Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'јавност'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 76 results

  1. Бивша секретарица председника општине Брус постала је симбол за храброст жена у борби против сексуалног узнемиравања Током две године рада, 15.000 порука са телефона председника општине Брус стигло је његовој бившој секретарици Марији Лукић. Доказе за наводе о сексуалном узнемиравању, претњама и мобингу које је трпела од бившег надређеног Милутина Јеличића, Марија је уз тужбу приложила суду, а један део претходно је објавила на свом Фејсбук профилу у марту 2018. године. Убрзо потом, контактирала су је четири мушкараца и, уз претње ликвидацијом, натерала да у њиховом присуству обрише објаве спорних порука са друштвених мрежа, каже Марија за ББЦ на српском. „Рекли су да ми је 'глава на пању' и тражили да пред њима склоним поруке што сам одмах и урадила. Позивали су се на државни врх, на ДБ, на врх СНС-а. Уплашила сам се", прича у телефонском разговору. Суђење првом човеку Бруса, који је уједно и повереник Српске напредне странке за ту општину, а који је негирао све оптужбе, почело је 5. фебруара након два одлагања. Међутим, судија Младен Типсаревић је забранио присуство новинарима, објавило је Удружење новинара Србије. Како би показали солидарност са Маријом али и другим жртвама сексуалног узмениравања на послу, корисници друштвених мрежа на интернету су покренули кампању уз хештег #PravdaZaMarijuLukić. Image Copyright @DokonaPopadija@DOKONAPOPADIJA Јеличић је Марију Лукић, према њеним речима, пољубио у уста против њене воље, додиривао, стављао руку на груди, захтевао сексуални однос као услов за напредовање на послу и вршио друге радње сексуалног узнемиравања. Суђење Милутину Јеличићу "Јутки" одржава се у Основном суду у Брусу упркос Маријиним захтевима за изузеће због потенцијалне пристрасности. Ова одлука деморалише Марију јер се брине какву ће пресуду донети суд ако се већ на самом почетку крши Закон о кривичном поступку који прописује да је главни претрес јаван. Јеличић је негирао оптужбе и тврдио да је Марија Лукић сама себи слала поруке са његовог телефона, који је наводно „нестао" неколико дана пре него што је објавила њихов садржај на друштвеним мрежама. „То је немогуће, јер у то време нисам ни била у Брусу, већ у Београду", рекла је Марија. Додала је и да је дала сагласност суду за проверу базних станица и листинга мобилног телефона, као и да је Јеличић на главном претресу изнео низ других нелогичности. Међу порукама које је Марија објавила налази се и десетак у којима јој се Јеличић извињава што ју је „против њене воље пољубио", али и тврдње да га штити председник Србије и СНС-а Александар Вучић. Image Copyright @JovanLicina@JOVANLICINA Марија каже да су је, после њеног иступања у јавности, контактирале и друге жене које тврде да их је Јеличић сексуално узнемиравао. Њен адвокат Боривоје Боровић каже за ББЦ да тужбе које су неке од ових жена поднеле против Јеличића никада нису завршиле на суду услед одуговлачења и застарелости поступка. Кривични поступак против Јеличића најпре је покренуо суд у Крушевцу где је криминалистичка управа претходно саслушавала Марију Лукић због поменутих претњи особа за које се тада испоставило да су од раније познате полицији, рекла је она. Притисак траје Након подизања тужбе за полно узнемиравање и недозвољене полне радње, Марија Лукић је остала без посла, а локал њеног супруга је затворен. Марија је због објављивања СМС порука и подизања тужбе примила низ претњи на друштвеним мрежама поред оних уживо - о којима је раније писала и у отвореном писму институцијама, објављеном на сајту организације Аутономни женски центар. Претње примљене преко Фејсбука пријавила је полицији у Брусу захтевајући заштиту. Изостала је заштита надлежних органа, иако се, како каже више пута писмено обраћала чак и председнику Вучићу, председници координационог тела за родну равноправност Зорани Михајловић и председнику извршног одбора СНС-а Дарку Глишићу. https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-47242917?fbclid=IwAR2nTE0pKHa6MkyjKVY1xU-fG0WdJGZi0yQIB0Svz4G161ZLxdc7lJ39GNk
  2. ризница богословља

    Саопштење за јавност

    Поводом великог интересовања домаћих и регионалних медија за тему објављивања писма Хрватске бискупске конференције Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју и за евентуалну реакцију Српске Православне Цркве поводом тога, обавештавамо јавност да ће се Свети Архијерејски Синод у догледно време огласити по овом питању. Иначе, Свети Архијерејски Синод је наведено писмо добио у форми службеног акта једне званичне институције, у овом случају Хрватске бискупске конференције, који се, у црквеном контексту, па и у културном свету уопште, не може износити у јавност без сагласности адресата. Поред тога, треба имати у виду и чињеницу да се овакви службени дописи припремају месецима унапред и да се исто тако одговор на њих мора припремити пажљиво, уз прикупљање неопходног материјала. Свети Синод је ово писмо добио пред почетак великих празника у нашој Цркви и до сада није било ни могуће ни потребно хитно одговорити на њега. Свети Синод сматра црквено и цивилизацијски неприхватљивом праксом да се службена преписка износи у јавност, али, пошто је Хрватска бискупска конференција одлучила да поступи другачије, и одговор Светог Синода ће бити јаван. По питању изјавâ долепотписаног, истина је да никада није нападао било кога него да су његови јавни иступи и изјаве били реаговање на претходне нападе на Српску Православну Цркву и Патријарха српског. Другим речима, Епископ бачки се никада није бавио хрватским бискупима појединачно, нити Хрватском бискупском конференцијом у целини, нити неким другим бискупима у Србији, осим када је био приморан да у служби портпарола Српске Православне Цркве одговара на нападе не малог броја господе бискупа из Хрватске. Уосталом, нека иста господа изволе доказати и показати да нема усташки, проусташки и усташоидно настројених бискупа у Хрватској бискупској конференцији! Судећи према њиховим изјавама у хрватској јавности, намеће се закључак да они нису мањина у оквиру своје Цркве у Хрватској. Епископ бачки Иринеј, портпарол Српске Православне Цркве Извор: Српска Православна Црква
  3. ризница богословља

    Саопштење за јавност Епархије зворничко-тузланске

    -МИ СМО ПРАВОСЛАВНИ СРБИ, А НЕ БОСАНСКИ ПРАВОСЛАВЦИ- Намјерно или случајно, одлазећи Предсједавајући Савјета министара Босне и Херцеговине господин Денис Звиздић, честитао је Божић „босанским православцима и свим другим припадницима православне вјероисповијести“. Ову честитку желимо прихватити као добронамјерну, али као одговорни људи морамо водити рачуна о свакој изговореној ријечи. Ово се нарочито односи на нашу Босну и Херцеговину, у којој живе народи разних религија, култура и традиција, а чија прошлост је обремењена бројним неспоразумима. Историја и сјећања нам свједоче о страдањима на овим просторима због негирања идентитета једних или других и због наметања својих идеја другима. Бењамин Калај и његове идеје српски народ асоцирају на патњу, страдање и ропство. Како бисмо избјегли неспоразуме у садашњости и будућности, сматрамо да када се жели некоме искрено честитати празник, у овом случају српском православном народу у Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине, то треба урадити без примјесе било какве политике и двосмислености. Извор: Епархија зворничко-тузланска
  4. Министар за људска и мањинска права Мехмед Зенка је грубо обмануо јавност неистинитом изјавом на ТВ ”Вијести” и то на Бадњи дан (6. јануара) ове године када су се православни хришћани у Црној Гори припремали за прославу Божића. Наиме, министар Зенка је изјавио да СПЦ ”није спремна да сарађује” са Министрством за људска и мањинска права у припреми Нацрта закона о слободи вјероисповијести. Мјесец дана прије тога, у интервјуу агенцији ”Анадолија”, министар Зенка је изјавио да ”једноставно, СПЦ у Црној Гори дјелује како хоће, без икакве контроле” и ”често пута антидржавно” (1. децембар 2018. године). Сличну неистину је поновио и у интервјуу дневном листу ”Дан” 15. јануара 2019. године. Министар Мехмед Зенка је свјесно и дрско више пута обмануо јавност, јер Министарство за људска и мањинска права, на чијем се челу налази од краја 2016. године, никада и, понављамо, никада није упутило позив Митрополији Црногорско-Приморској, као ни другим епархијама наше Цркве у Црној Гори, да учествују у припреми Нацрта закона о слободи вјероисповијести. Да не би било сумње, јавно позивамо министра Мехмеда Зенку да јавности пружи на увид доказ да је такав позив упутио Митрополији и да је позив са наше стране одбијен. Напротив, Митрополија и остале епархије Српске Православне Цркве у Црној Гори су годинама јавно, као и непосредно приликом сусрета са Зенкиним претходником министром Суадом Нумановићем, тражиле да делегирају своје представнике у Радну групу на исти начин и у истом обиму права као и сви други заинтересовани субјекти. С друге стране, Митрополија ни послије три године од завршетка јавне расправе о Нацрту закона о слободи вјероисповијести није добила одговоре на Примједбе и предлоге, који су благовремено достављени Министарству. Умјесто да престане да поступа дискриминаторно према Православној Цркви у Црној Гори и коначно почне да поступа цивилизовано и непристрасно, поштујући људска права свих, па и свештенства, монаштва и вјерника канонске Цркве у Црној Гори, Зенка јавно износи бруталне неистине. Једина истина је да он као министар никада није тражио пријем и састанак са Митрополитом Црногорско-Приморским и представницима Митрополије било којим поводом, па ни поводом израде новог закона. Ипак, јавност треба да зна да је овакво криминално изношење неистина својствено министру Мехмеду Зенки, јер се ради о лицу које је у блиској прошлости правоснажно осуђено за тешко кривично дјело рањавања из ватреног оружја у Улцињу и да је помилован од ранијег предсједника Црне Горе Филипа Вујановића. Уз разумијевање савремених политичких односа у Црној Гори, ипак са жаљењем морамо да констатујемо да се Мехмед Зенка боље сналазио као директор Јавног предузећа ”Комуналне дјелатности” и Јавног предузећа ”За узгој и заштиту дивљачи” у Улцињу него што се сналази на функцији министра за људска и мањинска права. То се види и из његовог навода да су у припрему Нацрта закона ”укључени сви, разни људи, Министарство и комплетна Влада”. Тај навод јасно указује да Зенка као министар не влада материјом која уређује законодавни поступак у Црној Гори. Уосталом, како је министар Зенка током 2018. године припремао Закон, који није планиран у Плану и програму Владе Црне Горе за ту годину? Митрополија Црногорско-Приморска и овом приликом понавља свој раније саопштен став да се не противи, чак шта више годинама тражи, да се, у складу са важећим конвенцијама и Уставом Црне Горе, на законит начин, уз учешће Министарства, представника Владе, правних експерата и представника Цркве и вјерских заједница, припреми и донесе нови Закон којим ће се уредити начин остваривања слободе вјероисповијести, као и да се закључи Темељни уговор са нашом Црквом у истом обиму права и обавеза као што је учињено и са другима у Црној Гори. Цетиње, 17. јануар 2019. Митрополија црногорско-приморска Извор: Митрополија црногорско-приморска
  5. ризница богословља

    Саопштење за јавност

    У ове дане када се припремамо да дочекамо празник Рођења Богомладенца Христа, празник љубави и мира, желећи мир и добро свима људима, са великим узнемирењем смо примили вест да су непријатељи мира, поновним, најгрубљим кршењем међународног права, донели одлуку о формирању војске косовско-метохијских Албанаца. За Српску Православну Цркву нема дилеме да је та војска усмерена искључиво против српског народа који на Косову и Метохији храбро исповеда своју веру и поноси се српским именом. Знамо и то да је формирање те војске усмерено и против древних српских православних светиња на Косову и Метохији, које непријатељи Цркве Божје намеравају да униште или да их бар преотму. Исто тако знамо да на ово ново безакоње Албанци не би ни помислили да нису имали јасан подстицај Сједињених Америчких Држава и других западних сила, руковођених сопственим себичним интересима, који су у крајњој линији супротни интересима и Срба и Албанаца. Из тог разлога, због добра оба народа, Српска Православна Црква се неодступно моли и залаже за мир и за миран саживот са косовско-метохијским Албанцима, који би без икакве сумње био могућ и остварив када би се о миру договарали искључиво Срби и Албанци. Српска Православна Црква подржава одговоран став највиших државних органа Републике Србије који, чувајући мир и стабилност, настоје и да сачувају српски народ, али и да албански народ поштеде од искушењâ и страдањâ. Српска Православна Црква у потпуности подржава одлуку Председника Србије, г. Александра Вучића, да Република Србија заштити српски народ на Косову и Метохији уколико буде нападнут. Такве гаранције снажно крепе наш народ и дају му снагу да истраје упркос притисцима којима је свакодневно изложен. Позивамо верни народ Српске Православне Цркве и све грађане Републике Србије, а посебно политичке чиниоце, да буду одговорни и јединствени и да дају подршку настојањима државе Србије да сачува мир и обезбеди опстанак српског православног народа на Косову и Метохији. Председник Светог Архијерејског Синода АЕМ и Патријарх српски Иринеј Извор: Српска Православна Црква
  6. ризница богословља

    Саопштење за јавност

    Ових дана се у Пријепољу десио заиста немио и страшан догађај. Три младића, двојица српске народности, а трећи муслиман, напала су и толико испребијала Емира Хамзића, младића муслиманске вероисповести, да су му и сâм живот угрозили. Београдски лекари се тренутно боре за њега. У име Српске Православне Цркве, њеног поглавара и Светог Синода, осуђујемо ово злодело и изражавамо огорчење због поступака његових неодговорних и недостојних починилаца. Саосећамо са породицом жртве вршњачког насиља и молимо се Богу за брзи опоравак Емира Хамзића. За Председника Светог Синода Епископ бачки Иринеј Извор: Српска Православна Црква
  7. Ових дана се у Пријепољу десио заиста немио и страшан догађај. Младићи, од којих су неки и српске народности, напали су и толико испребијали Емира Хамзића, младића муслиманске вероисповести, да су му и сâм живот угрозили. Београдски лекари се тренутно боре за њега. Као Епископ Епархије милешевске и суграђанин Емира Хамзића, заједно са свима православним хришћанима српске народности, придружујем се изразима боли Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и Светог Архијерејског Синода коју је створио овај немили догађај, и сви једнодушно осуђујемо ово злодело и изражавамо огорчење због поступка његових неодговорних и недостојних починилаца. Саосећамо са породицом жртве вршњачког насиља и молимо се Богу за брзи опоравак Емира Хамзића. Епископ милешевски Атанасије Извор: Српска Православна Црква
  8. Стотинама година народ подрумијског краја у Тројчинданској литији за крстом Светог Јована Владимира износи по камен на врх Румије као својеврсни завјет који се преноси с кољена на кољено, вјерујући да ће на врху ове планине бити обновљена црква када се ту прикупи довољно камења. Тај завјет је испуњен у ово вријеме: 2005. године црква Свете Тројице на Румији је обновљена. Технички, она је урађена како је то тада било могуће. Ходећи стопама завјета својих предака, вјерници Бара и околине ових дана су одлучили да материјализацији тог завјета дају пуни смисао и Румијску цркву су, великим дијелом, обложили управо тим каменом који су њихови преци износили управо ради тога. Румијској цркви је, злонамјерно, политичком злоупотребом, у црногорској јавности приписано да је пореметила „барски међувјерски склад“. Та тврдња не почива ни на каквом доказу, она је крајње произвољна, у суштини – неистинита. Радови на цркви Свете Тројице на Румији нијесу никаква нова градња. Њима се не мијења ни габарит ни облик цркве. Основна замјерка црногорских политичара и дијела црногорске јавности да је она изграђена од лима овим радовима је услишена (не зато што се цркве не граде од лима, него зато што један дио људи у Црној Гори то не разумије). На Румији ових дана ништа није рађено у тајности. У племенитом послу санације и уљепшавања Румијске цркве учествује велики број људи, углавном младих православаца из Бара, поносно хвалећи се да се својим трудом надограђују на труд и вјеру својих предака. Румијска црква је завјетна црква многих генерација житеља Бара и околине (срушили су је Турци 1571. године). Она је жива црква, у њој се Литургија, на корист многих вјерника који им присуствују, служи преко године редовније него у неким градским храмовима. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  9. Стотинама година народ подрумијског краја у Тројчинданској литији за крстом Светог Јована Владимира износи по камен на врх Румије као својеврсни завјет који се преноси с кољена на кољено, вјерујући да ће на врху ове планине бити обновљена црква када се ту прикупи довољно камења. Тај завјет је испуњен у ово вријеме: 2005. године црква Свете Тројице на Румији је обновљена. Технички, она је урађена како је то тада било могуће. Ходећи стопама завјета својих предака, вјерници Бара и околине ових дана су одлучили да материјализацији тог завјета дају пуни смисао и Румијску цркву су, великим дијелом, обложили управо тим каменом који су њихови преци износили управо ради тога. Румијској цркви је, злонамјерно, политичком злоупотребом, у црногорској јавности приписано да је пореметила „барски међувјерски склад“. Та тврдња не почива ни на каквом доказу, она је крајње произвољна, у суштини – неистинита. Радови на цркви Свете Тројице на Румији нијесу никаква нова градња. Њима се не мијења ни габарит ни облик цркве. Основна замјерка црногорских политичара и дијела црногорске јавности да је она изграђена од лима овим радовима је услишена (не зато што се цркве не граде од лима, него зато што један дио људи у Црној Гори то не разумије). На Румији ових дана ништа није рађено у тајности. У племенитом послу санације и уљепшавања Румијске цркве учествује велики број људи, углавном младих православаца из Бара, поносно хвалећи се да се својим трудом надограђују на труд и вјеру својих предака. Румијска црква је завјетна црква многих генерација житеља Бара и околине (срушили су је Турци 1571. године). Она је жива црква, у њој се Литургија, на корист многих вјерника који им присуствују, служи преко године редовније него у неким градским храмовима. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  10. Координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске протојереј-ставрофор др Велибор Џомић је јуче у дневном листу ДАН коментарисао претходно објављени дио из Нацрта мишљења Венецијанске комисије и ОЕБС/ОДХИР-а о Нацрту закона о слободи вјероисповијести у Црној Гори и неколико пута је поновио да се ради о Нацрту мишљења, који је, по налогу Венецијанске комисије и ОЕБС/ОДХИР-а, припремило пет међународних експерата. С обзиром да је документ био јаван и да је објављен на званичној интернет страници Венецијанске комисије, оцијенио је као скандалозну чињеницу да је Министарство за људска и мањинска права три године прикривало од јавности њима познати Нацрт мишљења венецијанских експетара. С тим у вези, Влада Црне Горе је, на неуобичајено нервозан начин, свакако неприличан највишем органу извршне власти у једној држави, реаговала на његов коментар. Чињенице су, ипак, следеће: Министарство за људска и мањинска права у Влади Црне Горе је 2015. године доставило Венецијанској комисији Нацрт закона о слободи вјероисповијести како би се то тијело изјаснило о њему. Нацрт закона је претходно, не само од Митрополије, него и од стручне јавности и представника највећих вјерских заједница, оцијењен неправедним, неуставним, дискриминаторним и неусаглашеним са међународним конвенцијама о вјерским слободама. Даље, Венецијанска комисија и ОЕБС/ОДХИР су задужили петорицу својих експерата да сачине мишљење о Нацрту закона. Венецијански експерти су свој посао урадили уз вишекратне консултације са Владом Црне Горе, која је неколико пута достављала неопходна објашњења, али и са другим субјектима, а међу њима и са представницима Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке. Познато је да је, након сазнања о изузетно негативном мишљењу венецијанских експерата и то послије консултација са Венецијанском комисијом, Министарство за људска и мањинска права Владе Црне Горе повукло Нацрт закона о слободи вјероисповијести из даље процедуре пред Венецијанском комисијом, а то потврђује и Венецијанска комисија у свом саопштењу од 14. септембра. Министарство је Нацрт закона повукло из процедуре пред Венецијанском комисијом очигледно због тога што је било свјесно да ће на пленарној сједници Венецијанске комисије бити усвојено изузетно неповољно мишљење о том Нацрту. Дакле, не да Нацрт мишљења Венецијанске комисије и ОЕБС/ОДХИР-а, које је са правног становништа коментарисао координатор Правног савјета Митрополије, није фалсификат, нити је ”исфабрикован”, као што се нетачно тврди у саопштењу Владе Црне Горе, него је ријеч о документу који је објављен на званичном сајту Венецијанске комисије у одјељку посвећеном Црној Гори (такође потврђено од стране ВК). Наведени документ, који Митрополија данас објављује на енгеском тексту у оригиналу и у преводу на српски језик, несумњиво је утицао да Министарство повуче свој првобитни неупотребљиви и дискриминаторни Нацрт закона о слободи вјероисповијести уз обећање да ће припремити нови и послати га Венецијанској комисији (такође потврђено у саопштењу ВК). Дакле, једини разлог што Нацрт мишљења петорице експерата ВК није усвојен на пленарној сједници ВК је то што је Влада Црне Горе повукла Нацрт закона, који је разорен и, како је оцијенио представник Митрополије, ”сахрањен у правном смислу” од експерата Венецијанске комисије. Из грубе и тенденциозне реакције Владе Црне Горе се лако закључује да је прва и основна намјера припреме и утврђивања рестриктивног и дискриминаторног прописа, који би угрозио највећи број вјерских и других права и слобода, била некакво ”дисциплиновање” Православне Цркве, што од почетка говоримо. Ријеч је о принципијелном ставу, јер стално подсјећамо јавност да би будући Закон о слободи вјероисповијести морао важити једнако за све, а не само за Православну Цркву, те да ће све слабости и сва рестриктивност тог закона имати посљедице и по све грађане који су вјерници и по све цркве и вјерске заједница. Без обзира на вишегодишњу непримјерену кампању из Владе Црне Горе и Министарства за људска и мањинска права, усмјерену против Православне Цркве, уистину се надамо да ће Влада Црне Горе ”истрајати на заштити државних интереса, уз пуно поштовање слободе вјероисповијести и једнакости свих вјерских заједница у грађанској Црној Гори”, не заборављајући притом да се ”једнакост” може постићи само једнакоправношћу, а то у случају Црне Горе значи – поштовањем канонског поретка Православне Цркве и несумњиве чињенице да Митрополији црногорско-приморској и другим епархијама Српске Патријаршије по слободној вољи припада највећи број вјерника у Црној Гори. Једино се као ”дрска и несумњиво злонамјерна” и као једна у ”серији непочинстава”, усмјерених против Православне Цркве, може оцијенити нервозна, исхитрена и неаргументована реакција Владе Црне Горе поводом објављивања превода Нацрта мишљења Венецијанске комисије о Нацрту закона о слободи вјероисповијести. У прилогу достављамо изворни документ међународних експерата Венецијаске комисије и ОЕБРС/ОДХИР-а који је заведен као мишљење Бр. 820/2015 и ЦДЛ(2015)051 од 27. новембра 2015. године и односи се на Нацрт Закона о слободи вјероисповијести. Документ је изворно објављен на званичној интернет страници Венецијанске комисије. У прилогу је Нацрт мишљења на енглеском и српском језику. Нацрт мишљења Венецијанске комисије – српски Нацрт мишљења Венецијанске комисије – енглески Извор: Митрополија црногорско-приморска
  11. Митрополија црногорско-приморска: Влада је нервозна због објављивања Нацрта мишљења ВК о Нацрту закона о слободи вјероисповијести Координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске протојереј-ставрофор др Велибор Џомић је јуче у дневном листу ДАН коментарисао претходно објављени дио из Нацрта мишљења Венецијанске комисије и ОЕБС/ОДХИР-а о Нацрту закона о слободи вјероисповијести у Црној Гори и неколико пута је поновио да се ради о Нацрту мишљења, који је, по налогу Венецијанске комисије и ОЕБС/ОДХИР-а, припремило пет међународних експерата. С обзиром да је документ био јаван и да је објављен на званичној интернет страници Венецијанске комисије, оцијенио је као скандалозну чињеницу да је Министарство за људска и мањинска права три године прикривало од јавности њима познати Нацрт мишљења венецијанских експетара. С тим у вези, Влада Црне Горе је, на неуобичајено нервозан начин, свакако неприличан највишем органу извршне власти у једној држави, реаговала на његов коментар. Чињенице су, ипак, следеће: Министарство за људска и мањинска права у Влади Црне Горе је 2015. године доставило Венецијанској комисији Нацрт закона о слободи вјероисповијести како би се то тијело изјаснило о њему. Нацрт закона је претходно, не само од Митрополије, него и од стручне јавности и представника највећих вјерских заједница, оцијењен неправедним, неуставним, дискриминаторним и неусаглашеним са међународним конвенцијама о вјерским слободама. Даље, Венецијанска комисија и ОЕБС/ОДХИР су задужили петорицу својих експерата да сачине мишљење о Нацрту закона. Венецијански експерти су свој посао урадили уз вишекратне консултације са Владом Црне Горе, која је неколико пута достављала неопходна објашњења, али и са другим субјектима, а међу њима и са представницима Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке. Познато је да је, након сазнања о изузетно негативном мишљењу венецијанских експерата и то послије консултација са Венецијанском комисијом, Министарство за људска и мањинска права Владе Црне Горе повукло Нацрт закона о слободи вјероисповијести из даље процедуре пред Венецијанском комисијом, а то потврђује и Венецијанска комисија у свом саопштењу од 14. септембра. Министарство је Нацрт закона повукло из процедуре пред Венецијанском комисијом очигледно због тога што је било свјесно да ће на пленарној сједници Венецијанске комисије бити усвојено изузетно неповољно мишљење о том Нацрту. Дакле, не да Нацрт мишљења Венецијанске комисије и ОЕБС/ОДХИР-а, које је са правног становништа коментарисао координатор Правног савјета Митрополије, није фалсификат, нити је ”исфабрикован”, као што се нетачно тврди у саопштењу Владе Црне Горе, него је ријеч о документу који је објављен на званичном сајту Венецијанске комисије у одјељку посвећеном Црној Гори (такође потврђено од стране ВК). Наведени документ, који Митрополија данас објављује на енгеском тексту у оригиналу и у преводу на српски језик, несумњиво је утицао да Министарство повуче свој првобитни неупотребљиви и дискриминаторни Нацрт закона о слободи вјероисповијести уз обећање да ће припремити нови и послати га Венецијанској комисији (такође потврђено у саопштењу ВК). Дакле, једини разлог што Нацрт мишљења петорице експерата ВК није усвојен на пленарној сједници ВК је то што је Влада Црне Горе повукла Нацрт закона, који је разорен и, како је оцијенио представник Митрополије, ”сахрањен у правном смислу” од експерата Венецијанске комисије. Из грубе и тенденциозне реакције Владе Црне Горе се лако закључује да је прва и основна намјера припреме и утврђивања рестриктивног и дискриминаторног прописа, који би угрозио највећи број вјерских и других права и слобода, била некакво ”дисциплиновање” Православне Цркве, што од почетка говоримо. Ријеч је о принципијелном ставу, јер стално подсјећамо јавност да би будући Закон о слободи вјероисповијести морао важити једнако за све, а не само за Православну Цркву, те да ће све слабости и сва рестриктивност тог закона имати посљедице и по све грађане који су вјерници и по све цркве и вјерске заједница. Без обзира на вишегодишњу непримјерену кампању из Владе Црне Горе и Министарства за људска и мањинска права, усмјерену против Православне Цркве, уистину се надамо да ће Влада Црне Горе ”истрајати на заштити државних интереса, уз пуно поштовање слободе вјероисповијести и једнакости свих вјерских заједница у грађанској Црној Гори”, не заборављајући притом да се ”једнакост” може постићи само једнакоправношћу, а то у случају Црне Горе значи – поштовањем канонског поретка Православне Цркве и несумњиве чињенице да Митрополији црногорско-приморској и другим епархијама Српске Патријаршије по слободној вољи припада највећи број вјерника у Црној Гори. Једино се као ”дрска и несумњиво злонамјерна” и као једна у ”серији непочинстава”, усмјерених против Православне Цркве, може оцијенити нервозна, исхитрена и неаргументована реакција Владе Црне Горе поводом објављивања превода Нацрта мишљења Венецијанске комисије о Нацрту закона о слободи вјероисповијести. У прилогу достављамо изворни документ међународних експерата Венецијаске комисије и ОЕБРС/ОДХИР-а који је заведен као мишљење Бр. 820/2015 и ЦДЛ(2015)051 од 27. новембра 2015. године и односи се на Нацрт Закона о слободи вјероисповијести. Документ је изворно објављен на званичној интернет страници Венецијанске комисије. У прилогу је Нацрт мишљења на енглеском и српском језику. Нацрт мишљења Венецијанске комисије – српски Нацрт мишљења Венецијанске комисије – енглески Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  12. Јавно предузеће Радио-телевизија Унско-санског кантона, са сједиштем у Бихаћу, 09. септембра 2018. године, у 18:02 часова, објавило је вијест, на свом сајту, са видео прилогом, под насловом: „БИХАЋ: ОСВЕШТАН ОБНОВЉЕНИ ХРАМ СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ“(http://www.rtvusk.ba/vijest/bihac-osvesten-obnovljeni-hram-svtete-trojice/23706), гдје у видео прилогу, као и дијелу текста стоји да „на манифестацију нису позвани представници државне, федералне ни кантоналне власти“, а што никако не одговара истини! Наведени дио објаве у поменитој вијести, који не одговара чињеничном стању, а за шта имамо доказе, јако Нас је изненадио с обзиром на ранију одличну сарадњу Епархије бихаћко-петровачке и њених вјерских службеника са РТВ УСК! Не знамо шта је посриједи неистинитој објави?! Да ли је објављена у интересу и са циљем познатим само аутору или, највероватније, његовим менторима?! Да ли је аутор поменуте вијести, односно информације о наводном непозивању „представника државне, федералне и кантоналне власти“, провјерио само на адресама наведених „власти“, иако је ту информацију могао провјерити и на адреси Епархије бихаћко-петровачке, или је самопроизвољно изведен закључак да пошто нико од „представника државне, и федералне и кантоналне власти“ није био, није ни био позван од стране Епархије бихаћко-петровачке на свечаност освећења храма Свете Тројице у Бихаћу?! Овим Вас обавјештавамо да је Епархија бихаћко-петровачка у јулу мјесецу 2018. године упутила позивнице премијеру Владе УСК, министру образовања, науке културе и спорта УСК, министру за људска права и избјеглице БиХ, члану Предсједништва БиХ из Републике Српске. Премијер Унско-санског кантона је „успутно“, приликом непредвиђеног сусрета на улици са парохом бихаћким, обавијестио истог да није сигуран да ли ће моћи доћи на освећење храма због обавеза. Такође и службеници Епархије бихаћко-петровачке су се интересовали о доласку премијера господина Хусеина Рошића на освећење и том приликом је потврђено да је добио позивницу, на коју у међувремену није ни одговорио. Господин Младен Иванић се лично јавио и обавијестио Нас да неће моћи доћи на освећење храма. Телефонским позивом смо се и интересовали за долазак министрице Семихе Боровац, с обзиром да је односно министарство 2010. године помогло изградњу Епархијско-парохијског центра у Бихаћу, и том приликом из кабинета министрице нам је речено да није у могућности присуствовати чину освећења храма. Влада Унско-санског кантона као и град Бихаћ су новчаним средствима, из гранта за вјерске заједнице, помагали како Епархију бихаћко-петровачку тако и саму Црквену Општину Бихаћ у Бихаћу и не постоји разлог да представнике органа управљања не позовемо на свечаност освећења храма чија је изградња потпомогнута од институција на чијем су челу. Градоначелник Бихаћа Господин Др Шухрет Фазлић, коме је упућена писана позивница на свечаност освећења храма истог датума када и осталим званицама, је међу првима потврдио свој долазак, што је и тражено од званица у писаној позивници. Овим Ми тражимо од ЈП РТВ УСК, односно одговорних лица, јавно извињење на интернет страници РТВ УСК за изношење неистина које могу да доприносу код гледалаца и читалаца Унско-санског кантона стварању лоше слике о Епархији бихаћко-петровачкој, а самим тим и нарушавању добрих односа између народа који заједно живе и дјелају на овом простору Крајине! +Епископ бихаћко-петровачки Сергије Извор: Епархија бихаћко-петровачка View full Странице
  13. ризница богословља

    Саопштење за јавност Епархије бихаћко-петровачке

    Наведени дио објаве у поменитој вијести, који не одговара чињеничном стању, а за шта имамо доказе, јако Нас је изненадио с обзиром на ранију одличну сарадњу Епархије бихаћко-петровачке и њених вјерских службеника са РТВ УСК! Не знамо шта је посриједи неистинитој објави?! Да ли је објављена у интересу и са циљем познатим само аутору или, највероватније, његовим менторима?! Да ли је аутор поменуте вијести, односно информације о наводном непозивању „представника државне, федералне и кантоналне власти“, провјерио само на адресама наведених „власти“, иако је ту информацију могао провјерити и на адреси Епархије бихаћко-петровачке, или је самопроизвољно изведен закључак да пошто нико од „представника државне, и федералне и кантоналне власти“ није био, није ни био позван од стране Епархије бихаћко-петровачке на свечаност освећења храма Свете Тројице у Бихаћу?! Овим Вас обавјештавамо да је Епархија бихаћко-петровачка у јулу мјесецу 2018. године упутила позивнице премијеру Владе УСК, министру образовања, науке културе и спорта УСК, министру за људска права и избјеглице БиХ, члану Предсједништва БиХ из Републике Српске. Премијер Унско-санског кантона је „успутно“, приликом непредвиђеног сусрета на улици са парохом бихаћким, обавијестио истог да није сигуран да ли ће моћи доћи на освећење храма због обавеза. Такође и службеници Епархије бихаћко-петровачке су се интересовали о доласку премијера господина Хусеина Рошића на освећење и том приликом је потврђено да је добио позивницу, на коју у међувремену није ни одговорио. Господин Младен Иванић се лично јавио и обавијестио Нас да неће моћи доћи на освећење храма. Телефонским позивом смо се и интересовали за долазак министрице Семихе Боровац, с обзиром да је односно министарство 2010. године помогло изградњу Епархијско-парохијског центра у Бихаћу, и том приликом из кабинета министрице нам је речено да није у могућности присуствовати чину освећења храма. Влада Унско-санског кантона као и град Бихаћ су новчаним средствима, из гранта за вјерске заједнице, помагали како Епархију бихаћко-петровачку тако и саму Црквену Општину Бихаћ у Бихаћу и не постоји разлог да представнике органа управљања не позовемо на свечаност освећења храма чија је изградња потпомогнута од институција на чијем су челу. Градоначелник Бихаћа Господин Др Шухрет Фазлић, коме је упућена писана позивница на свечаност освећења храма истог датума када и осталим званицама, је међу првима потврдио свој долазак, што је и тражено од званица у писаној позивници. Овим Ми тражимо од ЈП РТВ УСК, односно одговорних лица, јавно извињење на интернет страници РТВ УСК за изношење неистина које могу да доприносу код гледалаца и читалаца Унско-санског кантона стварању лоше слике о Епархији бихаћко-петровачкој, а самим тим и нарушавању добрих односа између народа који заједно живе и дјелају на овом простору Крајине! +Епископ бихаћко-петровачки Сергије Извор: Епархија бихаћко-петровачка
  14. ризница богословља

    Саопштење за јавност Епархије врањске

    Осим шест чланова поверенства, седници је присуствовао и господин Стојан Стевановић, као и бројни угледни домаћини и верници из села Клиновац, који су се одазвали позиву Поверенства и који су се том приликом изјаснили да не стоје и не подржавају ниједан став и неистине господина Стевановића изнете у јавност и медије, него да све изречено искључиво представља став појединца, односно господина Стојана Стевановића. Такође, обавештавамо јавност и вернике да господин Стојан Стевановић, као бивши председник Црквеноопштинског управног одбора Црквене општине Клиновац, не може представљати и заступати Црквену општину Клиновац, нити износити било какве ставове у име ове Црквене општине. Црквени живот у селу Клиновац одвија се у духу хришћанске љубави, као и у поштовању црквеног реда и поретка, о чему бригу води поверенство Црквене општине, заједно са надлежним парохом. секретар поверенства Црквене општине Клиновац протопрезвитер Синиша Пиљановић Извор: Епархија врањска
  15. Поводом изношења неистина у појединим медијима и покушаја обмане јавности и верника, од стране извесног Стојана Стевановића, бившег председника Црквеноопштинског управног одбора Црквене општине Клиновац, као и писања појединих недобронамерних медија "да у селу Клиновцу и данас нема мира", дана 16. августа 2018. године, у просторијама Црквене општине Клиновац, у Клиновцу, одржана је седница Поверенства ове Црквене општине. Осим шест чланова поверенства, седници је присуствовао и господин Стојан Стевановић, као и бројни угледни домаћини и верници из села Клиновац, који су се одазвали позиву Поверенства и који су се том приликом изјаснили да не стоје и не подржавају ниједан став и неистине господина Стевановића изнете у јавност и медије, него да све изречено искључиво представља став појединца, односно господина Стојана Стевановића. Такође, обавештавамо јавност и вернике да господин Стојан Стевановић, као бивши председник Црквеноопштинског управног одбора Црквене општине Клиновац, не може представљати и заступати Црквену општину Клиновац, нити износити било какве ставове у име ове Црквене општине. Црквени живот у селу Клиновац одвија се у духу хришћанске љубави, као и у поштовању црквеног реда и поретка, о чему бригу води поверенство Црквене општине, заједно са надлежним парохом. секретар поверенства Црквене општине Клиновац протопрезвитер Синиша Пиљановић Извор: Епархија врањска View full Странице
  16. Полиција нема право да својим незаконитим решењима групицу самозванаца проглашава за ”цркву” и да се на тако груб начин поиграва са најдубљим осјећањима православних вјерника. Управа полиције је дужна да у складу са законским прописима на законит начин предуприједи и спријечи ометање јавног реда и мира свуда, па и на Преображење ове године на Ивановим коритима, од групице самозванаца и јуришника на светињу и хришћански празник, а не да забрањује преображењско богослужење у православном храму на Ивановим коритима и да тако атакује на вјековни канонски поредак и црквену имовину. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  17. -Митрополија црногорско-приморска: Полиција онемогућила Преображењску Литургију на Ивановим Коритима- Управа полиције Црне Горе је и ове године најприје забранила, а потом и онемогућила свештенству и вјерном народу да одслуже службу Божију на празник Преображења Господњег у Цркви посвећеној овом светом и свештеном празнику на Ивановим Коритима. Полицијске снаге су од ране преображењске зоре биле распоређене око Цркве Преображења на Ивановим коритима тако да свештенство и вјерни народ нијесу могли да уђу у свети храм ради служења Свете литургије. Полиција нема право да својим незаконитим решењима групицу самозванаца проглашава за ”цркву” и да се на тако груб начин поиграва са најдубљим осјећањима православних вјерника. Управа полиције је дужна да у складу са законским прописима на законит начин предуприједи и спријечи ометање јавног реда и мира свуда, па и на Преображење ове године на Ивановим коритима, од групице самозванаца и јуришника на светињу и хришћански празник, а не да забрањује преображењско богослужење у православном храму на Ивановим коритима и да тако атакује на вјековни канонски поредак и црквену имовину. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  18. Оптерећени свакодневним позивима и питањима, писањима разних медија о одлуци архимандрита Никодима да откаже послушност и објави прекид помирења и општења са надлежним Епископом, као и због његовог одласка у другу помесну Цркву, у Русију, без благослова надлежног Епископа, обавештавамо јавност о следећем: Сагласно Уставу Српске Православне Цркве, Правилима и поступцима за црквене судове и Уредбама за унутрашњи и спољашњи манастирски живот, Епископ ваљевски је као председник Црквеног суда Епархије ваљевске, одмах по сазнању о овом поступку, архимандрита Никодима (Богосављевића), сабрата манастира Рибница и клирика Епархије ваљевске, ставио под забрану свештенодејства и предао га у надлежност Црквеном суду Епархије ваљевске. Саопштење издајемо са циљем да умиримо верни народ који са клиром и јесте Црква, и кога боли сваки покушај рушења и цепања Ње, јединог и истинитог Тела Христовог, једине узданице и сигурног пристаништа кроз векове и до краја времена. Из канцеларије Црквеног суда Епархије ваљевске Извор: Епархија ваљвеска СПЦ View full Странице
  19. Сагласно Уставу Српске Православне Цркве, Правилима и поступцима за црквене судове и Уредбама за унутрашњи и спољашњи манастирски живот, Епископ ваљевски је као председник Црквеног суда Епархије ваљевске, одмах по сазнању о овом поступку, архимандрита Никодима (Богосављевића), сабрата манастира Рибница и клирика Епархије ваљевске, ставио под забрану свештенодејства и предао га у надлежност Црквеном суду Епархије ваљевске. Саопштење издајемо са циљем да умиримо верни народ који са клиром и јесте Црква, и кога боли сваки покушај рушења и цепања Ње, јединог и истинитог Тела Христовог, једине узданице и сигурног пристаништа кроз векове и до краја времена. Из канцеларије Црквеног суда Епархије ваљевске Извор: Епархија ваљвеска СПЦ
  20. Ово значи да је смутљиваца и лажних учитеља било увјек по Црној Гори, а исто тако и да је Цетињска митрополија одувјек била она адреса са које су Црногорцима стизала упозорења да таквима не вјерују. Нажалост, и данас, поред свих мука и невоља које наш народ трпи (братоубиства, наркоманија, социјалне неједнакости и сиромаштво многих), нијесу нас мимоишли ни такви самозвани учитељи који о Цркви, светитељима и вјерујућем народу, неометано и свакодневно износе највеће лажи и увреде. Један такав се појављује под именом ”Истјеривач митова”, на некој од овдашњих приватних телевизија. Овај, да би показао колико је ”паметан и начитан”, нема другу тему него да ружно говори о Цркви и Светим људима – којима народ вјековима вјерује. Свакако да Црква ништа нема против слободе говора и могућности да свако може јавно да изнесе свој став – ма какав он био, али дјелује неукусно, да двије већински државне фирме ”Аеродроми Црне Горе” и ”Електропривреда Црне Горе”, чији се буџет највећим дјелом пуни из џепа вјерујућег народа, финансирају ову приватну циркуску тачку поменутог самозванца. ( Да не буде забуне, у Цркву се иде добровољно, а плаћање струје и вожњу авионом сваки Црногорац мора да плати баш овим фирмама. ) Све дјелује још неукусније када чујемо, да овај ”истјеривач”, са толико омразе помиње српску културу и тако поспрдно изговара ријечи на екавици, а знамо да му је цио живот, удобно и комотно баш у Београду, гдје живи и ради. А да видимо како он то ”истјерује митове”: Тврди, а да не трепне, како су крајем Првог свјетског рата у Никшићу вршене импровизоване сахране црногорских светитеља!? Гдје је то прочитао овај вајни научник? Једини извор на који се позива је пропагандно антисрпско штиво ”Из крвавог албума Карађорђевића”. Тај материјал нико озбиљан у науци не узима као прворазредни извор, већ само као примјер политичке пропаганде у династичком сукобу Петровића и Карађорђевића. Једноставно, ако се већ боримо против митова, овдје треба подвући да о таквој ”сахрани” нема релевантних докумената. Исто тако, помињање Подгоричке скупштине у контексту антицрквених предлога и идеја, које су се на њој чуле – еклатантан је примјер неистина коју производи овај смутљивац. Јер, на тој скупштини, поменут је, али није узиман у разматрање, предлог тројице младих црногорских социјалиста ( М.Булајић, М.Јовановић и М.Терић ) да се свештеничка служба расформира, религије укину а мошти светаца о државном трошку сахране на гробљу!!! Од 165 посланика те скупштине, само су тројица били ”ове памети” и њихов предлог је игнорисан! ( др Ј.Бојовић ”Извори за историју радничког покрета у црној Гори 1919-29”, Титоград 1971. ) А ако бисмо ипак могли са неким да доведемо у везу оваква размишљања, то онда свакако нијесу посланици Подгоричке скупштине који су овај њихов ”Меморандум” презрели, него неке струје будућих комуниста, и њихова идеологија у Црној Гори од 1945 до данас, која ће, рушећи капелу на Ловћену, а градећи Мештровићев маузолеј, устврдити како црква и религија нијесу будућност црногорске социјалистичке омладине!!! А то јесте школски примјер митологије – када, насупрот чињеницима и доказивој истини, конструишеш приче на основу сопствених увјерења и емоција. И то је очигледно интелектуални идентитет овог ”утјеривача монтенегринског мита”. Ако се у овој емисији каже да је култ Светог Саве увезен у Црну Гору, и да га овдје није било прије 19.вијека, – онда неко ко то тврди има проблем са голим чињеницама, доказаним у науци: Свети Сава је оснивач првих православних епархија са домицилном, народном јерархијом, овдје у Црној Гори, тачније на простору средњовјековне Зете. А то су епархије: Зетска, Хумска и Будимљанска. Све оне трају до данас, и у свакој од њих се непрекидно његује култ Светог Саве. У Зетској ( касније Цетињској ) култ Светог Саве затичемо у историји приморских манастира, али и у богатом насљеђу манастира Мораче; у богослужбеним књигама штампарије Црнојевића и Божидара Вуковића (крај 15. и почетак 16.вијека ), у бројним народним предањима ( нпр. Светосавски пост, до данас важећи у селима око Цетиња ), као и у храмовима и светковинама из времена књаза Данила и краља Николе. У Хумској ( касније Захумско-рашкој ) светосавски култ је очигледан у историји манастира Пива и Острог, као и у бројним народним предањима из Пиве, Дробњака и Бањана. Коначно, бројне породице из ових крајева славе Св.Саву као своју крсну славу или прислужбу, па би ту свако даље истјеривање мита, могло да нас доведе само до радикалног атеистичког комунизма – и његове ”развојне” философије, да није добро славити славе које су нам ђедови оставили. Коначно, овај наш ”трговац маглом”, упоран је да нам докаже како на Рибници нема никаквог Немањиног града! Пошто инсистира да нам се представи као научник и истраживач, он постојање Немњиног града негира тако што тврди да је ту изграђено турско војно утврђење Депедеген! Па шта онда? Да ли је било утврђења и насеобина у данашњој Подгорици и прије Турака? Или је то мит? Истражујући которске архиве чувени научник Ристо Ковијанић доказује како се први помен средњовјековних насеобина крај Рибнице среће још 1326. А то је, ако нећемо да производимо неку нову митологију, – много прије турског доласка у ове крајеве. Коначно, у Немањиним животописима, која су, вијек и по старија од ових архивских документа, – поред свих стилских украса које одликују овакве текстове – стоје и непобитни подаци, извјештаји синова о томе да им се отац родио крај ријеке Рибнице!!! Као и о томе да је Немања, ослобађајући ту исту Рибницу од Византије, фактички ослободио ”отачаство и рођење своје, праву дедовину своју, коју је насиљем држао грчки народ”!!! И на крају, питање: Зашто се од државних пара финансира овај модерни митотворац који хоће да утјера у нас, нешто што је смислио у својој београдској доколици? Митрополија црногорско-приморска
  21. Памти се, да је у вријеме Светог Петра Цетињског, Црном Гором лутао некакав самозвани калуђер Авакум, који је мутио народ својим мудровањима, па је Свети упозоравао Црногорце да се ”чувају од лажи и обећања његових” и да не буду ”безумни ни лаковјерни”. А на другој страни, за некога бившег калуђера, архимандрита Стефана, Цетињски светитељ опомиње народ да се од њега уклањају као од ”злонаравног смутљивца, који не мисли друго него како да са лажима утврди своју срећу, врх несреће и срамоте свега народа”. Ово значи да је смутљиваца и лажних учитеља било увјек по Црној Гори, а исто тако и да је Цетињска митрополија одувјек била она адреса са које су Црногорцима стизала упозорења да таквима не вјерују. Нажалост, и данас, поред свих мука и невоља које наш народ трпи (братоубиства, наркоманија, социјалне неједнакости и сиромаштво многих), нијесу нас мимоишли ни такви самозвани учитељи који о Цркви, светитељима и вјерујућем народу, неометано и свакодневно износе највеће лажи и увреде. Један такав се појављује под именом ”Истјеривач митова”, на некој од овдашњих приватних телевизија. Овај, да би показао колико је ”паметан и начитан”, нема другу тему него да ружно говори о Цркви и Светим људима – којима народ вјековима вјерује. Свакако да Црква ништа нема против слободе говора и могућности да свако може јавно да изнесе свој став – ма какав он био, али дјелује неукусно, да двије већински државне фирме ”Аеродроми Црне Горе” и ”Електропривреда Црне Горе”, чији се буџет највећим дјелом пуни из џепа вјерујућег народа, финансирају ову приватну циркуску тачку поменутог самозванца. ( Да не буде забуне, у Цркву се иде добровољно, а плаћање струје и вожњу авионом сваки Црногорац мора да плати баш овим фирмама. ) Све дјелује још неукусније када чујемо, да овај ”истјеривач”, са толико омразе помиње српску културу и тако поспрдно изговара ријечи на екавици, а знамо да му је цио живот, удобно и комотно баш у Београду, гдје живи и ради. А да видимо како он то ”истјерује митове”: Тврди, а да не трепне, како су крајем Првог свјетског рата у Никшићу вршене импровизоване сахране црногорских светитеља!? Гдје је то прочитао овај вајни научник? Једини извор на који се позива је пропагандно антисрпско штиво ”Из крвавог албума Карађорђевића”. Тај материјал нико озбиљан у науци не узима као прворазредни извор, већ само као примјер политичке пропаганде у династичком сукобу Петровића и Карађорђевића. Једноставно, ако се већ боримо против митова, овдје треба подвући да о таквој ”сахрани” нема релевантних докумената. Исто тако, помињање Подгоричке скупштине у контексту антицрквених предлога и идеја, које су се на њој чуле – еклатантан је примјер неистина коју производи овај смутљивац. Јер, на тој скупштини, поменут је, али није узиман у разматрање, предлог тројице младих црногорских социјалиста ( М.Булајић, М.Јовановић и М.Терић ) да се свештеничка служба расформира, религије укину а мошти светаца о државном трошку сахране на гробљу!!! Од 165 посланика те скупштине, само су тројица били ”ове памети” и њихов предлог је игнорисан! ( др Ј.Бојовић ”Извори за историју радничког покрета у црној Гори 1919-29”, Титоград 1971. ) А ако бисмо ипак могли са неким да доведемо у везу оваква размишљања, то онда свакако нијесу посланици Подгоричке скупштине који су овај њихов ”Меморандум” презрели, него неке струје будућих комуниста, и њихова идеологија у Црној Гори од 1945 до данас, која ће, рушећи капелу на Ловћену, а градећи Мештровићев маузолеј, устврдити како црква и религија нијесу будућност црногорске социјалистичке омладине!!! А то јесте школски примјер митологије – када, насупрот чињеницима и доказивој истини, конструишеш приче на основу сопствених увјерења и емоција. И то је очигледно интелектуални идентитет овог ”утјеривача монтенегринског мита”. Ако се у овој емисији каже да је култ Светог Саве увезен у Црну Гору, и да га овдје није било прије 19.вијека, – онда неко ко то тврди има проблем са голим чињеницама, доказаним у науци: Свети Сава је оснивач првих православних епархија са домицилном, народном јерархијом, овдје у Црној Гори, тачније на простору средњовјековне Зете. А то су епархије: Зетска, Хумска и Будимљанска. Све оне трају до данас, и у свакој од њих се непрекидно његује култ Светог Саве. У Зетској ( касније Цетињској ) култ Светог Саве затичемо у историји приморских манастира, али и у богатом насљеђу манастира Мораче; у богослужбеним књигама штампарије Црнојевића и Божидара Вуковића (крај 15. и почетак 16.вијека ), у бројним народним предањима ( нпр. Светосавски пост, до данас важећи у селима око Цетиња ), као и у храмовима и светковинама из времена књаза Данила и краља Николе. У Хумској ( касније Захумско-рашкој ) светосавски култ је очигледан у историји манастира Пива и Острог, као и у бројним народним предањима из Пиве, Дробњака и Бањана. Коначно, бројне породице из ових крајева славе Св.Саву као своју крсну славу или прислужбу, па би ту свако даље истјеривање мита, могло да нас доведе само до радикалног атеистичког комунизма – и његове ”развојне” философије, да није добро славити славе које су нам ђедови оставили. Коначно, овај наш ”трговац маглом”, упоран је да нам докаже како на Рибници нема никаквог Немањиног града! Пошто инсистира да нам се представи као научник и истраживач, он постојање Немњиног града негира тако што тврди да је ту изграђено турско војно утврђење Депедеген! Па шта онда? Да ли је било утврђења и насеобина у данашњој Подгорици и прије Турака? Или је то мит? Истражујући которске архиве чувени научник Ристо Ковијанић доказује како се први помен средњовјековних насеобина крај Рибнице среће још 1326. А то је, ако нећемо да производимо неку нову митологију, – много прије турског доласка у ове крајеве. Коначно, у Немањиним животописима, која су, вијек и по старија од ових архивских документа, – поред свих стилских украса које одликују овакве текстове – стоје и непобитни подаци, извјештаји синова о томе да им се отац родио крај ријеке Рибнице!!! Као и о томе да је Немања, ослобађајући ту исту Рибницу од Византије, фактички ослободио ”отачаство и рођење своје, праву дедовину своју, коју је насиљем држао грчки народ”!!! И на крају, питање: Зашто се од државних пара финансира овај модерни митотворац који хоће да утјера у нас, нешто што је смислио у својој београдској доколици? Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  22. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, дубоко потресен због пожара који је погодио братски грчки народ на полуострву Атици и однео десетине људских живота, усрдно се моли Господу да сачува народ на ватром угроженим подручјима. Предстојатељ Српске Православне Цркве узноси молитве Господу да припадницима служби који се на терену храбро боре против стихије подари снаге и успеха, повређенима брз опоравак, а покој душе пострадалима и утеху ближњима. из Кабинетa Патријарха српског СПЦ
  23. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, дубоко потресен због пожара који је погодио братски грчки народ на полуострву Атици и однео десетине људских живота, усрдно се моли Господу да сачува народ на ватром угроженим подручјима. Предстојатељ Српске Православне Цркве узноси молитве Господу да припадницима служби који се на терену храбро боре против стихије подари снаге и успеха, повређенима брз опоравак, а покој душе пострадалима и утеху ближњима. из Кабинетa Патријарха српског СПЦ View full Странице
  24. Десетине флоскула је упаковано у њихова саопштења. Сваку смо већ одавно чули и нису ни најмање оригиналне. Не очекујемо бољи однос. Министар, док је био градоначелник Цетиња, имао је игнорантски или отворено непријатељски однос према Митрополији, као и многи функционери те партије.   У конкретном случају се њихове примједбе састоје у томе да је „спорни“ парастос Драгољубу Михаиловићу у сеоској цркви у Жлијебима код Херцег Новог, наводна провокација Митрополије усмјерена против Црне Горе, њеног друштвеног склада и, замислите, антифашизма уопште.   На првом мјесту, министар и остали критичари превиђају да је ово парастос првјенствено царској породици Романов над којом је извршен најсуровији злочин од бољшевика у XX вијеку. При томе, требали би да знају да личност генерала Михаиловића и његово дјеловање у Другом свјетском рату до данас није до краја расвијетљено и око њега не постоје једнозначна и једнодушна мишљења. Но, нешто се засигурно зна: убијен је од Брозових власти послије комунистичког судског процеса, који не би издржао ни најблаже правно преиспитивање, како тадашњег, а особито данашњег правног поретка. Његови егзекутори су сакрили његов гроб. (Сјећамо се сви реновирања гробова окупаторских војника у Црној Гори, што је основна људска обавеза и за сваку похвалу) Зна се још и да је био и врховни заповједник Југословенске војске у отаџбини и Министар војске Владе Југославије у егзилу која није била у Берлину (нити је он био повјереник оне у Загребу, као што је био аутор дијела химне која се данас поје у Црној Гори), него у Лондону. Треба ли такође да подсјећамо да је та Влада формирана након пуча у којем је пало намјесништво због приступања Тројном пакту? Један од најватренијих слободоумних говора је тим поводом на Радију Београду одржао Патријарх српски Гаврило Дожић, бивши Митрополит црногорско-приморски. Знамо још и да је Михаиловић носилац највиших савезничких одликовања САД, Француске и Пољске, као први покретач отпора против нацифашизма у Европи. Не сумњају ваљда министар и ДПС у антифашизам једног Трумана или Де Гола? Дабоме да знамо и за много његових контроверзних одлука учињених током тог смутног времена, али његово лик и дјело уопште није предмет нашег разматрања. Не треба изгубити из вида да ниједном министру или партији у САД, Канади, Великој Британији, Француској или Аустралији није пало на памет да оцијени парастос Михаиловићу као ”провокацију” нити нешто што ”нарушава култ антифашизма”.   Друго, организатор парастоса није Митрополија црногорско-приморска. То што медији тако сензационалистички представљају, не значи да је истина. Свештенство је позвано да одслужи парастос од стране удружења „Српски соко“ из Херцег Новог. А то није никакав скуп, гдје неко бива „слављен“ или „величан“, него се вјерници, предвођени свештенством, моле за опроштај нечијих гријехова и да се покојноме подари „милост Божија“. Сваки крштени човјек има право на ту молитву, био он на овој или на оној страни у Другом свјетском рату. Мало ли су свештеници партизана сахранили и парастоса им отпојали (сјећа ли се ко Ђиласове сахране са четири свештеника Митрополије на захтјев његове родбине?). Митрополит је не једном држао заупокојене службе за све пострадале у току Другог свјетског рата без разлике. Дакле, овај парастос је локална ствар једног села и једног удружења и није чак ни предвиђено да Митрополит буде тамо. Иначе, свештеници сами заказују и обављају и парастосе и остала богослужења и не питају свога Владику сваки пут треба ли да то ураде.   Свакако неће министар Богдановић и владајућа партија, која год да буде, одређивати коме ће се држати парастоси, ко је заслужио опијело, а ко није. Ко зна докле иду њихове амбиције? Јасно је како би то изгледало ако би партијаши и идеолошки острашћени појединци добили власт над Црквом. Претпостављамо да нико сем оних из њихове партије и припадника њихове идеологије не би били достојни да се крсте, вјенчају, нити би их ико смио сахранити. Такве су амбиције имали управо адепти и поклоници злочиначке и антиљудске нацифашистичке идеологије.   Не треба министар и остали браниоци да бране Црну Гору од Митрополије, јер на то немају права нити ауторитета. Нарочито не требају да је бране манипулацијама и прављењем атмосфере у којем Митрополију представљају као непријатеља ове земље, па чак и слободе, што она никад није била нити ће бити. Напротив, она је једина која данас окупља потомке свих завађених у том несрећном рату, и у оним ранијим сукобима, оних који се данас овако и онако изјашњавају, говоре овим или оним језиком. Сви су, у огромној већини, уз своју Цркву.   Но, све је ово неважно пред чињеницом да тај исти министар и њему слични немају никакав проблем да пјевају, и то у државној химни, стихове осуђеног ратног злочинца Секуле Дрљевића, којег је осудила иста власт, као и Михаиловића, с тим што овај први нема никакву сарадњу са савезницима, већ је био досљедан службеник једне од најсуровијих марионетских држава – НДХ. Но, рећи ће неко, не држе му парастосе. Можда, али држе лажне, у изведби распопа Дедеића. Крста Зрнова је осудила иста власт и убили исти државни органи, који су то урадили са Дражом. То министру не смета да, раније као градоначелник Цетиња, држи говоре над његовим гробом у Липи Цуцкој. Крсту се може јер је Катуњанин, а Дражи не може, ваљда, јер је Србијанац. Тадашња власт их је једнако држала за ратне злочинце.   Какво је то лицемјерје у питању?   Узгред буди речено, Митрополит Амфилохије је у Липи Цуцкој држао парастосе Крсту Зрнову док министар, његови истомишљеници и распопи (којима министар зида ”цркву” на Цетињу, а пријети и да ће стрпати у пећину икону Богородице Филеримске, добијене од царске породице Романових – чији парастос не случајно игнорише), који данас посјећују његов гроб, нису знали ни ко је он.   Револуционарна „правда“ је била оштра према Дражи и према Крсту Зрнову, који су радили што су знали и умјели, не увијек најбоље и савршено, као и сви у тим изузетно смутним временима, а судећи по министровом и саопштењу његове партије, не би ни они били блажи према својим неистомишљеницима да им може бит’!   Извор: Митрополија црногорско-приморска
  25. Министар Богдановић и његова партија нас, нажалост, нису изненадили својим екстремистичким језиком усмјереним против Митрополије црногорско-приморске. Десетине флоскула је упаковано у њихова саопштења. Сваку смо већ одавно чули и нису ни најмање оригиналне. Не очекујемо бољи однос. Министар, док је био градоначелник Цетиња, имао је игнорантски или отворено непријатељски однос према Митрополији, као и многи функционери те партије. У конкретном случају се њихове примједбе састоје у томе да је „спорни“ парастос Драгољубу Михаиловићу у сеоској цркви у Жлијебима код Херцег Новог, наводна провокација Митрополије усмјерена против Црне Горе, њеног друштвеног склада и, замислите, антифашизма уопште. На првом мјесту, министар и остали критичари превиђају да је ово парастос првјенствено царској породици Романов над којом је извршен најсуровији злочин од бољшевика у XX вијеку. При томе, требали би да знају да личност генерала Михаиловића и његово дјеловање у Другом свјетском рату до данас није до краја расвијетљено и око њега не постоје једнозначна и једнодушна мишљења. Но, нешто се засигурно зна: убијен је од Брозових власти послије комунистичког судског процеса, који не би издржао ни најблаже правно преиспитивање, како тадашњег, а особито данашњег правног поретка. Његови егзекутори су сакрили његов гроб. (Сјећамо се сви реновирања гробова окупаторских војника у Црној Гори, што је основна људска обавеза и за сваку похвалу) Зна се још и да је био и врховни заповједник Југословенске војске у отаџбини и Министар војске Владе Југославије у егзилу која није била у Берлину (нити је он био повјереник оне у Загребу, као што је био аутор дијела химне која се данас поје у Црној Гори), него у Лондону. Треба ли такође да подсјећамо да је та Влада формирана након пуча у којем је пало намјесништво због приступања Тројном пакту? Један од најватренијих слободоумних говора је тим поводом на Радију Београду одржао Патријарх српски Гаврило Дожић, бивши Митрополит црногорско-приморски. Знамо још и да је Михаиловић носилац највиших савезничких одликовања САД, Француске и Пољске, као први покретач отпора против нацифашизма у Европи. Не сумњају ваљда министар и ДПС у антифашизам једног Трумана или Де Гола? Дабоме да знамо и за много његових контроверзних одлука учињених током тог смутног времена, али његово лик и дјело уопште није предмет нашег разматрања. Не треба изгубити из вида да ниједном министру или партији у САД, Канади, Великој Британији, Француској или Аустралији није пало на памет да оцијени парастос Михаиловићу као ”провокацију” нити нешто што ”нарушава култ антифашизма”. Друго, организатор парастоса није Митрополија црногорско-приморска. То што медији тако сензационалистички представљају, не значи да је истина. Свештенство је позвано да одслужи парастос од стране удружења „Српски соко“ из Херцег Новог. А то није никакав скуп, гдје неко бива „слављен“ или „величан“, него се вјерници, предвођени свештенством, моле за опроштај нечијих гријехова и да се покојноме подари „милост Божија“. Сваки крштени човјек има право на ту молитву, био он на овој или на оној страни у Другом свјетском рату. Мало ли су свештеници партизана сахранили и парастоса им отпојали (сјећа ли се ко Ђиласове сахране са четири свештеника Митрополије на захтјев његове родбине?). Митрополит је не једном држао заупокојене службе за све пострадале у току Другог свјетског рата без разлике. Дакле, овај парастос је локална ствар једног села и једног удружења и није чак ни предвиђено да Митрополит буде тамо. Иначе, свештеници сами заказују и обављају и парастосе и остала богослужења и не питају свога Владику сваки пут треба ли да то ураде. Свакако неће министар Богдановић и владајућа партија, која год да буде, одређивати коме ће се држати парастоси, ко је заслужио опијело, а ко није. Ко зна докле иду њихове амбиције? Јасно је како би то изгледало ако би партијаши и идеолошки острашћени појединци добили власт над Црквом. Претпостављамо да нико сем оних из њихове партије и припадника њихове идеологије не би били достојни да се крсте, вјенчају, нити би их ико смио сахранити. Такве су амбиције имали управо адепти и поклоници злочиначке и антиљудске нацифашистичке идеологије. Не треба министар и остали браниоци да бране Црну Гору од Митрополије, јер на то немају права нити ауторитета. Нарочито не требају да је бране манипулацијама и прављењем атмосфере у којем Митрополију представљају као непријатеља ове земље, па чак и слободе, што она никад није била нити ће бити. Напротив, она је једина која данас окупља потомке свих завађених у том несрећном рату, и у оним ранијим сукобима, оних који се данас овако и онако изјашњавају, говоре овим или оним језиком. Сви су, у огромној већини, уз своју Цркву. Но, све је ово неважно пред чињеницом да тај исти министар и њему слични немају никакав проблем да пјевају, и то у државној химни, стихове осуђеног ратног злочинца Секуле Дрљевића, којег је осудила иста власт, као и Михаиловића, с тим што овај први нема никакву сарадњу са савезницима, већ је био досљедан службеник једне од најсуровијих марионетских држава – НДХ. Но, рећи ће неко, не држе му парастосе. Можда, али држе лажне, у изведби распопа Дедеића. Крста Зрнова је осудила иста власт и убили исти државни органи, који су то урадили са Дражом. То министру не смета да, раније као градоначелник Цетиња, држи говоре над његовим гробом у Липи Цуцкој. Крсту се може јер је Катуњанин, а Дражи не може, ваљда, јер је Србијанац. Тадашња власт их је једнако држала за ратне злочинце. Какво је то лицемјерје у питању? Узгред буди речено, Митрополит Амфилохије је у Липи Цуцкој држао парастосе Крсту Зрнову док министар, његови истомишљеници и распопи (којима министар зида ”цркву” на Цетињу, а пријети и да ће стрпати у пећину икону Богородице Филеримске, добијене од царске породице Романових – чији парастос не случајно игнорише), који данас посјећују његов гроб, нису знали ни ко је он. Револуционарна „правда“ је била оштра према Дражи и према Крсту Зрнову, који су радили што су знали и умјели, не увијек најбоље и савршено, као и сви у тим изузетно смутним временима, а судећи по министровом и саопштењу његове партије, не би ни они били блажи према својим неистомишљеницима да им може бит’! Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
×