / Foto: Živojin Banković, Tango Six Pored V-12 nalazi se prototip aviona Su-27, odnosno prva neuspela varijanta ovog lovca sa oznakom OKB T10. Preko puta njega možemo videti takitčki bombarder Su-24M, prvi od 11 prototipova višenamenskog borbenog aviona Su-35 (Su-27M, T10M-1), lovac MiG-29 9.12 iz prvih serija sa karakterističnim blatobranom na prednjem stajnom trapu i ventral finovima na zadnjem delu trupa, i bombarder iz Drugog svetskog rata B-25 ’’Mitchell’’ koji je takođe služio u VVS SSSR. Preteča aviona Su-24, prototip T6-1 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Lovac-presretač Su-11 / Foto: Živojin Banković, Tango Six U nastavku reda u kome se nalazi T10 postrojeni su i ostali Suhojevi avioni, taktički bombarder Su-24, zatim njegov prototip sa strelastim krilom T6-1, lovci-presretači Su-15, Su-11, Su-9, jurišni avioni Su-17, Su-17UM3, Su-17M3, lovci-bombarderi Su-7BKL, Su-7B, eksperimentalni S-26 (varijanta Su-7 sa skijama) i na kraju dolazimo do jurišnika Su-25. Prototip frontovskog lovca MiG-29 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Iza Su-25 je postavljen putnički Tu-144, sa njegove desne strane tu je opitni MiG-21I ’’Analog’’ koji je služio za ispitivanje oblika krila supersoničnog Tupoljeva 144 a sa leve strane je postavljen prototip frontovskog lovca MiG-29 (Izdelije 9-01). Iza Tu-144 se mogu videti srednji bombarder Tu-22M3, putnički Jak-40 i Il-62. Putnički avion Tu-114, uočljiv je veoma dugačak prednji stajni trap / Foto: Živojin Banković, Tango Six Avion specijalne namene za letove na velikim visinama M-17 “Stratosfera“ / Foto: Živojin Banković, Tango Six Potom dolazimo do jednog lovca MiG-29 u varijanti 9.13, zatim putničkog Tu-114 i transportera Il-76M. Slede avioni Antonova, teški transporter An-22, putnički An-24 i srednji transporter An-12. Deo iza njih nije dostupan posetiocima a tu se mogu videti avioni Jak-42, Tu-104, Tu-124, Il-18, Il-14, Li-2, An-8, serijski Su-27, prototip eksperimentalne amfibije sa vertikalnim poletanjem Bartini Berijev VVA14, raketni sistem PVO S-300PT. Ispred Anova 22, 24 i 12 može se videti još jedan MiG-29 9.12 kao i strategijski bombarder-raketonosac Tu-95MS a prekoputa avion specijalne namene Mjasišćev M-17 ’’Stratosfera’’ pored koga je izložen čeholsovački mlazni trenažni avion L-29 ’’Delfin’’. Postavka helikoptera započinje trenutno najvećim operativnim helikopterom na svetu, transportnim Mi-26 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Krećući se dalje u krug sa leve strane je postavka helikoptera sa trenutno najvećim transportnim helikopterom na svetu, transporterom Mi-26, letećim komandim mestom Mi-6Aja (Mi-22), protivpožarnim Mi-6PŽ, lakim višenamenskim Mi-2 i protivpodmorničkim Ka-25K. Prva varijanta desantno-jurišnog helikoptera Mi-24, verzija Mi-24A / Foto: Živojin Banković, Tango Six Transportni helikopter Jak-24 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Potom sledi deo u kome se nalaze teški transporter-kran Mi-10 i još jedan Mi-6, srednji transporteri Mi-8T, Mi-4 i Jak-24 kao i desantno-jurišni helikopteri Mi-24V i Mi-24A. Stajanka aviona OKB MiG / Foto: Živojin Banković, Tango Six Lovac-presretač MiG-31 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Preko puta prve pomenute grupe helikoptera nalaze se avioni OKB MiG čiji red započinje trenažnim dvosedom MiG-15UTI, nastavlja lovcima MiG-17F, MiG-19PM, lovcem presretačem MiG-21, lovcem MiG-23, izviđačem-bombarderom MiG-25RB, jurišnikom MiG-27 a završava sa lovcima-presretačima MiG-25P i MiG-31. Iza MiG-a 25 i 31 postavljena je leteća amfibija Berijev Be-12. Projekat Jak-141 prekinula je ekonomska kriza 90-tih godina / Foto: Živojin Banković, Tango Six Lovac-presretač neobičnog izgleda Lavočkin La-250 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Brzinski rekorder MiG Je-166 / Foto: Živojin Banković, Tango Six EPOS – analog eksperimentalnog orbitalnog aviona / Foto: Živojin Banković, Tango Six Nasuprot MiG-ovima postavljeni su opitni i eksperimentalni vazduhoplovi, lovac sa vertikalnim poletanjem i sletanjem Jak-141, lovac-presretač La-250’’Anakonda’’, eksperimentalni brzinski rekorder Je-166 (E-166), analog eksperimentalnog orbitalnog aviona EPOS a red završava sa bespilotnom izviđačkom letelicom M-141 ’’Striž’’ pored koje se nalazi i njen lanser. Lovac sa vertikalnim poletanjem i sletanjem Jak-38 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Izviđač Jak-27R / Foto: Živojin Banković, Tango Six Preko puta druge pomenute grupe helikoptera nalaze se avioni OKB ’’Jakovljev’’ koja počinje sa dva lovca-bombardera sa vertikalnim poletanjem i sletanjem Jak-38 pored kojih stoji njihov prethodnik, opitni Jak-36, niz nastavljaju izviđač Jak-27R, taktički bombarder Jak-28L, potom lovac-presretač Jak-25 i izviđač Jak-25RV, lovac Jak-23 i završava ga prvi prototip školsko-borbenog aviona Jak-130. Lovac MiG-15bis opremljen nosačima bombi / Foto: Živojin Banković, Tango Six Prvi sovjetski serijski mlazni lovac MiG-9, u fazi restauriranja / Foto: Živojin Banković, Tango Six Dolazimo tako do drugog hangara muzeja u kome se postavka često menja i u kojoj se povremeno rade restauracije eksponata. Tamo smo zatekli radove na prvom sovjetskom reaktivnom lovcu MiG-9 i skoro sređene lovce Lavočkin La-15 i MiG-15bis. Gondole stratosferskih balona “SSSR-1“ i “Volga“ / Foto: Živojin Banković, Tango Six Standardnu postavku čine gondole stratostata (balona) ’’SSSR-1’’ iz 1933. godine kojim su se Sovjeti 1934. popeli na 22 km visine i gondola eksperimentalnog balona ’’Volga’’ iz 1958. iz koga su dvojica opitnih pilota 1962. godine iskočili sa visine od 25548 metara. Francuski “Voisin“ / Foto: Živojin Banković, Tango Six Britanski trokrilac “Sopwitch“ / Foto: Živojin Banković, Tango Six Prvi četvoromotorni bombarder na svetu, ruski “Ilja Muromec“ / Foto: Živojin Banković, Tango Six Prisutni su zatim predstavnici Prvog svetskog rata, izviđački bombarder ’’Voisin’’francuske proizvodnje i britanski lovac, britanski trokrilac ’’Sopwitch’’ i prvi ćetvoromotorni bombarder na svetu, ruski ’’Ilja Muromec’’ koji je projektovala grupa konstruktora pod vođstvom Igora Sikorskog. Prvi sovjetski raketni avion BI (BI-1) / Foto: Živojin Banković, Tango Six Rekorder u dužini leta – ANT-25 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Prv metalni sovjetski ANT-2 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Od drugih vazduhoplova treba istaći prvi sovjetski raketni avion Bereznjak-Isajev BI (Bližnij Istrebitelj BI-1) sa motorom na tečno raketno gorivo koji je svoj prvi let imao 15. maja 1942, prvi ruski kompletno metalni avion Tupoljev ANT-2, avion za postizanje rekorda u doletu Tupoljev ANT-25 i bespilotni orbitalni raketoplan BOR-5, upravljivi model koji je imao prvi let 17. aprila 1985 i koji predstavlja analog (model) orbitalnog aviona ’’Buran’’. Videli smo i vrlo nobične letelice poput tri tipa eksperimentalnih planera Diskoplana konstruktora M.V. Suhanova, eksperimentalni leteći aparat Turboljot i eksperimentalni helikopter Milj V-7. Putnički Be-32 i poljoprivredni mlaznak PZL M-15 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Sa desne strane od ulaska u objekat, napolju pored hangara, nalaze se tri zanimljiva aviona, laki putnički Berijev Be-32 i Antonov An-14 kao i poljski PZL M-15 ’’Belphegor’’, jedini mlazni poljoprivredni avion u svetu. Ispred hangara su dve stajanke, sa leve strane su avioni OKB Tupoljeva a sa desne izuzetno zanimljivi avioni Suhoja i Mjasičćeva. Najveći presretač svih vremna – Tu-128 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Večna stajanka bombardera OKB “Tupoljev“ / Foto: Živojin Banković, Tango Six Red grdosija Tupoljeva počinje sa najvećim presretačem koji je ikada leteo – Tu-128 koji se pre svega koristio za zaštitu severnih granica SSSR. Niz zatim nastavljaju bombarderi velikog doleta: prvi sovjetski serijski bombarder sa strelastim krilom Tu-16K, potom prvi sovjetski bombarder sa promenljivom geometrijom krila Tu-22M, pored njega prvi sovjetski supersonični bombarder Tu-22, zatim još jedan Tu-16 i na kraju Tu-4 koji je razvijen na osnovu američkog B-29 i koji je prvi sovjetski bombarder koji je mogao da nosi nuklearno naoružanje. Prototip udarno-izviđakog aviona Suhoj T-4 koji je trebao da leti brzinom od 3 maha / Foto: Živojin Banković, Tango Six Preko puta Tupoljeva postavka počinje sa izuzetnim Suhojem T-4 (Izdelije 100, ’’Sotka’’), udarno-izviđačkim avionom koji je u svoje vreme bio jedinstven po svojoj titanijumsko-čeličnoj konstrukciji i po tome što je to prvi avion u svetu sa četvorostrukim trokanalnim fly-by-wire komandama. To je trebao biti američki odgovor na američki bombarder XB-70 ’’Valkyra’’ a projekat je obustavljen nakon samo dve godine od prvog a postoji nekoliko razloga. Jedan je što se tadašnji vojni vrh odlučio za bombarder Tu-22 za koji je procenjeno da se brže može uvesti u naoružanje. Takođe T-4 bi bio veoma skup, planirana je nabavka 250 aviona a umesto toga planeri su sugerisali da se novac potroši i na lovačke avione. Spominje se i nezadovoljavanje odnosno promena taktičko-tehničkih zahteva VVS kao i kompleksnost proizvodnje. Prototip bombardera M-50 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Pored helikoptera V-12 najimpresivniji vazduhoplov u Moninu svakako je prototip supersoničnog strategijskog bombardera Mjasišćev M-50 (NATO oznaka “Bounder“) razvijen tokom 50-tih godina 20. veka koji pleni svojim neobičnim i vrlo moćnim izgledom. M-50 ima trup poput rakete, delta krila na čijim se krajevima nalaze mlazni motori, uz još dva pod krilima. Strategijski bombarder 3MD / Foto: Živojin Banković, Tango Six Uz M-50 prikazan je još jedan avion iz OKB-23 Mjasičćev, bombarder 3M (izložena je varijanta 3MD) koji je izveden iz prvog sovjetskog interkontinetalnog mlaznog bombardera M-4. Iako je 3M imao svoj prvi let daleke 1956. ostao je u naoružanju kao leteći tanker sve do 1994. godine. Iza njega postavljen je strategijski bombarder Tu-95A. Još jedan od ’’prvih’’ bombardera koji se nalazi u Moninu jeste i prvi sovjetski mlazni bombarder Iljušin Il-28. Živojin BANKOVIĆ
×
×
  • Create New...