Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ
Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'џексону'.
Found 3 results
-
И овог 2018. лета Господњег црква Светог Саве у Џексону, у Калифорнији, са посебном радошћу и љубављу прославила је славу свога оснивача, Светога Севастијана Џексонскогa, апостола Америке. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Радни дан, петак, а црква пуна верног народа из разних православних цркава и разних крајева Калифорније, жељног сусрета са великим угодником Божјим. Као и минуле године, свештеници неколицине суседних српских и других православних цркава сабрали су се на свету литургију, а посебну радост ове године донела су два госта издалека. Један је био свештеник Мирослав Андрић из Краљева, у чијој се близини налази манастир Жича, у којој је столовао Свети Сава и у којој се упокојио и на чијем гробљу је од 1940. До 2007. Године почивао Свети Севастијан. Други је био ђакон Симон Мења из Уганде, из Африке, који се на Богословској семинарији Светог Владимира у Њујорку припрема, попут Светог Саве и Светог Севастијана, за улогу мисионара у свом родном крају. Као прави Божји човек, Свети Севастијан призива и сабира у Господу све, не гледајући ко је ко, да сви буду једно у Њему. Само три године од уписивања његовог имена у диптихе светих, његову цркву су већ молитвено походили и његовим светим моштима се поклонили ходочасници не само из свих крајева Северне Америке него и са свих континената земљинога шара. Након само три године, породица џексонског заменика шерифа по други пут је прославила Светога Севастијана као своју породичну крсну славу, а ове године им се, по први пут након овогодишњег крштења и миропомазања, придружио и фотограф Лазар Лари Ангиер, уважен и омиљен не само овде, у свом родном крају, него и широм пуноте наше Цркве, због свог несебичног и посвећеничког рада на светлописима из Њеног живота. Међу највеселијим слављеницима био је и мали Севастијан, кога су родитељи, Молдавац и Американка, довели из сат времена вожње удаљеног Сакрамента да свој први имендан прослави уз свога светитеља заштитника. Парохијски ђакон, Драган Стојановић, је овом приликом обележио и четврту годишњицу свога рукоположења, које се одиграло управо у овој цркви. Једна од најстаријих и најугледнијих џексонских породица су Вуковићи, пореклом из Херцеговине, а обавештени смо да је управо један Вуковић, млади београдски адвокат, ове године почео да слави Светог Севастијана Џексонског као своју преславу. Рецимо и да је током минуле године џексонска светиња била благословена добијањем честица светих моштију Светога Мардарија Либертивилског, уз Светога Севастијана утемељивача и стуба наше Цркве у Северној Америци, као и Светога Севастијана Мученика, на чији празник је Свети Севастијан Џексонски замонашен и по коме је добио име. Празнична радост у Џексону се продужи и до прве недеље у децембру, када се свети отац Севастијан, већ годинама, благодарно помиње заједно са свим осталим оснивачима Цркве Светог Саве, у тзв. Недељу оснивача. Ове године посебно, у џексонској парохији је прослављена и слава епархијске издавачке куће Свети Севастијан Прес, коју је представљала протиница Радмила Бојовић из Лос Анђелеса, као и Епархијског Кола српских сестара (Ваведење Пресвете Богородице у Храм, која се обележава у најближу недељу), које је представљала председница Лора Бурџ из Лос Анђелеса и кума славе Даница Павлов из Џексона, уз бројне друге чланице из разних парохија. Светом литургијом је началаствовао епархијски архијереј, преосвештени Епископ Максим, уз саслужење игумана Дамаскина из манастира Светог Германа Аљаског у Платини и парохијског свештенства, умировљеног и активног. Након недељне свете литургије, послужен је ручак, у оквиру кога и већ традиционално спремљени бакалар по старом рецепту из Боке Которске, одакле су и родитељи Светог Севастијана и многи од оснивача парохије дошли у Америку. Игуман Дамаскин читао је одломке из до сада необјављених писама и извештаја Светог Севастијана, који ће бити део нове књиге коју припрема о џексонском светитељу, а попадија Биљана Бојовић извела је кратак колаж црквених песама на виолончелу. Владика Максим је донео на увид претфинално издање капиталног дела „Српско хришћанско наслеђе у Америци“, које почетком следеће године треба да угледа светлост дана у свом коначном облику, а поводом 800 година од добијања аутокефалности наше помесне Цркве. Тим поводом, ако Бог да, очекује се и велика прослава на епархијском нивоу крајем августа и почетком септембра следеће године у парохији Светог Саве у Лос Анђелесу, коју је такође основао Свети Севастијан Дабовић. Светосавска и светосавастијановска заједница у Џексону такође очекује значајан јубилеј следеће године – 125 година постојања. Нека би нас сви ови значајни дани пред нама приближили Дародавцу свих добара, који је диван у светима својим. Свети оче Севастијане, моли Бога за нас! Извор: Српска Православна Црква
-
Торжествена прослава Светог Севастијана у Џексону
Драгана Милошевић је објавио/ла a Странице у Вести из Епархија
Празник Светог Севастијана Џексонског и Санфранциског, равноапостолног просветитеља Америке, торжествено је прослављен 30./17. новембра 2017. лета Господњег у цркви Светог Саве у Џексону, Калифорнијa, САД. У овом питомом градићу од око пет хиљада житеља, који је настао у близини два рудника злата (која су затворена за време Другог светског рата) у брдовитом, живописном делу Калифорније и у коме Срби уживају углед и поштовање, Свети Севастијан је подигао прелепу црквицу 1894. године заједно са српским рударима из Херцеговине и Боке Которске. Била је то прва православна црква коју су Срби изградили на северноамеричком континенту и посветили је свом првом архиепископу, а Свети Севастијан је упамћен као први православни монах и свештеник рођен у Сједињеним Државама. Овогодишња прослава почела је вечерњом службом, на коју је из свог епископског седишта у Лос Анђелесу дошао Преосвећени Епископ западноамерички г. Максим. Он и лосанђелески прота Предраг Бојовић појали су за певницама, прота Стеван Тумбас је служио у олтару, а на литији са петохлебницом, којом је началствовао владика Максим, придружили су им се и игуман манастира Светога Германа Аљаског архимандрит Дамаскин, који је у Џексон дошао са још двојицом платинских монаха, Севастијаном и Андрејем, као и прота Василије Цвијановић из Мораге, у близини Сан Франциска. Скромна, а неодољива лепота џексонске богомоље, која је израсла не из изобиља и раскоши него из жртвене љубави џексонских тежака, као и древност и красота богослужења испуњена благодатним присуством светих моштију џексонског покровитеља, које су верни још дуго по служби целивали, оставила је на неколицину поклоника и мноштво житеља овога краја, који су цркву сасвим испунили, дубок и неизбрисив траг. Стога су многи касније за вечером коментарисали да им је то била једна од најлепших служби којој су присуствовали и да су се осећали као да су у неком древном светогорском манастиру или некој од наших немањићких светиња у Староме Крају, како овде обично називају свој породични завичај, попут Дечана или Студенице. Након вечере, коју су са љубављу приредиле чланице Кола српских сестара, изведен је и краћи сплет верских песама, а затим су присутни уживали и у изложби уметничких дела (слика, фотографија, рукодеља) надахнутих џексонском Светосавском црквом. За ову белу лепотицу, не само Срби и не само православни житељи Џексона кажу да, када њу угледају враћајући се из даљине, срце им заигра и каже: „Weareathome“ (стигли смо кући). Пред одлазак на њихов починак, Владика је честитао свима празник, прозборио о значају и блаженом, молитвеном присуству Светог Севастијана у нашим животима и делатностима, благословио их и упутио се у нашу другу велику светињу, најстарији српски манастир на овом континенту, манастир Светог Саве у Либертивилу крај Чикага, на сабрање српских епископа у Северној и Јужној Америци. У четвртак, на празник, Господ нам је подарио још један диван јесењи дан. По благослову владике Максима, платински игуман Дамаскин, који је написао прво житије Светог Севастијана, служио је јутарњу службу, док су за певницом певали санфранциски прота Ђурица Гордић и лосанђелески прота Предраг Бојовић, а затим је началствовао и светом Литургијом. Литургију је служило девет свештеника и два ђакона, а молитвено је присуствовао протођакон Трива Павлов, један од иницијатора идеје о преносу моштију архимандрита Севастијана из Жиче у Џексон, који је умировљен од активне парохијске службе, али и даље пребива у Џексону. Међу свештеницима био је и прота Стеван Тумбас. Наспрам њега стајао је прота Дане Поповић из цркве Успења Пресвете Богородице у Сакраменту. Служили су и проте Василије Цвијановић из цркве Свете Тројице у Мораги и Ђурица Гордић из Саборног храма северног дела простране Западноамеричке епархије посвећеног Светом Јовану Крститељу у самом Сан Франциску (који је био благословен да присуствује откривењу моштију Светог Севастијана у Жичи пре десет година). Својим доласком и служењем донели су радост и гостујући свештеници Андреј Џејкобс из цркве Воздвижења Часнога Крста (Православне Цркве у Америци), и Павел Волменски из цркве Вазнесења Господњег (Руске Заграничне Цркве), обојица из Сакрамента. Са оцем Павелом дошло је двадесет и пет парохијана. Коначно, били су ту и већ поменути прота Предраг Бојовић и његов презимењак, домаћи парох, као и монах Игњатије из манастира Светог Силуана Атонског (Руске Заграничне Цркве) у Сонори (око сат времена вожње југоисточно од Џексона). Црква је била још више испуњена народом него претходне вечери, овај пут претежно поклоницима, који су дошли из свих крајева Калифорније. Толико људи окупи се и толико причесника у џексонској цркви има само о највећим празницима. Имајући у виду чињеницу да је био радни дан и колико је висок проценат запослености (неколицина је узела неплаћене слободне дане са посла), било је то право мало чудо Божје и Светог Севастијана и доказ да ништа као светиња не окупља и не сабира људе. После заамвоне молитве, прота Дане и прота Предраг преломили су два славска хлеба, један у част црквене ктиторске славе, а други у част крсне славе породице локалног заменика шерифа Рајса, који се са целом својом породицом ове године крстио и миропомазао (добивши име Милош од свога кума Лазара) у џексонској Светосавској цркви, код моштију Светог Севастијана, па је стога одлучио да почне да слави Светога Севастијана као крсну славу. Колико нам је познато, то је први случај слављења Светог Севастијана Џексонског и Санфранциског као крсне славе. Сабрање је настављено у црквеној сали, где су диван, посни славски ручак припремиле и послужиле чланице Кола српских сестара и свечари из породице Рајс. Мир и радост у Духу Светоме били су у срцима свих, као и осећај благодарности Богу, што нам је подарио таквога светитеља, и светитељу, за све његове подвиге и жртве ради нас и нашег спасења, па и за тај незабораван, чудесан дан, тако налик оном Дану што долази и већ је настао, а не пролази.Трпеза љубави окончана је молитвом и дељењем дарова свима присутнима. Посебни дарови, као израз посебне благодарности, уручени су протојереју-ставрофору Стевану Тумбасу и протођакону Триви Павлову за изузетан и низмеран допринос Цркви Светог Саве у Џексону. Коначно, пред повратак у Лос Анђелес, повећа група поклоника из цркве Светог Саве, предвођена својим свештеником, протојерејем Предрагом Бојовићем, преузела је, по благослову Преосвештеног Епископа г. Максима, делић моштију Светог Севастијана са сузама у очима. Мошти су похрањене у леп, ручно рађен дрвени кивот, те је тако Свети Севастијан кренуо ка својој заједници у највећем граду Калифорније, коју је основао 1911. године и служио јој као њен први свештеник. Да обележавање Дана оснивача није само сећање на прошлост, већ и поглед у будућност, да није само час историје, већ и непрекинуто заједништво са оснивачима и претходним поколењима наше Цркве у светој тајни Тела и Крви Христове у којој се непрестано сабирамо и сједињавамо и којом живимо, показала је и овогодишња света Божанска Литургија и сабрање око светога Путира. Оно је почело крштењем и миропомазањем две девојчице, Рускиње, и крунисано светим причешћем, а на радост и Светог Севастијана и руског владике Николаја (Зиорова) који су цркву освештали, као и свих чланова ове заједнице, јер се тако и прошлост и будућност ове парохије сабирају у Ономе који је Почетак и Крај. На литургији после Литургије, у црквеној сали коју краси велика застава са грбом краља Николе I Петровића и ове године послужен је бакалар по древном бокељском рецепту породице Милосовић. Тако се навршила ова благословена и блажена седмица у светосавастијановском Џексону. Диван је Бог у светима својим, Бог који нам се објавио и који нас походи, и који нас кроз свете своје подсећа на наш истински идентитет и призвање, на наше истинско достојанство и лепоту, ма где и ма када живели. Свети оче Севастијане, моли Бога за нас! Извор: Епархија западноамеричка- 1 comment
-
- 2
-
-
- севастијана
- светог
- (и још 3 )
-
Торжествена прослава Светог Севастијана у Џексону
Драгана Милошевић је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Празник Светог Севастијана Џексонског и Санфранциског, равноапостолног просветитеља Америке, торжествено је прослављен 30./17. новембра 2017. лета Господњег у цркви Светог Саве у Џексону, Калифорнијa, САД. У овом питомом градићу од око пет хиљада житеља, који је настао у близини два рудника злата (која су затворена за време Другог светског рата) у брдовитом, живописном делу Калифорније и у коме Срби уживају углед и поштовање, Свети Севастијан је подигао прелепу црквицу 1894. године заједно са српским рударима из Херцеговине и Боке Которске. Била је то прва православна црква коју су Срби изградили на северноамеричком континенту и посветили је свом првом архиепископу, а Свети Севастијан је упамћен као први православни монах и свештеник рођен у Сједињеним Државама. Овогодишња прослава почела је вечерњом службом, на коју је из свог епископског седишта у Лос Анђелесу дошао Преосвећени Епископ западноамерички г. Максим. Он и лосанђелески прота Предраг Бојовић појали су за певницама, прота Стеван Тумбас је служио у олтару, а на литији са петохлебницом, којом је началствовао владика Максим, придружили су им се и игуман манастира Светога Германа Аљаског архимандрит Дамаскин, који је у Џексон дошао са још двојицом платинских монаха, Севастијаном и Андрејем, као и прота Василије Цвијановић из Мораге, у близини Сан Франциска. Скромна, а неодољива лепота џексонске богомоље, која је израсла не из изобиља и раскоши него из жртвене љубави џексонских тежака, као и древност и красота богослужења испуњена благодатним присуством светих моштију џексонског покровитеља, које су верни још дуго по служби целивали, оставила је на неколицину поклоника и мноштво житеља овога краја, који су цркву сасвим испунили, дубок и неизбрисив траг. Стога су многи касније за вечером коментарисали да им је то била једна од најлепших служби којој су присуствовали и да су се осећали као да су у неком древном светогорском манастиру или некој од наших немањићких светиња у Староме Крају, како овде обично називају свој породични завичај, попут Дечана или Студенице. Након вечере, коју су са љубављу приредиле чланице Кола српских сестара, изведен је и краћи сплет верских песама, а затим су присутни уживали и у изложби уметничких дела (слика, фотографија, рукодеља) надахнутих џексонском Светосавском црквом. За ову белу лепотицу, не само Срби и не само православни житељи Џексона кажу да, када њу угледају враћајући се из даљине, срце им заигра и каже: „Weareathome“ (стигли смо кући). Пред одлазак на њихов починак, Владика је честитао свима празник, прозборио о значају и блаженом, молитвеном присуству Светог Севастијана у нашим животима и делатностима, благословио их и упутио се у нашу другу велику светињу, најстарији српски манастир на овом континенту, манастир Светог Саве у Либертивилу крај Чикага, на сабрање српских епископа у Северној и Јужној Америци. У четвртак, на празник, Господ нам је подарио још један диван јесењи дан. По благослову владике Максима, платински игуман Дамаскин, који је написао прво житије Светог Севастијана, служио је јутарњу службу, док су за певницом певали санфранциски прота Ђурица Гордић и лосанђелески прота Предраг Бојовић, а затим је началствовао и светом Литургијом. Литургију је служило девет свештеника и два ђакона, а молитвено је присуствовао протођакон Трива Павлов, један од иницијатора идеје о преносу моштију архимандрита Севастијана из Жиче у Џексон, који је умировљен од активне парохијске службе, али и даље пребива у Џексону. Међу свештеницима био је и прота Стеван Тумбас. Наспрам њега стајао је прота Дане Поповић из цркве Успења Пресвете Богородице у Сакраменту. Служили су и проте Василије Цвијановић из цркве Свете Тројице у Мораги и Ђурица Гордић из Саборног храма северног дела простране Западноамеричке епархије посвећеног Светом Јовану Крститељу у самом Сан Франциску (који је био благословен да присуствује откривењу моштију Светог Севастијана у Жичи пре десет година). Својим доласком и служењем донели су радост и гостујући свештеници Андреј Џејкобс из цркве Воздвижења Часнога Крста (Православне Цркве у Америци), и Павел Волменски из цркве Вазнесења Господњег (Руске Заграничне Цркве), обојица из Сакрамента. Са оцем Павелом дошло је двадесет и пет парохијана. Коначно, били су ту и већ поменути прота Предраг Бојовић и његов презимењак, домаћи парох, као и монах Игњатије из манастира Светог Силуана Атонског (Руске Заграничне Цркве) у Сонори (око сат времена вожње југоисточно од Џексона). Црква је била још више испуњена народом него претходне вечери, овај пут претежно поклоницима, који су дошли из свих крајева Калифорније. Толико људи окупи се и толико причесника у џексонској цркви има само о највећим празницима. Имајући у виду чињеницу да је био радни дан и колико је висок проценат запослености (неколицина је узела неплаћене слободне дане са посла), било је то право мало чудо Божје и Светог Севастијана и доказ да ништа као светиња не окупља и не сабира људе. После заамвоне молитве, прота Дане и прота Предраг преломили су два славска хлеба, један у част црквене ктиторске славе, а други у част крсне славе породице локалног заменика шерифа Рајса, који се са целом својом породицом ове године крстио и миропомазао (добивши име Милош од свога кума Лазара) у џексонској Светосавској цркви, код моштију Светог Севастијана, па је стога одлучио да почне да слави Светога Севастијана као крсну славу. Колико нам је познато, то је први случај слављења Светог Севастијана Џексонског и Санфранциског као крсне славе. Сабрање је настављено у црквеној сали, где су диван, посни славски ручак припремиле и послужиле чланице Кола српских сестара и свечари из породице Рајс. Мир и радост у Духу Светоме били су у срцима свих, као и осећај благодарности Богу, што нам је подарио таквога светитеља, и светитељу, за све његове подвиге и жртве ради нас и нашег спасења, па и за тај незабораван, чудесан дан, тако налик оном Дану што долази и већ је настао, а не пролази.Трпеза љубави окончана је молитвом и дељењем дарова свима присутнима. Посебни дарови, као израз посебне благодарности, уручени су протојереју-ставрофору Стевану Тумбасу и протођакону Триви Павлову за изузетан и низмеран допринос Цркви Светог Саве у Џексону. Коначно, пред повратак у Лос Анђелес, повећа група поклоника из цркве Светог Саве, предвођена својим свештеником, протојерејем Предрагом Бојовићем, преузела је, по благослову Преосвештеног Епископа г. Максима, делић моштију Светог Севастијана са сузама у очима. Мошти су похрањене у леп, ручно рађен дрвени кивот, те је тако Свети Севастијан кренуо ка својој заједници у највећем граду Калифорније, коју је основао 1911. године и служио јој као њен први свештеник. Да обележавање Дана оснивача није само сећање на прошлост, већ и поглед у будућност, да није само час историје, већ и непрекинуто заједништво са оснивачима и претходним поколењима наше Цркве у светој тајни Тела и Крви Христове у којој се непрестано сабирамо и сједињавамо и којом живимо, показала је и овогодишња света Божанска Литургија и сабрање око светога Путира. Оно је почело крштењем и миропомазањем две девојчице, Рускиње, и крунисано светим причешћем, а на радост и Светог Севастијана и руског владике Николаја (Зиорова) који су цркву освештали, као и свих чланова ове заједнице, јер се тако и прошлост и будућност ове парохије сабирају у Ономе који је Почетак и Крај. На литургији после Литургије, у црквеној сали коју краси велика застава са грбом краља Николе I Петровића и ове године послужен је бакалар по древном бокељском рецепту породице Милосовић. Тако се навршила ова благословена и блажена седмица у светосавастијановском Џексону. Диван је Бог у светима својим, Бог који нам се објавио и који нас походи, и који нас кроз свете своје подсећа на наш истински идентитет и призвање, на наше истинско достојанство и лепоту, ма где и ма када живели. Свети оче Севастијане, моли Бога за нас! Извор: Епархија западноамеричка View full Странице
