Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'штампе'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 35 results

  1. Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора, пише протонамесник Александар Р. Јевтић. Разговор са академиком Љубодрагом Димићем, историчарем – Косова и Метохије се не можемо одрећи, разговарала Славица Лазић. Из овог броја издвајамо текст: Академик Љубодраг Димић, историчар: Косова и Метохије се не можемо одрећи У Рубрици Реч две са... текст Духовна култура пре свега. Са професором Филозофског факултета у Нишу др Драгишом Бојовићем разговарао је протођакон др Дамјан С. Божић, о питањима непрепознатих хероја нашег време и непраштању подвига, о интелектуалном херојству у одупирању лажним вредностима, о Светом Предању и народној традицији, о томе какав треба да буде данашњи јунак пре свега... У Рубрици Косово и Метохија кроз историју, у овом броју Православља, читајте о Ораховачким војводама, учитељу и војводи Лазару Кујунџићу, Јовану Стојковићу, војводи Бабунском, Јеремији (Јовану) Грковићу – Гапону... пише Лела Марковић. Из књиге: „У почетку беше Смисао“, текст Епископа Данила Крстића – Рукољуб Св. Кирилу и Методију. Поводом блаженог уснућа оца Емилијана Метеоритског и Светогорског, пише Епископ Атанасије Јевтић. Монах Игнатије Марковић бележи речи о ректору призренском Мелентију Вујићу у Старој Србији – У том правом српском рају. Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић у Рубрици Свет књиге приказује читаоцима новина Српске патријаршије најновије дело протођакона др Љубомира Ранковића: Црква шабачка, а Љиљана Миљковић у Рубрици Златокрили химнографи, бележи текст о српској средњевековној поезији– поезија свевременог израза и начинима њеног ишчитавања, разумевања, поучења... Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, годишњицама, обавештавамо вас кроз натписе у одговарајућим рубрикама. Извор: Православље
  2. Свим читаоцима и сарадницима новина Српске Патријаршије Православље Уредништво честита највећи хришћански празник: Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе! У новом броју Православља читајте Васкршњу посланицу Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја коју, са свим архијерејима, упућује свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима Српске Православне Цркве. О историјској посети патријарха Иринеја јужној српској покрајини, у тексту под насловом: „Косово и Метохија су свенационални приоритет“, пише протојереј-ставрофор Стојадин Павловић. Нови број Православља доноси и разговор са архимандритом Захаријем из манастира Светог Претече у Есексу, у тексту под насловом: „Лични односи са ближњима у светлу односа са васкрслим Господом“. Овај интервју се први пут појављује пред српским читаоцима љубазношћу игуманије Jeфремије и сестринства Светог Стефана из Врања. Своја искуства, размишљања и запажања адвокат Тома Фила изнео је у аутобиографији „Завршна реч“. На промоцији књиге Патријарх српски Иринеј је ову књигу упоредио са „Ратом и миром“ – да ли је породица Фила играла велику улогу у свом времену и зашто је заволела српски народ тако силно да их реч великосрби чини поносним, читајте у тексту који потписује Славица Лазић. Поводом 30 година од упокојења Епископа шабачко-ваљевског Јована (Велимировића), Марина Марић пише текст „Владика Јован – најмаркантнија личност свога времена.“ О Светосавској мисионарској заједници при храму Светог пророка Јеремије у Врбовцу пише Лела Марковић. О најранијим траговима хришћанства на Балкану пише Велибор Мартиновић, а у Рубрици Свет књиге, о делу Васка Костића „Свети Сава у Боки“ пише Глиго Бјелица. Извор: Православље
  3. У овом, првоаприлском, броју Православља, новина Српске патријаршије, Вашој пажњи препоручујемо – текст о Сећању на дане страха, у којем преносимо беседу Његове Светости Патријарха српског Иринеја, са државне церемоније обележавања двадесет година од почетка НАТО агресије на СРЈ, која је одржана 24. марта у Нишу. На ползу свог Отачаства, извештај са доделе највишег Црквеног одликовања Ордена Светог Саве, проф. др Дарку Танасковићу. У запису о овим данима Великочасног поста, проф. др Ксенија Кончаревић за новине Српске патријаршије говори о моћи речи и важности и сили уздржања. Вашој пажњи препоручујемо и ексклузивни интервју Николаја Сапсаја са Митрoполитом кијевским и целе Украјине Онуфријем, у којем Митрополит између осталог каже: „Неизмерно смо захвални Српској Православној Цркви на ставу о црквеној кризи у Украјини“, као и извештај о обележавању Дана сећања на погром на Косову и Метохији. Са професором др Милом Ломпаром, разговарала је Славица Лазић. Редовни професор на Филолошком факултету у Београду је, за Православље, између осталог рекао: „Какве сврхе има велики споменик Стефану Немањи у Београду, ако се у исти час одричемо Косова и Метохије? Само као параван за један политички и историјски суноврат. Кључни отпор може пружити СПЦ: у овим околностима – једино још она.“ О најмањем и најскровитијем манастиру Епархије бањалучке, манастиру Ступље, којем ових дана обележавамо четврт века од откривања његових темеља на граници општина Прњавор, Челињац и Теслић, пише протосинђел Платон Јовић. Свој утисак после читања недавно објављене књиге доцента Маје Николић „Јелена Драгаш Палеологина – последња царица Ромеја“, нам преноси мр Биљана Цинцар–Костић... Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, новим издањима књига и годишњицама, обавештавамо вас кроз натписе у одговарајућим рубрикама. Извор: Православље.рс
  4. У овом броју Православља, Вашу пажњу усмеравамо ка тексту – извештају са пута и боравка посланства Српске Православне Цркве у Москви, а на позив Патријарха московског и све Русије Кирила, поводом десетогодишњице Помесног сабора РПЦ, и избора Патријарха Кирила за Предстојатеља Московске Патријаршије. Из овог броја издвајамо текст Разговор са проф. др Дарком Танасковићем "насиље над српским светињама неће стати" који можете преузети и прочитати путем интернет сајта "Православља" (ПДФ) . Свечаном академијом „Будимо људи“, у Митрополији загребачко-љубљанској, обележени су велики јубилеји – 800 година аутокефалности СПЦ и 600 година од рођења грофице Катарине Кантакузине Бранковић прве православне хришћанке у Словенији. О Косову и Метохији кроз историју пише Лела Марковић у тексту под насловом „Старац Григорије наручилац Житија Светог Петра Коришког и градитељ његове цркве“. О серијалу емисија посвећених страдању српског народа у Првом светском рату, на таласима Радија Беседа (Епархија бачка), у тексту под насловом „Сведочанство“, пише Александар Арсенин. „Насиље над српским светињама неће стати“, упозорава нас, у овом броју новина Српске патријаршије, Дарко Танасковић, доскорашњи амбасадор Србије при УНЕСКО, који је разговарао са нашом Славицом Лазић. Из штампе је недавно изашао „Календар Црква 2019“, посвећен 800-годишњици аутокефалије СПЦ, а о томе читајте у тексту који потписује др Радован Пилиповић. У редовној рубрици Ходим и свједочим, прота Василије Томић бележи: „Ко дволичи језиком пашће у зло“... Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, новим издањима књига и годишњицама, обавештавамо вас кроз натписе у одговарајућим рубрикама... Садржај: 2. РЕЧ ДВЕ УЗ НАСЛОВНУ СТРАНУ Номинални верници или изгубљене душе 4 Са распетог Косова и Метохије ДОГАЂАЈ 6 Посланство СПЦ у Москви ИЗ ЕПАРХИЈА СПЦ 8 У Митрополији загребачко-љубљанској Свечана академија „Будимо људи“ КОСОВО И МЕТОХИЈА КРОЗ ИСТОРИЈУ 10 Старац Григорије наручилац „Житија светог Петра Коришког“ и градитељ његове цркве БИБЛИОТЕКЕ ФРУШКОГОРСКИХ МАНАСТИРА 13 Библиотека манастира Ново Хопово: књиге Доситеја Обрадовића штампане у 19. веку ПОВОДИ 14 Сведочанства ПУТОПИС 18 Призрен у Америци КАТИХЕТИН УГАО 22 Слушкињина прича Фантазија која прети да буде стварност РАЗГОВОР 24 Дарко Танасковић Насиље над српским светињама неће стати СРПСКО ГРОБЉЕ У ЛИБЕРТИВИЛУ 30 Два светитеља која бдију над Србима у Америци СВЕТ КЊИГЕ 34 Календар „Црква 2019.“ посвећен 800-годишњици аутокефалије Српске Православне Цркве ВЕРСКО ДОБРОТВОРНО СТАРАТЕЉСТВО 40 Свети Сава зачетник Милосрдне секције ДУХОВНЕ ЦРТИЦЕ ИЗ МЕЛБУРНА 42 Жртва очишћења Извор: Православље
  5. МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! „... Заиста, велика је тајна побожности: Бог се јави у телу, оправда се у Духу, показа се анђелима, проповеди се незнабошцима, верова се у свету, вазнесе се у слави“ (I Тим. 3,16). СВИМА ЧИТАОЦИМА И САРАДНИЦИМА ПРАВОСЛАВЉА, НОВИНА СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ ЖЕЛИМО БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА И ДУХА СВЕТОГА, УЗ РАДОСНИ БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! СРЕЋНО И БЛАГОСЛОВЕНО НОВО ЛЕТО ГОСПОДЊЕ! РЕДАКЦИЈА Садржај: 2. Божићна посланица 4 Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода СПЦ 6. Богослужења, пријеми и посете Његове Светости Патријарха српског Г. Г. Иринеја Славица Лазић 8. Божићни интервју Светислав Божић, композитор, дописни члан САНУ Творац нас је саздао за господство и моћ др Владислав Пузовић 13. Догађај др Владан Таталовић „Осам векова аутокефалије СПЦ (1219–2019): историјско, богословско и културно наслеђе“ 17. Дела светитељска протођакон Радомир Ракић „Охридски пролог“ на словачком језику разговор са протојерејем Петром Сороком 21. Из живота Цркве Хиљаду година Епархије призренске мр Биљана Цинцар-Костић 22. Поводи Савка Суботић – Народна мајка (1834–1918) протојереј др Братислав Кршић 24. Реч две са... Проф. Призренске богословије Дејан Ристић Борјан Митровић 29. Поводи Свечани концерт Српског пјевачког друштва „Слога“ у Сарајеву Јелена Јеж 31. Божић мог детињства Монахиња Теодора (Васић) Намесница манастира Ваведења Пресвете Богородице на Сењаку Марина Марић 34. Српско гробље у Либертивилу Мајор Михајло Маџаревић (1894-1965) Војник светосавске идеје и ловац на живе језике проф. др Ксенија Кончаревић 38. Поводи Домети и перспективе српске славистике протојереј-ставрофор Василије Томић 42. Ходим и свједочим Божић – право славље протојереј-ставрофор Милорад Лончар 44. Духовне цртице Тајна је у смирењу Из овог броја издвајамо текст РЕЧ ДВЕ СА Дејаном Ристићем, професором Призренске богословије који можете преузети и прочитати путем интернет сајта ПРАВОСЛАВЉА, текст можете прочитати ОВДЕ Извор: Православље
  6. У њој су сабрани огледи из упоредног систематског богословља (ктисиологије/космологије, теологије Предања, сотириологије, мистирологије и литургике), који помажу аналитичарима да лакше идентификују поједине кључне разлике источне и западне хришћанске онтологије. Након тог почетног става, лакше је, надамо се стићи до уверења да су те разлике пратиле Цркву Христову од њених почетака, а да нису представљале препреке пуној кинонији свих хришћана. Ако те различитости, које смо желели да представимо у овим радовима без икаквих улепшавања или прикривања, нису биле узрок раскола више од једног миленијума, онда их ни сада не можемо разматрати као узроке деобе, него као комплементарности. Тако ће сви теолози, а особито млађи нараштаји — студенти, којима је ова књига превасходно намењена, моћи свим силама радити са једним циљем: Да не буде раздора у Телу Христа Бога нашега (уп. 1Кор 12, 25). САДРЖАЈ Теологија Предања у Католичкој Цркви: допринос Ива Конгара Societas perfecta и прва модернистичка криза Римокатоличке Цркве Фундаменталистичке тенденције у неким документима магистеријума Католичке Цркве Богословље твари у опусу Јозефа Рацингера (папе Бенедикта XVI): хришћанско учење о стварању света пред изазовимa данашњице Употреба олтарског звонца у Евхаристији Света тајна (сакрамент) исповести и покајања у Римокатоличкој Цркви: од Тридентског до Другог ватиканског концила (и назад?) Еклисиолошки аспекти сотириологије Римокатоличке Цркве: документ Placuit Deo Конгрегације за доктрину вере Додатак Епископски Синод Римокатоличке Цркве Публиковање књиге помогла је Управа за сарадњу с црквама и верским заједницама Владе Републике Србије CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 272-1 МАТИЋ, Златко, 1971- Да не буде раздора у Телу : огледи из упоредног богословља / Златко Матић. - Пожаревац : Епархија браничевска, Одбор за просвету и културу ; Београд : Православни богословски факултет Универзитета, Институт за Систематско богословље, 2018 (Велика Плана : Мозаик). - 245 стр. : ауторова слика ; 20 cm. - (Библиотека Приручници / [Епархија браничевска, Одбор за просвету и културу] ; књ. 13) Тираж 400. - Белешка о аутору: стр. 245. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија: стр. 227-239. ISBN 978-86-87329-64-5 a) Римокатоличка теологија COBISS.SR-ID 270672908 EAN 9788687329645
  7. У новом броју Православља пажњу читалаца усмеравамо на извештај са устоличења првог српског епископа за Јужну и Централну Америку, Преосвећеног г. Кирила (Бојовића), који је устоличен 2. септембра 2018. године у храму Рождества Пресвете Богородице у Буенос Ајресу. Од академика Владете Јеротића, који је небројено пута писао и говорио за новине Српске патријаршије, редакција се опрашта преносећи беседe патријарха Иринеја и проте Драгомира Санда на опелу 6. септембра 2018. године, као и писмо проте Милоша Весина из Чикага. Косово нас не сме делити наслов је интервјуа који је даo Митрополит загребачко-љубљански Порфирије за Експрес. Са мр Зораном Михајловићем, директором Високе школе - Академије Српске Православне Цркве за уметност и консервацију разговарао је протођакон др Дамјан Божић. На страницама Православља читајте о Јасеновцу, свесрпском и свечовечанском стратишту, о блажене успомене патријарху Герману из пера професора богословије Горана Раденковића, чланак проте Василија Томића о 1030-годишњици охристовљења Руса, као и текст Славице Лазић која је о академику Владети Јеротићу. Поред службеног дела о активностима Светог Архијерејског Синода и епархијских Црквених судова, августовски број Гласника, службеног листа Српске Православне Цркве, доноси извештаје са прославе шест векова манастира Манасије и освећења храма Светог Саве у Мркоњић Граду, Пастирску поруку свештенству, монаштву и верном народу Епархије рашко-призренске епсикопа Теодосија. У новом броју Гласника читајте и текстове архимандрита Рафаила (Карелина) - Десет Божјих заповести (7), Не чини прељубе, Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија - Страдање православних Срба Пиве и Горњег Полимља, Оливере Думић - Манастир Томић, Епископа рашко-призренског Теодосија - Сведочећи Христа и живећи по Христу, као и текст Славице Лазић о академику Владети Јеротићу. Из садржаја издвајамо и извештаје са обележевања 100-годишњице страдања царске породице Романових у Екатеринбургу и 1030-годишњице Крштења Русије. Извор: Српска Православна Црква
  8. У новом броју Православља пажњу читалаца усмеравамо на извештај са устоличења првог српског епископа за Јужну и Централну Америку, Преосвећеног г. Кирила (Бојовића), који је устоличен 2. септембра 2018. године у храму Рождества Пресвете Богородице у Буенос Ајресу. Од академика Владете Јеротића, који је небројено пута писао и говорио за новине Српске патријаршије, редакција се опрашта преносећи беседe патријарха Иринеја и проте Драгомира Санда на опелу 6. септембра 2018. године, као и писмо проте Милоша Весина из Чикага. Косово нас не сме делити наслов је интервјуа који је даo Митрополит загребачко-љубљански Порфирије за Експрес. Са мр Зораном Михајловићем, директором Високе школе - Академије Српске Православне Цркве за уметност и консервацију разговарао је протођакон др Дамјан Божић. На страницама Православља читајте о Јасеновцу, свесрпском и свечовечанском стратишту, о блажене успомене патријарху Герману из пера професора богословије Горана Раденковића, чланак проте Василија Томића о 1030-годишњици охристовљења Руса, као и текст Славице Лазић која је о академику Владети Јеротићу. Поред службеног дела о активностима Светог Архијерејског Синода и епархијских Црквених судова, августовски број Гласника, службеног листа Српске Православне Цркве, доноси извештаје са прославе шест векова манастира Манасије и освећења храма Светог Саве у Мркоњић Граду, Пастирску поруку свештенству, монаштву и верном народу Епархије рашко-призренске епсикопа Теодосија. У новом броју Гласника читајте и текстове архимандрита Рафаила (Карелина) - Десет Божјих заповести (7), Не чини прељубе, Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија - Страдање православних Срба Пиве и Горњег Полимља, Оливере Думић - Манастир Томић, Епископа рашко-призренског Теодосија - Сведочећи Христа и живећи по Христу, као и текст Славице Лазић о академику Владети Јеротићу. Из садржаја издвајамо и извештаје са обележевања 100-годишњице страдања царске породице Романових у Екатеринбургу и 1030-годишњице Крштења Русије. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  9. Из штампе је изашао нови број часописа Православне Епархије шумадијске "Каленић" (бр.4/2018). Часопис у ПДФ формату можете да погледате ОВДЕ. View full Странице
  10. Његова Светост Патријарх српски Иринеј о Косову и Метохији, на наредним странама Православља, између осталог, каже: „Хиљаду година српски народ живи на Косову и Метохији, тамо је подизао светиње, украсио ју је, а данас моћници овога света желе да нам је отму, узму, као што су је и окупирали. Не можемо никада дозволити да Косово буде нечија друга земља.“ Поводом прославе стогодишњице „Дана српске заставе на Белој кући“ 25. јула 2018. Епископ источноамерички Иринеј, као гостујући капелан, прочитао је молитву на отварању Представничког дома Конгреса Сједињених Америчких Држава у у Вашингтону – о догађају који се збио по први пут у историји САД, читајте у новинама Српске патријаршије. Зорица Зец пише о шест векова манастира Манасија, задужбини Светог деспота Стефана, а о великом јубилеју Епископа сремског Василија, 40 година архијерејске службе, казује протојереј Јован Милановић, професор Карловачке богословије. Манастир Преображења Господњег у Милтону био је од 6. до 10. августа 2018. центар младости, енергије и збивања Епархије канадске, о томе сазнајемо више, из пера оца Јована Б. Марјанца. Са краљевским хирургом професором др сци. мед. Зораном Кривокапићем разговарао је протођакон др Дамјан Божић, а са академиком Василијем Крестићем, историчарем, на тему Косова и Метохије, новинар Славица Лазић. У Сарпсборгу, на истоку Краљевине Норвешке, у мисионарској парохији Успења Пресвете Богородице први пут је, након скоро девет векова, међу православнима у том делу Норвешке литургијски прослављен Свети краљ Олав Норвешки, а Света Литургија је служена на норвешком, шведском, црквенословенском, српском и грчком језику, сазнајемо захваљујући колегама из Радија Слово љубве... Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, новим издањима књига и годишњицама, обавештавамо вас кроз натписе у одговарајућим рубрикама... Извор: Српска Православна Црква
  11. У овом, септембарском броју новина Српске патријаршије, Вашој пажњи препоручујемо једногласни Апел свештенства и монаштва Епархије рашко-призренске дат о Преображењу Господњем, којим се подржава Порука Светог Архијерејског Сабора СПЦ, усвојена на овогодишњем мајском заседању Сабора у Београду, а којим сви парохијски свештеници и свештенослужитељи, игумани и игуманије са целокупним монаштвом Епархије рашко-призренске, предвођени својим Архипастиром Епископом Теодосијем, једногласно позивају одговорне политичке представнике да заштите наш народ и вековне српске светиње на Косову и Метохији. Његова Светост Патријарх српски Иринеј о Косову и Метохији, на наредним странама Православља, између осталог, каже: „Хиљаду година српски народ живи на Косову и Метохији, тамо је подизао светиње, украсио ју је, а данас моћници овога света желе да нам је отму, узму, као што су је и окупирали. Не можемо никада дозволити да Косово буде нечија друга земља.“ Поводом прославе стогодишњице „Дана српске заставе на Белој кући“ 25. јула 2018. Епископ источноамерички Иринеј, као гостујући капелан, прочитао је молитву на отварању Представничког дома Конгреса Сједињених Америчких Држава у у Вашингтону – о догађају који се збио по први пут у историји САД, читајте у новинама Српске патријаршије. Зорица Зец пише о шест векова манастира Манасија, задужбини Светог деспота Стефана, а о великом јубилеју Епископа сремског Василија, 40 година архијерејске службе, казује протојереј Јован Милановић, професор Карловачке богословије. Манастир Преображења Господњег у Милтону био је од 6. до 10. августа 2018. центар младости, енергије и збивања Епархије канадске, о томе сазнајемо више, из пера оца Јована Б. Марјанца. Са краљевским хирургом професором др сци. мед. Зораном Кривокапићем разговарао је протођакон др Дамјан Божић, а са академиком Василијем Крестићем, историчарем, на тему Косова и Метохије, новинар Славица Лазић. У Сарпсборгу, на истоку Краљевине Норвешке, у мисионарској парохији Успења Пресвете Богородице први пут је, након скоро девет векова, међу православнима у том делу Норвешке литургијски прослављен Свети краљ Олав Норвешки, а Света Литургија је служена на норвешком, шведском, црквенословенском, српском и грчком језику, сазнајемо захваљујући колегама из Радија Слово љубве... Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, новим издањима књига и годишњицама, обавештавамо вас кроз натписе у одговарајућим рубрикама... Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  12. У Малом Светосавцу пронаћи ћете афирмативне приче и песме које су добар васпитач нашој деци где је на малом броју страна написано ипак довољно да улепша детињство малих Боготражитеља. Месец јун је за нашу литургијску заједницу био месец великога благодарења Богу за дарове Његове несебичне милости. Наш настојатељ, Високодостојни Архимандрит Стефан, кога је Свети Архијерејски Сабор на свом редовном заседању изабрао за Епископа ремезијанског – Викара Патријарха српског, примио је хиротонију архијерејске благодати у Светолазаревском храму – крипти Спомен-храма Светог Саве и на своја плећа преузео јарам Христов, да својој Цркви служи у чину Епископа и да се за све нас као Архијереј још усрдније моли. Редакција часописа жели Преосвештеном Епископу Стефану многолетно архипастирствовање Црквом Христовом: Аксиос+Достојан+Аксиос! Свима Вама, драги читатељи, желимо да живите на многе године, са Светосавцем у рукама и са Христом и Светим Савом у срцу! ХРИСТОС ПОСРЕДИ НАС – ЈЕСТЕ И БИЋЕ Редакција Светосавца Извор: Храм Светог Саве
  13. Пред Вама је нови двоброј мисионарског часописа Спомен-храма Светог Саве на Врачару. У овом броју имаћете прилике да прочитате текстове наших савремених црквених аутора који се труде-да нам на папиру уобличе и пренесу своје мисли о Тајни Цркве – тајни спасења свих и свега у Христу; да упознате неке од наших вредних Светосаваца који својим марљивим радом и залагањем дају значајан допринос ,,живом“ животу Цркве; ,,пропутујете“ кроз неке нове крајеве и светилишта; проширите своје знање на пољу књижевности и уметности; и, кроз хронику догађаја у нашем Храму, осетите и заједно са нама сачувате све најважније моменте које смо у историји провели под сводовима овог чудесног Светосавског Храма, чекајући Царство Божије да се зацари прво у нама, а потом у целом свету. У Малом Светосавцу пронаћи ћете афирмативне приче и песме које су добар васпитач нашој деци где је на малом броју страна написано ипак довољно да улепша детињство малих Боготражитеља. Месец јун је за нашу литургијску заједницу био месец великога благодарења Богу за дарове Његове несебичне милости. Наш настојатељ, Високодостојни Архимандрит Стефан, кога је Свети Архијерејски Сабор на свом редовном заседању изабрао за Епископа ремезијанског – Викара Патријарха српског, примио је хиротонију архијерејске благодати у Светолазаревском храму – крипти Спомен-храма Светог Саве и на своја плећа преузео јарам Христов, да својој Цркви служи у чину Епископа и да се за све нас као Архијереј још усрдније моли. Редакција часописа жели Преосвештеном Епископу Стефану многолетно архипастирствовање Црквом Христовом: Аксиос+Достојан+Аксиос! Свима Вама, драги читатељи, желимо да живите на многе године, са Светосавцем у рукама и са Христом и Светим Савом у срцу! ХРИСТОС ПОСРЕДИ НАС – ЈЕСТЕ И БИЋЕ Редакција Светосавца Извор: Храм Светог Саве View full Странице
  14. Њој је посвећено пет текстова. Први је из пера Светог Николаја Жичког, О правом Србину. Затим следи литерарни рад Маријане Николић насловљен Вечне речи монахиње Јефимије. У њему се препознаје изузетан таленат ученице Медицинске школе из Ужица за писану реч, као и веома редак дар за разумевање тема средњовековне историје. Професор др Драгољуб Даниловић је изнео историјску анализу значаја Светог кнеза Лазара и Светог деспота Стефана Лазаревића за очување немањићког државног наслеђа. Текст је актуелан јер проблематизује поимање тезе о „поразу“, посебно кроз приказ прилика након Косовског боја које сведоче о цветању, а не растакању, свих аспеката живота у тадашњој Србији. Текст протонамесника Александра Р. Јевтића је Воштаница на светломе гробу, својеврсан некролог тројици браће Милића са Косова. Близанци Срђан и Бобан су 1999. погинули на Косову за само десет дана, а најстаријем Срђану је убрзо препукло срце. Овим се јавности предочава цела потресна прича о тројици дивних младића, о којима је у књигама Моји соколови и Соколови поломљених крила посведочио њихов отац Драгољуб Милић. Текст професора др Новака Недића је посвећен лику и делу Салиха Селимовића. Намера текста је да читаоце упозна са овим храбрим човеком који без страха пише о свом српском пореклу, о српском идентитету простора и људи у Рашкој области, а никако називаном “Санџаку“ о чему је Салих веома аргументовано писао у књигама које се овде препоручују. У делу посвећеном богословљу, историји Цркве и култури, настављен је истраживачки рад мр Александре Малешевић посвећен овога пута Хришћанском циљу постојања и прихватљивости БМПО-е. Настављен је и у претходном броју започети текст јереја Слободана Јаковљевића о Конкордатској кризи у Епархији жичкој (1936-1938). Ђакон Александар Ђуричић је кроз светописамску литературу предочио читаоцима важност разумевања Христове пророчке, свештеничке и царске улоге у домостроју спасења. Темом литургијског преображаја човека бавио се дипл. теолог Драган Стојишин. Следи текст под ауторовим иницијалима, а насловљен Савременом човеку од Браће Карамазов. У њему се актуализују теме великог писца, а бисери вере којима је украсио своја дела се сада упитно постављају пред савременог човека обремењеног сопственим егзистенцијалним дилемама. Историчар уметности Јасмина Златковић је написала текст о Цркви Светог Николе у Рамаћи, где ширу јавност упознаје са драгоценостима ове лепотице сакралне уметности, која је скоро па непозната иако се налази у срцу Шумадије. Протонамесник Дејан Марковић је и овога пута на Страници православног хумора покушао и успео да измами од наших читалаца оно што представља све већу реткост у савременом свету – осмех. Рубрика Парохијске приче овога пута носи казивање насловљено Чини добро и добру се надај. У њему аутор јереј Богољуб Симеуновић износи лично искуство када је уз Божију помоћ остао у животу само захваљујући једном и једином присутном човеку у тренутку можданог удара. Претходни део приче говори о прихватању човека у наручје Цркве, иако су се према њему почели и најближи сродници одосити са одбацивањем. У Лирском благовеснику се налазе три песме Васка Попе, након којих следи текст др Драгана Хамовића под називом Тајна слова расута по пољу. У амбијенту поратног модернизма, Зоран Мишић оспорава надреалисте у разумевању Растка Петровића. Тема „Шта је то косовско опредељење“ (1961), како и гласи Мишићев текст, је веома актуелна и данас. Упечатљива је и упозоравајућа Мишићева реченица: „Ако се данас присећамо косовског опредељења, то је зато што смо, у својој превеликој журби да се приближимо европској култури, заборавили да и наша традиција чини део те културе. Отварајући се модерном свету, као да смо заборавили на себе.“ Лирски благовесник је обогаћен са четири песме Вере Илић, неуропсихијатра и песникиње из Краљева. У њима се назире дубина коју чисти стихови откривају, али ипак остављају само наслућеном док одјекују бићем посвећеног читаоца. Рубрика Веронаука садржи приказ о Основној школи „Сретен Лазаревић“ у Приликама код Ивањице, аутора вероучитеља Александра Пејовића. Следи текст вероучитеља Михајла Живковића о представи Свети Сава осам векова међу нама, а затим и текст вероучитељице Ане Црепуљаревић о промоцији Сликовног буквара Православља и ликовној радионици у Краљеву. Ови текстови сведоче о посвећености и труду који вероучитељи широм Епархије жичке улажу у рад са децом. Текстови које Жички благовесник обављују су само издвојени цветови тог великог букета пажљиво негованог цвећа Верске наставе у башти која се детињство зове. Летопис богослужења Епископа жичког је приредио протођакон Александар М. Грујовић, подсећајући читаоце на богослужбене активности нашег Епископа Господина Јустина. Сви текстови су праћени сликама и илустрацијама које улепшавају и визуелни доживљај који се уз текстове предлаже нашим читаоцима. Уредник часописа, протонамесник Александар Р. Јевтић Извор: Епархија жичка
  15. У сусрет празнику Видовдану изашао је нови број часописа Жички благовесник. На насловној страни је икона Свете новомученице Милице, испод које су чувене Његошеве речи: Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити. На задњој корици се налази божур. Тиме је и наговештена тема броја. Њој је посвећено пет текстова. Први је из пера Светог Николаја Жичког, О правом Србину. Затим следи литерарни рад Маријане Николић насловљен Вечне речи монахиње Јефимије. У њему се препознаје изузетан таленат ученице Медицинске школе из Ужица за писану реч, као и веома редак дар за разумевање тема средњовековне историје. Професор др Драгољуб Даниловић је изнео историјску анализу значаја Светог кнеза Лазара и Светог деспота Стефана Лазаревића за очување немањићког државног наслеђа. Текст је актуелан јер проблематизује поимање тезе о „поразу“, посебно кроз приказ прилика након Косовског боја које сведоче о цветању, а не растакању, свих аспеката живота у тадашњој Србији. Текст протонамесника Александра Р. Јевтића је Воштаница на светломе гробу, својеврсан некролог тројици браће Милића са Косова. Близанци Срђан и Бобан су 1999. погинули на Косову за само десет дана, а најстаријем Срђану је убрзо препукло срце. Овим се јавности предочава цела потресна прича о тројици дивних младића, о којима је у књигама Моји соколови и Соколови поломљених крила посведочио њихов отац Драгољуб Милић. Текст професора др Новака Недића је посвећен лику и делу Салиха Селимовића. Намера текста је да читаоце упозна са овим храбрим човеком који без страха пише о свом српском пореклу, о српском идентитету простора и људи у Рашкој области, а никако називаном “Санџаку“ о чему је Салих веома аргументовано писао у књигама које се овде препоручују. У делу посвећеном богословљу, историји Цркве и култури, настављен је истраживачки рад мр Александре Малешевић посвећен овога пута Хришћанском циљу постојања и прихватљивости БМПО-е. Настављен је и у претходном броју започети текст јереја Слободана Јаковљевића о Конкордатској кризи у Епархији жичкој (1936-1938). Ђакон Александар Ђуричић је кроз светописамску литературу предочио читаоцима важност разумевања Христове пророчке, свештеничке и царске улоге у домостроју спасења. Темом литургијског преображаја човека бавио се дипл. теолог Драган Стојишин. Следи текст под ауторовим иницијалима, а насловљен Савременом човеку од Браће Карамазов. У њему се актуализују теме великог писца, а бисери вере којима је украсио своја дела се сада упитно постављају пред савременог човека обремењеног сопственим егзистенцијалним дилемама. Историчар уметности Јасмина Златковић је написала текст о Цркви Светог Николе у Рамаћи, где ширу јавност упознаје са драгоценостима ове лепотице сакралне уметности, која је скоро па непозната иако се налази у срцу Шумадије. Протонамесник Дејан Марковић је и овога пута на Страници православног хумора покушао и успео да измами од наших читалаца оно што представља све већу реткост у савременом свету – осмех. Рубрика Парохијске приче овога пута носи казивање насловљено Чини добро и добру се надај. У њему аутор јереј Богољуб Симеуновић износи лично искуство када је уз Божију помоћ остао у животу само захваљујући једном и једином присутном човеку у тренутку можданог удара. Претходни део приче говори о прихватању човека у наручје Цркве, иако су се према њему почели и најближи сродници одосити са одбацивањем. У Лирском благовеснику се налазе три песме Васка Попе, након којих следи текст др Драгана Хамовића под називом Тајна слова расута по пољу. У амбијенту поратног модернизма, Зоран Мишић оспорава надреалисте у разумевању Растка Петровића. Тема „Шта је то косовско опредељење“ (1961), како и гласи Мишићев текст, је веома актуелна и данас. Упечатљива је и упозоравајућа Мишићева реченица: „Ако се данас присећамо косовског опредељења, то је зато што смо, у својој превеликој журби да се приближимо европској култури, заборавили да и наша традиција чини део те културе. Отварајући се модерном свету, као да смо заборавили на себе.“ Лирски благовесник је обогаћен са четири песме Вере Илић, неуропсихијатра и песникиње из Краљева. У њима се назире дубина коју чисти стихови откривају, али ипак остављају само наслућеном док одјекују бићем посвећеног читаоца. Рубрика Веронаука садржи приказ о Основној школи „Сретен Лазаревић“ у Приликама код Ивањице, аутора вероучитеља Александра Пејовића. Следи текст вероучитеља Михајла Живковића о представи Свети Сава осам векова међу нама, а затим и текст вероучитељице Ане Црепуљаревић о промоцији Сликовног буквара Православља и ликовној радионици у Краљеву. Ови текстови сведоче о посвећености и труду који вероучитељи широм Епархије жичке улажу у рад са децом. Текстови које Жички благовесник обављују су само издвојени цветови тог великог букета пажљиво негованог цвећа Верске наставе у башти која се детињство зове. Летопис богослужења Епископа жичког је приредио протођакон Александар М. Грујовић, подсећајући читаоце на богослужбене активности нашег Епископа Господина Јустина. Сви текстови су праћени сликама и илустрацијама које улепшавају и визуелни доживљај који се уз текстове предлаже нашим читаоцима. Уредник часописа, протонамесник Александар Р. Јевтић Извор: Епархија жичка View full Странице
  16. Ово, прво издање оваквог типа у Србији, изашло је поводом обележавања Стогодишњице страдања свете царске породице Романових. Књигу је са руског превео и приредио Ранко Гојковић. Књига садржи размишљања о императору Николају II, ретке биографске податке о његовом животу, беседе и проповеди светитеља – савременика цара Николаја, текстове савремених научника, историчара и теолога који се баве темом мученичке кончине императора и његове породице, као и породични фотоалбум цара Николаја, царице Александре и њихове деце. Из поговора протојереја Александра Шаргунова: „Ако буде Цара, биће и Русије – ако не буде Цара, неће бити ни Русије“ – тако је говорио преподобни Анатолиј Оптински, и тако су тада многи говорили. И, ево, нестало је Цара – је ли нестала Русија? Не, Русија постоји. И над целим 20. Веком и даље пламте те речи нашег светог Цара: „Око мене су издаја, кукавичлук и превара“. После првог светског рата, а такође и после Другог, људи су се у већини надали да ће та страшна појава заувек нестати из људске историје. Иако удобна и наивна, вера многих у долазак праволинијског прогреса заувек се распршила као илузија. Револуција 1917.године у Русији и њене конвулзије: грађански рат, глад, концентрациони логори, немилосрдно уништење милиона људи; а на Западу ни са чим упоредив кошмар нацистичке Немачке, када су велики културни народи устукнули пред невиђеним колективним безумљем, говоре сами за себе. Мир који ће бити достигнут – што даље, то постаје све очигледније – само је предах, достизање равнотеже страха. Узајамне претње, атомска или хемијска смрт, надвијају се, с времена на време, над свима. И сећамо се речи из Светог Писма: Јер када буду говорили мир је и сигурност, тада ће на њих изненада наићи погибија... и неће је избећи. Најчешће о хришћанству говоре, желећи да уздигну или понизе са чисто земаљске тачке гледишта, на следећи начин: да ли оно садејствује спољашњем процвату живота, или обрнуто, води ка деградацији. Да би се спознала истинска људска историја у њеној целини, у њеној пуноћи, или барем у неком историјском периоду, треба бити Бог – Који јесте и Који беше и Који долази. Или треба бити Божанствем – онај ко по Христовом дару, као свети Цар-страстотерпац Николај, зна куда идемо. “ Књигу можете набавити путем маила на office@bernar.org и agencijabernar@gmail.com и путем телефона на 011/23 -91-519 и 064/7034-904. Извор: Православие.ру
  17. Из штампе је, у саиздаваштву издавачке куће БЕРНАР, Друштва цара Николаја и Ризнице духовног блага из Бања Луке, изашла књига СВЕТИ ЦАР. Књига је посвећена животу и делу последњег руског цара, Николаја II Романова. Ово, прво издање оваквог типа у Србији, изашло је поводом обележавања Стогодишњице страдања свете царске породице Романових. Књигу је са руског превео и приредио Ранко Гојковић. Књига садржи размишљања о императору Николају II, ретке биографске податке о његовом животу, беседе и проповеди светитеља – савременика цара Николаја, текстове савремених научника, историчара и теолога који се баве темом мученичке кончине императора и његове породице, као и породични фотоалбум цара Николаја, царице Александре и њихове деце. Из поговора протојереја Александра Шаргунова: „Ако буде Цара, биће и Русије – ако не буде Цара, неће бити ни Русије“ – тако је говорио преподобни Анатолиј Оптински, и тако су тада многи говорили. И, ево, нестало је Цара – је ли нестала Русија? Не, Русија постоји. И над целим 20. Веком и даље пламте те речи нашег светог Цара: „Око мене су издаја, кукавичлук и превара“. После првог светског рата, а такође и после Другог, људи су се у већини надали да ће та страшна појава заувек нестати из људске историје. Иако удобна и наивна, вера многих у долазак праволинијског прогреса заувек се распршила као илузија. Револуција 1917.године у Русији и њене конвулзије: грађански рат, глад, концентрациони логори, немилосрдно уништење милиона људи; а на Западу ни са чим упоредив кошмар нацистичке Немачке, када су велики културни народи устукнули пред невиђеним колективним безумљем, говоре сами за себе. Мир који ће бити достигнут – што даље, то постаје све очигледније – само је предах, достизање равнотеже страха. Узајамне претње, атомска или хемијска смрт, надвијају се, с времена на време, над свима. И сећамо се речи из Светог Писма: Јер када буду говорили мир је и сигурност, тада ће на њих изненада наићи погибија... и неће је избећи. Најчешће о хришћанству говоре, желећи да уздигну или понизе са чисто земаљске тачке гледишта, на следећи начин: да ли оно садејствује спољашњем процвату живота, или обрнуто, води ка деградацији. Да би се спознала истинска људска историја у њеној целини, у њеној пуноћи, или барем у неком историјском периоду, треба бити Бог – Који јесте и Који беше и Који долази. Или треба бити Божанствем – онај ко по Христовом дару, као свети Цар-страстотерпац Николај, зна куда идемо. “ Књигу можете набавити путем маила на office@bernar.org и agencijabernar@gmail.com и путем телефона на 011/23 -91-519 и 064/7034-904. Извор: Православие.ру View full Странице
  18. Тим речима је Свети апостол Лука отпочео своју јеванђелску повест и ударио темељ свега што би се могло назвати хришћанском или црквеном историјом. Суштина ових речи се огледа у делу једног потоњег историчара Цркве, чувеног Јевсевија Памфила, који је, желећи да попут Луке пише црквену историју, схватио да то не може чинити по старим правилима, тј. нити Ab Urbe Condita, нити олимпијадама, нити сотвореніемъ міра, нити листама краљева и царева. Историја Цркве је, наиме, таква да, као икона Будућег, обухвата све историје – сваког града, државе, племена и народа. Јевсевије је, стога, у свом Хроникону упоредо поређао хронографске табеле различтих народа и крајева, препознавши да је њихово кључно одређење време за сотворити Господеви, тј. време Цркве. Многи су и пре Јевсевија покушали да универзално прерачунају и ускладе године, и то великани попут Ефора, Полибија, Диодора и Овидија, али ниједан од њих није успео у свом труду, јер је историја и после њих остајала парцијална и смислена само из перспективе једног краја земље и једног делића времена. Историја Цркве се није могла друкчије записивати до хронологијом која не сведочи поделе – царство које се по себи раздели и које не може опстати – већ Божју делатност сабирања многих у времену, испуњење библијског ишчекивања – да је дошло Царство Божје. Касније ће Блажени Јероним превести на латински и употпунити Јевсевијево дело (Χρονικον–Temporum liber), што ће у даљој историји, доприносом Дионисија Малог, довести до појаве потпуно новог начина рачунања времена, који ће у осамнаестом веку усвојити и православни народи: периоду од Аврама до Христа (Мт 1, 17) следује Лѣто Господне илити Anno Domini. Поштовани читаоци, пред Вама је нови број часописа за историју Епархије браничевске, у коме представљамо повест наше помесне Цркве, која пребива у Пожаревцу и браничевској регији од апостолских времена до данас. Осмелили смо се, дакле, да попут Светог апостола Луке изложимо казивање о догађајима који су се међу нама збили, верујући је да је живот једне, свете, саборне и апостолске Цркве, окупљене око једног епископа, у једној Евхаристији – баш као што су и Писмом осведочени, спасоносни догађаји о којима Лука говори – икона онога Будућег, икона спасења које се тек има збити, али које се већ сада, кроз Цркву збива. У броју који је пред Вама, имаћете прилику да се сусретнете са Хрониконом Епархије за 2017, репортажом о екуменској активности браничевских хришћана, бригом Епархије за унапређење виноградарске културе, вестима са поља Православног катихизиса у оквиру државног образовања, занимљивим историјским сведочанствима везаним за овдашњу Цркву, од којих су посебно занимљива она везана за нова археолошка открића у старом Виминацијуму, а пре свега за откриће које указује да је у Виминацијуму пронађена за сада најастарија икона Христа на овим просторима. ђакон Томислав Пауновић Погледајте целокупан садржај овог броја.
  19. Будући да су многи покушали изложити казивање о догађајима који су се догодили међу нама, као што нам предадоше они који су од почетка били очевидци и слуге Логоса, намислих и ја, испитавши тачно све од почетка, по реду писати теби, племенити Теофиле… Тим речима је Свети апостол Лука отпочео своју јеванђелску повест и ударио темељ свега што би се могло назвати хришћанском или црквеном историјом. Суштина ових речи се огледа у делу једног потоњег историчара Цркве, чувеног Јевсевија Памфила, који је, желећи да попут Луке пише црквену историју, схватио да то не може чинити по старим правилима, тј. нити Ab Urbe Condita, нити олимпијадама, нити сотвореніемъ міра, нити листама краљева и царева. Историја Цркве је, наиме, таква да, као икона Будућег, обухвата све историје – сваког града, државе, племена и народа. Јевсевије је, стога, у свом Хроникону упоредо поређао хронографске табеле различтих народа и крајева, препознавши да је њихово кључно одређење време за сотворити Господеви, тј. време Цркве. Многи су и пре Јевсевија покушали да универзално прерачунају и ускладе године, и то великани попут Ефора, Полибија, Диодора и Овидија, али ниједан од њих није успео у свом труду, јер је историја и после њих остајала парцијална и смислена само из перспективе једног краја земље и једног делића времена. Историја Цркве се није могла друкчије записивати до хронологијом која не сведочи поделе – царство које се по себи раздели и које не може опстати – већ Божју делатност сабирања многих у времену, испуњење библијског ишчекивања – да је дошло Царство Божје. Касније ће Блажени Јероним превести на латински и употпунити Јевсевијево дело (Χρονικον–Temporum liber), што ће у даљој историји, доприносом Дионисија Малог, довести до појаве потпуно новог начина рачунања времена, који ће у осамнаестом веку усвојити и православни народи: периоду од Аврама до Христа (Мт 1, 17) следује Лѣто Господне илити Anno Domini. Поштовани читаоци, пред Вама је нови број часописа за историју Епархије браничевске, у коме представљамо повест наше помесне Цркве, која пребива у Пожаревцу и браничевској регији од апостолских времена до данас. Осмелили смо се, дакле, да попут Светог апостола Луке изложимо казивање о догађајима који су се међу нама збили, верујући је да је живот једне, свете, саборне и апостолске Цркве, окупљене око једног епископа, у једној Евхаристији – баш као што су и Писмом осведочени, спасоносни догађаји о којима Лука говори – икона онога Будућег, икона спасења које се тек има збити, али које се већ сада, кроз Цркву збива. У броју који је пред Вама, имаћете прилику да се сусретнете са Хрониконом Епархије за 2017, репортажом о екуменској активности браничевских хришћана, бригом Епархије за унапређење виноградарске културе, вестима са поља Православног катихизиса у оквиру државног образовања, занимљивим историјским сведочанствима везаним за овдашњу Цркву, од којих су посебно занимљива она везана за нова археолошка открића у старом Виминацијуму, а пре свега за откриће које указује да је у Виминацијуму пронађена за сада најастарија икона Христа на овим просторима. ђакон Томислав Пауновић Погледајте целокупан садржај овог броја. View full Странице
  20. Погледајте садржај часописа у ПДФ формату Погледајте садржај часописа у ПДФ формату View full Странице
  21. На препознатљивој колор насловници „Дабра“ је фотографија Спомен костурнице Светог Георгија у Вардишту након недавно завршених радова на обнови овог задужбинарског здања из 1932. године, подигнутог у помен на 440 српских јунака из Првог светског рата. На колор страницама је серија фотографија са посета митрополита Хризостома Косову и Метохији и манастиру Хиландару на Светој Гори, као и са архијерејске Литургије и Богојављенског пливања за Часни крст у Вишеграду. Уз Божићну поруку Митрополита Хризостома је и шира информација са божићно-новогодишњег пријема у седишту Митрополије у Сарајеву, као и подсетник на канонске посете и служења митрополита Хризостома од септембра 2017. до јануара 2018. године. Од бројних духовних тема издвајамо текстове о богатству, имовини, избору, о клетви и критиковању, родитељској љубомори, о лечењу код врачара, као и текст о Хаџи Стаки Скендеровој, која је основала прву женску српску школу у Сарајеву. Ту је и запис са поклоничког путовања групе верника из Источног Сарајева и Пала у Свету Земљу, као и текст под насловом „Оживљавање Старог Брода“, а на дечјој страни објављене су кратке приче и песме монаха, свештеника и ђака-основаца. У новом броју „Дабра“ је и песничка страна, као и родољубиви текстови - „Прича о најмлађем каплару на свету“, „Природна оданост према отаџбини“ и „Српска војска на Солунском фронту“.Ту су и прикази најновијих књига у издању ИК „Дабар“ и ССД „Соко“: Приче из небеске скривнице Невенке Пјевач, Васкрсла пјесма Здравска Кнежића и Синаксари и бесједе. У прилогу „Дабар информатор“ објављене су бројне информације везане за духовни живот Митрополије дабробосанске, које се у опширнијем издању могу прочитати и на званичној интернет страници Митрополије дабробосанске Дабар-инфо, www.mitropоlijadabrobosanska.org. Овај број часописа „Дабар“ штампан је на 104 странице и по обиму и квалитету текстова може се сврстати у својеврсан духовни зборник. Извор: Српска Православна Црква
  22. Из штампе је изашао 52. број часописа „Дабар“, гласила Митрополије дабробосанске, у издању истоимене издавачке куће са седиштем у манастиру Светог оца Николаја у Добрунској Ријеци код Вишеграда. На препознатљивој колор насловници „Дабра“ је фотографија Спомен костурнице Светог Георгија у Вардишту након недавно завршених радова на обнови овог задужбинарског здања из 1932. године, подигнутог у помен на 440 српских јунака из Првог светског рата. На колор страницама је серија фотографија са посета митрополита Хризостома Косову и Метохији и манастиру Хиландару на Светој Гори, као и са архијерејске Литургије и Богојављенског пливања за Часни крст у Вишеграду. Уз Божићну поруку Митрополита Хризостома је и шира информација са божићно-новогодишњег пријема у седишту Митрополије у Сарајеву, као и подсетник на канонске посете и служења митрополита Хризостома од септембра 2017. до јануара 2018. године. Од бројних духовних тема издвајамо текстове о богатству, имовини, избору, о клетви и критиковању, родитељској љубомори, о лечењу код врачара, као и текст о Хаџи Стаки Скендеровој, која је основала прву женску српску школу у Сарајеву. Ту је и запис са поклоничког путовања групе верника из Источног Сарајева и Пала у Свету Земљу, као и текст под насловом „Оживљавање Старог Брода“, а на дечјој страни објављене су кратке приче и песме монаха, свештеника и ђака-основаца. У новом броју „Дабра“ је и песничка страна, као и родољубиви текстови - „Прича о најмлађем каплару на свету“, „Природна оданост према отаџбини“ и „Српска војска на Солунском фронту“.Ту су и прикази најновијих књига у издању ИК „Дабар“ и ССД „Соко“: Приче из небеске скривнице Невенке Пјевач, Васкрсла пјесма Здравска Кнежића и Синаксари и бесједе. У прилогу „Дабар информатор“ објављене су бројне информације везане за духовни живот Митрополије дабробосанске, које се у опширнијем издању могу прочитати и на званичној интернет страници Митрополије дабробосанске Дабар-инфо, www.mitropоlijadabrobosanska.org. Овај број часописа „Дабар“ штампан је на 104 странице и по обиму и квалитету текстова може се сврстати у својеврсан духовни зборник. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  23. Божић је породични празник и неколика текста у новом броју говоре о породици и породичним односима. Ђакон Никола Јанакос у катихетском огледу поставља питање „како разговарати са децом?“, игуман Нектарије Морозов говори о односима родитеља и дјеце „Љутња на родитеље – ко сноси кривицу?“, питајући се зашто је данас толико много старих родитеља усамљено? Епископ бруклински Николај пише о улози жене у Православној цркви. Примјер православној жени свакако је Пресвета Богородица. Сазнаћете нешто о њеној чудотворној Клисијарској икони Мајке Божије. Монахиња Корнелија Рис свједочи о једном чуду Свете Ксеније Петроградске у Окланду „Знаш где да идеш!“. Ту је и житије светитеља који се празнује у предбожићним данима, „Мученичка смрт Светог Игњатија Богоносца“. Ђакон Павле Љешковић бави се темом црквене умјетности, конкретно поезијом Св. Романа Мелода. У рубрици поезија заступљени су стихови Батрића Бабовића. У рубрици историја Нико Јовићевић пише о попу Ђоку Пејовићу, командиру са Грахова и дипломати. Из репортаже ђакона Влада Јарамаза сазнаћете како је изгледала посјета митрополита Амфилохија Епархији буеносајреској и централно-јужноамеричкој. Ове године широм свијета одржане су прве прославе светог Мардарија Ускоковића, како каже теолог Александар Вујовић у тексту „За Цркву Христову и за светитеље Божије не постоје границе“. Једна таква прослава описана је у репортажи „Прослава Светог Мардарија Љешанско-либертивилског у Петрограду“. Његово Блаженство архиепископ охридски и митрополит скопски г. Јован говорио је за Радио Светигору о недавним покушајима Македонске расколничке цркве да се стави под скут Бугарске патријаршије, што је часопис Светигора пренио у овом броју „Мајка Црква једино Српска православна црква“. У новом броју дат је приказ књиге „Црквени живот у Црној Гори у 18. и 19. вијеку“ протојереја Слободана Бобана Јокића. У божићном помену под називом „Свједок безгробне војске“ налази се име новопочившег Владимира Никлановића. Др Драгица Бојовић у рубрици медицина подсјећа на корисне састојке цвекле. На самом крају су хронике из свијета, помјесних цркава, отачаствене цркве и Митрополије црногорско-приморске, у оквиру којих је издвојен кратак животопис новог светитеља Православне цркве, старца Јакова Цаликиса. Чаробно божићно, а суштаствено истинско доимање свијета, Светигора допуњује другим дијелом апологетског текста Милана Церовине „Твоје је Слово све из ничега створило“, о дарвинистичком (случајном) еволуционизму као теорији, али не и научној истини. Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Create New...