Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'јавност'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 125 results

  1. Поводом разних тумачења у појединим медијима у вези са саопштењем Кабинета Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, објављеним 7. јула 2020. године, овим путем потврђујемо аутентичност саопштења и веродостојност свих навода у наведеном саопштењу. Надамо се да ће овиме бити стављена тачка на наведену излишну тему. Из Кабинета Патријарха српског Извор: Инфо-служба СПЦ
  2. На празник Рођења светога Јована Претече и Крститеља, дневни лист Danas објавио је тенденциозни текст под насловом Vladika Grigorije: Usmeriti novac u bolnice, a ne u crkve. Не изненађује нас писање овог антисрпског листа, као што нас не изненађује ни изјава реченог владике, али смо згрожени над чињеницом да се тешка епидемиолошка ситуација у Србији и несрећа свих нас заједно користи за политичке обрачуне и напад на Српску Православну Цркву. Жалости нас и чињеница што се један од епископа Српске Православне Цркве сврстао на страну оних који су до сада јасно показали ко су и шта су и да не желе добро Српској Православној Цркви, а самим тим ни српском народу. Због чега је, или, боље рећи, коме је потребно да међусобно супротстави изградњу Спомен-храма Светог Саве на Врачару, као црквени и национални пројекат, и епидемију коронавируса, као и проблеме наше државе и народа у тешкој борби за живот свакога човека? Зар владика Григорије и његови пријатељи, истомишљеници и саговорници из Danas-a мисле да Црква изградњом Спомен-храма на било који начин одмаже овој борби или тврде да би ситуација била боља да се изградња потпуно обустави, као у време Јосипа Броза? Одговор не треба чекати јер је свима унапред познат. На њихову жалост, пројекат изградње Спомен-храма је црквено-државни пројекат од изузетног значаја, започет пре више од сто година, и актуелна одлука Владе Србије је само једна у низу раније договорених мера његове реализације, у чему свој велики допринос дају и Руска Православна Црква и руска држава. Свако довођење у везу ове одлуке Владе Србије са било чиме осим са изградњом Спомен-храма је злонамерно и неистинито. Српска Православна Црква је небројено пута и на разне начине помагала и помаже не само болнице и здравствени систем Србије него и многе друге институције и појединце којима је помоћ потребна. То чини и у овим тешким данима борбе са епидемијом, али за медије попут Danas-a и људе који најпре виде трун у оку брата свога, а брвно у оку своме не осећају добротворна делатност наше Цркве је или непостојећа или потпуно занемарљива. Мисија Цркве и њена добротворна делатност по њиховом мишљењу не заслужују место на страницама новинâ, а нарочито не заслужују насловну страну. Пошто и непозван и канонски ненадлежан уме да дели лекције Патријарху српском, Светом Синоду и свима редом, владика Григорије би могао и да јавно покаже колико је болница до сада изградио или макар да објасни зашто то није чинио раније, у време док је, уместо болницâ, по Херцеговини градио винарије, хотеле, ергеле и томе слично, и то од средстава која је издашно добијао како од Републике Српске тако и из буџета Србије. Зар су тада болнице биле многобројније и опремљеније, а вртића и школа више него сада? Зашто је проблем изградња Спомен-храма у Београду, а није изградња велелепних храмова у Мостару, Требињу или Пребиловцима, коју је свесрдно помогла Србија? Треба ли наводити чињеницу да је својевремено владика Григорије, због обимности градитељске делатности, основао Комисију за изградњу храмова и објеката у Епархији захумско-херцеговачкој? Овде нећемо наводити његове друге бизнисменске и менаџментске подвиге, са којима је јавност довољно упозната и којима се он лично поноси и хвали. Било би очекивано да се сви заједно са једнаком радошћу радујемо сваком новом дому Божјем, па није лако разумети због чега се владика Григорије одриче Спомен-храма на Врачару. Ипак, јасно је да су многе његове изјаве, па и ова последња, нажалост, популистичке и политикантске, срачунате на популарност у другосрбијанским и аутошовинистичким круговима. Верујемо да ће на предстојећем Светом Архијерејском Сабору имати прилику да их објасни својој браћи архијерејима, јер је Сабор, као највише црквено-законодавно тело Цркве, једини овлаћшен да доноси одлуке по питању даље изградње Спомен-храма Светог Саве. Разуме се да би своје ставове требало да образложи и читавој српској јавности, поготову оном делу који себе сматра живим и неодвојивим делом Српске Православне Цркве и који не дели његова мишљења и ставове по разним питањима, а не само да подилази ниским страстима црквобораца заробљених у прелести овога света. На крају, са жалошћу констатујемо и чињеницу да је владика Григорије овом несрећном изјавом из Немачке (п)остао перјаница антисрпских и антицрквених кругова у Србији, али га ипак са љубављу подсећамо на давно изречену истину: Добар пастијер, јер што каже ином – и сâм својијем потврђује чином. Из Кабинета Патријарха српског
  3. Свети Архијерејски Синод са своје седнице одржане 25. јуна 2020. године, најоштрије осуђује наставак прогона Цркве од стране актуелне црногорске власти, показаног кроз најновије привођење Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија на информативни разговор у Центар безбедности у Подгорици, где је на испитивању задржан пуних шест сати, као и кроз привођење једног броја свештенства и верног народа, уз сталне претње депортацијом оних свештенослужитеља који нису црногорски држављани. Црква у Црној Гори и њени епископи, свештенство и монаштво заједно са верним народом, брани своје светиње и потпуно оправдано, избегавајући сваку политизацију проблема, захтева неопходне измене и допуне спорног закона о слободи вероисповести. Свети Синод, по ко зна који пут, апелује на актуелну црногорску власт да престане са прогоном Цркве и свештенства и да поступи у складу са цивилизацијским нормама и препорукама свих званичних политичких и друштвених фактора из Европе и света, и на тај начин омогући и законом гарантује слободу вере и савести сваког појединца и грађанина Црне Горе. Најновије гоњење које држава спроводи против свеукупног бића Цркве у Црној Гори, злоупотребљавајући епидемију коронавируса и мере које су донете за њено сузбијање, могу довести само до још већих друштвених подела и трајно угрозити стабилност и мир не само у тој држави него и у читавом региону. Пружајући снажну братску подршку епископима, свештенству, монаштву и благочестивом и христољубивом народу да бране и одбране своје право да слободно исповедају своју веру, Свети Архијерејски Синод позива председника Црне Горе и владу Црне Горе да прекину прогон Цркве и своје будуће кораке прилагоде међународним правним нормама, посебно из области људских права и слободе вероисповести, и да на делу, а не само на речима, покажу да су део Европе и цивилизованог света уопште. Молимо се Богу да у Црној Гори завлада мир и братољубље међу свим њеним грађанима, без обзира на то које су вере, или нације, или политичког опредељења, а верни народ позивамо да, као и до сада, буде одговоран и достојанствен у одбрани светињâ и свог неотуђивог права на слободно исповедање вере. Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода Извор: Инфо-служба СПЦ
  4. Поводом објаве више медија о наводном поновном покретању литија које су биле молитвени вид црквеног и грађанског отпора неуставном и неправедном закону о слободи вјере, обавјештавамо сву заинтересовану јавност да ће најаве евентуалне обнове таквих литија бити јавне и биће учињене најприје преко званичних црквених гласила и установа. У оригиналној изјави барског свештеника датој медију који је први објавио ову вијест, нема ни једне ријечи о томе да се на Тројичиндан обнављају поменуте литије. Он је само подсјетио на вјековни обичај изношења крста Светог Јована Владимира на тај дан и најавио да ће се такав крсни ход обавити и ове године, додавши да се нада да тај дивни догађај може да буде повод властима да допусте наставак литија у читавој држави. Изношење крста на Румију је таквог карактера да тамо не постоје могућности за масовна окупљања. Очигледно се ради о погрешном разумијевању његових ријечи и учитавању у њих садржаја који он није изрекао. Да будемо сасвим јасни, на Тројичиндан неће бити литија улицама градова у Црној Гори, чак ни у оним мјестима гдје се оне традиционално одржавају поводом храмовних слава, а због забране масовних јавних окупљања која је још на снази. Вјерници и укупна јавност ће о свакој новости поводом литија бити благовремено обавијештени. Из Митрополије црногорско-приморске
  5. На празник Светог Василија Острошког, славу Саборне Цркве и заштитника града Никшића, ухапшен је Епископ Будимљанско-никшићки господин Јоаникије са осам свештеника из Никшића. „Лијеп поклон и захвалност“ за молитве које смо тога дана произнијели за мир, напредак, здравље и свако добро свих, па и оних који су нас касније ухапсили, као и оних који су то наредили. Ухапшени смо зато што смо испоштовали грађане Никшића, што се нијесмо оглушили о њихову љубав према заштитнику свога града Светом Василију Острошком Чудотворцу и Исцјелитељу! Наиме, тога дана и поред Владичине бесједе на светој Литургији гдје је, са жаљењем, казао да ове године Црквена општина Никшић не може организовати Празничну Литију због мјера које ограничавају окупљање људи, на Тргу Шака Петровића се окупило више хиљада вјерника. Тај народ је сабрала љубав према Светом Василију и љепота доживљаја, који су вјерници сачували у својим срцима из Световасилијевских Литија од претходних година. Зар је требало презрети тај народ!? Будући да се у том спонтано формираном молитвеном сабору нијесу могле завести прописане мјере, свештенство је нашло једино могуће пастирско рјешење да се придружи вјерном народу у молитвеном ходу послије којег се народ у миру и задовољству разишао својим домовима. Услиједила су хапшења Владике и свештеника за „недјело“ поштовања сопственог народа и исказану љубав према Светом Василију. Народ је кроз протесте који су услиједили послије хапшења исказао неслагање и гнушање према томе чину власти, потврдио и посвједочио љубав према својој Цркви, према светињи, тј. према својим коријенима и освештаној народној традицији. Немамо ријечи да заблагодаримо нашем вјерном народу за такву љубав и жртву – нека га Бог награди сваким изаобиљем из ризнице својих добара. Нажалост, наша власт није тако мислила већ је свој народ „наградила“ сузавцем и пребијањем, бројне омладине и малољетника и то не само у Никшићу него и у појединим другим градовима Црне Горе. Најоштрије осуђујемо такво насилничко дјеловање полиције и упозоравамо да није добро дизати руку на своју будућност. Дјеца се васпитавају, прије свега, пажњом и љубављу а не пребијањем и агресијом. Истовремено никада се не можемо сложити са тим да било ко врши насиље над органима реда јер се доследно залажемо за мир, братску слогу и правни поредак у држави. Позивамо све, па и нашу власт да се сви саберемо око Светиње Живота да се са љубављу и поштовањем односимо према свим људима да Добро управља и усмјерава наше поступке, а да се ослободимо мржње и агресије, да видамо ране на бићу народном а не да их повређујемо и продубљујемо. ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ! Извор: Епархија будимљанско-никшићка
  6. У Никшићу је, у четвртак, 14. маја 2020. године, одржана конференција за новинаре, коју су, поводом задржавања у притвору Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија и осам свештеника никшићког намјесништва, организовали: Књижевно друштво „Његош“, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Српски национални савјет Црне Горе, Српски покрет „Његош“. Представницима медија обратио се књижевник Милутин Мићовић, брат Преосвећеног Епископа Јоаникија и предсједник Књижевног друштва „Његош“, који је оцијенио да „присуствујемо не само најгрубљем показивању државне силе на Епархију будимљанско-никшићку, њеног Епископа Јоаникија и њено свештенство, него и елементарном и програмском затирању вриједности на којима се темељила Црна Гора: витешка етика и етос, пожртвованост, човјекољубље и богољубље“. Име владика у Црној Гори, истакао је Мићовић, и симболично и стварно је уткано у оно што је есенција наше људскости, народног карактера, духовног и културног просвећивања, државотворности, части и имена Црне Горе. „На дан Светог Василија Острошког, славе овог града и духовног стуба Црне Горе, без икакве најаве, брутално је ухапшен Владика Јоаникије и осам свештеника Саборне цркве. Као што се зна, литија за празник Светог Василија није планирана од Епархије, отворено се говорило да је ове године неће бити, мада су је неовлашћено најављивали неки лидери политичких партија“, навео је Мићовић. Додао је да је дан Светог Василија, велики дан за Никшић и Црну Гору, привукао око 15 хиљада грађана, који су „чекали да у славу Свеца, са својим владикама прођу градом Никшићем, што се и десило“. „Иако су тиме прекршене неке формалне грађанске дисциплине, али ако ћемо дубље да погледамо, што смо обавезни у овом случају, Владика је извршио Божју и народну вољу, дозволивши да се само прође градом. Бесједе наших Владика окупљеном народу чуле су се само у Цркви, што припада сувереном праву духовних предводника народа, посебно у овако смутним временима. Ваљда државна власт не очекује да се љубав према Богу и народу може ограничити комуналним и санитарним прописима или да ауторитет приче о корони буде изнад ауторитета Бога и свеца у народу“, истакао је Мићовић. Предсједник Српског националног савјета Црне Горе др Момчило Вуксановић је навео да није случајно све што се дешава у Црној Гори, нарочито није случајан притисак којем је изложена Српска Црква и положај у којем се налази српски народ у Црној Гори. „Актуелна власт, очигледно, није могла да опрости Његовом Преосвештенству владици Јоаникију ону заклетву, која сваког часног Србина обавезује да је до краја испоштује. То је истина и то је показало колики је капацитет СПЦ и српског народа у Црној Гори. Још, увијек, нијесмо нашли стратегију да обезбиједимо оно што је неопходно, равноправност и једнака права српског народа са другим националним заједницама у Црној Гори, али се надам да ћемо у будућем времену кроз заједништво постићи. У име Српског националног савјета захтијевам да се хитно ослободе из задржавања у Управи полиције Владика Јоаникије и свештенство, које је заједно са њим покушавало да, на коректан начин и поштујући све оно што су препоруке државних институција, заврши нешто што је традиција овог града и духовне Црне Горе“, рекао је Вуксановић. Проф. др Јелица Стојановић, предсједник Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори, дешавања на празник Светог Василија Острошког је окарактерисала као антицивилизацијски, нечасан, нечовјечан, антиисторијски, антицрногорски, антисрпски, антицрквени гест, који је ријетко кад и ријетко гдје запамћен. „Ако је требало некога ухапсити у овим моментима, наравно, није требало никога, многи говоре о хапшењу Светог Василија Острошког овим чином, требало је ухапсити оних 15 хиљада грађана Никшића, које је призвао Свети Василије Острошки. Ми, народ, грађани сабрали смо се око Светитеља и прекршили мјере које су прописали у Црној Гори. Наш Владика и свештеници су били у цркви, држали су службу, нијесу могли знати колико је народа испред Храма. Прекршај, ако постоји прекршај, направила је званична Црна Гора, полиција, зашто није ухапсила 10-15 хиљада људи. Након тога, можда, свештенике и Владику, који нијесу могли да се одазову свом народу, не би били наше владике, не би били наши свештеници“. „Све ово говори о апсурду, о намјерном злом чину који је уперен против онога што је најсветије, најважније, а то је наша Црква, наша Светиња, наша Светост, Свети Василије Острошки и његов призив“, мишљења је Стојановић. Професор Веселин Матовић, уредник часописа „Слово“, је казао да овогодишњу Световасилијевску литију у Никшићу, која је, како је оцијенио, био највећи искорак у слободу и највећи скуп слободних људи на цијелој земаљској кугли последњих мјесеци, нијесу сазвале владике, ни свештеници, него сам Свети Василије Острошки. „То нијесу били ни Срби, ни Црногорци, то су били слободни, вјерујући људи, који су изашли из чаура страха, у које их годинама, а посебно током последња неколика мјесеца, злоупотребом епидемије, угурава актуелни режим, да искажу поштовање и захвалност свом заштитнику и заступнику пред Господом. У томе их нико није могао спријечити, нити је ико на то имао право“, казао је Матовић, захтијевајући да се хитно ослободе из затвора и од сваке кривице Владика Јоаникије и никшићки свештеници, али и казне сви они који су учинили ту срамоту и нечовјештво, брукајући име Црне Горе и њену часну историју. У конференцији је учествовао и предсједник Српског покрета „Његош“ професор Југослав Благојевић, који је, такође, најоштије осудио хапшење Преосвећеног владике Јоаникија и никшићких свештеника. Поруке и телеграми подршке Владици Јоаникију и никшићком свештенству стижу непрестано, у великом броју, од стране професора, писаца, интелектуалаца из Црне Горе, Србије и Републике Српске. Њихова имена навео је др Васиљ Јововић. Подршку Епископу будимљанско-никшићком Г. Јоаникију и свештеницима од бројних књижевника и стваралаца са цјелокупног српског језичког говорног подручја пренијела је књижевница Милица Бакрач, која је и била медијатор данашње конференције за новинаре, одржане у Никшићу. Извор: Епархија будимљанско-никшићка
  7. Међународни научни часопис „Питања теологије“ објављује Државни универзитет Санкт Петербурга заједно са Богословским факултетом за постдипломске и докторске студије светих равноапостолних Ћирила и Методија. Сапредседавајући Уредништва часописа су митрополит волоколамски Иларион и ректор Универзитета Санкт Петербурга Н.М. Кропачев. Часопис излази четири пута годишње. Часопис, који је већ уврштен у многе руске и међународне базе података, као и у списак научних публикација на нивоу Цркве, објављује чланке на руском и енглеском језику у свим истраживачким областима теологије, одсека и дисциплина теолошког знања, које се баве научним истраживањима. Редакцијски савет и редакцијскиодбор сачињавају познати научници који представљају универзитетску науку, образовне структуре традиционалних вера и теолошку стручну заједницу, како руску тако и страну. Редакција часописа настоји да пружи стручну процену пристиглих научних материјала, као и подршку ауторима, посебно младим научницима. Први број часописа за 2020. годину отварају стручни радови: И.Р. Тантлевски (Државни универзитет у Санкт Петербургу), Џејмс Расел (Универзитет Харвард, Калифорнија, САД) и Сирил Асланов (Универзитет у Акс-Марсеју, Француска), који пружају детаљне интерпретације фрагмената библијског текста, постигнуте помоћу лингосемантичке и концептуалне анализе. Ове три студије јасно приказују методе и стил рада на пољу савремене библијске теологије. У потпуно другачијој методологији, чланак Л. Ф. Кациса (Руски државни хуманистички универзитет) посвећен је јеврејској теолошкој позадини руске књижевне авангарде. Експресивни фигуративни текст даје у неочекиваним распионима и познате личности руских песника, као и реаговање у мемоарима које су на њихово дело писали јидишом. Члан В.Ј. Бистрова (Државни универзитет у Санкт Петербургу) излаже кратку историју научног проучавања Кабале, изграђену у контексту размишљања о научном статусу теологије и могућности формирања теологије у Русији као пуноправне академске дисциплине. С том судијом се делимично преплиће рад Р. В.Светлова (Руски државни педагошки универзитет А.И. Херзена, Санкт Петербург) о рационалној теологији Филона Александријског. У наредном слободном избору теолошких студија објављују се три чланака који су по садржини и стилу веома удаљени један од другог и показују ширину поља теолошког истраживања. Ј.А. Снисаренко (Државни универзитет у Санкт Петербургу) изложио је детаљну статистичку анализу положаја теологије на савременим страним универзитетима. И.И. Јевлампијев (Државни универзитет у Санкт Петербургу) пажљиво је испитао концепт слободе у философији Лева Шестова, не само у традиционалном теолошком и философском контексту, већ и у контексту савремене науке. Чланак Е. И. Коростиченка (Институт за философију Руске академије наука) упознаје руског читаоца са таквим феноменом који је код нас практично непознат као што је слободоумни религијски покрет у Немачкој. Број је употпуњен, већ према традицији, рубриком рецензија. Члан уредништва часописа А.И. Кирлежев (ОЦАД) разговара са познатим руским стручњаком за философију религије С.А. Коначевим (Руски државни хуманистички универзитет) о његовој новој књизи „Бог после Бога: путеви постметафизичког мишљења“ (Москва 2019). Извор: Инфо-служба СПЦ
  8. Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода Са своје седнице, одржане данас, 13. априла текуће године, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве се обратио државном врху Републике Србије са предлогом и молбом да у погледу забране кретања услед пандемије вируса корона одобри прекид забране кретања на Васкрс, од пет до десет часова, како би православни хришћани који нису у изолацији и самоизолацији могли да узму учешћа на јутрењу и Литургији на свој највећи празник. Са исте седнице упућени су изрази братске љубави и солидарности митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију и огорчења због поступака власти Црне Горе према њему. Из Канцеларије Светог Архијерејског Синод
  9. Овим путем желимо да обавјестимо и информишемо све вас да се већ дуже вријеме пласирају разне неистине путем друштвених мрежа, првенствео фејсбук профила које имају у свом називу манастир Острог, а све се тобож позивајући на манастир Острог и у име манастира Острог. Иза ових саопштења не стоји нико из манастира, као ни из Митрополије Црногорско-приморске. Манастир Острог има своју презентацију и једину званичну страницу на овој адреси, немамо нити један налог на фејсбуку, тако да позивамо све људе који стоје иза тих налога на друштевним мрежама да то уклоне. Управа Манастира Острог
  10. Епархија ваљевска овим путем обавештава све своје епархиоте и целокупну јавност да је код Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Господина Милутина потврђено присуство вируса корона, као и код још двојице свештенослужитеља наше Епархије. Епископ Милутин и двојица клирика тренутно се налазе у КБЦ „Др Драгиша Мишовић” у Београду. Овим путем позивамо све свештенство, монаштво и верни народ Епархије ваљевске и наше Мајке Цркве уопште да још усрдније узнесу своје молитве за оздрављење нашег Архипастира, оболелих свештенослужитеља и свих оболелих у нашој Отаџбини и у читавом свету. Епископ Милутин је коронавирус задобио тако што је као вредни пастир ходио и служио у својој Епархији, онако како већ више од пола века служи Богу и роду. Насупрот овој непобитној чињеници, Епархија ваљевска са жаљењем констатује да су се појавиле неистините и злонамерне тврдње о узроку појаве вируса корона у граду Ваљеву, које на најсрамнији начин повезују и самог Епископа са том чињеницом. Наиме, најпре је са самог врха градске власти у Ваљеву послата нетачна информација о томе да је један од узрока појаве вируса корона у Ваљеву „скорашња посета једног свештеника из Италије Епархији ваљевској”. Ову неистиниту вест одмах су многи, брже-боље, без провере раширили по целом медијском простору Србије. Како то обично бива, свака лажна вест добија своје метастазе, тако да смо могли чути много тога — од тога да је ,,почетком марта дошла неколицина свештеника из Италије” до тога да је читава једна „делегација из Италије посетила Епархију ваљевску”. Поводом ових бескрупулозних неистина, Епархија ваљевска износи следеће чињенице: 1. Никаква делегација, никакви свештеници, ниједан верник или било која особа из Италије или било ког другог кризног подручја на свету није у последње време била у посети Епархији ваљевској. 2. Епископ Милутин, као и сви свештеници Епархије ваљевске, у последњих неколико месеци нису путовали ни у једно кризно подручје на свету које је заражено коронавирусом. 3. Све активности које је, као Архипастир своје епархије, епископ Милутин вршио, служећи и вршећи канонске посете у Епархији, везане су искључиво за период пре било каквих мера које је донела Влада Србије, а односе се на ограничено кретање, односно у исто време када су на пример, градски оци били веома активни у предизборној кампањи, пре појаве било каквих симптома болести. 4. Од тренутка проглашења ванредног стања, епископ Милутин ни за један метар није напустио седиште Епархије ваљевске и од почетка је поштовао правила самоизолације, одговорно дајући пример свим свештеницима и верницима. 5. Епископ Милутин је први у Српској Православној Цркви донео одлуку о прекиду освећења домова пред празник Васкрса (свећење васкршње водице), имајући у виду информацију да се у Ваљеву појавио вирус и старајући се и на тај начин да се спречи ширење заразе. Из свега реченог јасне су две непобитне чињенице: прва да Епархија ваљевска и епископ Милутин немају никакве везе са појавом вируса корона у граду Ваљеву, а друга да је Епархија ваљевска благовремено и одговорно предузела све потребне мере за спречавање ширења вируса. Уосталом, наш Преосвећени епископ Милутин са двојицом својих клирика, спада међу прва оболела лица, за што не сноси никакву личну одговорност, како га поједини медији злонамерно клеветају, него је, напротив, угрожен због неодговорности неких других људи. Уколико се настави ова медијска хајка против Епархије ваљевске и њеног епархијског архијереја и свештенства, бићемо приморани да против свих клеветника поднесемо одговорајуће кривичне пријаве. Из канцеларије Епископа ваљевског Повезан садржај: Обавештење Епархије ваљевске упућено верном народу Извор: Епархија ваљевска
  11. Не оскудевамо у људима који питају: где је ваш Бог? Зашто на свету има тако много зла? – и друге ствари. Списак ових питања је веома стар по годинама и његов број је врло ограничен. Просто је тешко измислити нешто ново на ову тему. „Где је Бог правосуђа?“ – питали су људи у данима пророка Малахије. Ево прецизног цитата у којем, уколико то желимо, можемо препознати и наше време: „Досађујете Господу речима својим, и говорите: У чем Му досађујемо? У том што говорите: Ко год чини зло, по вољи је Господу, и такви су Му мили; или: Где је Бог који суди?“ (Мал. 2: 17). А ево Јеремијине молитве у којој се он жали говорећи: „Гле, они ми говоре: Где је реч Господња? Нека дође“ (Јер. 17: 15). „Они“ су дрски запиткивачи који немају вере, али имају дрскости и необуздане смелости против свега светог. Ако им пророк каже: „Поправите се да не бисте погинули,“ одговориће: „Нема ништа од тога, него ћемо ићи за својим мислима и чинићемо сваки по мисли срца свог злог“ (Јер. 18: 12). Од онога што је стигло да се промени од Јеремијиног доба, наравно, могу се навести одећа, начини кретања и још низ ствари из области свакодневног живота, разонода и комуникација. А што се тиче људских срца, ту ствари стоје стабилно лоше, као што у неким жалосним случајевима кажу медицинари. „Срце је преварно више свега и опако: ко ће га познати?“ (Јер. 17: 19). Тако је и диван у светима, учитељ молитве, цар Давид цео живот морао да проводи у отровној атмосфери безбожних питања: „Многи говоре души мојој: Нема му спасења у Богу његовом“ (Пс. 3: 3) Не говоре ушима, него души, односно, речи не само да ударају у слух, већ продиру у унутрашњост душе и тамо цепају срце и муче га сумњама. У то време се Давид, као што је очигледно, супротстављао бдењем и дуготрајним молитвама. Односно, чинио је оно што данас чини верни калуђер који се даноноћно бори с помислима као с дивљим зверима. „Бише сузе моје хлеб мој дан и ноћ, када ми говораху сваки дан: Где је Бог твој?“ (Пс. 41: 4) Из псалама и из Књиге Јоила такође се види да је за пагане у данима понижења Израиља била уобичајена ствар да подругљиво питају: „Где је Бог њихов?“ (в. Пс. 78: 10 и Јоил. 2: 17). Ово је обичан облик подсмевања верницима у току неправде која влада. Тако су и од Јевреја које су водили у заробљеништво Вавилонци захтевали да певају: „Певајте нам песме сионске“ (Пс. 136: 3). Једном речју, ако често чујете подсмешљива питања која рађају празна срца, знајте да је то стандардна појава која се често понавља у духовном животу. Немојте заборавити да је Јеремија жив, а да су његови подсмешљиви непријатељи мртви вечном смрћу. И Давид је свет, а његове опоненте је ветар одувао на све стране, као прашину. А Малахија, од чијег цитата је започет овај разговор, отворено каже: „Тада који се боје Господа говорише један другом, и погледа Господ, и чу, и написа се књига за спомен пред Њим за оне који се боје Господа и мисле о имену Његовом“ (Мал. 3: 16). На крају ће наступити дан кад ће сви без изузетка видети јасну разлику „између праведника и безбожника, између онога који служи Богу и онога који Му не служи“ (Мал. 3: 18). Нека читаоца не збуњује обиље библијских цитата. Ово обиље је намерно. На основу ових цитата читаоци могу и треба да отворе поменуте књиге на наведеним местима и да се упознају с њиховим садржајем. Библија још увек није постала књига која се увек налази под руком свим православним хришћанима, дакле, није постала бритки мач, светиљка која гори и лековито средство. Још увек можемо да понављамо са Златоустом да је „све зло света због непознавања Писма“, и ми лично смо криви за ову привремену победу зла због добровољног незнања. Нека такође нико не помисли да се речено односи само на време Старог Завета. Имамо сасвим довољно чудака који сматрају да Стари Завет није потребан хришћанима. Такође, у још већем обиљу има чудних људи који сматрају да су све то „јеврејске приче“ које немају никакве везе с нама. Да, онда су и оваплоћени Господ и Царство које нам је даривао само „јеврејска“ прича која нема везе са свим чудацима који тако мисле. Њима се обраћа велики Павле, који се највише потрудио на пољу проповеди. Он за књиге Старог Завета каже: „Јер што се раније написа за нашу поуку се написа, да кроз трпљење и утехом Писма имамо наду“ (Рим. 15: 4). Осим тога, оно што се раније дешавало данас се понавља. Неки су питали пророке: „Где је ваш Бог“, „Где је реч Господња?“, „Где је Бог правосуђа?“ И апостоле су питали нешто слично. Ево шта Петар пише: „У последње дане доћи ће ругачи који ће живети по својим сопственим жељама, и говорити: Шта је с обећањима доласка Његова? Јер откако се оци упокојише све стоји тако од почетка стварања“ (2 Петр. 3: 3-4). Такви људи као да пожурују Господа да дође на Суд данас. Као да кажу: „Хајде, долази! Испуни оно што си Сам обећао!“ Као да су већ спремни за Суд! Као да неће планути као бакље у час Доласка! Као да тада неће повикати планинама и камењу: „Падните на нас и сакријте нас од лица Онога што седи на престолу и од гнева Јагњетова, јер дође велики дан гнева Његова, и ко може опстати?“ (Откр. 6: 16-17). Не знају дрзници да „не доцни Господ с обећањем, као што неки мисле да доцни; него нас дуго трпи, јер неће да ико пропадне но да се сви покају“ (2 Петр. 3: 9). Борба за веру је најважнија борба. Све остало директно зависи од пораза или победе у овој борби. И по апостолу: „Ако ли одступи, неће бити по вољи души Мојој. Ми, међутим, нисмо од оних који одступају на пропаст, него од оних који верују на спасење душе“ (Јевр. 10: 38-39). Управо ради тога треба да заволимо Свето Писмо и да чврсто верујемо у речено, не сумњајући. „Јер ће још бити утвара до одређеног времена, и говориће шта ће бити до краја и неће слагати; ако оклева, чекај је, јер ће зацело доћи, и неће одоцнити“ (Ав. 2: 3). Извор: Православие.ру
  12. Пратећи саопштења Светог Архијерејског Синода наше Свете Цркве, као и предузете мере и препоруке Владе и наших државних органа, услед увођења ванредног стања због ширења вируса корона, Епархија жичка предузела је мере опрезности у свакодневним дешавањима, богослужењима, обредима и контактима са становништвом. Архијерејски намесници добијаће благовремене савете за свештенство и народ, уз могућност разјашњавања недоумица са којима се сусрећу у тренутним околностима. У циљу превазилажења настале опасности по опште здравље људи и смањења могућности преношења заразе (вируса), одлучено је да се између осталог, због блиских сусрета и контаката приликом чина освећења васкршње водице, по нашим домовима, овај чин одложи до даљњег, док не прође опасност и ризик по здравље народа. Овај чин би се могао обавити у време Петровског поста. Остала богослужења служићемо по устаљеном распореду, у циљу освећења душа и тела наших кроз јединство са Господом. Позивамо сав наш народ да буде истрајан у молитви Богу у својим домовима и храмовима, поштујући препоруке и мере наших црквених, надлежних државних и здравствених органа. Уместо панике препоручујемо служење ближњима, посебно онима који су због старости највише погођени новонасталом ситуацијом. За то време приносићемо усрдне молитве Господу за здравље и спасење нашег народа. Из канцеларије Епископа жичког Извор: Епархија жичка
  13. Са званичне интернет странице Епархије аустријско-швајцарске доносимо вандредно саопштење за јавност Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског г. Андреја.
  14. Виши суд у Београду прихватио је тужбени захтев Епископа бачког г. Иринеја против дневног листа Blic. Пресуда Вишег суда у Београду Пресуда Апелационог суда у Београду Уредник и новинар дужни су да с пажњом примереном околностима, пре објављивања информације која садржи податке о одређеној појави, догађају или личности, провере њено порекло, истинитост и потпуност (Члан 9 Закона о јавном информисању и медијима). Настављајући праксу објављивања нетачних и непроверених информација, дневни лист Blic поново је приморан да се врати основним начелима новинарског кодекса и да јавности у Србији пружи објективне и тачне податке. У низу правила о јавном информисању – којима је обезбеђено изношење информација у циљу унапређивања вредности друштва, спречавања сукоба и очувања мира, истинитог, веродостојног и потпуног информисања јавности – посебна пажња посвећена је заштити достојанства, части и угледа личности лица на које се односи информација. У складу са тим начелима, Виши суд у Београду усвојио је тужбени захтев Преосвећеног владике Иринеја и донео пресуду у његову корист, што је потврђено и пресудом Апелационог суда у Београду, а главном и одговорном уреднику штампаног издања медија Blic наложено је да – без накнаде и без одлагања, а најкасније у другом наредном штампаном издању наведеног медија, од дана када је достављена другостепена пресуда – објави текст пресуде. Међутим, уместо да поступи у складу са пресудом суда, Blic је у свом штампаном издању од 22. фебруара 2020. године, објавио текст под насловом Одговор на текст „Колико кошта, владико, што сте себи битнији од Цркве”, у којем се ни једном речју не помиње предметна пресуда суда којом је јасно утврђено да је Blic писао неистине и обмануо јавност. Уосталом, ни Преосвећени Епископ бачки, нити овлашћено лице из његове Канцеларије није одговарало на предметни текст и лажи Blica, како је саопштено у наслову текста од 22. фебруара текуће године, што опет представља лукаву конструкцију уредништва овог листа. Подсећамо да ово није први пут да је Blic приморан, од стране Вишег суда у Београду, да сноси одговорност за објављивање пашквилâ и ширење нетачних информација, и да саопшти истину. Јавности предочавамо предметну пресуду Вишег суда у Београду од 24. септембра 2019. године и пресуду Апелационог суда у Београду од 22. јануара 2020. године. Пресуда Вишег суда у Београду Пресуда Апелационог суда у Београду Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  15. Поводом недавних тврдњи у медијима, који објављују неистинити текст и видео монтажу, оптужујући презвитера Јована Марјанца, бившег свештеника при храму Сабора Срба Светитеља у Мисисаги, а сада свештеника при храму Свете Тројице у Кичинеру, и секретара Епархије канадске, за проневеру новца у храму Сабора Срба Светитеља у Мисисаги у току Часног поста 2019. године обавештавамо јавност о следећем: Кабинет Епископа канадског примио је званичан допис од Управног Одбора Црквено-школске Општине Сабора Срба Светитеља у Мисисаги од 3. јула 2019. којим смо извештени да је спорни видео снимак, сачињен без знања већине чланова Управног Одбора, као и оптужбе о наводној крађи, разматран детаљно на седници којој су присуствовали сви свештеници и управници. Донета је одлука да је овај предмет непотребно даље разматрати због неутемељености оптужби. Тим поводом смо 4. јула. 2019. обавили и телефонски разговор са председником Управног Одбора. Управни одбор је изразио вољу да горе наведено потврди уколико је потребно и пред вишим црквеним властима. Извор: Епархија канадска
  16. Поводом недавних тврдњи у медијима, који објављују неистинити текст и видео монтажу, оптужујући презвитера Јована Марјанца, бившег свештеника при храму Сабора Срба Светитеља у Мисисаги, а сада свештеника при храму Свете Тројице у Кичинеру, и секретара Епархије канадске, за проневеру новца у храму Сабора Срба Светитеља у Мисисаги у току Часног поста 2019. године обавештавамо јавност о следећем: Кабинет Епископа канадског примио је званичан допис од Управног Одбора Црквено-школске Општине Сабора Срба Светитеља у Мисисаги од 3. јула 2019. којим смо извештени да је спорни видео снимак, сачињен без знања већине чланова Управног Одбора, као и оптужбе о наводној крађи, разматран детаљно на седници којој су присуствовали сви свештеници и управници. Донета је одлука да је овај предмет непотребно даље разматрати због неутемељености оптужби. Тим поводом смо 4. јула. 2019. обавили и телефонски разговор са председником Управног Одбора. Управни одбор је изразио вољу да горе наведено потврди уколико је потребно и пред вишим црквеним властима. Извор: Епархија канадска View full Странице
  17. Поводом писања појединих портала да је Епископ Јоаникије присвојио цркву коју СПЦ није градила извјештавамо јавност о следећем: У Листу непокретности број 268 КО Горња Поља на кат. парцели број 81, налази се уписано „ Вакуфски посјед Црква Горња Поља“, без посебно означеног титулара односно власника исте. На захтјев мјесног пароха, као правни заступник Епархије Будимљанско – Никшићке дана 15. 11. 2019 године, Управи за некретнине – Подручна јединица Мојковац, поднио сам захтјев ради исправке уписа на објекту. Ово из разлога што приликом излагања података аерофотограметриског премјера, нико од представника Епрахије Будимљанско - Никшићке од стране Комисије за излагање није позват да учествује у поступку, приликом утврђивања својинских права. Консултујући стручну литературу, ( речник Вујаклија ) произилази да назив „ Вакуф“ значи институт исламског права који означава неко добро које нека особа својевољно издвоји из своје имовине предајући га Алаху. Из овог разлога а имајући у виду територијалну организацију Православне цркве, захтјевом је тражено једино да се црква у Горњим Пољима у „ В“ листу као зграда број 1 упише на Епархију Будимљанско - Никшићу, што је логично и једино могуће. Управа за некретнине Црне Горе – ПЈ Мојковац решењем број 116-954-309/19 од 19. 12. 2019 године, усвојила је захтјев и дозволила тражену промјену. На назначено решење жалбу је изјавио пуномоћник Општине Мојковац и Предсједник Савјета Мјесне Заједнице Поља извјесни Радиша Пејовић, који није учествовао у поступку, а према информацијама исти је члан ЦПЦ. Министарство финансија Црне Горе, као другостепени орган, а у чијем саставу је управо Управа за некретнине решењем број 07-2-1812/1-2019 од 30. 01. 2020 године, усвојила је жалбе и поништила решење свог органа. Из образложења решења произилази управо оно што је прописано недавно усвојеним Законом о слободи вјероисповијести односно да Српска православна црква, пред Управним органима Црне Горе на било који начин не може доказати власништво на црквеним објектима. Оно што је свакако забрињавајуће јесте чињеница да представници Локалне самоуправе Општине Мојковац и Министарство финансија Црне Горе очигледно више воле да је Црква у Пољима као вјерски објекат у својини Ислама него православног становништва Општине Мојковац. Након пријема укидног решења, цијенећи да Црна Гора није правна држава, да својински власници односно Српска православна црква, као власник објекта законским путем не може остварити припадајуће право, повукао сам захтјев, очекујући да ће се у будућем периоду донијети пропис који ће гарантовати право својине и за СПЦ као јединог и легитимног власника вјерског објекта, због чега је првостепени орган донио решење о обустави поступка. Из изложеног неспорно произилази да Епархији Будимљанско – Никшићкој приликом израде Катастра непокретности није омогућено учешће у поступку идентификације и уписа права на вјерском објекту - Цркви у Горњим Пољима, а да је иста од стране Комисије идентификована као „ Вакуфски посјед“ односно објекат у својини Исламске заједнице, због чега је једино тражена исправка очигледне грешке уписа а не промјена власништва како се погрешно у информацијама појединих портала жели пласирати. Свакако је предметно решење одличан показатељ како ће се уколико остане у примјени, усвојени Закон о слободи вјероисповијести, примјењивати и какве ће последице имати према имовини Српске православне цркве у Црној Гори. Члан Правног Савјета Епархије будимљанско-никшићке Адвокат Миладин М. Јоксимовић Извор: Епархија будимљанско-никшићка
  18. Митрополија Црногорско-Приморска са жаљењем констатује да се и Пореска управа Црне Горе укључила у дезинформисање јавности у оквиру хајке која се води против Цркве. Директор Пореске управе Миомир М. Мугoша је изнио читав низ непровјерених и неутврђених података, који, имајући у виду вријеме и начин на који су саопштени, ни мало не доприносе истини и смиривању опште ситуације у црногорском друштву, у којој се налазимо не кривицом Цркве. Обавјештавамо јавност да су се представници Митрополије, по благослову Митрополита г. Амфилохија, 11. фебруара ове године одазвали позиву Пореске управе ради утврђивања тачног стања у вези пореских обавеза на име пензијског, инвалидског и здравственог осигурања парохијских свештеника. Пореска управа је располагала податком да се у том погледу дугује 339.000 евра, а на састанку је утврђено да је ријеч о нетачној суми. Такође, утврђено је и једногласно констатовано да се проблем јавио не због неодговорности Митрополије и свештенства да извршавају своје обавезе, него због техничке немогућности Пореске управе да утврђује пореске обавезе за свештена лица и вјерске службенике од 2011. г. Свештеничка служба је, сходно законским прописима, мимо сваке логике сврстана у тзв. самосталне дјелатности, тако да се задужења за свештена лица не могу водити на Митрополију, већ се уплате и раздужења врше на свештена лица и њихове личне матичне бројеве, а Пореска управа, мимо законских прописа, и даље за исте задужује Митрополију. Констатовано је и то да су представници Митрополије још 2016. године, а што је потврђено и на састанку од 11. фебруара ове године, изразили спремност да се ово питање коначно ријеши у складу са законским прописима. На последњем је састанку договорено и то да се, у случају јавних саопштења, самокритично укаже на објективне околности које се искључиво тичу Пореске управе која, мора се признати, није радила свој посао из разлога техничке природе, а за шта кривицу никако не може сносити Митрополија, нити било која друга вјерска заједница, које су све у истом проблему. С тим у вези, договорено је да се исправе све грешке и да се у јавност изађе са тачним подацима. Посебно указујемо на то да Митрополија, као ни друге вјерске заједнице, сходно важећем Правилнику, нису дужни да подносе ИОППД обрасце за свештенике и вјерске службенике. „Вишемилионски дуг” је измишљен само ради хајке против Цркве. Жалосно је, али истинито да Мугоша јавности није изнио податке о процјенама Пореске управе о дуговањима за остале вјерске заједнице, о чему је на састанку управо он говорио, поменувши самоиницијативно и експилицитно једну вјерску заједницу, чије име ми, из поштовања, нећемо помињати. Све то говори да није у питању избјегавање пореских обавеза од стране Цркве него о системском проблему за који одговорност искључиво сноси државна власт. Било би поштено да Мугоша покаже правоснажна решења (која не постоје) из којих би се видјело да је Црква избјегавала своје обавезе. Питање је за Мугошу – због чега ресор на чијем је челу, макар од када је он на његовом челу, није вршио своје законске надлежности? И сада би, због тога, плијенио имовину Митрополије, навевши у свом саопштењу, између осталог, ни више ни мање него завјештано земљиште Манастира Градишта у Буљарици!?! Баш интересантно! Питамо се да ли нам ово побројавање имовине открива један од битних разлога због којих је спорни закон о слободи вјероисповијести донесен? И овом приликом указујемо на то да се Митрополија не налази изван, а ни изнад правног поретка и да је своје обавезе, након донијетих решења, уредно измиривала. Не постоји ниједно правоснажно решење Пореске управе које Митрополија није извршила, али није дужна да испуњава нечије произвољне захтјеве по непостојећим решењима. Довољно је само да наведемо да Митрополија годинама плаћа тзв. улазни ПДВ приликом увоза вјерских производа у Црну Гору, који јој се уопште не враћа. Директору Пореске управе прво захваљујемо што је у свом обраћању јавности јасно казао да је Митрополија пред државним органима регистрована, саопштивши да: „Пореска управа прати регуларност пословања свих вјерских заједница регистрованих у Црној Гори…” Он је овом изјавом недвосмислено демантовао како представнике Владе Црне Горе тако и највише државне званичнике, који су неистину да Митрополија није правоснажно регистрована не једном злонамјерно изнијели у медијима. Истовремено г. Мугоши поручујемо да смо спремни да читаву ствар око, по његовим ријечима, „ниског нивоа поштовања пореских прописа од стране Митрополије црногорско-приморске”, разјаснимо пред телевизијским камерама како бисмо добили прилику да у танспарентном дијалогу пред грађане Црне Горе изнесемо истину и покажемо допринос Митрополије буџету Црне Горе путем плаћања пореза, али и проблеме са којима се годинама суочава Пореска управа за које данас, мимо сваке логике, окривљује Цркву и вјерске заједнице. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  19. Седница Епархијског савета Шумадијске епархије СПЦ одржана је у Владичанском двору у Крагујевцу 17. фебруара 2020. године, на дан када Црква прославља Преподобног Исидора Пелусиота (+436) и Преподобног Николаја (+868), у Недељи о блудном сину. Пре радног дела, чланови Савета учествовали су у Светој Литургији, коју је, у Саборној крагујевачкој цркви Успења Пресвете Богородице, служио Његово преосвештенство Господин Јован, Епископ шумадијски. Током Литургије произнесене су молитве Призива Светог Духа за благословен рад овог високог органа епархијске црквене самоуправе, на чијем заседању се разговарало о свему што је остварено у свим доменима црквеног живота у Шумадијској епархији током 2019. године. Његово преосвештенство Господин Јован, Епископ шумадијски, председник Епархијског савета, заседање је отворио излагањем о свом архипастирском деловању током претходне године, односно о томе како је вршио своју Богом поверену свештеничку, учитељску и пастирску власт на подручју своје дијецезе. Богом поверену дужност Епископ Господин Јован током 2019. године (двадесет седме архијерејске службе) вршио је у складу са јеванђељским начелом, делотворно позивајући своју духовну децу да буду савршени као што је савршен Отац на небесима (Мт 5, 48) и показујући да је “с нама Бог” (Мт 1, 23), Који “сваки дан додаваше Цркви оне који се спасаваху” (Дап 2, 47). Ова мисија најделетворнија је била кроз готово свакодневно начелствовање Светим Литургијама, које је у претодној години служио 331 пута поучавајући свештенство, монаштво и верни народ кроз проповеди на јеванђељска зачала о смислу и начину хришћанског живота, имајући у виду како “престојници Цркава треба да сваки дан, а посебно у дан Господњи, поучавају сав клир и народ речима благочешћа, бирајући из Божанственог Писма мисли и расуђивања о истини и да се држе установљених одлука и предања богоносних Отаца” (19. канонско правило Трулског сабора). У Владичином експозеу је истакнуто да су у Епархији шумадијској током претходне године освештане новоподигнуте цркве Светог архангела Гаврила у Шопићу, Ваведења Пресвете Богородице у Главинцима код Јагодине, Светог великомученика Георгија у Великом Борку, Светог великомученика Георгија у Шумарицама, Зачећа Светог Јована Крститеља у Поскурицама, Покрова Пресвете Богородице у Гунцатима и две потпуно обновљене цркве. Освештано је и девет нових иконостаса као и знатан број других црквених објеката. Његово преосвештенство Господин Јован, Епископ шумадијски, обавестио је чланове Епархијског савета да је у подручној Епархији благодатни призив за свештеничку службу и даље изражен, тако да је током године у први разред богословских школа уписано шест кандидата, да је богословије завршило четири ученика. Богословски факултет уписало је седам матураната, док постдипломске студије похађа два студента. Епархија је у 2019. години добила и новорукоположене пастире на њиви Господњој, два ђакона и три свештеника који су сви дипломци богословских факултета и чија је оспособљеност за свештеослужење проверавана путем испита које Епископ организује. О унапређењу црквеног живота у Шумадијској епархији сведочи и чињеница, која је предочена члановима Савета, да је на свим богослужењима, посебно архијерејским, све више учесника, нарочито младих, који се редовно причешћују. Многи верници су заинтересовани и за предавања, концерте и изложбе о црквеним темама. И вишегодишња пракса да свештеници током Васкршњег поста за братске састанке припремају богословске реферате о најактуелним теолошким питањима сведочанство је о унапређењу црквеног живота. Нарочито важна активност у Шумадијској епархији током 2019. године, када се навршило осам векова од добијања аутокефалије наше Цркве, одвијала се у прослављању и подсећању на ова велики јубилеј. Епископ је, као члан Светог архијерејског синода, дао значајан допринос приликом организовања централне прославе у манастиру Жичи и у Београду, а на нивоу Епархије ова важна годишњица обележена је великим молитвеним сабрањем у опленачкој цркви Светог великомученика Георгија. Епископ је имао и одговорне дужности, имајући у виду све израженије тешкоће са којима се Црква сусреће у појединим подручјима своје мисије, у раду Светог архијерејског синода и Патријаршијског управног одбора. Био је и члан делегације СПЦ која је на челу са Његовом светошћу Господином Иринејем, Патријархом српским, посетила Антиохијску патријаршију и Патријарха Јована X. Шумадијски архијереј је имао и друге важне сусрете са одговорнима из друштвеног и културног живота како би се разрешавала важна питања од интереса за Цркву, свештенство и верни народ. Наведени су и многи примери добре сарадње Епархије са Управом за односе са Црквама и верским заједницама Министарства правде Владе Републике Србије и да је та сарадња дала конкретне резултате у оживљавању верског живота. Приљежно архијерејско старање, у смислу духовног надзора кроз редовне посете, али и бриге за материјални статус, ужива и Богословија Светог Јована Златоустог у Крагујевцу. Напоменуто је и да свештенство и манастири и даље, сходно својим могућностима, материјално помажу ову школу. Чланови Епархијског савета су упознати да тренутно у Шумадијској епархији има 213 парохија, 134 парохијска и 83 филијална храма. Констатовано је и да је све више парохија у којима се смањује број верних и да многе од њих имају велике тешкоће у обезбеђивању средстава за редовну делатност. Све ове чињенице из експозеа Његовог преосвештенства Господина Јована наишле су на одобравање и похвалу свих чланова Епархијског савета, уз појединачна залагања да се и даље верски живот у Епархији заснива на овим добрим примерима архипастирског старања. Чланови Епархијског савета прихватили су и уз похвале одобрили финансијско пословање у Епархији. Једногласно сви органи и тела Епархије шумадијске подржавају напоре православног народа у Црној Гори да се изборе за достојанствен однос државе и друштва према историјским и актуелним правима Српске Цркве у овој држави. Многе мисијске делатности које се обављају у Шумадијској епархији, као што су издавање књига у Издавачкој установи “Каленић”, излажење епархијског часописа “Каленић”, функционисање епархијске радио станице “Златоусти”, централног епархијског продајно-складишног центра, предузећа које се стара о епархијском шумском газдинству и епархијске поклоничке агенције (Фонда “Ходочашће”) добиле су позитивну оцену Архијереја, али и чланова Епархијског савета, уз сагласност свих да се свака од ових делатности може још више унапређивати. Током трпезе љубави, коју је за чланове Савета приредио Његово преосвештенство Господин Јован, епископ шумадијски, настављени су разговори о саборном деловању свих чланова Цркве на још ефикаснијем остваривању свих њених мисијских циљева. Извор: Епархија шумадијска
  20. Министар Александар Богдановић извадио је из архива још прошлог љета затворену причу о девастацији гробних мјеста династије Петровић Његош, и то у сврху бесепризорне кампање против Митроплије црногорско-приморске, а на овај начин скрнави се трострука светиња – и покојници и име династије Петровића, и истина. Ресорни министар опет је сакрио од јавности чињеницу да је Завод за заштиту споменика културе, којем је он надређени, надлежан за рестаурацију гробнице на Дворском гробљу. А из ове – проистиче следећа чињеница: све што није било како треба са поменутом гробницом (поломљени надгробни крстови, запуштена унутрашњост, испуцала фасада) директна је одговорност министарства и Завода, а не Цркве. Јер, управа Цетињског манастира је још 2008. године покушала да уреди, очигледно запуштено гробље, али је то спријечио поменути Завод и његови инспекцијски органи. Чак је спријечено најобичније фарбање ограде! Дакле, Завод конзервира дворско гробље а Заводом газдује Богдановић! Сви ломови и веће девастације на поменутом мјесту датирају још од Другог свјетског рата! Дворско гробље Петровић Његош налази се, просторно, физички изван манастира, па је манастирска управа закључавала капију гробља како би спријечила улаз и скрнављење гробница. Монаси су разбацане остатке гробница успјели да саберу на једно мјесто, како не би биле расуте, и они се старају, колико је то у њиховој моћи, да гробље буде уредно и чисто. Гробље је временом постало мета непријемјереног понашања појединаца, и на општу срамоту – својеврсно сметлиште. Над гробљем Петровића, као спомеником који се налази изван манастирских зидина, бригу о хигијени треба да води држава , али не тако што ће инспекцијом спријечити МЦП да га уреди и заштити, него сто ће поменуто гробље надзирати – чешће од једном у 50 година! Прошлог љета та прича је доспјела у јавност, и тада је покушано да се Митрополија оптужи за немар, но истина је изашла на видјело. А шта је заправо држава урадила од онда до данас? Окречила зидове и плафон гробнице? До дан данас није завршена рестаурација поломљених крстова?! Збиља, импозантан подухват министрства културе! А да не говоримо о манипулацији да је за овако једноставне ствари из домена комуналне дјелатности био потребан нови Закон о слободи вјероисповјести. Збиља саопштење које нема везе са називом ресорног министарства. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  21. Не видимо разлог покушаја демантија од стране Управе полиције у вези са чињеницом да је директор Вељовић одбио хитан састанак након што је контактиран из Митрополије. Понављамо пасус из данашњег саопштења Епископског савјета: ”Из канцеларије Митрополије данас је тим поводом остварен контакт са директором полиције г. Веселином Вељовићем, и затражен хитан састанак, на ком би се заједнички сагледале све евентуалне потешкоће и гдје би се понудила кадровска помоћ полицији од стране редара – волонтера из редова Цркве. Састанак је био потребан тим прије што су велике и многољудне литије заказане за четвртак и недјељу вече, па нам једнострано повлачење полиције са црногорских улица прави велики организациони проблем. Сматрали смо да се у договору могу превазићи сви проблеми и да право грађана на мирно окупљање и показивање неслагања са политичким одлукама, не смије бити доведено у питање. Вељовић је одбио хитан састанак, наводећи да може да разговара тек послије недјеље, доводећи Цркву на тај начин, пред свршен чин у погледу организације литија сјутра вече и у недјељу.” Дакле, у њему је речено да је директор одбио хитан састанак, што је непобитна истина, понудивши да се са представницима Митрополије састане сљедеће недјеље. Тиме је у посљедњи час отказао сарадњу полиције у вези са литијама које треба да се одрже сјутра вече и у недељу. У саопштењу Епископског савјета се ништа друго није ни тврдило, тако да је реакција Управе полиције потпуно беспредметна и служи само да збуњује јавност. Ако, пак, она значи да је господин Вељовић промијенио план, предлажемо да састанак буде још сјутра ујутро. Из Секретаријата Митрополије црногорско-приморске Извор: Митрополија црногорско-приморска
  22. Због најаве на појединим фејсбук страницама и другим друштвеним мрежама и групама на којима се позива вјерни народ Никшића да се окупи у недјељу 2. фебруара 2020. код цркве Светог Николе у Кочанима у 15 часова, обавјештавамо свеукупну јавност да окупљање тога дана није планирано у нашој организацији, као и да нема благослов свештенства никшићког намјесништва. Обавјештавамо сав вјерни народ Архијерејског намјесништва никшићког да ће у недјељу 2. фебруара 2020, у 05 часова кренути молитвена Литија из манастира Косијерево, чији ће се учесници придружити молебану и великој никшићкој Литији. Такође, обавјештавамо да ће у недјељу 9. фебруара у 14:15 часова кренути молитвена Литија од Жупског манастира, која ће се придружити молебану и Литији у Никшићу. Молимо све вјерне да убудуће најаве наших окупљања преносе искључиво са страница и званичног сајта наше Епархије и намјесништва, како не би долазило до забуна и нетачних информација, чиме се наноси огромна штета нашој Цркви. Архијерејско намјесништво никшићко Извор: Епархија будимљанско-никшићка
  23. Због најаве на појединим фејсбук страницама и другим друштвеним мрежама и групама на којима се позива вјерни народ Никшића да се окупи у недјељу 2. фебруара 2020. код цркве Светог Николе у Кочанима у 15 часова, обавјештавамо свеукупну јавност да окупљање тога дана није планирано у нашој организацији, као и да нема благослов свештенства никшићког намјесништва. Обавјештавамо сав вјерни народ Архијерејског намјесништва никшићког да ће у недјељу 2. фебруара 2020, у 05 часова кренути молитвена Литија из манастира Косијерево, чији ће се учесници придружити молебану и великој никшићкој Литији. Такође, обавјештавамо да ће у недјељу 9. фебруара у 14:15 часова кренути молитвена Литија од Жупског манастира, која ће се придружити молебану и Литији у Никшићу. Молимо све вјерне да убудуће најаве наших окупљања преносе искључиво са страница и званичног сајта наше Епархије и намјесништва, како не би долазило до забуна и нетачних информација, чиме се наноси огромна штета нашој Цркви. Архијерејско намјесништво никшићко Извор: Епархија будимљанско-никшићка View full Странице
  24. Још једном сви сабрани архијереји са Патријархом на челу изразили су дивљење пред једнодушношћу народа који је у Црној Гори и шире устао у одбрану својих светиња. Дана 30. јануара 2020. године Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, одржао је проширену седницу у Патријаршијском двору у Београду уз учешће архијерејâ који своју јурисдикцију имају у Црној Гори: Његовим Високопреосвештенством Митрополитом црногорско-приморским г. Амфилохијем, Његовим Преосвештенством Епископом будимљанско-никшићким г. Јоаникијем, Његовим Преосвештенством Епископом милешевским г. Атанасијем и Његовим Преосвештенством Епископом захумско-херцеговачким г. Димитријем. Као и за претходну проширену седницу Светог Архијерејског Синода, која је одржана уочи божићних и богојављенских празника, 4. јануара 2020. године, непосредни повод за ову седницу било је доношење спорног и антиуставног Закона о слободи вјероисповести или увјерења и правном положају вјерских заједница у Црној Гори. На овој седници разматрани су правни кораци који ће, уз сагласност Светог Синода са Патријархом на челу, бити предузети пред Уставним судом Црне Горе. У том контексту једнодушно је одлучено да се повуку иницијативе које је том суду поднео адвокат Мирослав М. Николић, у име Светог Синода и у име Српске Патријаршије. Такође је одлучено да се покрене иницијатива пред поменутим судом у координацији епархија Српске Православне Цркве у Црној Гори и Светог Синода. Још једном сви сабрани архијереји са Патријархом на челу изразили су дивљење пред једнодушношћу народа који је у Црној Гори и шире устао у одбрану својих светиња. Ови свенародни мирни и хришћански протести су заиста глас Божји и нису усмерени против државе Црне Горе, него су позив на превазилажење националних, политичких и идеолошких подела којима је бременито друштво у данашњој Црној Гори, будући да су учесници ових молитвених литија већ све то превазишли и све нас позвали на већ, међу њима остварено, јединство у истини, правди и поштењу. Председник Светог Архијерејског Синода АЕМ и Патријарх српски Иринеј Извор: Инфо-служба СПЦ
  25. Још једном сви сабрани архијереји са Патријархом на челу изразили су дивљење пред једнодушношћу народа који је у Црној Гори и шире устао у одбрану својих светиња. Дана 30. јануара 2020. године Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, одржао је проширену седницу у Патријаршијском двору у Београду уз учешће архијерејâ који своју јурисдикцију имају у Црној Гори: Његовим Високопреосвештенством Митрополитом црногорско-приморским г. Амфилохијем, Његовим Преосвештенством Епископом будимљанско-никшићким г. Јоаникијем, Његовим Преосвештенством Епископом милешевским г. Атанасијем и Његовим Преосвештенством Епископом захумско-херцеговачким г. Димитријем. Као и за претходну проширену седницу Светог Архијерејског Синода, која је одржана уочи божићних и богојављенских празника, 4. јануара 2020. године, непосредни повод за ову седницу било је доношење спорног и антиуставног Закона о слободи вјероисповести или увјерења и правном положају вјерских заједница у Црној Гори. На овој седници разматрани су правни кораци који ће, уз сагласност Светог Синода са Патријархом на челу, бити предузети пред Уставним судом Црне Горе. У том контексту једнодушно је одлучено да се повуку иницијативе које је том суду поднео адвокат Мирослав М. Николић, у име Светог Синода и у име Српске Патријаршије. Такође је одлучено да се покрене иницијатива пред поменутим судом у координацији епархија Српске Православне Цркве у Црној Гори и Светог Синода. Још једном сви сабрани архијереји са Патријархом на челу изразили су дивљење пред једнодушношћу народа који је у Црној Гори и шире устао у одбрану својих светиња. Ови свенародни мирни и хришћански протести су заиста глас Божји и нису усмерени против државе Црне Горе, него су позив на превазилажење националних, политичких и идеолошких подела којима је бременито друштво у данашњој Црној Гори, будући да су учесници ових молитвених литија већ све то превазишли и све нас позвали на већ, међу њима остварено, јединство у истини, правди и поштењу. Председник Светог Архијерејског Синода АЕМ и Патријарх српски Иринеј Извор: Инфо-служба СПЦ View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...