Jump to content

Search the Community

Showing results for tags 'црнојевића'.



More search options

  • Search By Tags

    Type tags separated by commas.
  • Search By Author

Content Type


Forums

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Categories

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Categories

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Find results in...

Find results that contain...


Date Created

  • Start

    End


Last Updated

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 3 results

  1. Кнез Махмут Бушатлија потомак владара Зете Ивана Црнојевића интервју нам је дао у манастиру Острог. Титулу предака вратио му је лично митрополит црногорско-приморски Амфилохије, након што је после пет векова исламске вероисповести своју породицу вратио у православље. Његов предак био је и Махмуд паша Бушатлија. Њему је лично Петар II Петровић Његош у бици на Крусима одсекао главу која се и данас чува у Цетињском манастиру. Три века након тог догађаја, његов потомак крштен је управо на Цетињу, а добио је име свог претка Станка Црнојевића. Махмуд Бушатлија, један од најпознатијих стручњака за улагање и стране инвестиције у манастиру Острог проводи неколико месеци годишње од како се вратио у православље. Каже да дан у манастиру почиње око седам ујутру, после литургије је неизоставан разговор са монасима и свештеницима у заједничкој трпезарији, а онда свако оде својим послом. Бушатлија мало „злоупотребљава” титулу кнеза Бушатлија прича да је неко ко не бежи да стекне ново искуство па то користи и овде. „Врло радо долазим у амбијент који је под покровитељством једног Свеца чије се присуство осећа и дан данас и то ми даје снагу да радим. Последњих година доста проводим овде, додуше, мало злоупотребљавам своју кнежевску титулу па остајем и дуже него што је то у манастиру нормално”, прича нам Махмуд Бушатлија. Сматра да је Острог центар који зрачи енергију која обухвата све људе и доводи их у цркву. Ово светилише је универзално, додаје он, јер га посећују припадници свих вероисповести. „Мислим да то јединство игра веома важну улогу што се видело и у чињеницама ко је све излазио на литије. Оне су превазишле верни свет, окупљао се народ не водећи рачуна о нацији и вери. Одавде зрачи та енергија која дозвољава да људи превазиђу 30 година константног притиска на растављање овог народа на националне Србе или Црногорце. Показало се да је то све ништавно и да су сви они заједно”, рекао је наш саговорник. На помињање литија, које су због ванредног стања одложене, Бушатлија каже да су оне биле начин да грађани покажу незадовољство политиком али и економијом у Црној Гори. Наш саговорник сматра међутим да би до пада интересовања за литије у будућности могло да дође само ако би држава у наредних месец дана ванредног стања успела да поправи све оно што је уништавала последње три деценије али не верује да је то могуће учинити. Због тога, каже, не очекује да ће се осећај грађана те земље према литијама променити. Црна Гора најбољи ђак Европске уније, а чека је банкрот Црна Гора је од 2017. чланица НАТО али у односу на Србију предњачи и у чланству за Европску унију. Међутим, наш саговорник је категоричан - ова Европска унија није мерило неког квалитета и њихова похвала не би смеле много да значи у реалним основама. Наравно, додаје он, дневна политика ће се увек ослонити на такву похвалу не водећи рачуна да више хвали себе. „Политичари пренаглашавају своје учешће у економском животу и нормално да је све приказују као успех. Црна Гора има доста спецификума који не дају шансу за велике успехе — има 600 хиљада становника, деиндустријализовану економију и највећу стопу незапослености на Балкану која износи 15 одсто. Оно што највише брине јесте незапосленост младих у категорији од 16 до 35 година који овде не виде шансу и одлазе још за време школовања“, оценио је Бушатлија. Читав систем транзиције, односно тајкунизације, сматра он, довео је до тога да је у земљи изражена поларизација и да је сада пола становништва на граници сиромаштва, док се овдашњи политичари хвале са БДП-ом и упоређују га са другима. „До пре две године јесте био највећи на Балкану али је то било захваљујући великом дугу. Ово је земља која једва 15 посто свога увоза може да плати својим извозом (док је то у Србији 70 одсто). Јавни дуг је прешао скоро 70 посто и на њему се не може живети дуго. Сматрам да је Црна Гора веома близу тога да дође у ситуацију да можемо да очекујемо и банкрот, јер ће јој све теже бити да се задужује”, рекао је Бушатлија. Он не види неку основу за оптимизам, осим ако то није оптимизам структуре на власти који гледа да прода свој имиџ што боље за следеће изборе. Арапи лажни, Кинези фер инвеститори у Црној Гори Од доношења Закона о слободи вероисповести многи су као један од разлога за његово усвајање наводили присвајање црквеног земљишта на Буљаричком пољу. Бушатлија са сигурношћу каже да зна да је једна црногорска адвокатска канцеларија доводила одређене Арапе у Митрополију црногорско-приморску. „Они су били заинтересовани за куповину црквеног земљишта на Буљарицама али сам по тим људима закључио да иза свега стоји црногорски новац који је раније изнесен из земље па се сада део тих пара враћа кроз пројекте који се приказују као арапски. Тиват је место где су они највише уложили и које се представља као једно од најразвијенијих општина. На жалост, то не осликава стварно стање на терену“, додаје он. Са друге стране, оно што је очигледно, каже Бушатлија, то су послови Црне Горе са кинеским компанијама. За критику је чињеница да земље Балкана саме одлучују о пројектима и доносе погрешне одлуке – раде оне који су неисплативи. Тој категорији припада и аутопут у Црној Гори који наводно треба да се настави и са српске стране. „Са економске стране, то је неприхватљив пројекат, јер повезивање Београда и луке Бар аутопутем апсолутно није исплативо. Много бољи пројекат била је обнова железничког саобраћаја, јер је то једини вид транспорта који би могао да допринесе подизању промета са два на пет милиона тона годишње, а и десет пута је јефтинији од друмског“, оцењује он. Аутопут у Црној Гори је, каже наш саговорник, доказ да Кина не врши политичке притиске кроз свој економски развој. Они не инсистирају на спровођењу уговора који им даје за право да далеко брже раде, већ остављају држави да она реши питање експропријације иако би по основном уговору могли да врше велики притисак. „Кинези процењују да Црна Гора не може да врати две милијарде евра, па је боље да стану у тренутку када је дуг 358 хиљада и зато цео пројекат касни“, објашњава овај стручњак за инвестиције. Корона и кинеска економија Шта ће се након вируса корона десити са кинеском привредом за Бушатлију није непознаница. Он тврди да је Кина млада, високо индустријализована земља и највећи је произвођач на свету. „То је постала захваљујући жилавом темпераменту и миленијумским стицањем искустава, јер код њих време не игра неку велику улогу, али посвећеност је јако важна. Читава њихова историја довела је до тога да се веома брзо адаптирају. То преносе и на индустрију што је у кризним ситуацијама веома важно да би земља што пре стала на ноге,” сматра наш саговорник. Као доказ за то је и чињеница да су за мање од три месеца, не само локализовали вирус него успели и да обнове индустрију у најугроженијим деловима. Са друге стране, веома су спремни да помогну осталима у невољи што смо могли да видимо на примеру Италије, рекао је Бушатлија. Извор: Спутник
  2. Ријека Црнојевића је данас први пут постала ријека Јордан, рекао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије у Ријеци Црнојевића, гдје је први пут организовано богојављенско пливање за Часни крст. Звучни запис беседе „Све ријеке које се данас благосиљају постају нова ријека Јордан. И сви који се погружавају у дио од ових вода задобијају Духа Светога животворнога и просвећују се свјетлошћу Христове личности, живога Бога, који се јавио на Јордану“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да је само живот који се родио у Витлејему и крстио у Јордану вјечни живот. „И од тада, па до краја свијета и вијека човјек, који је пролазно биће на земљи, рађајући се Духом и водом у тајни Јордана, у тајни облачења у Христа задобија живот вјечни“, казао је Владика. Владика је истакао да је Обод Црнојевића засијао том свјетлошћу Христовог Богојављења прије пет стотина година. „Оне свете књиге које су штампане овдје су књиге које говоре о Христу, који се родио, који се јавио“, нагласио је он. Митрополит је замолио Ријечане да, ако хоће да буду наследници својих предака, чувају ћирилицу. „Ако на Ободу Црнојевића нема ћирилице, онда нема Ријечана, нема Обода. Боље онда срушите Обод“, поручио је Митрополит Амфилохије. Рекао је да данас у Црној Гори влада окупаторско писмо. „И срамно је то за Црну Гору. Овдје без ћирилице нема опстанка – једино ће га бити кад се Ријека Црнојевића врати ћирилици. И ово данашње пливање за Часним крстом није ништа друго него пливање за ћирилицом, за Црнојевићима, за Балшићима, за Петровићима. Наравно, и за Немањићима који су такође раније овдје владали“, поручио је Владика Амфилохије. Тридесетак пливача запливало је у хладну Ријеку испод Даниловог моста, а први је до крста стигао Ненад Јовићевић, који је од Ријечке црквене општине добио новчану награду у исзносз од 200 евра. Извор: Радио Светигора
  3. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије освештао је данас бадњаке у манастиру Светог Николаја Мирликијског на Ободу Црнојевића. „Огањ бадњака је огањ љубави, огањ богољубља и огањ братољубља, огањ којим је Бог посјетио и обасјао вјечном свјетлошћу овај свијет и у исто вријеме призвао нас људе, све земаљске народе да и они буду тим огњем обасјани и испуњени, прочишћени, освећени. И зато није чудо да га ми палимо кроз вјекове, свуда, па ево и на овоме светоме мјесту, гдје се тај огањ вјечни давно већ спустио, нарочито од времена славне лозе Црнојевића“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је на овом мјесту штампана света књига Октоих. „Књига која је обасјана силом тога огња Божанскога, свјетлошћу Његовом да просвећује људски ум, људско срце и људску заједницу, људско биће“, казао је Владика. Рекао је да је добро да се на Ободу присјетимо ободаке азбуке. „Њом је написано све што је часно и свето и честито и мудро у историји Црне Горе. Зато данас морам да кажем да они који настављају дјело окупатора из 1916. године, који су у Даниловграду наметали латиницу као писмо Црне Горе, и који су то наставили и 1941. године – они, дакле, који настављају ту традицију, они могу да каже да су ово или оно, али они нијесу наследници ободске штампарије, ободскога Октоиха, ободскога писма“, поручио је Владика Амфилохије. Нагласио је да ако Црногорци хоће да буду прави Црногорци, онда морају чувати писмо својих предака. „И оно нас сабира овдје, заједно са овим бадњаком, јер свјетлост знања и мудрости смо преко ободске штампарије задобили, и онај Божји огањ, записан у светим књигама Божијим, као што је био Октоих“, рекао је он. Владика је казао да нас огањ ободског бадњака подсјећа на вертикалу нашег историјског, моралног, културног, националног и свеукупног државотворног постојања. „То је огањ који гаси мржњу, посебно братомржњу и богомржњу. И призива нас на богољубље и братољубље као начело нашега живота и постојања. И призива нас на братско помирење, на узајамно братско праштање. Ако нам је Бог својим рођењем опростио наше људске гријехе, онда смо ми призвани, поготово за Божић, да загрлимо једни друге и да опростимо једни другима. Мир Божји, Христос се роди“, поручио је Митрополит Амфилохије. Митрополита, свештенство, монаштво и сабрани вјерни народ поздравио је у име Црквеног одбора Ријечке нахије књижевник Радојица Радовић. Приређен је и празнични културно-умјетнички програм у којем су учествовала дјеца-полазници вјеронауке из Ријеке Црнојевића и гуслар Жељко Бугарин. Пред Цетињским манасттиром данас је обављено традиционално саборно налагање бадњака. По устаљеној традицији, прво су бадњаке донијели представници племена Бајице – Мартиновићи и Бориловићи, а онда и представници оосталих нахија, племена и мјеста Црне Горе. Бадњаке је благосиљао и освештао Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, уз саслужење викарног Епископа диоклијског г. Методија и свештенства и свештеномонаштва Митрополије црногорско-приморске. У име племена Бајице сабране је поздравио Горан Мартиновић ријечима да испред Цетињског манастира шаље поруку мира, здравља среће и весеља. „Част ми је да испред племена Бајица ову вишевјековну традицију налагања бадњака подијелимо заједно, да нам ове године крене све на боље, да будете усредсређени на ближње своје, да праштате и волите. Да нас овај пламен спаја, да у људима владају мир и добро, а у срцима радост благих дана који су пред нама“, рекао је он. Митрополит Амфилохије је, честитајући Бадње вече и поздрављајући сабране традиционалним поздравом „Мир Божји – Христос се роди“, рекао да то ради у име Господа мира. љубави, богољубља и братољубља. „Ово свето мјесто је вјековима свједочанство богољубља и братољубља. Оно је то и данас и тако ће бити до краја свијета и вијека“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Рекао је да на првом мјесту жели да поздрави дјецу. „Сви смо ми Божја дјеца, али посебно Христос Господ воли дјечицу своју. И рекао је у Јеванђељу: Пустите дјецу да долазе к мени, јер таквих је Царство небеско. Најмилија бића на земљи Богомладенцу Христу су дјеца. А најљепше дијете између синова људских јесте управо он.“, нагласио је Владика. Владика је поздравио присутне Староцрногорце и Бокеље који су донијели маслинов бадњак који је, како је рекао, најближи Христу. „Дрво маслиново је символ мира, побједе добра над злом, бесмртности над смртношћу. „Радује ме да су овдје и остали, Брђани – Кучи, Пипери, Бјелопавлићи, Братоножићи, Морачани, Ровчани, Васојевићи. Овдје су и Бањани и наши Дурмиторци из оне старе Херцеговине… Сва Црна Гора се данас сабрала око ћивота Свцетога Петра Цетињскога, као што се сабирала и кроз вјекове“, казао је Владика Амфилохије. Митрополит црногорско-приморски је поздравио и присутну браћу Русе. „Ево их, и они стигли да донесу бадњак“, рекао је Владика уз аплауз сабраног народа. Додао јер да су присутни и вјерници из Парагваја и Аргентине. „Наша Црква проширила је своју мисију преко Митрополије црногорско-приморске и на Латинску Америку. Тамо је наш Владика Кирило (Бојовић), у Буенос Аиресу. Користимо прилику да поздравимо и њега и све наше исељенике одавде, и све који припадају сада нашој епархији, из Гватемале, а тамо је наша мати Инес, Гватемалка која припада нашој епархији и нашој Цркви Божјој. Призвани су сви народи да буду чланови Цркве Божије“, нагласио је Владика Амфилохије. Поручио је да Црква Божија не дијели народе. „Сви су у њој једно у Христу Исусу. То је Црква Христова. То је љубав Божја која се излила кроз рођење Богомладенца на све људе и земаљске народе. Бог се јавио преко рођења у Витлејему као вјечна љубав и позвао свако људско биће на љубав“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Биолошки народи, казао је Владика Амфилохије, данас имају ове а сјутра оне државе и границе. „А Божји народ је безграничан. Један Бог, који је срце тога народа, је безграниочан и Он даје свом народу тајну безграничности и вјечности, непролазности и бесмртности, тајну побједе живота вјечнога над смрћу и пролазношћу“, нагласио је он. Митрополит Амфилохије је Златним ликом Светог Петра Другог Тајновидца Ловћенског одликовао Црквени хор „Свети новомученик Станко“ из Никшића, на челу с хоровођом Ленком Дурутовић за благословени двадесетпетогодишњи труд и старање за благољепије богослужења у дому Господњем. Приређен је свечани празнични програм у којем су поред хора „Свети новомученик Станко“, учествобвали и дјеца с вјеронауке при Цетињском манастиру и народни гуслари Жељко Бугарин и Драгомир Перовић. Чланице Кола милосрдних сестара „Краљица Милена“ припремиле су за сабрани народ послужење. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије освештао је вечерас бадњаке у селу Корнет у Љешанској нахији, мјесту у којем је рођен Свети Мардарије Љешанско-либертвилски. „Корнет је Свети Мардарије назвао тихим углом Христовим. Корнет значи – угао, то је стари назив остао од Латина. Тако да ћемо ово мјесто од сада звати Тихи угао Христов, у част Светог Мардарија. А у његовом дому, гдје се родио подигнућемо храм Богу посвећен, и њему, у спомен свима који су се овдје вјековима сабирали, и онима који су основали овај свети манастир у временима Немањића“, рекао је Митрополит црногорско-приморски честитајући сабраним Љешњанима Бадње вече. .Митрополит Амфилохије је рекао да је огањ бадњака неугасив. „И много се радујем што се и овдје разгорио, благодарећи управо Светом Мардарију, дивноме изданку овога светога мјеста“, казао је Митрополит Амфилохије. Он је замолио Корнећане, нарочито Ускоковиће да што прије приступе покретању градње храма посвећеног Светом Мардарију. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...