Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'црногорско-приморске'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 33 results

  1. Министар за људска и мањинска права Мехмед Зенка је грубо обмануо јавност неистинитом изјавом на ТВ ”Вијести” и то на Бадњи дан (6. јануара) ове године када су се православни хришћани у Црној Гори припремали за прославу Божића. Наиме, министар Зенка је изјавио да СПЦ ”није спремна да сарађује” са Министрством за људска и мањинска права у припреми Нацрта закона о слободи вјероисповијести. Мјесец дана прије тога, у интервјуу агенцији ”Анадолија”, министар Зенка је изјавио да ”једноставно, СПЦ у Црној Гори дјелује како хоће, без икакве контроле” и ”често пута антидржавно” (1. децембар 2018. године). Сличну неистину је поновио и у интервјуу дневном листу ”Дан” 15. јануара 2019. године. Министар Мехмед Зенка је свјесно и дрско више пута обмануо јавност, јер Министарство за људска и мањинска права, на чијем се челу налази од краја 2016. године, никада и, понављамо, никада није упутило позив Митрополији Црногорско-Приморској, као ни другим епархијама наше Цркве у Црној Гори, да учествују у припреми Нацрта закона о слободи вјероисповијести. Да не би било сумње, јавно позивамо министра Мехмеда Зенку да јавности пружи на увид доказ да је такав позив упутио Митрополији и да је позив са наше стране одбијен. Напротив, Митрополија и остале епархије Српске Православне Цркве у Црној Гори су годинама јавно, као и непосредно приликом сусрета са Зенкиним претходником министром Суадом Нумановићем, тражиле да делегирају своје представнике у Радну групу на исти начин и у истом обиму права као и сви други заинтересовани субјекти. С друге стране, Митрополија ни послије три године од завршетка јавне расправе о Нацрту закона о слободи вјероисповијести није добила одговоре на Примједбе и предлоге, који су благовремено достављени Министарству. Умјесто да престане да поступа дискриминаторно према Православној Цркви у Црној Гори и коначно почне да поступа цивилизовано и непристрасно, поштујући људска права свих, па и свештенства, монаштва и вјерника канонске Цркве у Црној Гори, Зенка јавно износи бруталне неистине. Једина истина је да он као министар никада није тражио пријем и састанак са Митрополитом Црногорско-Приморским и представницима Митрополије било којим поводом, па ни поводом израде новог закона. Ипак, јавност треба да зна да је овакво криминално изношење неистина својствено министру Мехмеду Зенки, јер се ради о лицу које је у блиској прошлости правоснажно осуђено за тешко кривично дјело рањавања из ватреног оружја у Улцињу и да је помилован од ранијег предсједника Црне Горе Филипа Вујановића. Уз разумијевање савремених политичких односа у Црној Гори, ипак са жаљењем морамо да констатујемо да се Мехмед Зенка боље сналазио као директор Јавног предузећа ”Комуналне дјелатности” и Јавног предузећа ”За узгој и заштиту дивљачи” у Улцињу него што се сналази на функцији министра за људска и мањинска права. То се види и из његовог навода да су у припрему Нацрта закона ”укључени сви, разни људи, Министарство и комплетна Влада”. Тај навод јасно указује да Зенка као министар не влада материјом која уређује законодавни поступак у Црној Гори. Уосталом, како је министар Зенка током 2018. године припремао Закон, који није планиран у Плану и програму Владе Црне Горе за ту годину? Митрополија Црногорско-Приморска и овом приликом понавља свој раније саопштен став да се не противи, чак шта више годинама тражи, да се, у складу са важећим конвенцијама и Уставом Црне Горе, на законит начин, уз учешће Министарства, представника Владе, правних експерата и представника Цркве и вјерских заједница, припреми и донесе нови Закон којим ће се уредити начин остваривања слободе вјероисповијести, као и да се закључи Темељни уговор са нашом Црквом у истом обиму права и обавеза као што је учињено и са другима у Црној Гори. Цетиње, 17. јануар 2019. Митрополија црногорско-приморска Извор: Митрополија црногорско-приморска
  2. У манастиру Стањевићи у суботу, 1. децембра биће одржан сабор вјероучитеља Митрополије црногорско-приморске. Сабор ће почети Светом архијерејском литургијом коју ће сјутра, са почетком у 9 часова, служити Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством. Овај догађај за Радио Светигору најавио је координатор Катихетског одбора наше Митрополије протојереј Мирчета Шљиванчанин парох подгорички, који је говорио и о раду катихетског одбора и самом значају вјеронауке. Звучни запис разговора
  3. Координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске протојереј-ставрофор др Велибор Џомић је јуче у дневном листу ДАН коментарисао претходно објављени дио из Нацрта мишљења Венецијанске комисије и ОЕБС/ОДХИР-а о Нацрту закона о слободи вјероисповијести у Црној Гори и неколико пута је поновио да се ради о Нацрту мишљења, који је, по налогу Венецијанске комисије и ОЕБС/ОДХИР-а, припремило пет међународних експерата. С обзиром да је документ био јаван и да је објављен на званичној интернет страници Венецијанске комисије, оцијенио је као скандалозну чињеницу да је Министарство за људска и мањинска права три године прикривало од јавности њима познати Нацрт мишљења венецијанских експетара. С тим у вези, Влада Црне Горе је, на неуобичајено нервозан начин, свакако неприличан највишем органу извршне власти у једној држави, реаговала на његов коментар. Чињенице су, ипак, следеће: Министарство за људска и мањинска права у Влади Црне Горе је 2015. године доставило Венецијанској комисији Нацрт закона о слободи вјероисповијести како би се то тијело изјаснило о њему. Нацрт закона је претходно, не само од Митрополије, него и од стручне јавности и представника највећих вјерских заједница, оцијењен неправедним, неуставним, дискриминаторним и неусаглашеним са међународним конвенцијама о вјерским слободама. Даље, Венецијанска комисија и ОЕБС/ОДХИР су задужили петорицу својих експерата да сачине мишљење о Нацрту закона. Венецијански експерти су свој посао урадили уз вишекратне консултације са Владом Црне Горе, која је неколико пута достављала неопходна објашњења, али и са другим субјектима, а међу њима и са представницима Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке. Познато је да је, након сазнања о изузетно негативном мишљењу венецијанских експерата и то послије консултација са Венецијанском комисијом, Министарство за људска и мањинска права Владе Црне Горе повукло Нацрт закона о слободи вјероисповијести из даље процедуре пред Венецијанском комисијом, а то потврђује и Венецијанска комисија у свом саопштењу од 14. септембра. Министарство је Нацрт закона повукло из процедуре пред Венецијанском комисијом очигледно због тога што је било свјесно да ће на пленарној сједници Венецијанске комисије бити усвојено изузетно неповољно мишљење о том Нацрту. Дакле, не да Нацрт мишљења Венецијанске комисије и ОЕБС/ОДХИР-а, које је са правног становништа коментарисао координатор Правног савјета Митрополије, није фалсификат, нити је ”исфабрикован”, као што се нетачно тврди у саопштењу Владе Црне Горе, него је ријеч о документу који је објављен на званичном сајту Венецијанске комисије у одјељку посвећеном Црној Гори (такође потврђено од стране ВК). Наведени документ, који Митрополија данас објављује на енгеском тексту у оригиналу и у преводу на српски језик, несумњиво је утицао да Министарство повуче свој првобитни неупотребљиви и дискриминаторни Нацрт закона о слободи вјероисповијести уз обећање да ће припремити нови и послати га Венецијанској комисији (такође потврђено у саопштењу ВК). Дакле, једини разлог што Нацрт мишљења петорице експерата ВК није усвојен на пленарној сједници ВК је то што је Влада Црне Горе повукла Нацрт закона, који је разорен и, како је оцијенио представник Митрополије, ”сахрањен у правном смислу” од експерата Венецијанске комисије. Из грубе и тенденциозне реакције Владе Црне Горе се лако закључује да је прва и основна намјера припреме и утврђивања рестриктивног и дискриминаторног прописа, који би угрозио највећи број вјерских и других права и слобода, била некакво ”дисциплиновање” Православне Цркве, што од почетка говоримо. Ријеч је о принципијелном ставу, јер стално подсјећамо јавност да би будући Закон о слободи вјероисповијести морао важити једнако за све, а не само за Православну Цркву, те да ће све слабости и сва рестриктивност тог закона имати посљедице и по све грађане који су вјерници и по све цркве и вјерске заједница. Без обзира на вишегодишњу непримјерену кампању из Владе Црне Горе и Министарства за људска и мањинска права, усмјерену против Православне Цркве, уистину се надамо да ће Влада Црне Горе ”истрајати на заштити државних интереса, уз пуно поштовање слободе вјероисповијести и једнакости свих вјерских заједница у грађанској Црној Гори”, не заборављајући притом да се ”једнакост” може постићи само једнакоправношћу, а то у случају Црне Горе значи – поштовањем канонског поретка Православне Цркве и несумњиве чињенице да Митрополији црногорско-приморској и другим епархијама Српске Патријаршије по слободној вољи припада највећи број вјерника у Црној Гори. Једино се као ”дрска и несумњиво злонамјерна” и као једна у ”серији непочинстава”, усмјерених против Православне Цркве, може оцијенити нервозна, исхитрена и неаргументована реакција Владе Црне Горе поводом објављивања превода Нацрта мишљења Венецијанске комисије о Нацрту закона о слободи вјероисповијести. У прилогу достављамо изворни документ међународних експерата Венецијаске комисије и ОЕБРС/ОДХИР-а који је заведен као мишљење Бр. 820/2015 и ЦДЛ(2015)051 од 27. новембра 2015. године и односи се на Нацрт Закона о слободи вјероисповијести. Документ је изворно објављен на званичној интернет страници Венецијанске комисије. У прилогу је Нацрт мишљења на енглеском и српском језику. Нацрт мишљења Венецијанске комисије – српски Нацрт мишљења Венецијанске комисије – енглески Извор: Митрополија црногорско-приморска
  4. Митрополија црногорско-приморска: Влада је нервозна због објављивања Нацрта мишљења ВК о Нацрту закона о слободи вјероисповијести Координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске протојереј-ставрофор др Велибор Џомић је јуче у дневном листу ДАН коментарисао претходно објављени дио из Нацрта мишљења Венецијанске комисије и ОЕБС/ОДХИР-а о Нацрту закона о слободи вјероисповијести у Црној Гори и неколико пута је поновио да се ради о Нацрту мишљења, који је, по налогу Венецијанске комисије и ОЕБС/ОДХИР-а, припремило пет међународних експерата. С обзиром да је документ био јаван и да је објављен на званичној интернет страници Венецијанске комисије, оцијенио је као скандалозну чињеницу да је Министарство за људска и мањинска права три године прикривало од јавности њима познати Нацрт мишљења венецијанских експетара. С тим у вези, Влада Црне Горе је, на неуобичајено нервозан начин, свакако неприличан највишем органу извршне власти у једној држави, реаговала на његов коментар. Чињенице су, ипак, следеће: Министарство за људска и мањинска права у Влади Црне Горе је 2015. године доставило Венецијанској комисији Нацрт закона о слободи вјероисповијести како би се то тијело изјаснило о њему. Нацрт закона је претходно, не само од Митрополије, него и од стручне јавности и представника највећих вјерских заједница, оцијењен неправедним, неуставним, дискриминаторним и неусаглашеним са међународним конвенцијама о вјерским слободама. Даље, Венецијанска комисија и ОЕБС/ОДХИР су задужили петорицу својих експерата да сачине мишљење о Нацрту закона. Венецијански експерти су свој посао урадили уз вишекратне консултације са Владом Црне Горе, која је неколико пута достављала неопходна објашњења, али и са другим субјектима, а међу њима и са представницима Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке. Познато је да је, након сазнања о изузетно негативном мишљењу венецијанских експерата и то послије консултација са Венецијанском комисијом, Министарство за људска и мањинска права Владе Црне Горе повукло Нацрт закона о слободи вјероисповијести из даље процедуре пред Венецијанском комисијом, а то потврђује и Венецијанска комисија у свом саопштењу од 14. септембра. Министарство је Нацрт закона повукло из процедуре пред Венецијанском комисијом очигледно због тога што је било свјесно да ће на пленарној сједници Венецијанске комисије бити усвојено изузетно неповољно мишљење о том Нацрту. Дакле, не да Нацрт мишљења Венецијанске комисије и ОЕБС/ОДХИР-а, које је са правног становништа коментарисао координатор Правног савјета Митрополије, није фалсификат, нити је ”исфабрикован”, као што се нетачно тврди у саопштењу Владе Црне Горе, него је ријеч о документу који је објављен на званичном сајту Венецијанске комисије у одјељку посвећеном Црној Гори (такође потврђено од стране ВК). Наведени документ, који Митрополија данас објављује на енгеском тексту у оригиналу и у преводу на српски језик, несумњиво је утицао да Министарство повуче свој првобитни неупотребљиви и дискриминаторни Нацрт закона о слободи вјероисповијести уз обећање да ће припремити нови и послати га Венецијанској комисији (такође потврђено у саопштењу ВК). Дакле, једини разлог што Нацрт мишљења петорице експерата ВК није усвојен на пленарној сједници ВК је то што је Влада Црне Горе повукла Нацрт закона, који је разорен и, како је оцијенио представник Митрополије, ”сахрањен у правном смислу” од експерата Венецијанске комисије. Из грубе и тенденциозне реакције Владе Црне Горе се лако закључује да је прва и основна намјера припреме и утврђивања рестриктивног и дискриминаторног прописа, који би угрозио највећи број вјерских и других права и слобода, била некакво ”дисциплиновање” Православне Цркве, што од почетка говоримо. Ријеч је о принципијелном ставу, јер стално подсјећамо јавност да би будући Закон о слободи вјероисповијести морао важити једнако за све, а не само за Православну Цркву, те да ће све слабости и сва рестриктивност тог закона имати посљедице и по све грађане који су вјерници и по све цркве и вјерске заједница. Без обзира на вишегодишњу непримјерену кампању из Владе Црне Горе и Министарства за људска и мањинска права, усмјерену против Православне Цркве, уистину се надамо да ће Влада Црне Горе ”истрајати на заштити државних интереса, уз пуно поштовање слободе вјероисповијести и једнакости свих вјерских заједница у грађанској Црној Гори”, не заборављајући притом да се ”једнакост” може постићи само једнакоправношћу, а то у случају Црне Горе значи – поштовањем канонског поретка Православне Цркве и несумњиве чињенице да Митрополији црногорско-приморској и другим епархијама Српске Патријаршије по слободној вољи припада највећи број вјерника у Црној Гори. Једино се као ”дрска и несумњиво злонамјерна” и као једна у ”серији непочинстава”, усмјерених против Православне Цркве, може оцијенити нервозна, исхитрена и неаргументована реакција Владе Црне Горе поводом објављивања превода Нацрта мишљења Венецијанске комисије о Нацрту закона о слободи вјероисповијести. У прилогу достављамо изворни документ међународних експерата Венецијаске комисије и ОЕБРС/ОДХИР-а који је заведен као мишљење Бр. 820/2015 и ЦДЛ(2015)051 од 27. новембра 2015. године и односи се на Нацрт Закона о слободи вјероисповијести. Документ је изворно објављен на званичној интернет страници Венецијанске комисије. У прилогу је Нацрт мишљења на енглеском и српском језику. Нацрт мишљења Венецијанске комисије – српски Нацрт мишљења Венецијанске комисије – енглески Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  5. ризница богословља

    Деманти Митрополије црногорско-приморске

    Новинар Вук Лајовић поново је, у веома кратком временском периоду, демонстрирао новинарску непрофесионалност а према Српској Православној Цркви отворену нетрпељивост и злонамјерност. Она се потврдила у данашњем тексту на порталу Вијести „Свештеник флашом раскрварио Будванина“, који су пренијели и други електронски медији. Иако елементарна новинарска етика и правило налажу да се, када су овакве и сличне ствари у питању, обавезно контактира и друга страна, нарочито када се она јавно оптужује и етикетира као група из које долазе насилници, то је и у овом случају изостало. Да је поменутом новинару било до истине и тачног извјештавања, могао је лако да дође до тачних и правовремених чињеница. Особа коју у свом тексту помиње новинар Лајовић, нити је свештеник, нити припада Српској Православној Цркви. Такође, аутор текста је свјесно прећутао чињеницу да је идентитет особе полиција сазнала управо од свештеника Митрополије, који желе да се поменута особа пронађе и случај испита до краја. Не очекујемо да ће се новинар Лајовић и његови уредници покајати и извинити за јавно изречену неистину, која је изазвала нови талас мржње и нетрпељивости међу и овако подијељеним и полуинформисаним читаоцима. Овакве претенциозне и полуистините текстове против Православне Цркве у Црној Гори пишу већ годинама на своју срамоту, а на уштрб истине, правећи од новина и портала жуту штампу. Надамо се да ће уредништво Вијести, као и осталих медија, који су „потрчали“ да ову нетачну информацију објаве, исти простор дати и сјутрашњем догађају „Православни дјечији сабор Црне Горе“ који ће се деветнаести пут одржати на Цетињу и који ће и ове године сабрати око 1700 дјеце – полазника вјеронауке при храмовима и манастирима у Црној Гори. Из Секретаријата Митрополије црногорско-приморске Извор: Митрополија црногорско-приморска
  6. Деманти текста објављеног у Вијестима под насловом „Свештеник флашом раскрварио Будванина“ Новинар Вук Лајовић поново је, у веома кратком временском периоду, демонстрирао новинарску непрофесионалност а према Српској Православној Цркви отворену нетрпељивост и злонамјерност. Она се потврдила у данашњем тексту на порталу Вијести „Свештеник флашом раскрварио Будванина“, који су пренијели и други електронски медији. Иако елементарна новинарска етика и правило налажу да се, када су овакве и сличне ствари у питању, обавезно контактира и друга страна, нарочито када се она јавно оптужује и етикетира као група из које долазе насилници, то је и у овом случају изостало. Да је поменутом новинару било до истине и тачног извјештавања, могао је лако да дође до тачних и правовремених чињеница. Особа коју у свом тексту помиње новинар Лајовић, нити је свештеник, нити припада Српској Православној Цркви. Такође, аутор текста је свјесно прећутао чињеницу да је идентитет особе полиција сазнала управо од свештеника Митрополије, који желе да се поменута особа пронађе и случај испита до краја. Не очекујемо да ће се новинар Лајовић и његови уредници покајати и извинити за јавно изречену неистину, која је изазвала нови талас мржње и нетрпељивости међу и овако подијељеним и полуинформисаним читаоцима. Овакве претенциозне и полуистините текстове против Православне Цркве у Црној Гори пишу већ годинама на своју срамоту, а на уштрб истине, правећи од новина и портала жуту штампу. Надамо се да ће уредништво Вијести, као и осталих медија, који су „потрчали“ да ову нетачну информацију објаве, исти простор дати и сјутрашњем догађају „Православни дјечији сабор Црне Горе“ који ће се деветнаести пут одржати на Цетињу и који ће и ове године сабрати око 1700 дјеце – полазника вјеронауке при храмовима и манастирима у Црној Гори. Из Секретаријата Митрополије црногорско-приморске Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  7. Полиција нема право да својим незаконитим решењима групицу самозванаца проглашава за ”цркву” и да се на тако груб начин поиграва са најдубљим осјећањима православних вјерника. Управа полиције је дужна да у складу са законским прописима на законит начин предуприједи и спријечи ометање јавног реда и мира свуда, па и на Преображење ове године на Ивановим коритима, од групице самозванаца и јуришника на светињу и хришћански празник, а не да забрањује преображењско богослужење у православном храму на Ивановим коритима и да тако атакује на вјековни канонски поредак и црквену имовину. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  8. -Митрополија црногорско-приморска: Полиција онемогућила Преображењску Литургију на Ивановим Коритима- Управа полиције Црне Горе је и ове године најприје забранила, а потом и онемогућила свештенству и вјерном народу да одслуже службу Божију на празник Преображења Господњег у Цркви посвећеној овом светом и свештеном празнику на Ивановим Коритима. Полицијске снаге су од ране преображењске зоре биле распоређене око Цркве Преображења на Ивановим коритима тако да свештенство и вјерни народ нијесу могли да уђу у свети храм ради служења Свете литургије. Полиција нема право да својим незаконитим решењима групицу самозванаца проглашава за ”цркву” и да се на тако груб начин поиграва са најдубљим осјећањима православних вјерника. Управа полиције је дужна да у складу са законским прописима на законит начин предуприједи и спријечи ометање јавног реда и мира свуда, па и на Преображење ове године на Ивановим коритима, од групице самозванаца и јуришника на светињу и хришћански празник, а не да забрањује преображењско богослужење у православном храму на Ивановим коритима и да тако атакује на вјековни канонски поредак и црквену имовину. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  9. секретар Катихетског одбора протојереј Драгослав Ракић Извор: Митрополија црногорско-приморска
  10. У древној светињи, манастиру Светог Архангела Михаила на Превлаци код Тивта, некадашњем Епископском сједишту Зетске епархије на празник Светог Архангела Гаврила одржана је редовна сједница Катихетског одбора. Сједницом је предсједавао Његово високопреосвештнство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Главна тема сједнице била је организација предстојећег 19. Дјечијег сабора који ће се ове године одржати 01. септембра на Цетињу. Такође, истом приликом се разговарало и о другим актуелним питањима и темама које се тичу унапређења вјерске наставе у Митрополији црногорско-приморској. секретар Катихетског одбора протојереј Драгослав Ракић Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  11. ризница богословља

    Саопштење Митрополије црногорско-приморске

    Поводом необјашњиве медијске кампање уперене на Цркву и Цетињску митрополију, а у вези неугледног стања у коме се налази гробље Петровића уз зидине Цетињског манастира, обавјештавамо јавност о сљедећем: Гробнице на Дворском гробљу налазе се у оваквам стању од 1945. године, пуних седам деценија, све до данас! Управа Цетињског манастира је у посљедње вријеме закључала капију како би спријечила да свако не би улазио на гробље и даље скрнавио гробнице. Исто тако, монаси су некада разбацане остатке гробница, успјели макар да саберу на једно мјесто како не би биле расуте, и они се старају, колико је то у њиховој моћи, да гробље буде уредно и чисто од отпадака убачених током ноћи, и у периоду невремена. Нажалост, ово гробље је временом постало мјесто за играње карата, често га најнесавјеснији користе и као тоалет, а у задње вријеме је уточиште за наркомане, па и за псе луталице, што веома добро знају Цетињани који дуже памте. Приликом преноса и сахране земних остатака краљевске породице Петровић Његош 1989. г. на Дворском гробљу су израђене нове гробнице за принцезе Вјеру и Ксенију које су у њих сахрањене. Том приликом остали гробови нијесу санирани од стране Завода за заштиту споменика културе, а та је институција једина надлежна за тако нешто. Управа Цетињског манастира је 2008. г. покушала да уреди гробље, али је била спријечена од Завода за заштиту споменика и њених инспекцијских органа. Због свега наведеног, чуди нас саопштење Министарства културе које, наводно, не зна у каквом је стању Дворско гробље Митрополија Црногорско-приморска напомиње да се на поменутом гробљу уредно служе парастоси у оне дане предвиђене за помен покојника, и да се на свакодневним службама помињу сви преминули из светородне лозе Петровић. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  12. За гробнице на Дворском гробљу надлежан Завод за заштиту споменика Поводом необјашњиве медијске кампање уперене на Цркву и Цетињску митрополију, а у вези неугледног стања у коме се налази гробље Петровића уз зидине Цетињског манастира, обавјештавамо јавност о сљедећем: Гробнице на Дворском гробљу налазе се у оваквам стању од 1945. године, пуних седам деценија, све до данас! Управа Цетињског манастира је у посљедње вријеме закључала капију како би спријечила да свако не би улазио на гробље и даље скрнавио гробнице. Исто тако, монаси су некада разбацане остатке гробница, успјели макар да саберу на једно мјесто како не би биле расуте, и они се старају, колико је то у њиховој моћи, да гробље буде уредно и чисто од отпадака убачених током ноћи, и у периоду невремена. Нажалост, ово гробље је временом постало мјесто за играње карата, често га најнесавјеснији користе и као тоалет, а у задње вријеме је уточиште за наркомане, па и за псе луталице, што веома добро знају Цетињани који дуже памте. Приликом преноса и сахране земних остатака краљевске породице Петровић Његош 1989. г. на Дворском гробљу су израђене нове гробнице за принцезе Вјеру и Ксенију које су у њих сахрањене. Том приликом остали гробови нијесу санирани од стране Завода за заштиту споменика културе, а та је институција једина надлежна за тако нешто. Управа Цетињског манастира је 2008. г. покушала да уреди гробље, али је била спријечена од Завода за заштиту споменика и њених инспекцијских органа. Због свега наведеног, чуди нас саопштење Министарства културе које, наводно, не зна у каквом је стању Дворско гробље Митрополија Црногорско-приморска напомиње да се на поменутом гробљу уредно служе парастоси у оне дане предвиђене за помен покојника, и да се на свакодневним службама помињу сви преминули из светородне лозе Петровић. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  13. Десетине флоскула је упаковано у њихова саопштења. Сваку смо већ одавно чули и нису ни најмање оригиналне. Не очекујемо бољи однос. Министар, док је био градоначелник Цетиња, имао је игнорантски или отворено непријатељски однос према Митрополији, као и многи функционери те партије.   У конкретном случају се њихове примједбе састоје у томе да је „спорни“ парастос Драгољубу Михаиловићу у сеоској цркви у Жлијебима код Херцег Новог, наводна провокација Митрополије усмјерена против Црне Горе, њеног друштвеног склада и, замислите, антифашизма уопште.   На првом мјесту, министар и остали критичари превиђају да је ово парастос првјенствено царској породици Романов над којом је извршен најсуровији злочин од бољшевика у XX вијеку. При томе, требали би да знају да личност генерала Михаиловића и његово дјеловање у Другом свјетском рату до данас није до краја расвијетљено и око њега не постоје једнозначна и једнодушна мишљења. Но, нешто се засигурно зна: убијен је од Брозових власти послије комунистичког судског процеса, који не би издржао ни најблаже правно преиспитивање, како тадашњег, а особито данашњег правног поретка. Његови егзекутори су сакрили његов гроб. (Сјећамо се сви реновирања гробова окупаторских војника у Црној Гори, што је основна људска обавеза и за сваку похвалу) Зна се још и да је био и врховни заповједник Југословенске војске у отаџбини и Министар војске Владе Југославије у егзилу која није била у Берлину (нити је он био повјереник оне у Загребу, као што је био аутор дијела химне која се данас поје у Црној Гори), него у Лондону. Треба ли такође да подсјећамо да је та Влада формирана након пуча у којем је пало намјесништво због приступања Тројном пакту? Један од најватренијих слободоумних говора је тим поводом на Радију Београду одржао Патријарх српски Гаврило Дожић, бивши Митрополит црногорско-приморски. Знамо још и да је Михаиловић носилац највиших савезничких одликовања САД, Француске и Пољске, као први покретач отпора против нацифашизма у Европи. Не сумњају ваљда министар и ДПС у антифашизам једног Трумана или Де Гола? Дабоме да знамо и за много његових контроверзних одлука учињених током тог смутног времена, али његово лик и дјело уопште није предмет нашег разматрања. Не треба изгубити из вида да ниједном министру или партији у САД, Канади, Великој Британији, Француској или Аустралији није пало на памет да оцијени парастос Михаиловићу као ”провокацију” нити нешто што ”нарушава култ антифашизма”.   Друго, организатор парастоса није Митрополија црногорско-приморска. То што медији тако сензационалистички представљају, не значи да је истина. Свештенство је позвано да одслужи парастос од стране удружења „Српски соко“ из Херцег Новог. А то није никакав скуп, гдје неко бива „слављен“ или „величан“, него се вјерници, предвођени свештенством, моле за опроштај нечијих гријехова и да се покојноме подари „милост Божија“. Сваки крштени човјек има право на ту молитву, био он на овој или на оној страни у Другом свјетском рату. Мало ли су свештеници партизана сахранили и парастоса им отпојали (сјећа ли се ко Ђиласове сахране са четири свештеника Митрополије на захтјев његове родбине?). Митрополит је не једном држао заупокојене службе за све пострадале у току Другог свјетског рата без разлике. Дакле, овај парастос је локална ствар једног села и једног удружења и није чак ни предвиђено да Митрополит буде тамо. Иначе, свештеници сами заказују и обављају и парастосе и остала богослужења и не питају свога Владику сваки пут треба ли да то ураде.   Свакако неће министар Богдановић и владајућа партија, која год да буде, одређивати коме ће се држати парастоси, ко је заслужио опијело, а ко није. Ко зна докле иду њихове амбиције? Јасно је како би то изгледало ако би партијаши и идеолошки острашћени појединци добили власт над Црквом. Претпостављамо да нико сем оних из њихове партије и припадника њихове идеологије не би били достојни да се крсте, вјенчају, нити би их ико смио сахранити. Такве су амбиције имали управо адепти и поклоници злочиначке и антиљудске нацифашистичке идеологије.   Не треба министар и остали браниоци да бране Црну Гору од Митрополије, јер на то немају права нити ауторитета. Нарочито не требају да је бране манипулацијама и прављењем атмосфере у којем Митрополију представљају као непријатеља ове земље, па чак и слободе, што она никад није била нити ће бити. Напротив, она је једина која данас окупља потомке свих завађених у том несрећном рату, и у оним ранијим сукобима, оних који се данас овако и онако изјашњавају, говоре овим или оним језиком. Сви су, у огромној већини, уз своју Цркву.   Но, све је ово неважно пред чињеницом да тај исти министар и њему слични немају никакав проблем да пјевају, и то у државној химни, стихове осуђеног ратног злочинца Секуле Дрљевића, којег је осудила иста власт, као и Михаиловића, с тим што овај први нема никакву сарадњу са савезницима, већ је био досљедан службеник једне од најсуровијих марионетских држава – НДХ. Но, рећи ће неко, не држе му парастосе. Можда, али држе лажне, у изведби распопа Дедеића. Крста Зрнова је осудила иста власт и убили исти државни органи, који су то урадили са Дражом. То министру не смета да, раније као градоначелник Цетиња, држи говоре над његовим гробом у Липи Цуцкој. Крсту се може јер је Катуњанин, а Дражи не може, ваљда, јер је Србијанац. Тадашња власт их је једнако држала за ратне злочинце.   Какво је то лицемјерје у питању?   Узгред буди речено, Митрополит Амфилохије је у Липи Цуцкој држао парастосе Крсту Зрнову док министар, његови истомишљеници и распопи (којима министар зида ”цркву” на Цетињу, а пријети и да ће стрпати у пећину икону Богородице Филеримске, добијене од царске породице Романових – чији парастос не случајно игнорише), који данас посјећују његов гроб, нису знали ни ко је он.   Револуционарна „правда“ је била оштра према Дражи и према Крсту Зрнову, који су радили што су знали и умјели, не увијек најбоље и савршено, као и сви у тим изузетно смутним временима, а судећи по министровом и саопштењу његове партије, не би ни они били блажи према својим неистомишљеницима да им може бит’!   Извор: Митрополија црногорско-приморска
  14. Министар Богдановић и његова партија нас, нажалост, нису изненадили својим екстремистичким језиком усмјереним против Митрополије црногорско-приморске. Десетине флоскула је упаковано у њихова саопштења. Сваку смо већ одавно чули и нису ни најмање оригиналне. Не очекујемо бољи однос. Министар, док је био градоначелник Цетиња, имао је игнорантски или отворено непријатељски однос према Митрополији, као и многи функционери те партије. У конкретном случају се њихове примједбе састоје у томе да је „спорни“ парастос Драгољубу Михаиловићу у сеоској цркви у Жлијебима код Херцег Новог, наводна провокација Митрополије усмјерена против Црне Горе, њеног друштвеног склада и, замислите, антифашизма уопште. На првом мјесту, министар и остали критичари превиђају да је ово парастос првјенствено царској породици Романов над којом је извршен најсуровији злочин од бољшевика у XX вијеку. При томе, требали би да знају да личност генерала Михаиловића и његово дјеловање у Другом свјетском рату до данас није до краја расвијетљено и око њега не постоје једнозначна и једнодушна мишљења. Но, нешто се засигурно зна: убијен је од Брозових власти послије комунистичког судског процеса, који не би издржао ни најблаже правно преиспитивање, како тадашњег, а особито данашњег правног поретка. Његови егзекутори су сакрили његов гроб. (Сјећамо се сви реновирања гробова окупаторских војника у Црној Гори, што је основна људска обавеза и за сваку похвалу) Зна се још и да је био и врховни заповједник Југословенске војске у отаџбини и Министар војске Владе Југославије у егзилу која није била у Берлину (нити је он био повјереник оне у Загребу, као што је био аутор дијела химне која се данас поје у Црној Гори), него у Лондону. Треба ли такође да подсјећамо да је та Влада формирана након пуча у којем је пало намјесништво због приступања Тројном пакту? Један од најватренијих слободоумних говора је тим поводом на Радију Београду одржао Патријарх српски Гаврило Дожић, бивши Митрополит црногорско-приморски. Знамо још и да је Михаиловић носилац највиших савезничких одликовања САД, Француске и Пољске, као први покретач отпора против нацифашизма у Европи. Не сумњају ваљда министар и ДПС у антифашизам једног Трумана или Де Гола? Дабоме да знамо и за много његових контроверзних одлука учињених током тог смутног времена, али његово лик и дјело уопште није предмет нашег разматрања. Не треба изгубити из вида да ниједном министру или партији у САД, Канади, Великој Британији, Француској или Аустралији није пало на памет да оцијени парастос Михаиловићу као ”провокацију” нити нешто што ”нарушава култ антифашизма”. Друго, организатор парастоса није Митрополија црногорско-приморска. То што медији тако сензационалистички представљају, не значи да је истина. Свештенство је позвано да одслужи парастос од стране удружења „Српски соко“ из Херцег Новог. А то није никакав скуп, гдје неко бива „слављен“ или „величан“, него се вјерници, предвођени свештенством, моле за опроштај нечијих гријехова и да се покојноме подари „милост Божија“. Сваки крштени човјек има право на ту молитву, био он на овој или на оној страни у Другом свјетском рату. Мало ли су свештеници партизана сахранили и парастоса им отпојали (сјећа ли се ко Ђиласове сахране са четири свештеника Митрополије на захтјев његове родбине?). Митрополит је не једном држао заупокојене службе за све пострадале у току Другог свјетског рата без разлике. Дакле, овај парастос је локална ствар једног села и једног удружења и није чак ни предвиђено да Митрополит буде тамо. Иначе, свештеници сами заказују и обављају и парастосе и остала богослужења и не питају свога Владику сваки пут треба ли да то ураде. Свакако неће министар Богдановић и владајућа партија, која год да буде, одређивати коме ће се држати парастоси, ко је заслужио опијело, а ко није. Ко зна докле иду њихове амбиције? Јасно је како би то изгледало ако би партијаши и идеолошки острашћени појединци добили власт над Црквом. Претпостављамо да нико сем оних из њихове партије и припадника њихове идеологије не би били достојни да се крсте, вјенчају, нити би их ико смио сахранити. Такве су амбиције имали управо адепти и поклоници злочиначке и антиљудске нацифашистичке идеологије. Не треба министар и остали браниоци да бране Црну Гору од Митрополије, јер на то немају права нити ауторитета. Нарочито не требају да је бране манипулацијама и прављењем атмосфере у којем Митрополију представљају као непријатеља ове земље, па чак и слободе, што она никад није била нити ће бити. Напротив, она је једина која данас окупља потомке свих завађених у том несрећном рату, и у оним ранијим сукобима, оних који се данас овако и онако изјашњавају, говоре овим или оним језиком. Сви су, у огромној већини, уз своју Цркву. Но, све је ово неважно пред чињеницом да тај исти министар и њему слични немају никакав проблем да пјевају, и то у државној химни, стихове осуђеног ратног злочинца Секуле Дрљевића, којег је осудила иста власт, као и Михаиловића, с тим што овај први нема никакву сарадњу са савезницима, већ је био досљедан службеник једне од најсуровијих марионетских држава – НДХ. Но, рећи ће неко, не држе му парастосе. Можда, али држе лажне, у изведби распопа Дедеића. Крста Зрнова је осудила иста власт и убили исти државни органи, који су то урадили са Дражом. То министру не смета да, раније као градоначелник Цетиња, држи говоре над његовим гробом у Липи Цуцкој. Крсту се може јер је Катуњанин, а Дражи не може, ваљда, јер је Србијанац. Тадашња власт их је једнако држала за ратне злочинце. Какво је то лицемјерје у питању? Узгред буди речено, Митрополит Амфилохије је у Липи Цуцкој држао парастосе Крсту Зрнову док министар, његови истомишљеници и распопи (којима министар зида ”цркву” на Цетињу, а пријети и да ће стрпати у пећину икону Богородице Филеримске, добијене од царске породице Романових – чији парастос не случајно игнорише), који данас посјећују његов гроб, нису знали ни ко је он. Револуционарна „правда“ је била оштра према Дражи и према Крсту Зрнову, који су радили што су знали и умјели, не увијек најбоље и савршено, као и сви у тим изузетно смутним временима, а судећи по министровом и саопштењу његове партије, не би ни они били блажи према својим неистомишљеницима да им може бит’! Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  15. На интернету је ових дана то предавање најављено под називом „Чудо под Острогом – у потрази за коријенима“ као прича Американца који је дошао у Црну Гору да пронађе своје претке. Начин како је најава овог предавања упакована и презентована поред злоупотребе имена Острог, указују и на недобронамјерност овог подухвата од стране организатора. Напомињемо још једном да ово предавање нема ништа са Острогом. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  16. Поводом предавања на тему „Браниоци Острога“ са поднасловом “ У потрази за коријенима“ у организацији подгоричког огранка „цркве Исуса Христа светаца посљедњих дана“ ( мормонска црква), упозоравамо све вјернике и људе који поштују истину да потписници овог предавања без дозволе и било какве сагласности користе име и слике великог православног светилишта манастира Острог. На интернету је ових дана то предавање најављено под називом „Чудо под Острогом – у потрази за коријенима“ као прича Американца који је дошао у Црну Гору да пронађе своје претке. Начин како је најава овог предавања упакована и презентована поред злоупотребе имена Острог, указују и на недобронамјерност овог подухвата од стране организатора. Напомињемо још једном да ово предавање нема ништа са Острогом. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  17. Благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита Амфилохија, пред вама је нови сајт Митрополије црногорско-приморске. Редизајнирањем сајта најављујемо прославу 800 година Српске Православне Цркве – Пећке Патријаршије и он je наш скромни допринос овом великом јубилеју. На почетку кратак преглед новог Портала. Прво што привлачи пажњу је заглавље сајта које садржи композицију фотографија наших манастира и храмова, који су својеврсна лична карта наше Митрополије. Са десне стране се налазе Пећка Патријаршија, наше духовно сједиште и Ловћенска црква Светог Петра Цетињског, наш аманет и завјештање, чијим рушењем је оно погажено и без кога смо постали обезглављени. Са лијеве стране су наша два духовна огњишта која вјековима штите вјеру православну у Црној Гори – манастир Острог и Цетињски манастир, а у средини ове композиције су два нова бисера, не само наше Митрополије, већ цијелог православља – Храм Христовог Васкрсења у Подгорици и Храм Светог Јована Владимира у Бару, који чувају отачко предање и кроз које васкрсава богато хришћанско наслеђе, на овим просторима присутно још од апостолских времена. Сајт ће својим садржајем наставити са досадашњом праксом објављивања вијести, не само из наше Митрополије и Цркве, већ и информација које су од општег значаја и важности, и то из области: културе, науке, историје, друштва и слично. Портал Mитрополије ће бити врата кроз која ће посјетиоци улазити и налазити обиље интересантних информација, извјештаја, аудио и видео прилога, текстова. У рубрици „Актуелности“ се налазе сви чланци који се објављују а даље се разврставају по категоријама: „Догађаји“, „СПЦ“ „Помјесне Цркве“, „Хришћански свијет“, „Богословија“, „Вјеронаука“, „Богословље“ „Човјекољубље“, „Култура“, „Друштво“… Портал садржи и рубрику „Колумне“ у којима ће своје мјесто наћи осврти на разне богословске и друштвено-историјске теме и догађаје. На сајту су подаци о намјесништвима, парохијама и парохијским свештеницима, као и о манастирима и манастириштима Митрополије црногорско-приморске, који ће се временом обогаћивати и фото галеријом, као и другим важним информацијама. Како су медији већ одавно постали „свеприсутни и свепрожимајући чинилац друштвених токова“, то је обавеза Цркве да буде дио тих токова и да на тој „пијаци богова“, како је говорио преподобни Јустин Ћелијски, понуди и ријеч Јеванђеља Христовог, да би се у људима, слушајући и читајући проповиједи, рађала вјера, јер „Како ће, дакле, призвати Онога у кога не повјероваше? Како ли ће поверовати у Онога за кога не чуше? А како ће чути без проповједника?“ (Рим. 10,14.). У времену када су медији почели да живе од сензација, скандала и полупровјерених информација и у којима влада принцип “only bad news are good news” (само лоше вијести су добре вијести), наш позив је и да се стално враћамо основама новинарства, а то је да информације које пружамо буду тачне, објективне и да имају поучни карактер. Или, да одемо корак даље да испунимо и кључни задатак новинарства кога су познати стручњаци из области информисања Бил Ковач и Тим Розенстил дефисинали, а то је да „пружимо људима информацију која им је потребна да би били слободни и учествовали у управљању самим собом“. Другим ријечима, пред нама је задатак да све што радимо, радимо у славу Божију, нудећи не само новинарску ријеч као пуку информацију, већ кроз њу и Оваплоћену Ријеч – Вјечног Логоса Божијег, Исуса Христа који нас је ослободио и шаље нам Духа Светога који нас уводи у сваку истину. На крају благодарност и нашим претходницима свештеницима Јовану Пламенцу, Љубомиру Јовановићу и Игору Балабану, који су започели рад на сајту Митрополије још 2008. године и са својим сарадницима објавили до сада близу 20.000 чланака. Захваљујемо се и аутору новог сајта Милутину Павићевићу као и дизајнеру Маринку Лугоњи. Добро дошли на нови Портал – званични сајт Митрополије црногорско-приморске, уз Јеванђелски позив „Дођи и види“! Уредништво Портала Извор: Митрополија црногорско-приморска
  18. -Нови портал Митрополије – Дођи и види!- Благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита Амфилохија, пред вама је нови сајт Митрополије црногорско-приморске. Редизајнирањем сајта најављујемо прославу 800 година Српске Православне Цркве – Пећке Патријаршије и он je наш скромни допринос овом великом јубилеју. На почетку кратак преглед новог Портала. Прво што привлачи пажњу је заглавље сајта које садржи композицију фотографија наших манастира и храмова, који су својеврсна лична карта наше Митрополије. Са десне стране се налазе Пећка Патријаршија, наше духовно сједиште и Ловћенска црква Светог Петра Цетињског, наш аманет и завјештање, чијим рушењем је оно погажено и без кога смо постали обезглављени. Са лијеве стране су наша два духовна огњишта која вјековима штите вјеру православну у Црној Гори – манастир Острог и Цетињски манастир, а у средини ове композиције су два нова бисера, не само наше Митрополије, већ цијелог православља – Храм Христовог Васкрсења у Подгорици и Храм Светог Јована Владимира у Бару, који чувају отачко предање и кроз које васкрсава богато хришћанско наслеђе, на овим просторима присутно још од апостолских времена. Сајт ће својим садржајем наставити са досадашњом праксом објављивања вијести, не само из наше Митрополије и Цркве, већ и информација које су од општег значаја и важности, и то из области: културе, науке, историје, друштва и слично. Портал Mитрополије ће бити врата кроз која ће посјетиоци улазити и налазити обиље интересантних информација, извјештаја, аудио и видео прилога, текстова. У рубрици „Актуелности“ се налазе сви чланци који се објављују а даље се разврставају по категоријама: „Догађаји“, „СПЦ“ „Помјесне Цркве“, „Хришћански свијет“, „Богословија“, „Вјеронаука“, „Богословље“ „Човјекољубље“, „Култура“, „Друштво“… Портал садржи и рубрику „Колумне“ у којима ће своје мјесто наћи осврти на разне богословске и друштвено-историјске теме и догађаје. На сајту су подаци о намјесништвима, парохијама и парохијским свештеницима, као и о манастирима и манастириштима Митрополије црногорско-приморске, који ће се временом обогаћивати и фото галеријом, као и другим важним информацијама. Како су медији већ одавно постали „свеприсутни и свепрожимајући чинилац друштвених токова“, то је обавеза Цркве да буде дио тих токова и да на тој „пијаци богова“, како је говорио преподобни Јустин Ћелијски, понуди и ријеч Јеванђеља Христовог, да би се у људима, слушајући и читајући проповиједи, рађала вјера, јер „Како ће, дакле, призвати Онога у кога не повјероваше? Како ли ће поверовати у Онога за кога не чуше? А како ће чути без проповједника?“ (Рим. 10,14.). У времену када су медији почели да живе од сензација, скандала и полупровјерених информација и у којима влада принцип “only bad news are good news” (само лоше вијести су добре вијести), наш позив је и да се стално враћамо основама новинарства, а то је да информације које пружамо буду тачне, објективне и да имају поучни карактер. Или, да одемо корак даље да испунимо и кључни задатак новинарства кога су познати стручњаци из области информисања Бил Ковач и Тим Розенстил дефисинали, а то је да „пружимо људима информацију која им је потребна да би били слободни и учествовали у управљању самим собом“. Другим ријечима, пред нама је задатак да све што радимо, радимо у славу Божију, нудећи не само новинарску ријеч као пуку информацију, већ кроз њу и Оваплоћену Ријеч – Вјечног Логоса Божијег, Исуса Христа који нас је ослободио и шаље нам Духа Светога који нас уводи у сваку истину. На крају благодарност и нашим претходницима свештеницима Јовану Пламенцу, Љубомиру Јовановићу и Игору Балабану, који су започели рад на сајту Митрополије још 2008. године и са својим сарадницима објавили до сада близу 20.000 чланака. Захваљујемо се и аутору новог сајта Милутину Павићевићу као и дизајнеру Маринку Лугоњи. Добро дошли на нови Портал – званични сајт Митрополије црногорско-приморске, уз Јеванђелски позив „Дођи и види“! Уредништво Портала Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  19. Одговор на коментар Мирослава Ћосовића на реаговање Митрополије црногорско-приморске Нисмо знали да је текст на који смо реаговали писао Мирослав Ћосовић. Били су само иницијали аутора ”Ђ.В.”. Сад сазнајемо да су то иницијали Ђура Вучинића. Искрено говорећи, да смо имали сазнања да је текст написао г. Ћосовић, највјероватније не би ни реаговали, имајући у виду мноштво његових чланака, који се често противе, не само чињеницама, већ и здравом разуму. Реаговање је било покренуто намјером да не дозволимо да јавност буде обмањивана, по ко зна који пут, у вези са (не)црквеним статусом Мираша Дедеића (он је, подсјећамо, анатемисан и изопштен из Цркве), а не нашом намјером да одговарамо на, најблаже речено, пристрасна писања ”Аналитике”. Одговарање на све што се објављује на овом порталу, а тиче се Цркве, најчешће личи на доказивање већ одавно доказаног и очигледног сваком ко познаје црквено устројство и држи се истине. Ипак, посљедњи пут одговарамо г. Ћосовићу, наравно, ради јавности. Најприје да нагласимо да Бугарска црква, иако супротно тврди г. Ћосовић, није 1998. године била подјељена на два дијела. Бугарска црква је била једна и тада и данас. Тада је у Бугарској постојао озбиљан раскол, али се ту не ради о подјели на некакве дјелове него о црквеном преступу тачно одређених појединаца. Такође, неодговорно је и дијалошки непоштено користити фразу ”нека буде да је истинито” у циљу релативизовања непобитне чињенице да ниједна помјесна Православна Црква није признавала ниједну другу заједницу у Бугарској осим Патријаршије на челу са Патријархом Максимом. Теза која је заступана у иницијалном писању г. Ћосовића није просто то да су неки од епископа из расколничког Пименовог синода данас законити епископи, већ, прије свега, то да је упитна ”принципијелност Српске цркве” по питању ”хиротоније” Мираша Дедеића. Уз то је додат и навод да је Пимен изабран за Патријарха Бугарске Цркве након зацијељења раскола. Дакле, у нашем претходном реаговању смо доказали да ниједна од тих тврдњи не стоји. Суштина нашег одговора се састојала у томе да је први и основни разлог да се неко од тих епископа прими у црквено општење, био да се јавно покаје и прихвати црквени поредак. С тим у вези, господин Ћосовић очигледно да намјерно игнорише прилог нашем одговору – саопштење из канцеларије главног секретара Светог и Свештеног Синода Васељенске Патријаршије из октобра 1998. године. Опет га достављамо, с надом да ће га овога пута Аналитика објавити, ако се већ коментатор није потрудио да га прочита на сајту Митрополије. Цитираћемо дио: ”Бројем тако признатих само у својству титуларних епископа није обухваћен лишен сваке благодати и сваког свештеничког достојанства Мираш Дедеић, који никакву изјаву покајања није доставио Великом Свеправославном Сабору нити му је обзнанио било какво своје расположење да се врати општењу са Православном Црквом уопште. Он је лице које је лишено свештеничког чина, а гласине о његовом “признању” су неосноване. Уосталом, и у случају његовог искреног покајања, он никада не би могао бити примљен као свештено лице, а камоли као епископ, будући да је, лишен чина од стране Васељенске Патријаршије, потпуно ненадлежно, незаконито и антиканонски примио лажну хиротонију у другој помјесној Цркви, и од, у то вријеме, расколничких архијереја, међу којима се први, Пимен, сада покајник, тада налазио под троструком и најстрашнијом епитимијом – епитимијом лишења чина, изопштења из црквене заједнице и анатеме.” Истина је да су неки од оних који су примили неканонска рукоположења у вријеме раскола, након покајања и извјесног времена проведеног као титуларни епископи, били бирани за епархијске митрополите. У почетку су били титуларни и није им било дата никаква врста управљања нити су имали одговарајућа постављења, управо због гријеха раскола који су учинили. Није нам познато да су у Црну Гору долазили неки од епископа покајника, који су били у том расколу, а свакако није било потребе да се о њима јавно исказујемо као о незаконитима, ако су се покајали и вратили у црквени поредак по одлукама Свеправославног сабора с краја септембра и почетка октобра 1998. године, на којем је, да подсјетимо, учествовао и блаженопочивши Патријарх српски Павле. О ставу Бугарске Патријаршије, у којој су данас и неки од тадашњих расколника, данас покајника, довољно говори и писмо које прилажемо овом реаговању (с надом да ће се објавити), у којем се, између осталог, вели да је ”хиротонија Мираша Дедеића, извршена у Бугарској, неканонска, недјејствена и безблагодатна”. Опет понављамо позив на покајање Дедеићу и свим његовим сљедбеницима. Сви смо грешни, али упорствовати у гријеху и чинити насиље над Црквом, какве чине ови које позивамо на покајање, без сумње, одвајају од заједнице са Христом Богом и једном, светом, саборном и апостолском Црквом Божјом, уколико код њихових носилаца не дође до искреног покајања и тражења опроштаја од Бога и народа и ћивота Светог Петра Цетињског. Из Митрополије црногорско-приморске
  20. Одговор на коментар Мирослава Ћосовића на реаговање Митрополије црногорско-приморске Нисмо знали да је текст на који смо реаговали писао Мирослав Ћосовић. Били су само иницијали аутора ”Ђ.В.”. Сад сазнајемо да су то иницијали Ђура Вучинића. Искрено говорећи, да смо имали сазнања да је текст написао г. Ћосовић, највјероватније не би ни реаговали, имајући у виду мноштво његових чланака, који се често противе, не само чињеницама, већ и здравом разуму. Реаговање је било покренуто намјером да не дозволимо да јавност буде обмањивана, по ко зна који пут, у вези са (не)црквеним статусом Мираша Дедеића (он је, подсјећамо, анатемисан и изопштен из Цркве), а не нашом намјером да одговарамо на, најблаже речено, пристрасна писања ”Аналитике”. Одговарање на све што се објављује на овом порталу, а тиче се Цркве, најчешће личи на доказивање већ одавно доказаног и очигледног сваком ко познаје црквено устројство и држи се истине. Ипак, посљедњи пут одговарамо г. Ћосовићу, наравно, ради јавности. Најприје да нагласимо да Бугарска црква, иако супротно тврди г. Ћосовић, није 1998. године била подјељена на два дијела. Бугарска црква је била једна и тада и данас. Тада је у Бугарској постојао озбиљан раскол, али се ту не ради о подјели на некакве дјелове него о црквеном преступу тачно одређених појединаца. Такође, неодговорно је и дијалошки непоштено користити фразу ”нека буде да је истинито” у циљу релативизовања непобитне чињенице да ниједна помјесна Православна Црква није признавала ниједну другу заједницу у Бугарској осим Патријаршије на челу са Патријархом Максимом. Теза која је заступана у иницијалном писању г. Ћосовића није просто то да су неки од епископа из расколничког Пименовог синода данас законити епископи, већ, прије свега, то да је упитна ”принципијелност Српске цркве” по питању ”хиротоније” Мираша Дедеића. Уз то је додат и навод да је Пимен изабран за Патријарха Бугарске Цркве након зацијељења раскола. Дакле, у нашем претходном реаговању смо доказали да ниједна од тих тврдњи не стоји. Суштина нашег одговора се састојала у томе да је први и основни разлог да се неко од тих епископа прими у црквено општење, био да се јавно покаје и прихвати црквени поредак. С тим у вези, господин Ћосовић очигледно да намјерно игнорише прилог нашем одговору – саопштење из канцеларије главног секретара Светог и Свештеног Синода Васељенске Патријаршије из октобра 1998. године. Опет га достављамо, с надом да ће га овога пута Аналитика објавити, ако се већ коментатор није потрудио да га прочита на сајту Митрополије. Цитираћемо дио: ”Бројем тако признатих само у својству титуларних епископа није обухваћен лишен сваке благодати и сваког свештеничког достојанства Мираш Дедеић, који никакву изјаву покајања није доставио Великом Свеправославном Сабору нити му је обзнанио било какво своје расположење да се врати општењу са Православном Црквом уопште. Он је лице које је лишено свештеничког чина, а гласине о његовом “признању” су неосноване. Уосталом, и у случају његовог искреног покајања, он никада не би могао бити примљен као свештено лице, а камоли као епископ, будући да је, лишен чина од стране Васељенске Патријаршије, потпуно ненадлежно, незаконито и антиканонски примио лажну хиротонију у другој помјесној Цркви, и од, у то вријеме, расколничких архијереја, међу којима се први, Пимен, сада покајник, тада налазио под троструком и најстрашнијом епитимијом – епитимијом лишења чина, изопштења из црквене заједнице и анатеме.” Истина је да су неки од оних који су примили неканонска рукоположења у вријеме раскола, након покајања и извјесног времена проведеног као титуларни епископи, били бирани за епархијске митрополите. У почетку су били титуларни и није им било дата никаква врста управљања нити су имали одговарајућа постављења, управо због гријеха раскола који су учинили. Није нам познато да су у Црну Гору долазили неки од епископа покајника, који су били у том расколу, а свакако није било потребе да се о њима јавно исказујемо као о незаконитима, ако су се покајали и вратили у црквени поредак по одлукама Свеправославног сабора с краја септембра и почетка октобра 1998. године, на којем је, да подсјетимо, учествовао и блаженопочивши Патријарх српски Павле. О ставу Бугарске Патријаршије, у којој су данас и неки од тадашњих расколника, данас покајника, довољно говори и писмо које прилажемо овом реаговању (с надом да ће се објавити), у којем се, између осталог, вели да је ”хиротонија Мираша Дедеића, извршена у Бугарској, неканонска, недјејствена и безблагодатна”. Опет понављамо позив на покајање Дедеићу и свим његовим сљедбеницима. Сви смо грешни, али упорствовати у гријеху и чинити насиље над Црквом, какве чине ови које позивамо на покајање, без сумње, одвајају од заједнице са Христом Богом и једном, светом, саборном и апостолском Црквом Божјом, уколико код њихових носилаца не дође до искреног покајања и тражења опроштаја од Бога и народа и ћивота Светог Петра Цетињског. Из Митрополије црногорско-приморске View full Странице
  21. Драгана Милошевић

    Саопштење Митрополије црногорско-приморске

    Реаговање Митрополије црногорско-приморске на текст „СПЦ признаје свјештенике који су 1998. хиротонисали митрополита ЦПЦ Михаила“ Поводом недавно објављених навода на порталу „Аналитика” (15. март 2018. године) да Српска Православна Црква, Митрополија црногорско-приморска и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије наводно признају „свјештенике” који су 1998. године „хиротонисали” рашчињеног и од Васељенске Патријаршије проклетству предатог бившег свештеника Мираша Дедеића, указујемо да се ради о ко зна којој по реду медијској подвали којом се, уз наводе под наводницима, покушава накнадно прибавити и јавности приказати наводни канонски легалитет и легитимитет за лице које се већ пуне двије деценије лажно представља као наводни „црногорски митрополит” и самопроглашени „поглавар” самопроглашене и у Православној Цркви непостојеће вјерске заједнице под називом „ЦПЦ”, која је основана у полицијској станици у Цетињу у јануару 2000. године. Једина истина у наведеном тексту јесте да су бугарски расколници 15. марта 1998. године са самозваним и у то вријеме ни од кога у Православљу признатим расколничким тзв. „патријархом Пименом” упали у нови и ко зна који по реду канонски преступ у духовној вратоломији са Мирашем Дедеићем. Расколник Пимен и његови сљедбеници су у то вријеме у еклисиолошком и канонском смислу несумњиво били расколници и отпадници од Православне Васељенске Цркве. Сваки трезвени човјек то јасно и прецизно може да уочи чак и из вијести која је недавно објављена на порталу ”Аналитика”. Бугарски раскол је, крајем 1998. године, трудом предстојатељâ Православне Цркве, а међу њима и блаженопочившег Патријарха српског Павла, а послије принијетог јавног покајања због тог душегубног и најтежег канонског преступа бугарских расколника, зацијељен. Јавни покајници су, материнским старањем Цркве, а по крајњем снисхођењу, примљени као покајници од канонске Бугарске Патријаршије и Патријарха Максима и то у почетку само у својству „титуларних” епископа. Треба имати у виду да самозвани „Патријарх Пимен” никада као такав није прихваћен и признат у Православној Цркви, а након покајања се већ 1999. године упокојио са својевољно прихваћеном титулом „бивши Митрополит неврокопски”. Канонски и од свих Помјесних Православних Цркава на челу са Васељенским Патријархом признати Патријарх Бугарски је био (од избора и устоличења 1971. године) и до свог упокојења (2012. године) остао Максим (Минков). Свима је познато да пуноћа Православне Цркве никада, ни прије, а ни послије тзв. „хиротоније 15.3.1998. године у Софији”, Мираша Дедеића као рашчињеног свештеника Васељенске Патријаршије, који се, захваљујући одређеним свјетовним структурама и дијелу медија, пуне двије деценије лажно представља као „црногорски митрополит”, није прихватила као таквог. Ниједна Помјесна Православна Црква га, као што је познато, не признаје ни као парохијског свештеника, а камоли као митрополита, о чему и свједочи и писмо Патријарха васељенског Вартоломеја које прилажемо овом реаговању - прилог (pdf). Сматрамо да у ове великопосне дане као дане покајне радости примјер бугарских покајника најбоље може да послужи Мирашу Дедеићу не би ли смогао људске и хришћанске снаге да се јавно покаје и од Мајке Православне Цркве затражи опроштај због канонских безакоња која је чинио и чини по Црној Гори. Такво поступање би му било много духовно корисније него што заварава јавност неистинама и обмањује неупућене преко појединих медија. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  22. Реаговање Митрополије црногорско-приморске на текст „СПЦ признаје свјештенике који су 1998. хиротонисали митрополита ЦПЦ Михаила“ Поводом недавно објављених навода на порталу „Аналитика” (15. март 2018. године) да Српска Православна Црква, Митрополија црногорско-приморска и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије наводно признају „свјештенике” који су 1998. године „хиротонисали” рашчињеног и од Васељенске Патријаршије проклетству предатог бившег свештеника Мираша Дедеића, указујемо да се ради о ко зна којој по реду медијској подвали којом се, уз наводе под наводницима, покушава накнадно прибавити и јавности приказати наводни канонски легалитет и легитимитет за лице које се већ пуне двије деценије лажно представља као наводни „црногорски митрополит” и самопроглашени „поглавар” самопроглашене и у Православној Цркви непостојеће вјерске заједнице под називом „ЦПЦ”, која је основана у полицијској станици у Цетињу у јануару 2000. године. Једина истина у наведеном тексту јесте да су бугарски расколници 15. марта 1998. године са самозваним и у то вријеме ни од кога у Православљу признатим расколничким тзв. „патријархом Пименом” упали у нови и ко зна који по реду канонски преступ у духовној вратоломији са Мирашем Дедеићем. Расколник Пимен и његови сљедбеници су у то вријеме у еклисиолошком и канонском смислу несумњиво били расколници и отпадници од Православне Васељенске Цркве. Сваки трезвени човјек то јасно и прецизно може да уочи чак и из вијести која је недавно објављена на порталу ”Аналитика”. Бугарски раскол је, крајем 1998. године, трудом предстојатељâ Православне Цркве, а међу њима и блаженопочившег Патријарха српског Павла, а послије принијетог јавног покајања због тог душегубног и најтежег канонског преступа бугарских расколника, зацијељен. Јавни покајници су, материнским старањем Цркве, а по крајњем снисхођењу, примљени као покајници од канонске Бугарске Патријаршије и Патријарха Максима и то у почетку само у својству „титуларних” епископа. Треба имати у виду да самозвани „Патријарх Пимен” никада као такав није прихваћен и признат у Православној Цркви, а након покајања се већ 1999. године упокојио са својевољно прихваћеном титулом „бивши Митрополит неврокопски”. Канонски и од свих Помјесних Православних Цркава на челу са Васељенским Патријархом признати Патријарх Бугарски је био (од избора и устоличења 1971. године) и до свог упокојења (2012. године) остао Максим (Минков). Свима је познато да пуноћа Православне Цркве никада, ни прије, а ни послије тзв. „хиротоније 15.3.1998. године у Софији”, Мираша Дедеића као рашчињеног свештеника Васељенске Патријаршије, који се, захваљујући одређеним свјетовним структурама и дијелу медија, пуне двије деценије лажно представља као „црногорски митрополит”, није прихватила као таквог. Ниједна Помјесна Православна Црква га, као што је познато, не признаје ни као парохијског свештеника, а камоли као митрополита, о чему и свједочи и писмо Патријарха васељенског Вартоломеја које прилажемо овом реаговању - прилог (pdf). Сматрамо да у ове великопосне дане као дане покајне радости примјер бугарских покајника најбоље може да послужи Мирашу Дедеићу не би ли смогао људске и хришћанске снаге да се јавно покаје и од Мајке Православне Цркве затражи опроштај због канонских безакоња која је чинио и чини по Црној Гори. Такво поступање би му било много духовно корисније него што заварава јавност неистинама и обмањује неупућене преко појединих медија. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  23. Сједница је почела молитвом, након чега је Митрополит Амфилохије поздравио све присутне чланове ова два црквеносамоуправна тијела наше Митрополије. На почетку сједнице, по већ устаљеној пракси, Митрополит Амфилохије је поднио извјештај о свом архипастирском служењу, мисији и животу Митрополије у 2017. години, као и Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке, чији је администратор. Осврћући се на значајне догађаје који су обиљежили прошлу календарску годину Митрополит Амфилохије се посебно осврнуо на неколико јубилеја који су у Митрополији црногорско-приморској посебно молитвено прослављени. Митрополит је сабране подсјетио на прославу јубилеја 600 година Манастира Ком на Скадарском језеру и 900 година Храма Светог Николе на Луштици. Поводом прославе јубилеја Манастира Ком, у октобру прошле године у Подгорици је одржан међународни научни скуп ”Зетски господари Црнојевићи и везири Бушатлије (14. вијек – 1830.)”. Митрополит је сабрању напоменуо да година која је пред нама такође обилује значајним датумима које ћемо, ако Бог да, посебно обиљежити у Митрополији црногорско-приморској. Прије свега, очекује нас прослава 330 година од страдања 40 Момишићких ђака мученика и двојице учитеља свештеника, 680 година од оснивања Манастира Стањевићи, 100 година обнове Пећке и Московске Патријаршије, као и 100 година од мученичке кончине последњег руског цара Николаја II Романова и његове вјенценосне породице, који су дубоко задужили цијели српски народ и посебно Црну Гору. Такође у овој години очекује нас и прослава јубилеја 300 година од оснивања Топаљске комунитади, претече данашње општине Херцег Нови. Научни скуп ”Живот и страдање у Зети – Црној Гори у XVII вијеку”, посвећен страдању момишићких мученика биће организован 23. марта текуће године, док ће научни скуп посвећен 680 годишњици оснивања Манастира Стањевићи бити организован у септембру ове године, а освећење новообновљеног манастира планирано је за октобар текуће године. Чланове Епархијског савјета и Епархијског управног одбора, посебно је обрадовала Митрополитова констатација да се број свештенства и монаштва Митрополије увећава, те да је у току 2017. године рукоположено 3 ђакона и 9 презвитера, а замонашено 9 монаха и 5 монахиња. Епархијски савјет је усвојио Завршни рачун ЕУО-ра Митрополије за 2017. годину, Предлог буџета ЕУО-ра Митрополије црногорско-приморске за 2018. годину, као и извјештаје о раду Богословије Светог Петра Цетињског, Катихетског одбора, Правног савјета, Економског савјета, Катастарске службе, ИИУ «Светигора», Радија «Светигора», Добротворног фонда «Човјекољубље» (У оквиру добротворног фонда „Човјекољубље“ функционишу и двије народне кухиње у Подгорици и Цетињу, а фонд помаже и функционисање народне кухиње у Беранама), Поклоничко-туристичке агенције «Одигитрија», Централног магацина и Архитектонског савјета Митрополије. Епархијски савјет је констатовао и потврдио одлуку донесену на ванредној сједници Епархијског управног одбора од 11. јануара текуће године о оснивању Центра за психо-социјалну рехабилитацију и ресоцијализацију обољелих од болести зависности ”Земља Живих Светог Василија Острошког” у Црној Гори. Чланови Епархијског савјета и Епархијског управног одбора Митрополије упознати су са досадашњим активностима на ревизији Устава Српске Православне Цркве – Пећке Патријаршије. Епархијски савјет и Епархијски управни одбор Митрополије црногорско-приморске су задужили Правни савјет Митрополије да свестрано размотри и проучи предлог Устава Српске Православне Цркве – Пећке Патријаршије и састави евентуалне сугестије и предлоге на предложени текст новог Устава. Епархијски савјет Митрополије црногорско-приморске најоштрије осуђује јавне позиве појединих псеудовјерских организација на отимање црквене имовине, храмова и манастира, које је вјерни народ вјековима завјештавао Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви оличеној у Митрополији црногорско-приморској и осталим Епархијама Српске Православне Цркве у Црној Гори. Епархијски савјет и Епархијски управни одбор Митрополије црногорско-приморске позивају надлежно Министарство финансија, Владу и Скупштину Црне Горе да неодложно приступе припреми и доношењу Закона о реституцији и обештећењу одузете имовине Цркава и вјерских заједница, и на тај начин, као и друге савремене државе, исправе неправду која је систематски учињена према Црквама и вјерским заједницама послије Другог свјетског рата. Са жаљењем констатујемо да Влада Црне Горе води и по много чему дискриминаторску политику према Митрополији црногорско-приморској и осталим Епархијама Православне цркве у Црној Гори. Очигледан примјер тога је чињеница да је иста Влада склопила уговоре о међусобној сарадњи са свима – осим са Православном црквом, која је родила Црну Гору. Најновија потврда наших тврдњи је недавно јавно објављен податак да Влада Црне Горе систематски финансира рад исламске медресе Мехмед Фатих (Освајач) у Тузима, док истовремено игнорише постојање Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу, најстарије црногорске средње школе из које је израстао и Универзитет Црне Горе. Напомињемо да новчана свота коју влада ове грађанске државе додјељује поменутој Медреси, знатно је виша од годишњег буџета Православне Богословије на Цетињу, која од исте државе не добија ни једног цента. Поздрављајући укључење медресе у Систем јавног образовања и државни буџет Црне Горе, изражавамо своју забринутост односом Владе Црне Горе према Цетињској богословији, као најстаријој школи у Црној Гори. Такође, учесници данашњег сабрања, као вјерници и породични људи, цијенећи обичаје, вјековно устројство и традицију Црне Горе, која је стварана на темељима хришћанских начела и вриједности, веома су забринути најављеним ”Законом о регистрованом партнерству особа истог пола”. У најављеном предлогу Закона се не ради о ”људским правима”, него о агресивном пропагирању и наметању содомског гријеха мужелоштва, које се поставља пред савременог човјека у нашем друштву. Пред нашим друштвом су два пута: или ћемо ићи у правцу потпуне декаденције друштва и људске личности, одбацујући свако морално начело, стид и чедност у име ”права” или ћемо здраво, промишљено и одговорно стати у одбрану исконских вриједности на којим је утемељена људска природа и вјечно људско достојанство, уз то не мрзећи никога и не вршећи насиље ни према коме. Сматрамо да је крајње вријеме да наши законодавци почну на овакав начин да приступају овако сложеним темама. Не преписујући рецепте и законске моделе других, макар се они звали и ”европски”, нити их непромишљено и незналачки имплементирајући у наше друштво, него доносећи законе за наш народ и у име нашег народа и на темељу оних вриједности на којима је саграђена сва његова часна историја. Не може политичка, економска, идеолошка или било каква интеграција у какву год заједницу бити на штету наше дјеце и Светиње брака и породице, а овакви закони, без икакве сумње, само могу да доведу до општег посрнућа нашег већ раслабљеног и морално посрнулог друштва. Чланови Епархијског савјета Митрополије црногорско-приморске, на челу са својим Архипастиром, Архиепископом цетињским, Митрополитом црногорско-приморским г. Амфилохијем, сабрани у дане Свете Четрдесетице, обраћају се свим православним хришћанима, али и свим људима добре воље, да се сви у складу са својим могућностима сјетимо страдајуће браће наше који су обремењени сиромаштвом, болестима и другим животним невољама, а посебно нашег народа на Косову и Метохији, помажући им свако колико и чиме може, било парчетом хљеба или макар добрим словом, не заборављајући их ни у својим молитвама. Свим православним хришћанима желимо да остатак Часног поста проведу у миру са Богом, собом и свим људима, спремајући се да сви заједно, дочекамо и свијетли празник Христовог Васкрсења, те да се достојно поздравимо побједоносним и сверадосним поздравом, поздравом побједе живота над смрћу: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ! Извор: Митрополија црногорско-приморска
  24. Овогодишња прва редовна сједница Епархијског савјета (ЕС) и Епархијског управног одбора (ЕУО) Митрополије црногорско-приморске је одржанa 17. марта 2018. године у светој Немањићкој задужбини, Манастиру Морачи. Црквено сабрање је започело Светом Архијерејском Литургијом коју је у манастирском храму Успења Пресвете Богородице служио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски г. др Амфилохије са свештенством и вјерним народом. Послије Свете Литургије, Митрополит Амфилохије са свештенством служио је парастос страдалима за вријеме НАТО бомбардовања (1999.г.) и у мартовским погромима на Косову и Метохији 2004. године. Сједница је почела молитвом, након чега је Митрополит Амфилохије поздравио све присутне чланове ова два црквеносамоуправна тијела наше Митрополије. На почетку сједнице, по већ устаљеној пракси, Митрополит Амфилохије је поднио извјештај о свом архипастирском служењу, мисији и животу Митрополије у 2017. години, као и Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке, чији је администратор. Осврћући се на значајне догађаје који су обиљежили прошлу календарску годину Митрополит Амфилохије се посебно осврнуо на неколико јубилеја који су у Митрополији црногорско-приморској посебно молитвено прослављени. Митрополит је сабране подсјетио на прославу јубилеја 600 година Манастира Ком на Скадарском језеру и 900 година Храма Светог Николе на Луштици. Поводом прославе јубилеја Манастира Ком, у октобру прошле године у Подгорици је одржан међународни научни скуп ”Зетски господари Црнојевићи и везири Бушатлије (14. вијек – 1830.)”. Митрополит је сабрању напоменуо да година која је пред нама такође обилује значајним датумима које ћемо, ако Бог да, посебно обиљежити у Митрополији црногорско-приморској. Прије свега, очекује нас прослава 330 година од страдања 40 Момишићких ђака мученика и двојице учитеља свештеника, 680 година од оснивања Манастира Стањевићи, 100 година обнове Пећке и Московске Патријаршије, као и 100 година од мученичке кончине последњег руског цара Николаја II Романова и његове вјенценосне породице, који су дубоко задужили цијели српски народ и посебно Црну Гору. Такође у овој години очекује нас и прослава јубилеја 300 година од оснивања Топаљске комунитади, претече данашње општине Херцег Нови. Научни скуп ”Живот и страдање у Зети – Црној Гори у XVII вијеку”, посвећен страдању момишићких мученика биће организован 23. марта текуће године, док ће научни скуп посвећен 680 годишњици оснивања Манастира Стањевићи бити организован у септембру ове године, а освећење новообновљеног манастира планирано је за октобар текуће године. Чланове Епархијског савјета и Епархијског управног одбора, посебно је обрадовала Митрополитова констатација да се број свештенства и монаштва Митрополије увећава, те да је у току 2017. године рукоположено 3 ђакона и 9 презвитера, а замонашено 9 монаха и 5 монахиња. Епархијски савјет је усвојио Завршни рачун ЕУО-ра Митрополије за 2017. годину, Предлог буџета ЕУО-ра Митрополије црногорско-приморске за 2018. годину, као и извјештаје о раду Богословије Светог Петра Цетињског, Катихетског одбора, Правног савјета, Економског савјета, Катастарске службе, ИИУ «Светигора», Радија «Светигора», Добротворног фонда «Човјекољубље» (У оквиру добротворног фонда „Човјекољубље“ функционишу и двије народне кухиње у Подгорици и Цетињу, а фонд помаже и функционисање народне кухиње у Беранама), Поклоничко-туристичке агенције «Одигитрија», Централног магацина и Архитектонског савјета Митрополије. Епархијски савјет је констатовао и потврдио одлуку донесену на ванредној сједници Епархијског управног одбора од 11. јануара текуће године о оснивању Центра за психо-социјалну рехабилитацију и ресоцијализацију обољелих од болести зависности ”Земља Живих Светог Василија Острошког” у Црној Гори. Чланови Епархијског савјета и Епархијског управног одбора Митрополије упознати су са досадашњим активностима на ревизији Устава Српске Православне Цркве – Пећке Патријаршије. Епархијски савјет и Епархијски управни одбор Митрополије црногорско-приморске су задужили Правни савјет Митрополије да свестрано размотри и проучи предлог Устава Српске Православне Цркве – Пећке Патријаршије и састави евентуалне сугестије и предлоге на предложени текст новог Устава. Епархијски савјет Митрополије црногорско-приморске најоштрије осуђује јавне позиве појединих псеудовјерских организација на отимање црквене имовине, храмова и манастира, које је вјерни народ вјековима завјештавао Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви оличеној у Митрополији црногорско-приморској и осталим Епархијама Српске Православне Цркве у Црној Гори. Епархијски савјет и Епархијски управни одбор Митрополије црногорско-приморске позивају надлежно Министарство финансија, Владу и Скупштину Црне Горе да неодложно приступе припреми и доношењу Закона о реституцији и обештећењу одузете имовине Цркава и вјерских заједница, и на тај начин, као и друге савремене државе, исправе неправду која је систематски учињена према Црквама и вјерским заједницама послије Другог свјетског рата. Са жаљењем констатујемо да Влада Црне Горе води и по много чему дискриминаторску политику према Митрополији црногорско-приморској и осталим Епархијама Православне цркве у Црној Гори. Очигледан примјер тога је чињеница да је иста Влада склопила уговоре о међусобној сарадњи са свима – осим са Православном црквом, која је родила Црну Гору. Најновија потврда наших тврдњи је недавно јавно објављен податак да Влада Црне Горе систематски финансира рад исламске медресе Мехмед Фатих (Освајач) у Тузима, док истовремено игнорише постојање Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу, најстарије црногорске средње школе из које је израстао и Универзитет Црне Горе. Напомињемо да новчана свота коју влада ове грађанске државе додјељује поменутој Медреси, знатно је виша од годишњег буџета Православне Богословије на Цетињу, која од исте државе не добија ни једног цента. Поздрављајући укључење медресе у Систем јавног образовања и државни буџет Црне Горе, изражавамо своју забринутост односом Владе Црне Горе према Цетињској богословији, као најстаријој школи у Црној Гори. Такође, учесници данашњег сабрања, као вјерници и породични људи, цијенећи обичаје, вјековно устројство и традицију Црне Горе, која је стварана на темељима хришћанских начела и вриједности, веома су забринути најављеним ”Законом о регистрованом партнерству особа истог пола”. У најављеном предлогу Закона се не ради о ”људским правима”, него о агресивном пропагирању и наметању содомског гријеха мужелоштва, које се поставља пред савременог човјека у нашем друштву. Пред нашим друштвом су два пута: или ћемо ићи у правцу потпуне декаденције друштва и људске личности, одбацујући свако морално начело, стид и чедност у име ”права” или ћемо здраво, промишљено и одговорно стати у одбрану исконских вриједности на којим је утемељена људска природа и вјечно људско достојанство, уз то не мрзећи никога и не вршећи насиље ни према коме. Сматрамо да је крајње вријеме да наши законодавци почну на овакав начин да приступају овако сложеним темама. Не преписујући рецепте и законске моделе других, макар се они звали и ”европски”, нити их непромишљено и незналачки имплементирајући у наше друштво, него доносећи законе за наш народ и у име нашег народа и на темељу оних вриједности на којима је саграђена сва његова часна историја. Не може политичка, економска, идеолошка или било каква интеграција у какву год заједницу бити на штету наше дјеце и Светиње брака и породице, а овакви закони, без икакве сумње, само могу да доведу до општег посрнућа нашег већ раслабљеног и морално посрнулог друштва. Чланови Епархијског савјета Митрополије црногорско-приморске, на челу са својим Архипастиром, Архиепископом цетињским, Митрополитом црногорско-приморским г. Амфилохијем, сабрани у дане Свете Четрдесетице, обраћају се свим православним хришћанима, али и свим људима добре воље, да се сви у складу са својим могућностима сјетимо страдајуће браће наше који су обремењени сиромаштвом, болестима и другим животним невољама, а посебно нашег народа на Косову и Метохији, помажући им свако колико и чиме може, било парчетом хљеба или макар добрим словом, не заборављајући их ни у својим молитвама. Свим православним хришћанима желимо да остатак Часног поста проведу у миру са Богом, собом и свим људима, спремајући се да сви заједно, дочекамо и свијетли празник Христовог Васкрсења, те да се достојно поздравимо побједоносним и сверадосним поздравом, поздравом побједе живота над смрћу: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ! Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  25. На сабрању смо саслушали садржајан извјештај Митрополита о најважнијим дешавањима током ове године која је на измаку. Подсјетили смо се и подсјећамо све на велике јубилеје које смо ове године прославили: 600 година од оснивања Богородичиног манастира Ком на Скадарском језеру, задужбине Црнојевића и 900 година од изградње Саборне цркве Светог Николаја Мирликијског на Луштици. Поводом комских шест вијекова организован је у октобру на Цетињу и у Подгорици научни скуп ”Зетски господари Црнојевићи и везири Бушатлије” (XIV вијек – 1830). Благодаримо Богу на вијековима у којима нас држи у својој светој Цркви, удостојава великих духовних радости и проводи кроз сваковрсна искушења. У овој години је рукоположено десетак нових презвитера и ђакона и замонашено петнаестак нових монаха и монахиња и са радошћу закључујемо да свештеничких и монашких призива не недостаје, на свима нама је само да будемо достојни своје службе и звања, како они који су лаици, тако и свештеницима и монасима. Од државних органа очекујемо да нас не ометају у нашој служби бесмисленим и незаконитим одбијањем одобравања боравка појединој нашој браћи и сестрама који немају држављанство Црне Горе. Увјеравамо их да неће постићи циљ који желе таквим неразумним поступцима нити нас обесхрабрити да одлучно и смјело свједочимо благу вијест Христову у Црној Гори. Завршена је или приведена крају и обнова неколико цркви у којима свакодневно обнављамо наше душе. Отворено је неколико нових школа вјеронаука при нашим храмовима и манастирима, што нам говори да је неопходно да се питање увођења вјеронауке у црногорске јавне основне и средње школе најзад на озбиљан и стручан начин отвори у јавности. Митрополија је са своје стране допринијела небројивим захтјевима и образложењима, који засад нису наишли на разумијевање код надлежних, што нас неће поколебати да исто чинимо и у наредном времену. Није тачно да је, као што многи данас неуко тврде, вјеронаука у супротности са принципом одвојености Цркве и државе, јер ваљда нико не сумња у секуларност неких од најразвијенијих држава Европе, као што су Аустрија, Белгија, Ирска, Кипар, Њемачка, Финска, које све редом имају вјерску наставу у школама (али не само оне). Као и већина наших сусједа, уосталом. Благодаримо Богу на мисији која наша Црква и Митрополија имају у Латинској Америци, гдје се сваке године умножава врој свештеника, а ове године смо имали и велики благослов да читав један манастир у Гватемали на челу са мати Инес са својом мисијом приђе Епархији буеносаиреској и јужно-централноамеричкој Српске Патријаршије, цијенећи допринос Митрополита Амфилохија и углед наше помјесне Цркве. Неке од изазова који су данас, али и увијек пред Црквом, у свом данашњем слову ”Мисија Православне Цркве у Црној Гори” нам је представио протојереј-ставрофор Гојко Перовић, парох цетињски и ректор Цетињске богословије, о чему се потом повела и корисна дискусија.  Архијерејски протопрезвитери наше Митрополије су такође нагласили најважније догађаје из својих протопрезвитеријата. Једно од болних питања нашег времена које је предмет свакодневног разговора свештеника са вјерницима, па се и данас поменуло, свакако је тзв. абортус (чедоморство), који великим дијелом доприноси бијелој куги са којим је озбиљно суочена Црна Гора. То није питање само тзв. селективних абортуса, којим се уништавају наше мале сестре, већ неселективно убијање мноштва нерођене дјеце и то онда кад би требало да су најзаштићенији. Свима је јасно да постоји низ етичких питања у вези са ”правом” на абортус, али се пречесто заборави право на живот те невино страдале дјеце, које јесте и мора бити изнад сваког другог права, баш као што је међу нама, који смо имали ”срећу” да се родимо. Понављамо непромјењени став Цркве, али и сваког искреног научника природњака – нови живот почиње зачећем. Сматрамо да сваки други проблем у вези са питањем тзв. абортуса мора да се ријешава имајући у виду ту неспорну чињеницу. Посљедњих мјесеци смо били свједоци поновног бруталног и незаконитог напада на имовину Митрополије, а прије и изнад свега, на њено име и вишевјековно достојанство. Надамо се да се неће дозвољавати изгреди који отворено атакују на Митрополију и бацају љагу на Православну Цркву, на најгори начин етикетирајући нашу Митрополију и Српску Патријаршију. Крајње је вријеме да државни органи примјерено почну да кажњавају понашање које угрожава слободу Цркве и да коначно, у сарадњи са Црквом и вјерским заједницама, а не скривено и тајно, уредимо односе између установа вјере и државе. Тада ће бити лако разлучити, што је и данас огромној већини грађана (а свим вјерницима) јасно, ко вјеру злоупотребљава у идеолошке сврхе и доноси само невољу и шири мржњу међу браћом. Но ни такве, како вели Апостол Павле, да не сматрамо као непријатеље, него да их уразумљујемо као браћу (уп. 2 Сол. 3, 15). Даће Бог, да по ријечима истог Апостола не буду међу нама раздори, него да будемо утврђени у истом разуму и мисли, но то ће бити ако будемо вјерни имену Господа нашега Исуса Христа (уп. 1 Кор. 1, 10), а не пролазним звањима овога свијета (уп. Гал. 3, 28). Користимо прилику да свима који свето Рођење прославише прије пар дана, честитамо празник и пожелимо благослова Божијег и сваког напретка. Нама, пак, и свим православним вјерницима у Црној Гори, желимо да остатак Рождественског поста проведемо у молитви и духовној пажњи, и да за десетак дана торжествено прославимо дивни и предивни празник Рождества Господа нашега Исуса Христа, којем се обрадова небо, од којега задрхта земља, а наша природа се угрија и из пропасти врати. Христос се роди! Ваистину се роди!   Цетињски манастир, 28. децембар 2017.   Извор: Митрополија црногорско-приморска
×