Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ
Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags '(аудио)'.
Found 410 results
-
(АУДИО) Сјећање на Лазара острошког: Ријеч која је имала силу исцјељења
Поуке.орг инфо је објавио/ла a Странице у Вести из Епархија
У препуној биоскопској сали приказан је документарни филм „Духовна поетика оца Лазара Острошког“, редитеља др Радослава Станишића, представљена је и књига „Положи наду на Господа“, монахиње Јелене, игуманије манастира Ћелија Пиперска, а своја лична свједочанства о игуману Лазару казивали су његови духовни сапутници – Преосвећена господа епископи диселдорфски и све Њемачке Григорије и умировљени захумско-херцеговачки и приморски Атанасије. Владика Григорије, који је управо код оца Лазара у Острогу закорачио у монашки живот, казао је да је игуман острошки био од „оних људи најстаријег и најбољег кова – који не троше ријечи, али чији је језик имао невјероватну моћ – да једним покретом руке, гримасом на лицу и тек покојом благом рјечју – буде све речено“. „Све ријечи које ми је упутио, а сретали смо се сваки дан, могле би стати на свега неколико страница – али од свих тих ријечи могле би се написати безбројне теолошке студије“, казао је владика диселдорфски. А тај покрет, гест и покоја ријеч, казао је владика Григорије, имала је и силу исцјељења, свједочећи како Бог, у смирењу и преданој молитви, дејствује кроз нас, што је у случају оца Лазара „увијек било и просвјетљење, и мудрост, и свјетлост, а самим тим и на врхунцу свега тога – и радост“. „Ми смо сви у сусрету са оцем Лазаром доживјели то – да смо ходећи поред њега, тискајући се око њега добијали ту силу духа Божијега – и исцјељивали се. Зато је он, иако није написао ниједан теолошки трактат – био, по мени, велики теолог“, казао је епископ Григорије. Владика Атанасије казао је да је игуман Лазар био истински дар Божји, да је много учинио за манастир Острог, али и за своју Херцеговину. Родом из Кокорине код Гацка, отац Лазар био је – човјек, Србин и православац, који никад није заборављао да је – и Херцеговац. Представљена књига „Положи наду на Господа – Духовна поетика оца Лазара Острошког“, аутора монахиње Јелене Станишић, настојатељице манастира Ћелија Пиперска, сабрала је поуке оца Лазара на духовну корист свима који трагају за истином и утјехом. Игуманија Јелена казала је да је на писање потакнута за Светог Јована – Претечу, у јануару 2009. године, када је у Острогу служио митрополит Амфилохије. „Мени је синула идеја да је управо отац Лазар био претеча митрополиту. Дошао је прије њега – заиста ни на шта што се духовности у Црној Гори тиче. Кад сам се вратила у манастир, у том размишљању почела сам да пишем. За недјељу дана, ни сама не знам како – написала сам књигу“, свједочи игуманија, додајући да је прошле године изашло већ треће издање књиге, допуњено новим свједочанствима људи, који су писмима или електронском поштом слали своја сјећања на сусрете са игуманом Лазаром. Говорећи о књизи књижевница из Подгорице Милица Краљ истакла је да модерна обнова светитељских житија из пера мати Јелене „сваким својим ретком и словом представља драгоцјено сведочење о потрази за највреднијом и најсветијом супстанцом људског бића, за љепотом човјекољубља и богољубља“, чији су главни јунаци, разни безимени невољници „сви у хитњи према једном једином циљу: налажењу јединственог, окрепљујућег молитвеног лијека“. „Тај јединствени окрепљујући лијек, разумном, утјешном рјечју, нештедимице је свима боготражитељима нудио и пружио отац Лазар. Свима је прилазио са најдубљим разумијевањем, безграничном љубављу, духовним савјетима, непосредношћу и непомућеним миром – и сви су у његовој ријечи нашли оно што су тражили“, казала је Краљ. На тонском запису и фотографијама и извјештају са овог догађаја благодаримо мати Јелени и Радију Требиње АУДИО ЗАПИС -
(АУДИО) Катедра: Предавање “Дигитални изазов“ свештеника др Оливера Суботића
Поуке.орг инфо је објавио/ла a Странице у Поучни
Предавач је је био презвитер др Оливер Суботић, први управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ. Организатор предавања је братство Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, а ово је било друго у циклусу предавања током божићног поста. Отац Оливер Суботић је приближио изазове данашњице, у ери дигиталних, информационих технологија које су наша свакодневица, објашњавајући притом шта је то што нас изазива у „бинарној цивилизацији“, указујући какве се све промјене дешавају око нас, међу нама и у нама самима под утицајем савремене технологије. По његовим ријечима, у свијету бинарне цивилизације, много је изрекламираних мишљења, блогерске дијалектике, твитерских стослова, а тако мало личног, тј. истинског животног искуства. Отац Оливер се осврнуо и на сам појам онога како је он назива: бинарне цивилизације. Бинарна цивилизација, каже он, нипошто није безазлена будући да фалсификује и црквени начин постојања, што може да пољуља наше темеље изворне црквености. Предавање је отац Оливер завршио позивом на подвижнички однос према технологији, који подразумјева расудљиву и критичку примјену. АУДИО ЗАПИС -
(АУДИО) Катедра: Предавање “Дигитални изазов“ свештеника др Оливера Суботића
Поуке.орг инфо је објавио/ла тема у Orthodox wide web
У крипти Саборног храма Васкрсења Христовог у Подгорици одржано је предавање на тему “Дигитални изазов“. Предавач је је био презвитер др Оливер Суботић, први управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ. Организатор предавања је братство Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, а ово је било друго у циклусу предавања током божићног поста. Отац Оливер Суботић је приближио изазове данашњице, у ери дигиталних, информационих технологија које су наша свакодневица, објашњавајући притом шта је то што нас изазива у „бинарној цивилизацији“, указујући какве се све промјене дешавају око нас, међу нама и у нама самима под утицајем савремене технологије. По његовим ријечима, у свијету бинарне цивилизације, много је изрекламираних мишљења, блогерске дијалектике, твитерских стослова, а тако мало личног, тј. истинског животног искуства. Отац Оливер се осврнуо и на сам појам онога како је он назива: бинарне цивилизације. Бинарна цивилизација, каже он, нипошто није безазлена будући да фалсификује и црквени начин постојања, што може да пољуља наше темеље изворне црквености. Предавање је отац Оливер завршио позивом на подвижнички однос према технологији, који подразумјева расудљиву и критичку примјену. АУДИО ЗАПИС View full Странице -
(АУДИО) Митрополит Амфилохије: Сусрет са старцем Порфиријем миловао ми је душу
Поуке.орг инфо је објавио/ла a Странице у Поучни
Другог децембра врши се литургијско прослављање Преподобног старца Порфирија Кавсокаливита. Тим поводом, из архиве Радио Светигоре, доносимо емисију “Загледан у Христа” посвећену овом Светитељу у којој је о свом сусрету су Преподобним старцем Порфиријем говорио Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско – приморски Г. Амфилохије. “Са таквом добротом и сабраношћу је Преподобни Старац Порфирије разговарао са мном да ми је и сад, после неких четрдесетак година, када се сјетим тог сусрета мило на души. То је био један од најблагодатнијих сусрета у мом животу, тај мој сусрет са Старцем Порфиријем”- каже Митрополит Амфилохије. Разговор водила Слободанка Грдинић. ПОСЛУШАЈТЕ РАЗГОВОР ОВДЕ -
(АУДИО) Митрополит Амфилохије: Сусрет са старцем Порфиријем миловао ми је душу
Поуке.орг инфо је објавио/ла тема у Монаштво
СТАРАЦ ПОРФИРИЈЕ КАВСОКАЛИВИТ: “Заволите Бога који је све и сва. Благодаћу Божијом приближавајте се Богу јер када нас Христос повезује не постоје растојања.” Другог децембра врши се литургијско прослављање Преподобног старца Порфирија Кавсокаливита. Тим поводом, из архиве Радио Светигоре, доносимо емисију “Загледан у Христа” посвећену овом Светитељу у којој је о свом сусрету су Преподобним старцем Порфиријем говорио Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско – приморски Г. Амфилохије. “Са таквом добротом и сабраношћу је Преподобни Старац Порфирије разговарао са мном да ми је и сад, после неких четрдесетак година, када се сјетим тог сусрета мило на души. То је био један од најблагодатнијих сусрета у мом животу, тај мој сусрет са Старцем Порфиријем”- каже Митрополит Амфилохије. Разговор водила Слободанка Грдинић. ПОСЛУШАЈТЕ РАЗГОВОР ОВДЕ View full Странице -
-
Катихета Бранислав Илић: О древној Литургији Светог Апостола Јакова, брата Господњег (АУДИО)
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Теолошки
Литургија Светог Апостола Јакова припада Антиохијском литургијском типу. У многобројним богослужбеним изворима она носи назив ЈЕРУСАЛИМСКАЛитургија, што свакако указује на Светог апостола Јакова који је био први Епископ Светог града Јерусалима. Као таква она се може назвати и древном Литургијом Јерусалимске Цркве – Мајке Свих Цркава. Настала је у Јерусалиму током четвртог века. Овај период њеног настанка на неки начин њу повезује са петом мистагошком Катихезом Светог Кирила Јерусалимског где Свети Кирил управо њу и тумачи. Ова древна Литургија из јерусалимске Цркве бива проширена на крајеве Антиохијске Патријаршије и преведена на сиријски језик. По сведочанству Епископа Атанасија (Јевтића) изворни језик јаковљеве Литургије јесте свакако грчки, али она је касније ради богослужбене употребе преведена на многобројне језике. Вредно је напоменути да се текст Јаковљеве Литургије на српски језик први пут појавио благословеним трудом блаженопочившег Епископа жичког Хризостома (Столића). О богатом литургијском издаваштву почившег владике Хризостома подробније пише протопрезвитер-ставрофор др Владимир Вукашиновић. Владика Хризостом је познат као велики љубитељ богослужења и богослужбеног благољепија, а своју љубав према богослужењу исказао је делатно управо у богатом литургијском издаваштву. Када је у питању Литургија Светог Апостола Јакова Владика је најпре као хиландарски јеромонах припремио и уредио чин ове Литургије за презвитерско служење и тај чин је из штампе изашао 1982. године. Такође као хиландарски јеромонах 1985. године издаје превод ове Литургије на црквенословенском језику са српским рубрикама, док касније као Епископ банатски 1992. године издаје чин јаковљеве Литургије на српском језику. Литургија Светог Апостола Јакова, према данашњој богослужбеној пракси служи се два пута у току године. Служи се на празник Светог Апостола Јакова (5. новембра), као и у недељу по празнику Рођења Христовог - Светих Богоотаца. Кратак преглед поредка и специфичности: Презвитер и ђакон се облаче у потпуно одјејаније не изговарајући притом молитве. Напомена приликом облачења ђакона указује да се ђакон одмах опасује ораром и тако остаје приликом савршавања Литургије. Битна напомена је и да се проскомидија не врши пре Свете Литургије (као што је случај са Литургијом Светог Јована Златоуста и Светог Василија Великог), већ је време савршавања у склопу Свете Литургије и то за време певања херувимске песме (нека умукне свако тело човечије). Када се презвитер и ђакон обуку у свештено одјејаније, ђакон излази из олтара и стаје испред царских двери, а презвитер испред часне трпезе чита молитву у којој се моли да Господ благослови његово свештенослужење и да по Његовој неизмерној доброти ниспошље благодат Светога Духа која ће га укрепити за предстојећу службу. Након неколико уводних молитава долазимо до првог кађења пре кога се чита посебна молитва за благосиљање кâда као миомирисног приноса Богу: Боже, Ти си примио Авељеве дарове, Нојеву и Авраамову жртву, Ароново и Захаријино кађење, прими из руку нас грешних ово кађење као пријатан мирис за опроштај грехова наших, и свеколиког Твог народа. Јер си благословен и Теби припада слава, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова Амин. Након овог благосиљања кадионице и кађења пева се Јединородни Сине и Слове Божји… и за време појања ове химне презвитер даје ђакону у десну руку Еванђеље, а у леву руку Апостол (Посланице Светих Апостола), док презвитер узима Паримејник. Носећи ове свештене књиге они чине вход и стају на амвон и на већ припремљене налоње постављају књиге (Еванђеље на средини, Апостол са десне стране, а Паримејник са леве). Након молитве Боже Сведржитељу, Преславни Господе… ђакон са амвона произноси велику јектенију (шест прозби). Потом следи појање Трисвете песме, и одмах чтец почиње са читање Старозаветних одељака у виду читања из пророштава. После Старозаветног чтенија чита се одељак из Посланица и за време појања алилујарија ђакон узевши благослов од презвитера врши кађење. Овде постоји једна специфичност да презвитер не благосиља кадионицу изговарајући претходно наведену молитву кадионице, већ изговара следећу молитву: Теби који си испуњен сваком добротом и весељем, Господе Боже наш, приносимо ово кађење пред Тобом, и за све што си нам даровао, и молимо ти се нека се узнесе из наших бедних руку, на пренебесни Твој жртвеник као пријатан мирис ради опроштаја сагрешења наших и васцелог народа Твог. Милошћу, милосрђем и љубављу, за људе Јединородног Твог Сина, са којим си благословен, са Пресветим и добрим и Животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова Амин. За разлику од Литургије Светог Василија Великог и Светог Јована Златоустог, након читања Апостола и кађења, следи јектенија са читањем молитве пред Еванђеље: Запали у срцима нашим Човекољубиви Владико, непролазну светлост Твога богопознања и отвори очи ума нашега, да бисмо победивши све телесне похоте, живели духовним животом, мислећи и творећи све што је Теби угодно. Јер си Ти просветљење душа и тела наших и Теби славу узносимо са Безпочетним Твојим Оцем, и Пресветим и добрим и Животворним Твојим духом, сада и увек и у векове векова Амин. Следи читање Еванђеља које не почиње добро познатим узвиком пазимо којим нас позива ђакон да пазимо на читање, већ речима: Обратимо пажњу на Свето читање! Када се заврши читање еванђелске перикопе ђакон са амвона произноси прозбену јектенију, а презвитер потом чита молитве за оглашене и за оне који се припремају за свето просветљење. На месту херувимске песме на Литургији Светог Апостола Јакова поје се химна Нека умукне свако тело човечије која се пева и на Литургији Светог Василија Великог на Свету и Велику суботу. За време појања ове химне презвитер изговара молитву херувимске песме предухитривши Твој страшни улазак, дивимо се изгледом твоје светле трпезе… у којој моли јединог истинског свештенослужитеља, Господа нашег Исуса Христа, да му подари духовну крепост да са сваком пажњом и страхом Божјим приступи савршавању овог свештенодејства, али и да му подари непорочно свештенослужење. Ова молитва је по свом садржају слична са молитвом херувимске песме коју литург изговара на Литургији Светог Василија Великог и Светог Јована Златоуста, у којој се на крају наглашава управо онај свештени моменат да је Господа наш онај који приноси и који се приноси, који прима и који се раздаје. Презвитер благосиља кадионицу речима следеће молитве: Заједно са кађењем Арона и Захарије, Твојих угодника, молитву као духовни мирис, кађење ово као жртву паљеницу, прими од нас грешних ради опроштења грехова наших и очишћења васцелог Твог народа, од овоземаљског световног смрада и удостоји нас да приступимо Твоме Светом жртвенику. Јер је благословено пресвето Име Твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове, векова амин. Након кађења презвитер са ђаконом одлази до проскомидије где врши проскомидију. Извадивши агнец, жртву је га и полаже на дискос, без изговарања молитава, а потом улива вино и воду у путир, такође без изговарања молитава. Овде је занимљиво нагласити да се не ваде честице, већ се на дискос поставља само агнец. У српском преводу ове Литургије блаженопочивши Владика Хризостом у рубрици напомиње да је ово древна пракса Цркве, али ако литург жели да вади честице као на Литургији Светог Василија Великог и Светог Јована Златоуста, он то може учинити и овде. Дискос и путир се овде не покривају покровцима, већ тако са њима чине велики вход, изашавши на северне двери и ушавши на царске двери. Презвитер одмах изговара молитву предложења: Боже, Боже наш који си послао Небески Хлеб, храну целоме свету, Господа нашег и Бога Исуса Христа, који нас благосиља и освећује; Ти сâм благослови ово предложење и прими га у свој наднебески жртвеник. Помени као добар и човекољубив, оне који принесоше, и оне за које принесоше, и нас неосуђене сачувај у свештенодејству божанствених тајни Твојих. Јер се свети и прославља Пречасно и величанствено Име Твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова Амин. Ова молитва предложења иста је и на Литургији Василија Великог и Јована Златоустог. Након краће јектеније сабрана литургијска заједница једним устима и једним срцем изговара исповедање вере, а тек након исповедања вере врши се целив љубави, не само свештенослужитеља, већ и међу сабраним народом. После исповедања вере и целива љубави долазимо до централног дела Свете Литургије. Свеобухватност и обимност ове Анафоре нам не дозвољава да дубље проникнемо у њен садржај. Она заиста одише не само молитвеним духом, већ посебном песничком лепотом. Након освећења дарова литург се до појединости моли да Господ помилује све јерархијске службе, помињући све понаособ, народ и све хришћане. Значајно је напоменути да се верни народ на овој Светој Литургији причешћује под оба вида. Ова пракса причешћивања под оба вида јесте присутна у поретку јаковљеве Литургије, али у пракси наше помесне Цркве често се избегава из практичних разлога, већ се причешће верног народа врши кашичицом као на Литургији Светог Василија Великог и Светог Јована Златоустог. После благодарствених литургијских молитава након речи ОТПУСТИТЕ СЕ У МИРУ, презвитер чита молитву отпуста којом у виду благослова отпушта народ. катихета Бранислав Илић -
Катихета Бранислав Илић: О древној Литургији Светог Апостола Јакова, брата Господњег (АУДИО)
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
У богослужбеном животу наше Свете Цркве поред Свете Литургије Светог Јована Златоуста, Светог Василија Великог и Пређеосвећених Дарова, у одређене дане у току богослужбене године служи се и древна Литургија Светог Апостола Јакова, брата Господњег првог Епископа јерусалимског. Литургија Светог Апостола Јакова припада Антиохијском литургијском типу. У многобројним богослужбеним изворима она носи назив ЈЕРУСАЛИМСКАЛитургија, што свакако указује на Светог апостола Јакова који је био први Епископ Светог града Јерусалима. Као таква она се може назвати и древном Литургијом Јерусалимске Цркве – Мајке Свих Цркава. Настала је у Јерусалиму током четвртог века. Овај период њеног настанка на неки начин њу повезује са петом мистагошком Катихезом Светог Кирила Јерусалимског где Свети Кирил управо њу и тумачи. Ова древна Литургија из јерусалимске Цркве бива проширена на крајеве Антиохијске Патријаршије и преведена на сиријски језик. По сведочанству Епископа Атанасија (Јевтића) изворни језик јаковљеве Литургије јесте свакако грчки, али она је касније ради богослужбене употребе преведена на многобројне језике. Вредно је напоменути да се текст Јаковљеве Литургије на српски језик први пут појавио благословеним трудом блаженопочившег Епископа жичког Хризостома (Столића). О богатом литургијском издаваштву почившег владике Хризостома подробније пише протопрезвитер-ставрофор др Владимир Вукашиновић. Владика Хризостом је познат као велики љубитељ богослужења и богослужбеног благољепија, а своју љубав према богослужењу исказао је делатно управо у богатом литургијском издаваштву. Када је у питању Литургија Светог Апостола Јакова Владика је најпре као хиландарски јеромонах припремио и уредио чин ове Литургије за презвитерско служење и тај чин је из штампе изашао 1982. године. Такође као хиландарски јеромонах 1985. године издаје превод ове Литургије на црквенословенском језику са српским рубрикама, док касније као Епископ банатски 1992. године издаје чин јаковљеве Литургије на српском језику. Литургија Светог Апостола Јакова, према данашњој богослужбеној пракси служи се два пута у току године. Служи се на празник Светог Апостола Јакова (5. новембра), као и у недељу по празнику Рођења Христовог - Светих Богоотаца. Кратак преглед поредка и специфичности: Презвитер и ђакон се облаче у потпуно одјејаније не изговарајући притом молитве. Напомена приликом облачења ђакона указује да се ђакон одмах опасује ораром и тако остаје приликом савршавања Литургије. Битна напомена је и да се проскомидија не врши пре Свете Литургије (као што је случај са Литургијом Светог Јована Златоуста и Светог Василија Великог), већ је време савршавања у склопу Свете Литургије и то за време певања херувимске песме (нека умукне свако тело човечије). Када се презвитер и ђакон обуку у свештено одјејаније, ђакон излази из олтара и стаје испред царских двери, а презвитер испред часне трпезе чита молитву у којој се моли да Господ благослови његово свештенослужење и да по Његовој неизмерној доброти ниспошље благодат Светога Духа која ће га укрепити за предстојећу службу. Након неколико уводних молитава долазимо до првог кађења пре кога се чита посебна молитва за благосиљање кâда као миомирисног приноса Богу: Боже, Ти си примио Авељеве дарове, Нојеву и Авраамову жртву, Ароново и Захаријино кађење, прими из руку нас грешних ово кађење као пријатан мирис за опроштај грехова наших, и свеколиког Твог народа. Јер си благословен и Теби припада слава, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова Амин. Након овог благосиљања кадионице и кађења пева се Јединородни Сине и Слове Божји… и за време појања ове химне презвитер даје ђакону у десну руку Еванђеље, а у леву руку Апостол (Посланице Светих Апостола), док презвитер узима Паримејник. Носећи ове свештене књиге они чине вход и стају на амвон и на већ припремљене налоње постављају књиге (Еванђеље на средини, Апостол са десне стране, а Паримејник са леве). Након молитве Боже Сведржитељу, Преславни Господе… ђакон са амвона произноси велику јектенију (шест прозби). Потом следи појање Трисвете песме, и одмах чтец почиње са читање Старозаветних одељака у виду читања из пророштава. После Старозаветног чтенија чита се одељак из Посланица и за време појања алилујарија ђакон узевши благослов од презвитера врши кађење. Овде постоји једна специфичност да презвитер не благосиља кадионицу изговарајући претходно наведену молитву кадионице, већ изговара следећу молитву: Теби који си испуњен сваком добротом и весељем, Господе Боже наш, приносимо ово кађење пред Тобом, и за све што си нам даровао, и молимо ти се нека се узнесе из наших бедних руку, на пренебесни Твој жртвеник као пријатан мирис ради опроштаја сагрешења наших и васцелог народа Твог. Милошћу, милосрђем и љубављу, за људе Јединородног Твог Сина, са којим си благословен, са Пресветим и добрим и Животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова Амин. За разлику од Литургије Светог Василија Великог и Светог Јована Златоустог, након читања Апостола и кађења, следи јектенија са читањем молитве пред Еванђеље: Запали у срцима нашим Човекољубиви Владико, непролазну светлост Твога богопознања и отвори очи ума нашега, да бисмо победивши све телесне похоте, живели духовним животом, мислећи и творећи све што је Теби угодно. Јер си Ти просветљење душа и тела наших и Теби славу узносимо са Безпочетним Твојим Оцем, и Пресветим и добрим и Животворним Твојим духом, сада и увек и у векове векова Амин. Следи читање Еванђеља које не почиње добро познатим узвиком пазимо којим нас позива ђакон да пазимо на читање, већ речима: Обратимо пажњу на Свето читање! Када се заврши читање еванђелске перикопе ђакон са амвона произноси прозбену јектенију, а презвитер потом чита молитве за оглашене и за оне који се припремају за свето просветљење. На месту херувимске песме на Литургији Светог Апостола Јакова поје се химна Нека умукне свако тело човечије која се пева и на Литургији Светог Василија Великог на Свету и Велику суботу. За време појања ове химне презвитер изговара молитву херувимске песме предухитривши Твој страшни улазак, дивимо се изгледом твоје светле трпезе… у којој моли јединог истинског свештенослужитеља, Господа нашег Исуса Христа, да му подари духовну крепост да са сваком пажњом и страхом Божјим приступи савршавању овог свештенодејства, али и да му подари непорочно свештенослужење. Ова молитва је по свом садржају слична са молитвом херувимске песме коју литург изговара на Литургији Светог Василија Великог и Светог Јована Златоуста, у којој се на крају наглашава управо онај свештени моменат да је Господа наш онај који приноси и који се приноси, који прима и који се раздаје. Презвитер благосиља кадионицу речима следеће молитве: Заједно са кађењем Арона и Захарије, Твојих угодника, молитву као духовни мирис, кађење ово као жртву паљеницу, прими од нас грешних ради опроштења грехова наших и очишћења васцелог Твог народа, од овоземаљског световног смрада и удостоји нас да приступимо Твоме Светом жртвенику. Јер је благословено пресвето Име Твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове, векова амин. Након кађења презвитер са ђаконом одлази до проскомидије где врши проскомидију. Извадивши агнец, жртву је га и полаже на дискос, без изговарања молитава, а потом улива вино и воду у путир, такође без изговарања молитава. Овде је занимљиво нагласити да се не ваде честице, већ се на дискос поставља само агнец. У српском преводу ове Литургије блаженопочивши Владика Хризостом у рубрици напомиње да је ово древна пракса Цркве, али ако литург жели да вади честице као на Литургији Светог Василија Великог и Светог Јована Златоуста, он то може учинити и овде. Дискос и путир се овде не покривају покровцима, већ тако са њима чине велики вход, изашавши на северне двери и ушавши на царске двери. Презвитер одмах изговара молитву предложења: Боже, Боже наш који си послао Небески Хлеб, храну целоме свету, Господа нашег и Бога Исуса Христа, који нас благосиља и освећује; Ти сâм благослови ово предложење и прими га у свој наднебески жртвеник. Помени као добар и човекољубив, оне који принесоше, и оне за које принесоше, и нас неосуђене сачувај у свештенодејству божанствених тајни Твојих. Јер се свети и прославља Пречасно и величанствено Име Твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова Амин. Ова молитва предложења иста је и на Литургији Василија Великог и Јована Златоустог. Након краће јектеније сабрана литургијска заједница једним устима и једним срцем изговара исповедање вере, а тек након исповедања вере врши се целив љубави, не само свештенослужитеља, већ и међу сабраним народом. После исповедања вере и целива љубави долазимо до централног дела Свете Литургије. Свеобухватност и обимност ове Анафоре нам не дозвољава да дубље проникнемо у њен садржај. Она заиста одише не само молитвеним духом, већ посебном песничком лепотом. Након освећења дарова литург се до појединости моли да Господ помилује све јерархијске службе, помињући све понаособ, народ и све хришћане. Значајно је напоменути да се верни народ на овој Светој Литургији причешћује под оба вида. Ова пракса причешћивања под оба вида јесте присутна у поретку јаковљеве Литургије, али у пракси наше помесне Цркве често се избегава из практичних разлога, већ се причешће верног народа врши кашичицом као на Литургији Светог Василија Великог и Светог Јована Златоустог. После благодарствених литургијских молитава након речи ОТПУСТИТЕ СЕ У МИРУ, презвитер чита молитву отпуста којом у виду благослова отпушта народ. катихета Бранислав Илић View full Странице -
Молитвена радост и поверење у Бога (аудио)
............. је објавио/ла Наслов блога у А В Д Е Н А Г О
-
(АУДИО) Предавање Владике Давида у Пријепољу на тему „Пастирски лик и дело Патријарха Павла“
Поуке.орг инфо је објавио/ла a Странице у Култура
Your browser does not support the HTML5 audio tag. Извор: Епархија крушевачка -
(АУДИО) Предавање Владике Давида у Пријепољу на тему „Пастирски лик и дело Патријарха Павла“
Поуке.орг инфо је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
http://www.eparhijakrusevacka.com/wp-content/uploads/2018/10/Pastirski-lik-i-delo-patrijarha-Pavla-vladika-David_Segment_0_001-1.mp3 Извор: Епархија крушевачка View full Странице -
(АУДИО) СПЕЦИЈАЛ – Интервју: Архимандрит Сава (Јањић)
Поуке.орг инфо је објавио/ла a Странице у Друштво
Your browser does not support the HTML5 audio tag. -
(АУДИО) СПЕЦИЈАЛ – Интервју: Архимандрит Сава (Јањић)
Поуке.орг инфо је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Благодарећи драгој сестри у Христу Оливери Радић, новинару приштинског „Јединства“ и професору у Гимназији у Ораховцу, доносимо изузетан разговор који је Оливера забележила ових септембарских дана у манастиру Високи Дечани са архимандритом Савом (Јањићем), игуманом ове велике српске светиње. Како је изгледао његов први сусрет са Дечанима, како манастир живи данас, ко се све окупља под дечанским сводовима, колико ова светиња данас значи свима нама, колико манастирских поседа су одузели комунисти аграрном реформом после другог Светског рата и који су то све проблеми са којима се братство светиње сусреће? Отац Сава (Јањић) појашњава проблематичну ситуацију са планираном градњом пута поред манастира, говори о најавама из врха српске власти о тзв. „разграничењу“ и „коначном статусу“ јужне српске покрајине и истиче да је то „апсолутно неприхватљиво, нешто што је потпуно у супротности са целокупном и државотворном, духовном и традицијом српског народа и није благословено“. „Ако неко мисли да ће СПЦ остати да ћути пред тим – дубоко се вара“ подвлачи отац Сава (Јањић). А шта ми као народ, као чланови Цркве можемо да учинимо, шта нама предстоји да би се одупрли таквим намерама које никако нису у корист српског народа? „Порука која из Дечана увек иде јесте порука мира и праштања“, рекао је у разговору са Оливером Радић архимандрит Сава (Јањић), игуман дечански. Радио Слово Љубве http://www.agencijami.info/SlovoLJubve/uploads/Audio/28.09.18 - SPECIJAL - Olivera Radic intervju sa o. Savom Janjicem.mp3 View full Странице -
(АУДИО) Свештеник Игор Игњатов - Други брак свештеника
Поуке.орг инфо је објавио/ла a Странице у Теолошки
-
(АУДИО) Свештеник Игор Игњатов - Други брак свештеника
Поуке.орг инфо је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
„Презвитер, који се ожени, има бити свргнут са чина; ако падне у блудочинство, или прељубу, има се сасвим искључити из општења и ставити на кајање." (1. канон Неокесаријског Сабора) Свети Сабор Васељенске Патријаршије донео је историјску одлуку да се дозволи други брак свештеницима, у случају ако се упокоји или ако свештеника напусти његова супруга. На ову, али и на многе друге теме, говорио је презвитер Игор Игњатов, парох при храму Светог Симеона Мироточивог у Ветернику. Емисија је емитована 13. септембра 2018. године. View full Странице -
Све мање срећемо срдачних људи на улицама и у међуљудским односима. Слух за саосећајност, срдачност и искреност није она уобичајена и увежбана учтивост. То је чисто душевна, морална особина. Људи који имају осећање за добро других и прихватају живот ближњих дубоко у својој души – стално се напајају истинским животом. О срдачности су за јутарњи програм говорили катихета Марко Радаковић и вероучитељица Драгана Машић. View full Странице
-
Катихета Бранислав Илић гост радија Беседе: О посту у част Пресвете Богородице (АУДИО)
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
У Цркви Христовој личност Пресвете Богородице је одувек посебно поштована, а један од видова тог поштовања Богомајке јесте и Успенски (Госпојински) пост који је установљен у Њену част. Са нашим гостом катихетом Браниславом Илићем говорили смо о значају поста уопште, са посебним акцентом на историјат Светоуспенског поста и његовим богослужбеним особеностима. Прилог смо преузели са интернет странице радија Беседе View full Странице -
Катихета Бранислав Илић гост радија Беседе: О посту у част Пресвете Богородице (АУДИО)
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Теолошки
-
Отац Вељко Васиљев: Чудесна икона Пресвете Богородице Тројеручице (АУДИО)
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Поучни
-
Отац Вељко Васиљев: Чудесна икона Пресвете Богородице Тројеручице (АУДИО)
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Данас славимо спомен на Икону Пресвете Богородице Тројеручице. Њен настанак повезан је са чудесним исцелењем Преподобног Јована Дамаскина. Како је настала Икона, како је доспела у манастир Хиландар и колико је и данас поштована , говори отац Вељко Васиљев. Прилог смо преузели са интернет странице радија Беседе View full Странице -
Ипођакон Бранко Бандобрански на радију Беседа представио нови број Православља (АУДИО)
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Поучни
-
Ипођакон Бранко Бандобрански на радију Беседа представио нови број Православља (АУДИО)
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Гост Јутарњег програма био је господин Бранко Бандобрански, ипођакон и катихета у Гимназији „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду, који нам је представио нови број новина Српске Патријаршије „Православље“. View full Странице -
(АУДИО) Епископ милешевски Атанасије: Да вас клевете не збуњују и не поколебају
Поуке.орг инфо је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
На дан Преподобног Сисоја Великог, 19. јула 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије, уз саслужење свештеника и свештеномонаха Епархије милешевске, био је предстојатељ Божанске Литургије у Спасовој цркви манастира Милешеве. Обраћајући се свештенослужитељима Преосвећени Епископ је рекао да је Црква Христова на простору Епархије милешевске нападнута и да тај напад истом жестином још траје: – На Свету Цркву је бачена клевета. Клеветама је у медијима нападнут Епископ милешевске Епархије. Ја ћу покушати да вам приближим истину о томе ради ваше савести да се не бисте узбуњивали, да се можете боље снаћи пред лажима, јер свака лажна оптужба и све клевете стварају се са неким циљем. Циљ клевете је да замагли духовни вид, да обмане, да заведе и поведе странпутицом. Посебно је клевета делотворна када се баци на предводника једне заједнице. Речено је у Светом Писму да убијање пастира доводи до тога да се стадо распе и изгуби. Управо је у овом случају циљ клеветника тај: да се замути овај простор, и шире од овог простора да би се верни лако ловили и водили странпутицом, одвајали од Христа, скретали са пута спасења неким другим заблудним путем. Речено је у медијима да је Епископ милешевски вршио насиље над Епископом Филаретом, и речено је јавно да је Епископ милешевски, када се сусрео са Владиком Филаретом, био пијан. Оптужен је Епископ милешевски гнусним клеветама у медијима, и то више дана, да он има жену и децу. – Овде су међу вама они који су са мном заједно посетили Владику Филарета, они знају да сам га посетио из братољубивих разлога. Можете их питати о истинитости сваке моје речи. Отишао сам да видим како је брат Филарет здравствено и да ли му нешто недостаје од средстава јер Епархија милешевска брине о њему. Са мојим благословом је посвећен игуман Павле, који руководи манастиром Дубницом, да додатно брине и о Епископу Филарету. Са љубављу смо дошли до владике Филарета, нисмо дакле дошли да вршимо над њим насиље нити смо насиље чинили. Што се тиче друге оптужбе да сам ја, како рече онај човек који много прича, често клеветнички на телевизији, дошао пијан и одмах са врата почео вршити насиље над Владиком Филаретом ево браћа знају, нека кажу да ли сам ја тога дана уопште пришао алкохолу. Ја верујем да нисам ни погледао да ли и други прилазе. И онда рекоше клеветници да сам се једва држао на ногама. Како би човек који се једва држи на ногама могао да врши такву силу. – Најгнуснија лаж је она трећа. Одмах истога дана, када сам сазнао за ту клевету ја сам позвао јавност, има и записано у неким медијима, да се оформи стручно-медицинска комисија, да се нађу нека деца па да се изврши стручни ДНК тест и позвао сам да господин који ме је клеветао, иако није стручан у тој медицинској ствари, и он буде члан те комисије и надзире рад. Драга браћо и сестре, ово изгледа страшно. Међутим, Цркви Христовој ово искуство уопште није непознато, није ново. Ово се њој догађа непрестано на њеном историјском путу. Господ наш нас је и подсетио у својој беседи на Гори блаженстава да ће се све ово догађати. А и данас чусмо, прочитано је из Матејевог јеванђеља, како Господ рече: Ко хоће за мном да иде, нека се одрекне себе, узме крст свој и за мном иде. Тако нас позива Господ наш Христос. У беседи на Гори блаженстава каже: Блажени сте када вас узасрамоте, и кажу на вас свакојаке рђаве речи, лажући мене ради. Више пута сам вам говорио драги оци да се у овоме свету мора страдати. Свако страда на овај или онај начин, једино, где је разлика у страдањима? У узроку, у циљу који човек у том страдању себи одреди, и у начину подношења. Наша страдања нису неразумна, она су артикулисана иако их не узрокујемо ми, ипак им ми дајемо смер и осмишљење. А то је Христа ради, и са Христом. Онда и лакше подносимо, а и смислена су, имају вечни смисао. Драга браћо, сви овде имамо даље задатак: ја да поднесем ову срамоту кроз коју пролазим неометано у служењу Господу у Његовој Цркви, а ви драги оци, свештеници и свештеномонаси да се не поколебате, да вас ово не збуни и не одврати од ваших послушања као парохијских свештеника, и монаха и настојатеља у манастирима, него да ревносно наставите служити Господу и народу којем сте послани, који је вама поверен и да га штитите од ових и других клевета и свих заблуда. Да им очи држите бистре, да могу увек тачно видети пут спасења којим треба ићи јер свој пут ми знамо, то је пут ка Царству небеском, и ка том циљу треба да водимо и оне који су нама поверени, беседио је Епископ милешевски Атанасије. Након Свете Литургије у манастирском конаку одржан је братски састанак на коме су свештеници и свештеномонаси Епархије милешевске својим потписима једнодушно дали снажну подршку свом Епископу, изражавајући тиме своју приврженост њему и његовом пастирском руковођењу, и веру да ће Господ Промислитељ просветлити умове свих клеветника и извести их на пут истине и правде. Беседу Епископа Атанасија можете послушати овде: http://media.milesevskaeparhija.rs/2018/07/Beseda-Mileseva-Bratski-sastanak.mp3 View full Странице -
(АУДИО) Епископ милешевски Атанасије: Да вас клевете не збуњују и не поколебају
Поуке.орг инфо је објавио/ла a Странице у Вести из Епархија
Your browser does not support the HTML5 audio tag. -
Из јутарњег програма радија Беседе: О првом циклусу емисијâ Светотајинско богословље (АУДИО)
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Теолошки
