Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'шест'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 18 results

  1. Дана 5/18. децембра 2018. године, навршава се шест година од упокојења блаженопочившег Епископа жичког Хризостома (Столића). Повезано: Протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић: Литургијско издаваштво Епископа Хризостома (Столића) Епископ Хризостом (Столић) је рођен 1939. године у Руми, где је завршио основну и средњу школу. По завршетку средње школе одлази у манастир Дечане, где је замонашен и рукоположен у чин јерођакона и јеромонаха од стране тадашњег епископа рашко-призренског Павла. Године 1966. одлази у Америку, где је на Богословској академији Свете Тројице у Џорданвилу дипломирао из литургијског богословља. По завршеним студијама служио је као парох у српским храмовима у Чикагу и околини. Испуњавајући свој монашки завет, одлази у Свету Гору - у манастир Хиландар. У овом манастиру провео је двадесет година. Ту је произведен у чин архимандрита од стране цариградског патријарха Димитрија. Као запажен монах био је први епистат (протос) Свете Горе у два наврата. У манастиру Хиландару је вршио дужност библиотекара. На том послушању он се стално духовно развијао, узрастајући и у молитвеном подвигу и интелектуално. Плод његовог рада у библиотеци јесте књига Светачник, у два тома, коју је написао и објавио на српском језику, а приредио је и Литургију светог апостола Јакова у преводу на српски језик. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању од 14. до 24. маја 1988. године у Београду, изабрао је архимандрита Хризостома за епископа западноамеричког. Епископ Хризостом је управљао овом епархијом до 1992. године, до избора за епископа банатског. У овој епархији, поред обнове епископског двора, више храмова и црквених здања, у непосредној близини Вршца подигао је и манастир Средиште. Такође, развио је велику издавачку делатност. Године 2003. изабран је за епископа жичког. Устоличење у трон епископа жичких у манастиру Жичи извршио је патријарх српски Павле. Као епископ жички, блаженопочивши владика Хризостом је, уз свеукупну архипастирску службу, покренуо снажну градитељску, а поврх свега издавачку делатност. Епархија је добила нови Епархијски центар у Краљеву како администрација и друге делатности не би ометале монашки живот у Жичи. Обновио је запустеле манастире и осветио многе нове цркве, све у славу Божју и на духовну корист благочестивог народа ове Богом спасаване Епархије, у којој су столовали такви архијереји као Јефрем (Бојовић), свети Владика Николај, Герман (потоњи патријарх), Василије (Костић) и Стефан (Боца). У овој Епархији владика Хризостом је обновио предратни часопис Жички благовесник и покренуо издаваштво, објављујући издања литургијске, богословске и историјске садржине. Дуго година био је уредник календара Црква, гласила Светог Архијерејског Синода. Био је члан Комисије Светог Архијерејског Синода за припрему издања Служебника, Србљака и других богослужбених књига. Као приређивач објавио је на српском језику Свето Јеванђеље, Апостол, Архијерејски чиновник, као и дванаест томова Минеја. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  2. Благословени лепим временом у празничном дану који прославља Рођење Пресвете Богородице, свештенство, монаштво и верници из гружанског краја и других крајева, испунили су порту и простор око храма у радосном ишчекивању доласка Архијерêја. Око постављене беле стазе којом су Епископи требали да прођу стајао је велики број деце у шареним народним ношњама. Монаштво, свештенство, верни народ. Сви на једном месту и истим поводом, како и доликује овом литургијском дану и слављу. У договорено време путем који води у манастир наиђоше кочије са упрегнутим расним коњима. Са кочија сиђоше Епископ жички Господин Јустин, Епископ милешевски Господин Атанасије и Епископ рашко-призренски Теодосије. Литијом и уз песме посвећене Богородици бројно сабрање је кренуло ка манастиру и месту где је на бини припремљено место за служење Свете Литургије. Началствовао је Епископ жички Јустин, уз саслужење браће Архијереја, свештенства и свештеномонаштва. Хорови за певницом, уз пратњу свих сабраних на ово свето славље, учинили су да гружанска долина око манастира забруји литургијском песмом. Након прочитаног јеванђељског одељка, празничним словом се обратио Епископ Теодосије. Подсетио је на радост коју овај празник носи кроз векове. Почевши од бездетних Јоакима и Ане, Богородица је целом роду људском донела радост, јер је родила Избавитеља света. Она је дар људском роду од Бога, да бисмо кроз њен пример, угледање на њен врлински живот и ми били руковођени ка Сину њеном и Богу нашем. Ми свакодневно у Цркви њој за то узвраћамо, мада то није довољно да би јој за све захвалили. Она нас води са свима светима ка Царству Божијем. И у овом времену, које није нимало лако за хришћане широм света, она и даље остаје са нама. Ми благодаримо кроз ову Литургију Богу и Богородици као нашој Путеводитељици, којој је наш род српски и предат на заступништво. Многе задужбине у нашем народу су посвећене Богородици. Манастири Студеница, Хиландар, Грачаница, Богородица Љевишка и многи други. Свети Симеон Мироточиви је наш народ предао заступништву Пресвете, па стога ми непрестано и говоримо и певамо Богородици као почетку нашег спасење: Поменувши пресвету, пречисту, преблагословену славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свима светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо. Амин. У наставку Литургије причестио се велики број верника. Уз појање тропара и кондака празника освећено је жито и пререзан славски колач у част Пресвете Богородице. За несебичан труд и помоћ Манастиру Каменцу, Орденом Светог краља Милутина Српске Православне Цркве одликован је градоначелник Кнића г. Мирослав Николић. Епископске грамате и захвалнице Епископа жичког су на предлог игуманије мати Марине са сетринством додељене заслужнима. Присуствовали су и амбасадор Индије Субрата Батачарџи са супругом, представници Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама, генерал Жељко Кузмановић, припадници Војске, Полиције и других јавних служби. Радост празника је настављена уз богат културно-уметнички програм. На почетку програма, ведрим небом изнад манастира летели су хеликоптери и мигови Војске Србије. Акробатским извођењем поздравили су присутне испред манастира, уз узвраћене осмехе и радосно поздрављање. Садржајном беседом о Манастиру Каменац и његовом значају за гружански крај присутнима се обратио градоначелник Кнића г. Мирослав Николић. Представник ветерана руске војске је својим говором све подсетио на трајање и снагу руско-српских братских односа, као и на заједничко православно предање која нас повезује и кроз овај празник. Многа културно-уметничка друштва, хорови, глумци, учинили су да овај програм остане у незаборавном сећању свима. Песмом и речима оживљени су векови, од времена Деспота Стефана па до данас. Посвећени труд око припреме програма је био више него очигледан, а на радост и духовно-културно богаћење свих. Љубазни и вредни домаћини су се потрудили да све присутне угосте за трпезом љубави. Игуманија мати Марина је уз пригодне речи поздрава тројици Епископа поклонила дарове као знак захвалности што су овај дан почаствовали својим присуством и богослужењем. Дан је наставио да се са целокупном твари радује празнику. Чили и весели људи непрестано су притицали Светом манастиру на поклоњење. Славље је уз звуке бираних дивних песама наставило да траје, подсећајући на слике о којима нам певају епске песме које поју, а често су и појане око наших средњовековних манастира. Протонамесник Александар Р. Јевтић Извор: Епархија жичка
  3. Обасјан зрацима сунца и загрљен зеленилом оближњих шума, дочекао је Манастир Каменац прославу шест векова свог постојања. Подигнут од стране Деспота Стефана Лазаревића овај средњовековни бисер Груже чврсто, како и доликује имену које носи, подносио је заједно са народом све историјске невоље. Ову прославу, када слави и своју храмовну славу, дочекао је украшен љубављу и трудом којим га чувају сестринство манастира и верни народ који му долази у посете. На сваком кораку у манастирском комплексу види се доказ те посвећености. Благословени лепим временом у празничном дану који прославља Рођење Пресвете Богородице, свештенство, монаштво и верници из гружанског краја и других крајева, испунили су порту и простор око храма у радосном ишчекивању доласка Архијерêја. Око постављене беле стазе којом су Епископи требали да прођу стајао је велики број деце у шареним народним ношњама. Монаштво, свештенство, верни народ. Сви на једном месту и истим поводом, како и доликује овом литургијском дану и слављу. У договорено време путем који води у манастир наиђоше кочије са упрегнутим расним коњима. Са кочија сиђоше Епископ жички Господин Јустин, Епископ милешевски Господин Атанасије и Епископ рашко-призренски Теодосије. Литијом и уз песме посвећене Богородици бројно сабрање је кренуло ка манастиру и месту где је на бини припремљено место за служење Свете Литургије. Началствовао је Епископ жички Јустин, уз саслужење браће Архијереја, свештенства и свештеномонаштва. Хорови за певницом, уз пратњу свих сабраних на ово свето славље, учинили су да гружанска долина око манастира забруји литургијском песмом. Након прочитаног јеванђељског одељка, празничним словом се обратио Епископ Теодосије. Подсетио је на радост коју овај празник носи кроз векове. Почевши од бездетних Јоакима и Ане, Богородица је целом роду људском донела радост, јер је родила Избавитеља света. Она је дар људском роду од Бога, да бисмо кроз њен пример, угледање на њен врлински живот и ми били руковођени ка Сину њеном и Богу нашем. Ми свакодневно у Цркви њој за то узвраћамо, мада то није довољно да би јој за све захвалили. Она нас води са свима светима ка Царству Божијем. И у овом времену, које није нимало лако за хришћане широм света, она и даље остаје са нама. Ми благодаримо кроз ову Литургију Богу и Богородици као нашој Путеводитељици, којој је наш род српски и предат на заступништво. Многе задужбине у нашем народу су посвећене Богородици. Манастири Студеница, Хиландар, Грачаница, Богородица Љевишка и многи други. Свети Симеон Мироточиви је наш народ предао заступништву Пресвете, па стога ми непрестано и говоримо и певамо Богородици као почетку нашег спасење: Поменувши пресвету, пречисту, преблагословену славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свима светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо. Амин. У наставку Литургије причестио се велики број верника. Уз појање тропара и кондака празника освећено је жито и пререзан славски колач у част Пресвете Богородице. За несебичан труд и помоћ Манастиру Каменцу, Орденом Светог краља Милутина Српске Православне Цркве одликован је градоначелник Кнића г. Мирослав Николић. Епископске грамате и захвалнице Епископа жичког су на предлог игуманије мати Марине са сетринством додељене заслужнима. Присуствовали су и амбасадор Индије Субрата Батачарџи са супругом, представници Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама, генерал Жељко Кузмановић, припадници Војске, Полиције и других јавних служби. Радост празника је настављена уз богат културно-уметнички програм. На почетку програма, ведрим небом изнад манастира летели су хеликоптери и мигови Војске Србије. Акробатским извођењем поздравили су присутне испред манастира, уз узвраћене осмехе и радосно поздрављање. Садржајном беседом о Манастиру Каменац и његовом значају за гружански крај присутнима се обратио градоначелник Кнића г. Мирослав Николић. Представник ветерана руске војске је својим говором све подсетио на трајање и снагу руско-српских братских односа, као и на заједничко православно предање која нас повезује и кроз овај празник. Многа културно-уметничка друштва, хорови, глумци, учинили су да овај програм остане у незаборавном сећању свима. Песмом и речима оживљени су векови, од времена Деспота Стефана па до данас. Посвећени труд око припреме програма је био више него очигледан, а на радост и духовно-културно богаћење свих. Љубазни и вредни домаћини су се потрудили да све присутне угосте за трпезом љубави. Игуманија мати Марина је уз пригодне речи поздрава тројици Епископа поклонила дарове као знак захвалности што су овај дан почаствовали својим присуством и богослужењем. Дан је наставио да се са целокупном твари радује празнику. Чили и весели људи непрестано су притицали Светом манастиру на поклоњење. Славље је уз звуке бираних дивних песама наставило да траје, подсећајући на слике о којима нам певају епске песме које поју, а често су и појане око наших средњовековних манастира. Протонамесник Александар Р. Јевтић Извор: Епархија жичка View full Странице
  4. По предању, тада настаје и Манастир Каменац у селу Честин у прелепој и од Бога природним лепотама благословеној Гружи. Као задужбина приписује се дивном Деспоту Стефану. Он је у својој личности можда најбоље у целој српској историји пројавио парадокс где пораз не значи уништење, већ нови блистави почетак. Сила Васкрсења овде је засијала показујући да нас Бог као народ није заборавио. По једној усменој повести, од преосталог камена који је ношен за изградњу Манастира Каленића по идеји Деспота Стефана настаде Манастир Каменац. Својим именом сведочи кроз векове истину о чврстини и неуништивости вере која је попут камена, јер је заснована на Крајеугаоном камену Христу. Врата пакла која су се у лику османлијског зулума надвила над средњовековном Србијом нису успела да надјачају ову задужбину вере у народу. Векови су пролазили али је сваки удар проналазио искру у камену. Ватра која је грејала срца верних никада није престајала да краси овај манастир, макар је и насилно палили безбожници. Уосталом, спаљене мошти Светог Саве су архетип бивствовања свих наших светиња. И поново слика Васкрсења. Нашем народу је легенда о птици Фениксу јаснија него другима, јер смо толико пута сами били живи пример поруке коју ова легенда носи. Наш пут је пут Богочовека. Лета Господњег 2018. Манастир Каменац слави шест векова постојања. Заједно са њим и оближња школа слави 200 година постојања. Када су се ослобађали окова ропства физичког, наши преци су пожелели да се и духовно ослободе. У истинској слободи они Цркву и школу нису раздвајали. Светост и просвета су ишле руку под руку. Знамо да је и данас тако. Прослава 600 година Манастира Каменца нас снажно подсећа да се кандило вере у српском народу није угасило, а да смо ми дужни пред прецима и потомцима да пламен побожности даље носимо ка Долазећем Христу коме у сусрет ходимо. Извор: Епархија жичка
  5. Подаци до којих су дошли историчари указују да је након Косовске битке 1389. уследио период у коме су цркве и манастири били истинска лечилишта за напаћени и мукама обремењени народ. Молитвена традиција исихазма, започета још у време Светог кнеза Лазара који је дао прибежиште многим монасима исихастама са разних крајева, успела је да народу приближи хлеб насушни пројављен у литургијском Хлебу Живота који је сам Христос Господ. Молитва је постала начин живота који је објашњавао оно што се у народној песми формулисало као “Земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека“. По предању, тада настаје и Манастир Каменац у селу Честин у прелепој и од Бога природним лепотама благословеној Гружи. Као задужбина приписује се дивном Деспоту Стефану. Он је у својој личности можда најбоље у целој српској историји пројавио парадокс где пораз не значи уништење, већ нови блистави почетак. Сила Васкрсења овде је засијала показујући да нас Бог као народ није заборавио. По једној усменој повести, од преосталог камена који је ношен за изградњу Манастира Каленића по идеји Деспота Стефана настаде Манастир Каменац. Својим именом сведочи кроз векове истину о чврстини и неуништивости вере која је попут камена, јер је заснована на Крајеугаоном камену Христу. Врата пакла која су се у лику османлијског зулума надвила над средњовековном Србијом нису успела да надјачају ову задужбину вере у народу. Векови су пролазили али је сваки удар проналазио искру у камену. Ватра која је грејала срца верних никада није престајала да краси овај манастир, макар је и насилно палили безбожници. Уосталом, спаљене мошти Светог Саве су архетип бивствовања свих наших светиња. И поново слика Васкрсења. Нашем народу је легенда о птици Фениксу јаснија него другима, јер смо толико пута сами били живи пример поруке коју ова легенда носи. Наш пут је пут Богочовека. Лета Господњег 2018. Манастир Каменац слави шест векова постојања. Заједно са њим и оближња школа слави 200 година постојања. Када су се ослобађали окова ропства физичког, наши преци су пожелели да се и духовно ослободе. У истинској слободи они Цркву и школу нису раздвајали. Светост и просвета су ишле руку под руку. Знамо да је и данас тако. Прослава 600 година Манастира Каменца нас снажно подсећа да се кандило вере у српском народу није угасило, а да смо ми дужни пред прецима и потомцима да пламен побожности даље носимо ка Долазећем Христу коме у сусрет ходимо. Извор: Епархија жичка View full Странице
  6. ризница богословља

    НАЈАВА: Прослава шест векова манастира Каменца

  7. Поводом јубилеја 600 година од изградње манастира Манасије, Редакција за културу и уметност Културно-уметничког програма приказује емисију посвећену овом величанственом споменику и последњој владарској задужбини средњовековне Србије. Манастир је подигао деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара и кнегиње Милице који данас почива у својој задужбини. Емисија под називом "Шест векова Манасије" део је серијала "Моравска Србија", посвећеног владавини Лазаревића и Бранковића у периоду од 1371. до 1459. године. Зашто је Манасија јединствена међу српским средњовековним манастирима, колико је дуго трајала градња импозантног утврђења са храмом, одакле је довлачен камен и други материјал за зидање утврђеног манастира, зашто је црква Свете Тројице бисер средњовековне архитектуре, ко су били мајстори фрескосликари, где је радила чувена Ресавска школа и ко је заиста био деспот Стефан Лазаревић? Ово су само нека питања на која ће у емисији одговоре дати стручњаци: мр Гордана Симић, др Даница Поповић, проф. др Зоран Ранковић, др Бранислав Цветковић, др Татјана Стародубцев, проф. др Ирена Шпадијер, др Владан Тријић, мр Марко Алексић, Смиљана Додић и Вук Обрадовић.Улогу наратора-професора тумачи драмски уметник Милан Цаци Михаиловић. У емисији су статирали: студенти и предстваници витешких група из Крушевца, Сталаћа, Смедерева и Београда. Главни и одговорни уредник КУП: Небојша Брадић Уредник и сценариста: Светлана Илић Извршни продуцент: Светлана Бандић Главни организатор: Срђан Бољевић Мајстори звука: Миљан Ђукић, Драган Ушендић Дизајнер звука: Александар Зоричић Дрон оператер: Добривоје Каитовић Директор фотографије: Периша Ђинђић Монтажер и графички дизајнер: Бојан Филиповић Редитељ: Филип Чоловић View full Странице
  8. ризница богословља

    Шест векова Манасије

    Извор: Српска Православна Црква
  9. ризница богословља

    Шест векова Манасије

    Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  10. “Сјећај се дана одмора да га светкујеш. Шест дана ради и сврши све своје послове а седми дан је одмор Господу Богу твоме”. Шта треба радити а шта не треба недјељом и у дане који су обиљежени црвеним словом у календару? Шта да раде они људи који морају да раде и недјељом и празницима, чиме су им угрожена вјерска права, о чему је недавно и наш Митрополит Амфилохије писао премијеру Марковићу, док није риједак случај да исти ти и такви послодавци себе називају побожним људима. Шта је сујевјерје а шта права вјера?- разговарали смо са свештеником Велимиром Јововићем парохом страшевинско-старотребјешко-кличевским. Звучни запис разговора View full Странице
  11. ПРИТУЖБЕ лезбијског удружења "Лабрис" биле су довољне да просветне власти оспоре употребу шест средњошколских уџбеника у наредној школској години. Завод за унапређивање квалитета образовања оценио је да уџбеници морају да буду "поправљени" до јесени, а ако издавачи то не учине, Министарство просвете може да забрани њихову употребу. Спорни су садржаји у којима се помиње ЛГБТ популација. То је засметало "удружењу Л", како га назива повереница за заштиту равноправности, не желећи да открије да је реч о лезбијској организацији "Лабрис". Од јесени, како сада ствари стоје, за шест предмета у медицинским и другим стручним школама неће постојати никакви уџбеници. Реч је о издањима Завода за уџбенике - "Интерне болести са негом 2", "Здравствена нега III", "Психологија за други разред гимназије", "Психологија" за трећи и четврти разред трговинских, угоститељско-туристичких и школа за личне услуге, "Неуропсихијатрија" и "Дечија неуропсихијатрија". У извештају који је потписала повереница за равноправност наводи се да се њима дискриминишу припадници ЛГБТ популације, на основу сексуалне оријентације. Социолог, проф. др Слободан Антонић, сматра да је кључни "злочин" ових уџбеника не то што су дискриминативни, већ зато што нису афирмативни по ЛГБТ популацију. - "Анализа" коју је урадила ова спонзорисана НВО инсистира на томе да у уџбеницима могу да стоје само искази који су "афирмативни и тачни". То значи да искази који су само тачни, а не и афирмативни, морају бити одбачени као неприхватљиви - напомиње проф. Антонић. - У једном од уџбеника наводи се: "Осим хетеросексуалне постоји и хомосексуална проституција, и то чешће мушка него женска". У "Анализи" се, међутим, тражи да се ова - иначе неспорно тачна констатација - "избаци" зато што "не постоји потреба за истицањем мушке 'хомосексуалне проституције', јер се тиме стварају предрасуде, које воде у стварање дискриминаторног односа према геј мушкарцима". Антонић проналази још примера које ауторке из "Лабриса" желе да уклоне: "У групе са високом учесталошћу хепатитиса Б" спадају и "сексуално промискуитетне особе (нарочито хомосексуалци)", иако је то статистички тачно. Смета им и исказ: "Објекат сексуалног нагона је по правилу јединка супротног пола", па траже да се избаци цела реченица. - ЛГБТ тужитељи неће да буду "изузеци". Зато они траже да се избаци наведена реченица или да се замени реченицом "објекат сексуалног нагона је јединка супротног и/или истог пола" - каже Антонић. - Тиме се посредним путем хоће постићи нормативно изједначавање ове две врсте сексуалне праксе, али и друштвених односа и идентитета које на њима почивају. То и јесте идеја тзв. ЛГБТ инклузије, а управо одсуство ЛГБТ инклузије се замера српским уџбеницима. О томе да му је шест уџбеника непожељно у учионицама, издавач, Завод за уџбенике, још није обавештен. Према речима Јелене Ивановић, директорке сектора за стратегију и развој Завода за уџбенике, Министарство им још није упутило обавештење, а када га добију, поступиће најефикасније могуће, како би ђаци што пре имали уџбенике на располагању. Нада Трифковић, директорка Медицинске школе "Београд", потврђује за "Новости" да су начули како од јесени спорни уџбеници неће бити у употреби. - Званично обавештење још нисмо добили, јер оно стиже на крају школске године - каже Нада Трифковић. - Наша школа већ има проблем са мањком уџбеника, а са овим ће тај проблем бити још већи. Већина уџбеника је стара и неке ствари су превазиђене, али опет је боље да их имамо. Аутор уџбеника, "Психологије", Бора Кузмановић за "Новости" објашњава да, када је чуо за оспоравања његовог дела, издавачима је рекао да избаце пасус који говори о хомосексуализму, јер није толико важан. - Уџбеник је из 1980. и како су се мењала упутства СЗО по питању хомосексуалности, ја сам мењао терминологију - каже он. - У последњем издању није било ништа погрешно, ништа што би могло да увреди ову популацију. Писао сам неутрално, а то очигледно није довољно. АУТОРКАМА "Лабриса" сметају и реченице "Трагање за сопственим идентитетом и интегритетом доводи адолесценте до предворја жеље за супротним полом" и "У адолесценцији, сексуално сазревање прати развој снажног интересовања за супротни пол и појава еротске страсти" - тражећи да уместо супротан, равноправно пише и исти и оба пола. Слободан Антонић поставља и питање границе - да ли ће доћи тренутак када ће са захтевима о инклузији појавити и људи који имају страст према другачијим предметима жеље - животињама, мртвима, стварима... И. Мићовић
  12. Министар одбране Александар Вулин и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић су у пратњи државног секретара Александра Живковића и команданта РВиПВО генерал-мајора Ранка Живака присуствовали приказу узбуњивања дежурне јединице ловачке авијације у систему ПВО на Аеродрому „Батајница“. Министар одбране Александар Вулин рекао је да од времена НАТО агресије наше Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана никада нису били у бољем стању. - Никада нисмо имали већи број оспособљених ваздухоплова. Никада нисмо имали боље системе. Никада нисмо могли за себе да кажемо да смо у потпуности спремни да испунимо сваки задатак. Имамо довољно технике и довољно људи да наше небо буде сигурно, да буде заштићено сваког тренутка и да испуњавамо све своје обавезе. Тако ћемо наставити и у будућем периоду - истакао је министар одбране. Он је рекао да је тренутно у току, када је реч о Војнотехничком споразуму са Руском Федерацијом, друга фаза ремонтовања „мигова“. - Настављамо све по плану. Све се одвија у роковима и баш онако као што је договорено. Задовољни смо и техничким квалитетом свих радова на нашим ваздухопловима и управо тако ће се наставити. Ми се надамо да ћемо ову годину ''крунисати'' набавком шест нових вишенаменских хеликоптера Ми-17 и да ћемо на тај начин заокружити све што је потребно нашим ваздухопловним снагама – истакао је Вулин. Такође, министар Вулин је нагласио да ће се за смештај авиона и хеликоптера обезбедити одговарајућа инфраструктура, јер нова техника мора да буде збринута и чувана, како би још дуго могла да функционише. Командант РВиПВО генерал-мајор Ранко Живак рекао је да Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана има трајни задатак – 24 сата да штити и контролише суверенитет нашег ваздушног простора. То ради и током празника. - Данас смо имали прилику да присуствујемо провери дела снага које се налазе у дежурном систему. Поред авиона МиГ-29, ловачке авијације у систему сталног дежурства налазе се и снаге ваздушног осматрања, јављања и навођења, које будно прате шта се дешава у нашем ваздушном простору, као и ракетне јединице за ПВО. Наша обученост и исправност авиона је на високом нивоу и на основу тога поуздано контролишемо и штитимо наш ваздушни простор. И, наравно, наставићемо и даље да радимо на подизању те своје способности – истакао је генерал Живак. Пуковник Александар Пипоски, командир дежурне јединице на Аеродрому „Батајница“ рекао је да је данас дежурна јединица узбуњена и поступила по процедури до фазе полетања. - Приказали смо нашу спремност и брзину да реагујемо на узбуну. Дежурна јединица је стационирана овде на Аеродрому „Батајница“. У дежурству се налазе два авиона МиГ-29, пилоти и технички састав. Авиони су оспособљени за лет у свим метео-условима и у сваком тренутку могу да полете.
  13. Поводом шест година крушевачке Епархије, у продукцији РТК, једна емисија у серијалу "Светосавска башта" је посвећена овом јубилеју. View full Странице
×