Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'часописа'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 30 results

  1. Последњих година су страдања хришћана на Блиском Истоку била бројнија него у претходним деценијама а у извештајима о тим догађајима су све чешће помињани и египатски хришћани који су широј јавности познати под називом Копти. Из тих разлога се недавно из штампе појавио нови тематски специјал часописа Градац посвећен Коптима. Како наводи приређивач овог посебног издања др Александар Раковић сазнања о Коптима су у нашој јавности током социјалистичке Југославије запостављана због добрих односа са несврстаним Египтом о коме се говорило у контексту арапског и панарапског национализма. У медијима се често наводило да су Копти „православни“ али се није дубље улазило у анализе шта значи њихово „православље“. Копти су код нас заједно са осталим дохалкидонским црквама (Етиопије, Еритреје, Јерменије, Сирије и Индије) познати под појмом монофизита са којима Српска православна црква и остале помесне православне цркве нису у литургијском јединству. Овај број часописа Градац настао је из жеље да се широј јавности приближи велики број тема који се односе на Копте. Зборник доноси радове који се тичу Коптске цркве и монаштва, коптског језика, књижевности и уметности, коптске историје и црквеног дијалога о стварању јединства „две православне породице“ с посебним освртом на однос коптских хришћана и православних хришћана. Ово тематско издање обухвата теме у трајању од двехиљаде година: од првог века нове ере до наших дана и најсвеобухватније је издање о Коптима на српском језику. Часопис доноси једанаест радова, од којих је пет писано посебно за ову прилику, док су два су за потребе овог броја допуњена и прилагођена, а четири рада су прештампана из старих и тешко доступних издања. У њему се налазе радови следећих аутора и наслова: др Драгана Ј. Јањић, „Коптска црква и христолошке расправе“, Слободан М. Радошевић, „Коптско монаштво од древних времена до савременог доба“, доц. др Александар Ђаковац, „Евагрије Понтијски и аскетска традиција египатске пустиње“, Срећко Петровић, „Кратки преглед развоја коптског језика и историје коптске литературе: споменици коптске хришћанске духовности у првом миленијуму“, проф. др Џејмс М. Робинсон, „Књижница Наг Хамади“, Пјер ди Бурге, „Коптска уметничка дела достојна да трајно буду изложена“, Данко Страхинић, „Копти под влашћу Арапа и Османлија“ и „Копти: од француске до британске окупације Египта“, др Александар Раковић, „Копти и египатска држава: од Насеровог панарабизма до Сисијевог двоидентитетског арапско-коптског јединства“, проф. др Викентије Фрадински, „Ка питању сједињења Коптске цркве са Источноправославном црквом“ и Сања Николић, „Дијалог Православне цркве са Коптском црквом у оквиру савременог међуцрквеног дијалога са Древноисточним (нехалкидонским) цркавама“. Овим зборником, међу чијим ауторима су и сарадници листа „Православље“, се по први пут на српском језику представља код нас недовољно позната хришћанска заједница чији су преци оставили великог трага на људску цивилизацију. И како наводи један од аутора „упркос свим потешкоћама са којима су се суочавали, језгро Копта које се држало хришћанске вере и традиције очувало је своју самосвест као посебне заједнице која траје и до данас“. С.Д. Православље - новине Српске патријаршије
  2. Ових дана светло дана је угледао други број научно-богословског и црквено-друштвеног часописа „Црква и време“. На почетку публикације донет је извештај посвећен 10-годишњици устоличења патријарха московског Кирила и све што је постигнуто на црквеном плану у овом период, уз статистичке податке о стању црквених јединица 2019. у порђењу са подацима из 2009. године. Митрополит Иларион доноси студију „Демитологизација новозаветне науке“, у којој подвргава исправној критици све приступе изучавању јеванђеља у западњачкој богословској науци почев од краја 18. века наовамо. Ђакон Данило Савишчев пише студију о омилитичком наслеђу светитеља Филарета Дроздова. Професор С.Л. Фирсов у опширној студији „Око државно“ доноси социјални психолошки профил обер-прокуратора Свештеног правитељуствујушчег Синода из времена царовања Николаја I. На крају часописа донет је рад епископа Мар Аве Ројела „Историја односа Асирске Цркве од Истока и Руске Православне Цркве“. Извор: Српска Православна Црква
  3. Ове године сусрела су се два важна јубилеја за Српску Православну Цркву: 800 година аутокефалије СПЦ и 100 година традиције часописа Жички благовесник. Тако је број април-јун 2019. Жичког благовесника, часописа Епархије жичке, добио леп и захтеван задатак да два велика јубилеја представи својим читаоцима. Труд на остварењу овог задатка видљив је већ на корицама. Предња корица је лепим дизајнерским решењем објединила фреску првог српског архиепископа Светог Саве из 1315. године, која краси зидове Краљеве цркве у Студеници, затим фреску Жичког сабора на којој се виде Свети Симеон Мироточиви и Краљ Стефан Првовенчани, као и две најзначајније задужбине ових владара: Манастире Жичу и Студеницу. Задња корица је украшена великом сликом Манастира Жиче, док је на њеном унутрашњем делу корица првог броја Прегледа Цркве Епархије Жичке из 1919. када је започета традиција епархијског часописа који ће 1938. понети име Жички благовесник. Са предње унутрашње корице, из простора садржаја часописа, посматра нас лик Светог Николаја Жичког, као оснивача часописа. Овај број часописа проширен је на 80 страна са квалитетним корицама са прошивом, а тираж је повећан на 2.500 примерака. На почетку се налази запис Са уредничког стола, кроз који се уводи у предстојећи садржај часописа. Посебан део заузима осврт на време од пре сто година када отпочиње традиција Жичког благовесника. За читаоце су издвојена три поглавља из првог броја, где је непотписани аутор (највероватније владика Николај Велимировић) изнео поређење како се недеља прославља у Енглеској, Норвешкој и Србији. Паралела са данашњицом се намеће и упозорава да већ одавно треба да се упитамо да ли као народ заиста идемо путем Светог Саве? Богат садржај је тематски. Прва два текста су посвећена Васкрсу и догађајима који му претходе. Различите аспекте догађаја око добијања аутокефалности расветљавали су проф. др Драгољуб Даниловић и протојереј мр Миломир Радић. Архимандрит студенички др Тихон (Ракићевић) је изнео веома занимљиве и за науку значајне детаље око историјата Студеничког типика. Овај типик је недавно у тројезичном издању (српски, енглески и руски) објављен при Манастиру Студеници, па се тако овде нашао и приказ истог од стране студеничког монаха Силуана. Ксенија Радојичић је приказала пут којим су дела Светог Саве доспела у Русију и утицала на тамошње црквено и државно уређење. Милоје Радовић је приредио приказ књиге “Манастир Жича, центар Архиепископије, Епархије и сабора у средњем веку“, аутора др Драгољуба Даниловића. Надахнутом беседом о Светом Сави и почетку наших сећања читаоцима се обраћа др Драган Хамовић, а оглед о Светом Сави у светлу традиције и савремености изнео је протонамесник Александар Р. Јевтић. Мр Маријана Матовић је представила лик и дело Светог Јоасафа Метеорита – првог српског књигохранитеља. Храм Светог Саве у Грачацу, као један од првих храмова посвећених дивном светитељу, јереј Милан Костић и Вишња Костић предочавају на основу предања као задужбину Светог Саве. Жељко Јеж је написао текст о цркви и некрополи у Дићима, које имају изузетан значај и заузимају важно место међу средњовековним задужбинама наших предака. Александар Јелић је у овом броју приредио наставак текста о Манастиру Дубрави,који сведочи несвакидашњу причу о Божијем промислу и људској ревности да се ова светиња подигне. У рубрици Парохијске приче, протојереј-ставрофор Милић Драговић је кроз текст Будимо људи! Подсетио на изворне људске вредности које би требале да красе све нас који се зовемо верујућим људима. Протонамесник Дејан Марковић нам са Страницом православног хумора поново доноси паузу за осмех. Рубрика Веронаука представља школу “Свети Сава“ у Бајиној Башти, као и поетске и прозне радове које су деца широм наше Епархије писала спремајући се за прославу великог светосавског јубилеја. У Летопису богослужења Епископа жичког Г. Јустина, протођакон Александар М. Грујовић је забележио богослужбене и пастирске посете којима је наш Архијереј испунио претходни временски период настављајући духовни пут који је у Епархији жичкој започео још од времена Светог Саве. Веома смо радосни и захвални свима који су на било који начин учествовали и допринели да овај број Жичког благовесника, надамо се, заиста може без стида да се назове јубиларним. Уредник часописа, протонамесник Александар Р. Јевтић Извор: Епархија жичка
  4. Са радошћу обавештавамо верни народ да је у издању фондације Свети Прохор Пчињски изашао нови број (11/12 за 2017/2018 годину) православног илустрованог часописа Православне епархије врањске - Искон. Садржај: Реч уредника: Слово о знаку једнакости, Мимо Ломпар: О промени свести, Јован Јањић: Прослављање Бога и угодника Његових, Ђорђе Сибиновић: Nemo plus iuris... Ђакон Јован Аничић: Теологија и(ли) естетика појања, Протојереј-ставрофор Владан Милутиновић: Епископ врањски Пахомије (Гачић), Митрополит димитријадски Игњатије: Међуправославна сарадња и сведочанство на Балкану, Станисав Петрушевић: Владика Пахомије - обновитељ Епархије, Мати Стефанида: Духовно детињство кроз анегдоте и чуда, Монахиња Јефремија: Молитвени кад и сећање, Отац Теофан: Добротољубље, Зоран Трајковић: Духовни живот у Прешеву, Радован Бели Марковић: Владика Пахомије, Драгиша Бојовић: Носити крст, Зоран Стошић Врањски: Религија и уметност, Сима Арсић: Светосавска недеља у Врању, Др Симо Умићевић: Здравље - Божји дар на срећу људима, Лена Величковић: Моја сећања на рад у цркви Свете Тројице у Врању, Сунчица Денић: Аксиос, Кирије!. Извор: Епархија врањска
  5. Из штампе је изашао први број часописа Српски Сион за 2019. годину. Поред Хронике Епархије сремске и текста о 40 година архијерејске службе Епископа сремског Василија, часопис подсећа читалачку публику на великог владику Макарија Ђорђевића, великог архијереја Српске Цркве. У новом броју може се прочитати и текст о дворском манастиру Раковцу, који је остао познат као место подвига и монашког труда, али и као манастир који је у своје време Карловачкој митрополији и Српској Цркви дао велики број знаменитих јерараха и служитеља. Нови број садржи обиље старих фотографија из фото-архиве Епархије сремске. Посебно је значајно то што је број издвојио у оквиру хронике и све оне догађаје који су на посебан начин обележили прошлу јубиларну 2018. годину. Следећи број се очекује у априлу и биће посвећен 800-годишњици аутокефалије наше свете Цркве. Редакција још једном захваљује свима који су учествовали у стварању новог броја часописа који представља историјско наслеђе црквеног издаваштва Епархије сремске. Уводник Вратили смо се... Пуно дарова и пуно стрепњи... Сваки човек је дар, а највећи дар који је земља примила јесте Богомладенац, који нас је и ове године удостојио да се присетимо и проживимо тај сусрет и откријемо тај дар неба земљи, то предивно Дете, Богомладенца који нам се даровао како би његова љубав била мера и нашим животима на земљи. Зато Господ и на свакога од нас гледа као на дар, као на шансу, могућност да се пројави кроз нас Његова доброта и Његова љубав – Његов вечни живот у нама. Пуно стрепњи – јер смо склони да свој дар за живот, за љубав, за вечност, за трајање, заменимо идејом да је живот наше власништво и да га поседујемо, да постанемо они који имају права, али који не живе даровима. Та и таква свест се нажалост изграђује све више код наше деце, па и код нас самих, јер смо постали бића неблагодарна, бића која траже права, а која све мање могу да схвате да треба да се дарују – не нешто од себе, већ себе да дарују. Задатак друштва, родитеља и сваког појединца јесте да у овом времену, како код деце, тако и код својих ближњих развије осећај за љубав, који настаје једино онда када смо свесни да смо дар дат својим ближњим, да је наш живот дар и да се једино на такав начин можемо тргнути и пробудити из „ријалитија“ који нас, чини се, све више окружује. Зато се надамо се ће и овај број нашег и вашег Српског Сиона, помоћи да сви заједно кренемо у сусрет Богомладенцу и једни другима, те да ће нас учесталост сусрета оплемењивати и чинити да у себи и код других развијемо, благодаћу Божјом, овај дар живота и љубави… или боље – живота у љубави. Редакција Извор: Српска Православна Црква
  6. Други број часописа за децу „Orthodoxe Kinderzeitschrift“, двојезичног часописа за децу Епархије диселдорфске и немачке, приређен је поводом празника Светог Саве. У њему се налазе текстови о принцу Растку који се одрече овоземаљске раскоши због неба и који дворску одећу замени монашком ризом. Тако Растко постаде Сава који ће у земљу својих родитеља донети незалазну светлост истине, светлост Јеванђеља. „Orthodoxe Kinderzeitschrift“ годишње излази у четири броја и може се набавити у свим богослужбеним местима Епархије диселдорфске и немачке. Извор: Српска Православна Црква
  7. Пред читаоцима је нови двоброј (31-32) СОКОЛА, часописа за духовну и културну просвјету истоименог соколског друштва из Добруна код Вишеграда. Што због техничких разлога, а потом и због пожара у конаку манастира у Добрунској Ријеци гдје је, уз ДАБРОВУ, смјештена и редакција СОКОЛА, часопис оправдано касни, али су текстови у њему актуелни и непролазни. Гост Сокола је велики хуманитарац из Србије, Војкан Крстић, који је успјешно организовао хуманитарну акцију прикупљања средстава за санацију манастирских конака, у којима је смјештена и Издавачка кућа ДАБАР, Митрополије дабробосанске. У двоброју су и мудре поруке Митрополита дабробосанског Хризостома, а поднасловом „Велике су грешке чињене због слоге и јединства“ СОКО нуди занимљив разговор са Василијем Крестићем, у коме овај академик објашњава поруке свог капиталног дјела „Знаменити Срби о Хрватима“. Издвајамо и текст о дуго скриваној истини о трагичном страдању Драгића Јоксимовића, адвоката Драже Михајловића, те записе о Дражи Михаиловићу и ДеГолу у којима се објашњава зашто је замјериоТиту што није уважио његову молбу да помилује Дражу. Двоброј СОКОЛА најављује скору изградњу маузолеја Старобродским мученицима и наставља са објављивањем свједочења преживјелих из ратног Старобродског пакла с прољећа 1942. године. Ту су и и бесједе на овогодишњем помену у Старом Броду, које су казивали Митрополит Хризостом и Академик Матија Бећковић. Поред осталог СОКО објављује и интервју са једним од најистакнутијих фудбалских стратега, актуелним тренером ФК Црвена звезда из Београда, Владаном Милојевићем. Издвајамо и бројне текстове којима се овјековјечују значајне културне манифестације и догађаји по којима је препознатљив Вишеград и сусједни градови. Поред историјата о Соколском покрету у Палама, у посебној рубрици су разноврсни текстови посвећени Соколовим активнлостима у разним областима. У СОКОЛУ су и првонаграђене кратке приче које су током 2017. и 2018. године приспјеле на Соколов конкурс, на тему „Крсна слава у мом завичају“. Часопис „Соко“ посљедњих година прераста у годишњак у коме су сабрани и објављени занимљиви текстови који по својој документарности описују вријеме, људе и догађаје око нас. Извор: Часопис Соко
  8. Игуманија Матрона (Брдар): Буди храбра, ја сам с тобом! „Није ми ништа неодстајало. Била сам срећна у тој кули са дадиљама и васпитачицама. Лепо су се опходиле према мени. Нисам патила за мајком. Отац ме је често посећивао. Сусрети и разговори са њим су били посебни празници за мене. Много сам га волела и осећала сам колико му значим, колико му је важно да будем безбедна. Безбедна је значило срећна. А да ли сам била срећна? Па, нисам знала шта је срећа! Тада сам сазревала, и у мени се нешто будило. Пошто сам живела веома високо, нешто ме је вукло према горе, према небу. Када бих живела у вашем времену, вероватно бих волела да путујем авионом. Да будем што ближе небеским пространствима. Такву чежњу сам имала.” Тринаестогодишња Варвара је живела у трећем веку и (у време владавине римског цара Максимијана) имала је само оца Диоскора, који ју је много волео. Пошто је била изузетно лепа, да би је заштитио од људских погледа саградио огромну кулу у којој је живела са својим васпитачицама... из новог броја часописа Животворни Источник *написано према житију Свете великомученице Варваре Извор: Српска Православна Црква
  9. Из штампе је изашао нови број часописа Православне Епархије шумадијске "Каленић" (бр.4/2018). Часопис у ПДФ формату можете да погледате ОВДЕ. View full Странице
  10. Њој је посвећено пет текстова. Први је из пера Светог Николаја Жичког, О правом Србину. Затим следи литерарни рад Маријане Николић насловљен Вечне речи монахиње Јефимије. У њему се препознаје изузетан таленат ученице Медицинске школе из Ужица за писану реч, као и веома редак дар за разумевање тема средњовековне историје. Професор др Драгољуб Даниловић је изнео историјску анализу значаја Светог кнеза Лазара и Светог деспота Стефана Лазаревића за очување немањићког државног наслеђа. Текст је актуелан јер проблематизује поимање тезе о „поразу“, посебно кроз приказ прилика након Косовског боја које сведоче о цветању, а не растакању, свих аспеката живота у тадашњој Србији. Текст протонамесника Александра Р. Јевтића је Воштаница на светломе гробу, својеврсан некролог тројици браће Милића са Косова. Близанци Срђан и Бобан су 1999. погинули на Косову за само десет дана, а најстаријем Срђану је убрзо препукло срце. Овим се јавности предочава цела потресна прича о тројици дивних младића, о којима је у књигама Моји соколови и Соколови поломљених крила посведочио њихов отац Драгољуб Милић. Текст професора др Новака Недића је посвећен лику и делу Салиха Селимовића. Намера текста је да читаоце упозна са овим храбрим човеком који без страха пише о свом српском пореклу, о српском идентитету простора и људи у Рашкој области, а никако називаном “Санџаку“ о чему је Салих веома аргументовано писао у књигама које се овде препоручују. У делу посвећеном богословљу, историји Цркве и култури, настављен је истраживачки рад мр Александре Малешевић посвећен овога пута Хришћанском циљу постојања и прихватљивости БМПО-е. Настављен је и у претходном броју започети текст јереја Слободана Јаковљевића о Конкордатској кризи у Епархији жичкој (1936-1938). Ђакон Александар Ђуричић је кроз светописамску литературу предочио читаоцима важност разумевања Христове пророчке, свештеничке и царске улоге у домостроју спасења. Темом литургијског преображаја човека бавио се дипл. теолог Драган Стојишин. Следи текст под ауторовим иницијалима, а насловљен Савременом човеку од Браће Карамазов. У њему се актуализују теме великог писца, а бисери вере којима је украсио своја дела се сада упитно постављају пред савременог човека обремењеног сопственим егзистенцијалним дилемама. Историчар уметности Јасмина Златковић је написала текст о Цркви Светог Николе у Рамаћи, где ширу јавност упознаје са драгоценостима ове лепотице сакралне уметности, која је скоро па непозната иако се налази у срцу Шумадије. Протонамесник Дејан Марковић је и овога пута на Страници православног хумора покушао и успео да измами од наших читалаца оно што представља све већу реткост у савременом свету – осмех. Рубрика Парохијске приче овога пута носи казивање насловљено Чини добро и добру се надај. У њему аутор јереј Богољуб Симеуновић износи лично искуство када је уз Божију помоћ остао у животу само захваљујући једном и једином присутном човеку у тренутку можданог удара. Претходни део приче говори о прихватању човека у наручје Цркве, иако су се према њему почели и најближи сродници одосити са одбацивањем. У Лирском благовеснику се налазе три песме Васка Попе, након којих следи текст др Драгана Хамовића под називом Тајна слова расута по пољу. У амбијенту поратног модернизма, Зоран Мишић оспорава надреалисте у разумевању Растка Петровића. Тема „Шта је то косовско опредељење“ (1961), како и гласи Мишићев текст, је веома актуелна и данас. Упечатљива је и упозоравајућа Мишићева реченица: „Ако се данас присећамо косовског опредељења, то је зато што смо, у својој превеликој журби да се приближимо европској култури, заборавили да и наша традиција чини део те културе. Отварајући се модерном свету, као да смо заборавили на себе.“ Лирски благовесник је обогаћен са четири песме Вере Илић, неуропсихијатра и песникиње из Краљева. У њима се назире дубина коју чисти стихови откривају, али ипак остављају само наслућеном док одјекују бићем посвећеног читаоца. Рубрика Веронаука садржи приказ о Основној школи „Сретен Лазаревић“ у Приликама код Ивањице, аутора вероучитеља Александра Пејовића. Следи текст вероучитеља Михајла Живковића о представи Свети Сава осам векова међу нама, а затим и текст вероучитељице Ане Црепуљаревић о промоцији Сликовног буквара Православља и ликовној радионици у Краљеву. Ови текстови сведоче о посвећености и труду који вероучитељи широм Епархије жичке улажу у рад са децом. Текстови које Жички благовесник обављују су само издвојени цветови тог великог букета пажљиво негованог цвећа Верске наставе у башти која се детињство зове. Летопис богослужења Епископа жичког је приредио протођакон Александар М. Грујовић, подсећајући читаоце на богослужбене активности нашег Епископа Господина Јустина. Сви текстови су праћени сликама и илустрацијама које улепшавају и визуелни доживљај који се уз текстове предлаже нашим читаоцима. Уредник часописа, протонамесник Александар Р. Јевтић Извор: Епархија жичка
  11. У сусрет празнику Видовдану изашао је нови број часописа Жички благовесник. На насловној страни је икона Свете новомученице Милице, испод које су чувене Његошеве речи: Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити. На задњој корици се налази божур. Тиме је и наговештена тема броја. Њој је посвећено пет текстова. Први је из пера Светог Николаја Жичког, О правом Србину. Затим следи литерарни рад Маријане Николић насловљен Вечне речи монахиње Јефимије. У њему се препознаје изузетан таленат ученице Медицинске школе из Ужица за писану реч, као и веома редак дар за разумевање тема средњовековне историје. Професор др Драгољуб Даниловић је изнео историјску анализу значаја Светог кнеза Лазара и Светог деспота Стефана Лазаревића за очување немањићког државног наслеђа. Текст је актуелан јер проблематизује поимање тезе о „поразу“, посебно кроз приказ прилика након Косовског боја које сведоче о цветању, а не растакању, свих аспеката живота у тадашњој Србији. Текст протонамесника Александра Р. Јевтића је Воштаница на светломе гробу, својеврсан некролог тројици браће Милића са Косова. Близанци Срђан и Бобан су 1999. погинули на Косову за само десет дана, а најстаријем Срђану је убрзо препукло срце. Овим се јавности предочава цела потресна прича о тројици дивних младића, о којима је у књигама Моји соколови и Соколови поломљених крила посведочио њихов отац Драгољуб Милић. Текст професора др Новака Недића је посвећен лику и делу Салиха Селимовића. Намера текста је да читаоце упозна са овим храбрим човеком који без страха пише о свом српском пореклу, о српском идентитету простора и људи у Рашкој области, а никако називаном “Санџаку“ о чему је Салих веома аргументовано писао у књигама које се овде препоручују. У делу посвећеном богословљу, историји Цркве и култури, настављен је истраживачки рад мр Александре Малешевић посвећен овога пута Хришћанском циљу постојања и прихватљивости БМПО-е. Настављен је и у претходном броју започети текст јереја Слободана Јаковљевића о Конкордатској кризи у Епархији жичкој (1936-1938). Ђакон Александар Ђуричић је кроз светописамску литературу предочио читаоцима важност разумевања Христове пророчке, свештеничке и царске улоге у домостроју спасења. Темом литургијског преображаја човека бавио се дипл. теолог Драган Стојишин. Следи текст под ауторовим иницијалима, а насловљен Савременом човеку од Браће Карамазов. У њему се актуализују теме великог писца, а бисери вере којима је украсио своја дела се сада упитно постављају пред савременог човека обремењеног сопственим егзистенцијалним дилемама. Историчар уметности Јасмина Златковић је написала текст о Цркви Светог Николе у Рамаћи, где ширу јавност упознаје са драгоценостима ове лепотице сакралне уметности, која је скоро па непозната иако се налази у срцу Шумадије. Протонамесник Дејан Марковић је и овога пута на Страници православног хумора покушао и успео да измами од наших читалаца оно што представља све већу реткост у савременом свету – осмех. Рубрика Парохијске приче овога пута носи казивање насловљено Чини добро и добру се надај. У њему аутор јереј Богољуб Симеуновић износи лично искуство када је уз Божију помоћ остао у животу само захваљујући једном и једином присутном човеку у тренутку можданог удара. Претходни део приче говори о прихватању човека у наручје Цркве, иако су се према њему почели и најближи сродници одосити са одбацивањем. У Лирском благовеснику се налазе три песме Васка Попе, након којих следи текст др Драгана Хамовића под називом Тајна слова расута по пољу. У амбијенту поратног модернизма, Зоран Мишић оспорава надреалисте у разумевању Растка Петровића. Тема „Шта је то косовско опредељење“ (1961), како и гласи Мишићев текст, је веома актуелна и данас. Упечатљива је и упозоравајућа Мишићева реченица: „Ако се данас присећамо косовског опредељења, то је зато што смо, у својој превеликој журби да се приближимо европској култури, заборавили да и наша традиција чини део те културе. Отварајући се модерном свету, као да смо заборавили на себе.“ Лирски благовесник је обогаћен са четири песме Вере Илић, неуропсихијатра и песникиње из Краљева. У њима се назире дубина коју чисти стихови откривају, али ипак остављају само наслућеном док одјекују бићем посвећеног читаоца. Рубрика Веронаука садржи приказ о Основној школи „Сретен Лазаревић“ у Приликама код Ивањице, аутора вероучитеља Александра Пејовића. Следи текст вероучитеља Михајла Живковића о представи Свети Сава осам векова међу нама, а затим и текст вероучитељице Ане Црепуљаревић о промоцији Сликовног буквара Православља и ликовној радионици у Краљеву. Ови текстови сведоче о посвећености и труду који вероучитељи широм Епархије жичке улажу у рад са децом. Текстови које Жички благовесник обављују су само издвојени цветови тог великог букета пажљиво негованог цвећа Верске наставе у башти која се детињство зове. Летопис богослужења Епископа жичког је приредио протођакон Александар М. Грујовић, подсећајући читаоце на богослужбене активности нашег Епископа Господина Јустина. Сви текстови су праћени сликама и илустрацијама које улепшавају и визуелни доживљај који се уз текстове предлаже нашим читаоцима. Уредник часописа, протонамесник Александар Р. Јевтић Извор: Епархија жичка View full Странице
  12. Тим речима је Свети апостол Лука отпочео своју јеванђелску повест и ударио темељ свега што би се могло назвати хришћанском или црквеном историјом. Суштина ових речи се огледа у делу једног потоњег историчара Цркве, чувеног Јевсевија Памфила, који је, желећи да попут Луке пише црквену историју, схватио да то не може чинити по старим правилима, тј. нити Ab Urbe Condita, нити олимпијадама, нити сотвореніемъ міра, нити листама краљева и царева. Историја Цркве је, наиме, таква да, као икона Будућег, обухвата све историје – сваког града, државе, племена и народа. Јевсевије је, стога, у свом Хроникону упоредо поређао хронографске табеле различтих народа и крајева, препознавши да је њихово кључно одређење време за сотворити Господеви, тј. време Цркве. Многи су и пре Јевсевија покушали да универзално прерачунају и ускладе године, и то великани попут Ефора, Полибија, Диодора и Овидија, али ниједан од њих није успео у свом труду, јер је историја и после њих остајала парцијална и смислена само из перспективе једног краја земље и једног делића времена. Историја Цркве се није могла друкчије записивати до хронологијом која не сведочи поделе – царство које се по себи раздели и које не може опстати – већ Божју делатност сабирања многих у времену, испуњење библијског ишчекивања – да је дошло Царство Божје. Касније ће Блажени Јероним превести на латински и употпунити Јевсевијево дело (Χρονικον–Temporum liber), што ће у даљој историји, доприносом Дионисија Малог, довести до појаве потпуно новог начина рачунања времена, који ће у осамнаестом веку усвојити и православни народи: периоду од Аврама до Христа (Мт 1, 17) следује Лѣто Господне илити Anno Domini. Поштовани читаоци, пред Вама је нови број часописа за историју Епархије браничевске, у коме представљамо повест наше помесне Цркве, која пребива у Пожаревцу и браничевској регији од апостолских времена до данас. Осмелили смо се, дакле, да попут Светог апостола Луке изложимо казивање о догађајима који су се међу нама збили, верујући је да је живот једне, свете, саборне и апостолске Цркве, окупљене око једног епископа, у једној Евхаристији – баш као што су и Писмом осведочени, спасоносни догађаји о којима Лука говори – икона онога Будућег, икона спасења које се тек има збити, али које се већ сада, кроз Цркву збива. У броју који је пред Вама, имаћете прилику да се сусретнете са Хрониконом Епархије за 2017, репортажом о екуменској активности браничевских хришћана, бригом Епархије за унапређење виноградарске културе, вестима са поља Православног катихизиса у оквиру државног образовања, занимљивим историјским сведочанствима везаним за овдашњу Цркву, од којих су посебно занимљива она везана за нова археолошка открића у старом Виминацијуму, а пре свега за откриће које указује да је у Виминацијуму пронађена за сада најастарија икона Христа на овим просторима. ђакон Томислав Пауновић Погледајте целокупан садржај овог броја.
  13. Будући да су многи покушали изложити казивање о догађајима који су се догодили међу нама, као што нам предадоше они који су од почетка били очевидци и слуге Логоса, намислих и ја, испитавши тачно све од почетка, по реду писати теби, племенити Теофиле… Тим речима је Свети апостол Лука отпочео своју јеванђелску повест и ударио темељ свега што би се могло назвати хришћанском или црквеном историјом. Суштина ових речи се огледа у делу једног потоњег историчара Цркве, чувеног Јевсевија Памфила, који је, желећи да попут Луке пише црквену историју, схватио да то не може чинити по старим правилима, тј. нити Ab Urbe Condita, нити олимпијадама, нити сотвореніемъ міра, нити листама краљева и царева. Историја Цркве је, наиме, таква да, као икона Будућег, обухвата све историје – сваког града, државе, племена и народа. Јевсевије је, стога, у свом Хроникону упоредо поређао хронографске табеле различтих народа и крајева, препознавши да је њихово кључно одређење време за сотворити Господеви, тј. време Цркве. Многи су и пре Јевсевија покушали да универзално прерачунају и ускладе године, и то великани попут Ефора, Полибија, Диодора и Овидија, али ниједан од њих није успео у свом труду, јер је историја и после њих остајала парцијална и смислена само из перспективе једног краја земље и једног делића времена. Историја Цркве се није могла друкчије записивати до хронологијом која не сведочи поделе – царство које се по себи раздели и које не може опстати – већ Божју делатност сабирања многих у времену, испуњење библијског ишчекивања – да је дошло Царство Божје. Касније ће Блажени Јероним превести на латински и употпунити Јевсевијево дело (Χρονικον–Temporum liber), што ће у даљој историји, доприносом Дионисија Малог, довести до појаве потпуно новог начина рачунања времена, који ће у осамнаестом веку усвојити и православни народи: периоду од Аврама до Христа (Мт 1, 17) следује Лѣто Господне илити Anno Domini. Поштовани читаоци, пред Вама је нови број часописа за историју Епархије браничевске, у коме представљамо повест наше помесне Цркве, која пребива у Пожаревцу и браничевској регији од апостолских времена до данас. Осмелили смо се, дакле, да попут Светог апостола Луке изложимо казивање о догађајима који су се међу нама збили, верујући је да је живот једне, свете, саборне и апостолске Цркве, окупљене око једног епископа, у једној Евхаристији – баш као што су и Писмом осведочени, спасоносни догађаји о којима Лука говори – икона онога Будућег, икона спасења које се тек има збити, али које се већ сада, кроз Цркву збива. У броју који је пред Вама, имаћете прилику да се сусретнете са Хрониконом Епархије за 2017, репортажом о екуменској активности браничевских хришћана, бригом Епархије за унапређење виноградарске културе, вестима са поља Православног катихизиса у оквиру државног образовања, занимљивим историјским сведочанствима везаним за овдашњу Цркву, од којих су посебно занимљива она везана за нова археолошка открића у старом Виминацијуму, а пре свега за откриће које указује да је у Виминацијуму пронађена за сада најастарија икона Христа на овим просторима. ђакон Томислав Пауновић Погледајте целокупан садржај овог броја. View full Странице
  14. Посебан прилог из књиге нишког аутора Димитрија Миленковића говори о заслугама краља Милана за очување културног наслеђа Ниша. Великопосне и васкршње теме, везане за овај период богослужбене године, представљене су прилагођеним текстовима беседа које су Александар Срнић и Милан Крстић произнели на братским састанцима Преосвећеног г. Арсенија са свештенством Епархије нишке. У ову групу прилога спада и богословска студија протојереја-ставрофора Бобана Миленковића, некадашњег професора Призренске богословије привремено у Нишу, о средствима и начину излагања истина Светог писма код Светог Григорија Паламе. Са својим ауторским текстовима у овом броју учествују и професорке Нишког универзитета, др Слађана Ристић Горгиев и др Кристина Митић, на теме празника Светог Саве и Ђурђевдана. Читаоцима је представљен лик и дело познатог савременог грчког свештеника и психотерапеута Филотеја Фароса, као и нови православни катихизис који је саставио Митрополит волокаламски Иларион Алфејев. Интервју за овај број дао је нишки свештеник Огњен Станковић, доскорашњи уредник званичног веб-сајта Православне епархије нишке. Глас Епархије нишке у овом броју објављује репортажу о заслугама велике добротворке гђе Звезде Дејановић из Ниша, која је недавно напунила сто година живота. Приказан је рад Међународне научне мреже Pax Byzantinoslava, основане на иницијативу Центра за црквене студије из Ниша. Представљени су резултати палеографских истраживања нишког теолога Ане Јовановић, као и досадашњи рад нишких катихета Миодрага Гашића и Милоша Станојевића на електронском православном часопису за децу и одрасле Будилник. Часопис излази квартално, а ово је његов други овогодишњи број. уредник часописа др Ивица Живковић Извор: Српска Православна Црква
  15. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија из штампе је изашао нови, осми број пете серије часописа Глас Епархије нишке. Средишња тема овог броја је Велики нишки Саборни храм Силаска Светога Духа на Апостоле, који је почетком ове године обележио 140 година од освећења. У тексту поводом јубилеја наведени су главни моменти историје ове светиње, детаљан опис њене архитектуре и живописа, као и пригодна сведочанства Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и старешине Саборног храма протојереја-ставрофора Бранислава Цинцаревића. Часопис преноси репортажу са освећења, која је далеке 1878. године била објављена у ондашњим Српским новинама, фототип уговора Нишке митрополије и протомајстора Андрије Дамјановића о изградњи овог храма и биографију Митрополита нишког Јоаникија Другог, једног од најзаслужнијих за покретање послова изградње. Посебан прилог из књиге нишког аутора Димитрија Миленковића говори о заслугама краља Милана за очување културног наслеђа Ниша. Великопосне и васкршње теме, везане за овај период богослужбене године, представљене су прилагођеним текстовима беседа које су Александар Срнић и Милан Крстић произнели на братским састанцима Преосвећеног г. Арсенија са свештенством Епархије нишке. У ову групу прилога спада и богословска студија протојереја-ставрофора Бобана Миленковића, некадашњег професора Призренске богословије привремено у Нишу, о средствима и начину излагања истина Светог писма код Светог Григорија Паламе. Са својим ауторским текстовима у овом броју учествују и професорке Нишког универзитета, др Слађана Ристић Горгиев и др Кристина Митић, на теме празника Светог Саве и Ђурђевдана. Читаоцима је представљен лик и дело познатог савременог грчког свештеника и психотерапеута Филотеја Фароса, као и нови православни катихизис који је саставио Митрополит волокаламски Иларион Алфејев. Интервју за овај број дао је нишки свештеник Огњен Станковић, доскорашњи уредник званичног веб-сајта Православне епархије нишке. Глас Епархије нишке у овом броју објављује репортажу о заслугама велике добротворке гђе Звезде Дејановић из Ниша, која је недавно напунила сто година живота. Приказан је рад Међународне научне мреже Pax Byzantinoslava, основане на иницијативу Центра за црквене студије из Ниша. Представљени су резултати палеографских истраживања нишког теолога Ане Јовановић, као и досадашњи рад нишких катихета Миодрага Гашића и Милоша Станојевића на електронском православном часопису за децу и одрасле Будилник. Часопис излази квартално, а ово је његов други овогодишњи број. уредник часописа др Ивица Живковић Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  16. На препознатљивој колор насловници „Дабра“ је фотографија Спомен костурнице Светог Георгија у Вардишту након недавно завршених радова на обнови овог задужбинарског здања из 1932. године, подигнутог у помен на 440 српских јунака из Првог светског рата. На колор страницама је серија фотографија са посета митрополита Хризостома Косову и Метохији и манастиру Хиландару на Светој Гори, као и са архијерејске Литургије и Богојављенског пливања за Часни крст у Вишеграду. Уз Божићну поруку Митрополита Хризостома је и шира информација са божићно-новогодишњег пријема у седишту Митрополије у Сарајеву, као и подсетник на канонске посете и служења митрополита Хризостома од септембра 2017. до јануара 2018. године. Од бројних духовних тема издвајамо текстове о богатству, имовини, избору, о клетви и критиковању, родитељској љубомори, о лечењу код врачара, као и текст о Хаџи Стаки Скендеровој, која је основала прву женску српску школу у Сарајеву. Ту је и запис са поклоничког путовања групе верника из Источног Сарајева и Пала у Свету Земљу, као и текст под насловом „Оживљавање Старог Брода“, а на дечјој страни објављене су кратке приче и песме монаха, свештеника и ђака-основаца. У новом броју „Дабра“ је и песничка страна, као и родољубиви текстови - „Прича о најмлађем каплару на свету“, „Природна оданост према отаџбини“ и „Српска војска на Солунском фронту“.Ту су и прикази најновијих књига у издању ИК „Дабар“ и ССД „Соко“: Приче из небеске скривнице Невенке Пјевач, Васкрсла пјесма Здравска Кнежића и Синаксари и бесједе. У прилогу „Дабар информатор“ објављене су бројне информације везане за духовни живот Митрополије дабробосанске, које се у опширнијем издању могу прочитати и на званичној интернет страници Митрополије дабробосанске Дабар-инфо, www.mitropоlijadabrobosanska.org. Овај број часописа „Дабар“ штампан је на 104 странице и по обиму и квалитету текстова може се сврстати у својеврсан духовни зборник. Извор: Српска Православна Црква
  17. Из штампе је изашао 52. број часописа „Дабар“, гласила Митрополије дабробосанске, у издању истоимене издавачке куће са седиштем у манастиру Светог оца Николаја у Добрунској Ријеци код Вишеграда. На препознатљивој колор насловници „Дабра“ је фотографија Спомен костурнице Светог Георгија у Вардишту након недавно завршених радова на обнови овог задужбинарског здања из 1932. године, подигнутог у помен на 440 српских јунака из Првог светског рата. На колор страницама је серија фотографија са посета митрополита Хризостома Косову и Метохији и манастиру Хиландару на Светој Гори, као и са архијерејске Литургије и Богојављенског пливања за Часни крст у Вишеграду. Уз Божићну поруку Митрополита Хризостома је и шира информација са божићно-новогодишњег пријема у седишту Митрополије у Сарајеву, као и подсетник на канонске посете и служења митрополита Хризостома од септембра 2017. до јануара 2018. године. Од бројних духовних тема издвајамо текстове о богатству, имовини, избору, о клетви и критиковању, родитељској љубомори, о лечењу код врачара, као и текст о Хаџи Стаки Скендеровој, која је основала прву женску српску школу у Сарајеву. Ту је и запис са поклоничког путовања групе верника из Источног Сарајева и Пала у Свету Земљу, као и текст под насловом „Оживљавање Старог Брода“, а на дечјој страни објављене су кратке приче и песме монаха, свештеника и ђака-основаца. У новом броју „Дабра“ је и песничка страна, као и родољубиви текстови - „Прича о најмлађем каплару на свету“, „Природна оданост према отаџбини“ и „Српска војска на Солунском фронту“.Ту су и прикази најновијих књига у издању ИК „Дабар“ и ССД „Соко“: Приче из небеске скривнице Невенке Пјевач, Васкрсла пјесма Здравска Кнежића и Синаксари и бесједе. У прилогу „Дабар информатор“ објављене су бројне информације везане за духовни живот Митрополије дабробосанске, које се у опширнијем издању могу прочитати и на званичној интернет страници Митрополије дабробосанске Дабар-инфо, www.mitropоlijadabrobosanska.org. Овај број часописа „Дабар“ штампан је на 104 странице и по обиму и квалитету текстова може се сврстати у својеврсан духовни зборник. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  18. Часопис „Глас Епархије нишке“ обраћа се православним и другим хришћанским верницима, академским личностима, интелигенцији, катихетама и другим просветним радницима, студентима, ученицима и свима који желе да се упознају са актуелним животом Цркве, као и публикованим образовним, културним и историјским садржајима. Структура часописа не одудара од оне карактеристичне за епархијска гласила. Службени део часописа садржи изводе из летописа Епархије нишке, попис служби и канонских посета Епископа нишког г. Арсенија и простор за посебна саопштења, чије публиковање има велики историјски статистички значај за генерације будућих истраживача и других заинтересованих. У овом броју, централно место и прве стране службеног дела часописа заузимају информације везане за увођење у трон Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија. Следи извештај о посети Његовог Блаженства Папе и Патријарха александријског и све Африке г. Теодора Другог граду Нишу, као и информације о канонским активностима Епископа нишког. Следе текстови илустровани фотографијама о обележавању 500-годишњице манастира Светог Јована Претече у Јашуњи и прослави 130-годишњице непрекидног деловања нишке Црквено-певачке дружине „Бранко“. Важан део часописа чине разговори са свештеницима, вероучитељима и професорима који се баве изучавањем теологије и црквених студија и који у својим личним рефлексијама дочаравају садашњи тренутак њихове службе. У најновијем броју „Гласа Епархије нишке“ под насловом „Црква – једина, вечита, истинита и трајна ризница сваке врлине и доброте“ може се прочитати разговор са протојерејем мр Иваном Цветковићем, старешниим храма Свете Петке у Нишу, потом ауторски текст катихете јереја Жељка Живковића под насловом „Култура света - света култура“ као и текст савременог грчког правословног теолога, управника Академије за богословске студије Волос, о изазовима пред лицем Православне Цркве. Посебан значај редакција посвећује објављивању архивске грађе и историјских чланака, које доприносе ближем упознавању богатог наслеђа нишког краја. Ова материја, од немерљивог значаја за културу српског народа, још увек није у довољној мери истражена. У том смислу, простор који Епархија нишка у свом гласилу даје овој врсти прилога треба да представља и посебан подстрек младима да се посвете научном и стручном истраживању културно-историјског блага. Нови број доноси текстове о погубљењу хетериста у Нишу 1821. године, затим текст о прослави Божића у Белој Паланци за време Великог рата у записима ирског путописца, као и текстове о пиротским егзархијским митрополитима (1869.-1878.) и о успоменама проте Петра Икономовића. Значајан део сваког броја „Гласа Епархије нишке“ посвећен је верској настави. У њему се разматрају актуелни проблеми, даје се подршка раду вероучитеља, између осталог и у виду размене искустава, савета и методичких упутстава, представљају се ученички радови, приредбе, учешћа на конкурсима, специфични доприноси и постигнућа у реализацији верске наставе. У најновијем броју на две стране су објављене укрштенице са верском тематиком, под насловом Енигматика у верској настави. Приказима духовне литературе је такође, посвећена значајна пажња. Уредник часописа је теолог др Ивица Живковић. По благослову Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, часопис би у овој години требао да излази квартално. Извор: Српска Православна Црква
  19. Из штампе је изашао седми број пете серије часописа „Глас Епархије нишке“. Први број овог гласила штампан је 1899. године и сматра се епархијским часописом са најдужом традицијом излажења. Часопис „Глас Епархије нишке“ обраћа се православним и другим хришћанским верницима, академским личностима, интелигенцији, катихетама и другим просветним радницима, студентима, ученицима и свима који желе да се упознају са актуелним животом Цркве, као и публикованим образовним, културним и историјским садржајима. Структура часописа не одудара од оне карактеристичне за епархијска гласила. Службени део часописа садржи изводе из летописа Епархије нишке, попис служби и канонских посета Епископа нишког г. Арсенија и простор за посебна саопштења, чије публиковање има велики историјски статистички значај за генерације будућих истраживача и других заинтересованих. У овом броју, централно место и прве стране службеног дела часописа заузимају информације везане за увођење у трон Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија. Следи извештај о посети Његовог Блаженства Папе и Патријарха александријског и све Африке г. Теодора Другог граду Нишу, као и информације о канонским активностима Епископа нишког. Следе текстови илустровани фотографијама о обележавању 500-годишњице манастира Светог Јована Претече у Јашуњи и прослави 130-годишњице непрекидног деловања нишке Црквено-певачке дружине „Бранко“. Важан део часописа чине разговори са свештеницима, вероучитељима и професорима који се баве изучавањем теологије и црквених студија и који у својим личним рефлексијама дочаравају садашњи тренутак њихове службе. У најновијем броју „Гласа Епархије нишке“ под насловом „Црква – једина, вечита, истинита и трајна ризница сваке врлине и доброте“ може се прочитати разговор са протојерејем мр Иваном Цветковићем, старешниим храма Свете Петке у Нишу, потом ауторски текст катихете јереја Жељка Живковића под насловом „Култура света - света култура“ као и текст савременог грчког правословног теолога, управника Академије за богословске студије Волос, о изазовима пред лицем Православне Цркве. Посебан значај редакција посвећује објављивању архивске грађе и историјских чланака, које доприносе ближем упознавању богатог наслеђа нишког краја. Ова материја, од немерљивог значаја за културу српског народа, још увек није у довољној мери истражена. У том смислу, простор који Епархија нишка у свом гласилу даје овој врсти прилога треба да представља и посебан подстрек младима да се посвете научном и стручном истраживању културно-историјског блага. Нови број доноси текстове о погубљењу хетериста у Нишу 1821. године, затим текст о прослави Божића у Белој Паланци за време Великог рата у записима ирског путописца, као и текстове о пиротским егзархијским митрополитима (1869.-1878.) и о успоменама проте Петра Икономовића. Значајан део сваког броја „Гласа Епархије нишке“ посвећен је верској настави. У њему се разматрају актуелни проблеми, даје се подршка раду вероучитеља, између осталог и у виду размене искустава, савета и методичких упутстава, представљају се ученички радови, приредбе, учешћа на конкурсима, специфични доприноси и постигнућа у реализацији верске наставе. У најновијем броју на две стране су објављене укрштенице са верском тематиком, под насловом Енигматика у верској настави. Приказима духовне литературе је такође, посвећена значајна пажња. Уредник часописа је теолог др Ивица Живковић. По благослову Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, часопис би у овој години требао да излази квартално. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  20. Главни циљ и даље јесте мисионарски. Поред информативног дела, који обухвата другу половину часописа, централно место и даље, као свих претходних година, резервисано je за богословске теме. Очување српског језика, писма, културе и традиције остају и даље наш важан задатак. Сачувати и предати будућим нараштајима. То је наша обавеза и наша дужност према Светом Сави, прецима и нама самима. Надам се и верујем да ће се ускоро покренути и издавачка делатност наше куће и тиме опет увећати наша мисионарска делатност. Још један велики и значајан јубилеј је пред нама. Осам је пуних векова како је Свети Сава издејствовао аутокефалност наше Српске Православне Цркве и постао њен први Архиепископ. О том јубилеју биће речи више у наредном издању. Захваљујем свим досадашњим трудбеницима и делатницима на прилежном раду, као и свим оним који су морално и финансијски подржавали публиковање Источника а то и данас чине. Верујем и надам се, да ће Господ благословити ово дело руку наших и да ће Источник и у будућем време ну напајати све нас са извора Источника Бесмртнога и да будемо светлост свету, по чему ће нас свет познати да смо Христови ученици. Молећи се пред Богомладенцом Христом, у ове радосне и благе дане, све Вас поздрављам са анђеоским поздравом Христос се роди - Ваистину се роди! протојереј-ставрофор Драгомир Нинковић Извор: Српска Православна Црква
  21. У овом броју обележавамо двоструки јубилеј Источника: 30 година рада и уједно и 100. број. Сведочанства оца Василија и оца Љубе откривају нам неке, за ширу читалачку јавност, можда мање познате детаље о главним протагонистима и препрекама са којима су се сусретали на овом великом подухвату. Лепо је подсетити се и сарадника који су писали и пишу за Источник. Њихови текстови су били гарант да ће часопис опстати упркос надолазећој технологији која и дневне новине чини за десетину минута или сати застарелим и превазиђеним а камо ли лист који излази само три пута у години. Захваљујући развоју савремене технологије више некад познатих, ћириличних часописа и новина, на канадском тлу, су претходних година престали да постоје. Само Источник превазилази све потешкоће и појављује се и даље. Технологија напредује и ствара нове изазове којима се треба прилагођавати. Источник зато можете читати и у штампаном, а од пре неку годину, и у електронском издању. Преузмите Божићни број Источника Главни циљ и даље јесте мисионарски. Поред информативног дела, који обухвата другу половину часописа, централно место и даље, као свих претходних година, резервисано je за богословске теме. Очување српског језика, писма, културе и традиције остају и даље наш важан задатак. Сачувати и предати будућим нараштајима. То је наша обавеза и наша дужност према Светом Сави, прецима и нама самима. Надам се и верујем да ће се ускоро покренути и издавачка делатност наше куће и тиме опет увећати наша мисионарска делатност. Још један велики и значајан јубилеј је пред нама. Осам је пуних векова како је Свети Сава издејствовао аутокефалност наше Српске Православне Цркве и постао њен први Архиепископ. О том јубилеју биће речи више у наредном издању. Захваљујем свим досадашњим трудбеницима и делатницима на прилежном раду, као и свим оним који су морално и финансијски подржавали публиковање Источника а то и данас чине. Верујем и надам се, да ће Господ благословити ово дело руку наших и да ће Источник и у будућем време ну напајати све нас са извора Источника Бесмртнога и да будемо светлост свету, по чему ће нас свет познати да смо Христови ученици. Молећи се пред Богомладенцом Христом, у ове радосне и благе дане, све Вас поздрављам са анђеоским поздравом Христос се роди - Ваистину се роди! протојереј-ставрофор Драгомир Нинковић Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  22. У Парохијском дому храма Светог Саве 25. децембра 2017. године чланови редакције часописа Богословље представили су нови број часописа. Професори Православног богословског факултета Универзитета у Београду презвитер Александар Ђаковац, Родољуб Кубат и Предраг Драгутиновић истакли су да часопис излази већ 80 година и да је он својеврсна историја богословске мисли у Срба, а да ово поколење редакције часописа намерава да интердисциплинарним приступом oдносно комуникацијом са другим наукама се позабави горућим проблемом неразумевања старог и вековима неизмењеног теолошког језика у обраћању човеку 21. века. прилог Радија Слово љубве View full Странице
  23. О доброти у психолошким истраживањима, али и доброти као одређујућем елементу човековог живота, који у јавним просторима све чешће бива потиснут пред злим и наопаким говорио је Милош Благојевић, психолог, сарадник часописа, запослен у Заједници младих при СОС Дечјем селу у Краљеву. Како је намера организатора била да истакне важност даривања и васпитни смисао празника у Православној цркви (тако је насловљени и један од прилога у овом броју Жичког благовесника), програм је имао и хуманитарни карактер а Библиотека ће током јануара Заједници младих даривати књиге изабраних наслова. Извор: Епархија жичка

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...