Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'црне'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 29 results

  1. Почетак светосавске традиције у Црној Гори, датира из 13. вијека, када Свети Сава оснива три светосавске столице, епархије Зетску, Хумску и Будимљанску, казао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије у емисији „Са српског становишта“ која се емитује на Српској телевизији. „На основу љетописа који су савременици Светог Саве, и житијима који су писали његови савременици, или људи који су живјели непосредно после његовог времена, по другим црквеним зборницима и историјским документима, и по првим нововјековним записима црногорских митрополита, Свети Сава, архиеписком жички, или Свети Сава архиеписком српски, Свети Сава Немањић, син Стефана Немање, је на територији данашње Црне Горе, основао три епархије. Основао је он много више епархија Жичке ариепископије, али сад говоримо о Светом Сави у Црној Гори“, казао је о. Гојко. Са оцем Гојком Перовићем разговор је водио Веселин Матовић. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  2. Откуд безбожницима, некрштенима право да расправљају каква је Црква била и каква ће бити, а ни сами не припадају Цркви, казао је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Архиепископ цетињски г. Амфилохије и позвао црногорску власт да се према Митрополији црногорско-приморској понаша као што се понашао краљ Никола. Он је у интервјуу за Телевизију Вијести поручио како се нада да црква на Румији неће бити срушена и казао да аутокефалност Украјинске православне Цркве неће утицати на статус Цркве у Црној Гори. Митрополит је казао да за цркву на Румији формално није добијена дозвола. – Само безумни људи могу срушити ту цркву, која је остварење вјековног сна народног. Црква посвећена Богу љубави, Светој Тројици грли исток и запад и сјевер и југ. Ни против кога она није, она је само за богољубље и за братољубље. Прије свега, држава је послије рата, све до 1994. године била забранила изношење крста и онда смо без питања први пут изнијели крст. Шта смо могли да урадимо? Од оних који су забранили изношење крста сад да тражимо дозволу. Нијесам тражио. Плод свега тога је и обнова те цркве срушене у 16. вијеку. Дакле, апсолутно не видим разлог – поручио је Високопреосвећени. Говорећи о Закону о вјерским заједницама, Митрополит је подсјетио да је нацрт тог акта доношен без икаквог учешћа МЦП. Он каже да је апсолутно нетачна тврдња да је црквена имовина била државна у вријеме Краљевине Црне Горе. – 0 црквеној имовини причају они који појма немају о устројству Цркве и њеном мјесту у друштву и о положају цркве Митрополије црногорске у вријеме Краљевине Црне Горе. Они појма немају како је то било. Ено одлуке и краља Николе из 1895. године гдје је саградио свој двор и гдје је и за себе и за своје потомство својом одлуком одредио да Манастиру цетињском плаћају годишњу накнаду зато што су заузели ту имовину. Значи, то је имовина Цркве. Само што је у вријеме Краљевине био другачији однос са црквом. Прије свега, Митрополија је била државна вјера, Митрополија црногорска. Дакле, тај нацрт и ти предлози су потпуно против сваке логике нормалне и домаће и међународне – истакао је владика. Високопреосвећени је увјерен да такав нацрт не може проћи у Скупштини, те да се наговјештава да ће бити позвани представници Митрополије и других вјерских заједница да би се „написао нормалан закон“. На питање да ли се дјелимично осјећа одговорним што се питање Цркве покреће када би фокус јавности требало скренути са суштинских, животних ствари, Митрополит је казао да не зна што би он ту био одговоран. – Овим што радим овдје ових 30 година, настављам оно што су радили ови претходници. Осам вјекова постоји ова Митрополија без прекида. Они се укључују да рјешавају питање Цркве, а прије свега, безбожници, некрштени. Откуд њима право да расправљају каква је Црква била и каква ће бити. А ни сами не припадају Цркви. То је једно, а друго, ја се наљутим због Косова и Метохије. Суштински, одрекли се од Краљевине Црне Горе, граница Црне Горе каква је била за вријеме краља Николе, а сада траже од нас да се и ми одричемо тога. Не можемо се ми одрећи. Ми поштујемо и ову Црну Гору у овим њеним границама, поштујемо, како ја кажем авнојевску Црну Гору, која је рођена у Брозовом Јајцу, али Црква не може да заборавља и оно како је било управо за вријеме Краља Николе и границе црковне и границе државе Црне Горе. И не може се прихватити да рецимо Метохија не припада Црној Гори – нагласио је Митрополит. Коментаришући то што је недавно позвао црногорског предсједника Мила Ђукановића да се крсти, па да тек онда говори о Цркви, како не би био само носилац братоубилачке идеологије, Митрополит је казао да је крштење питање слободе и није питање наметања ни са чије стране, те да то зна и Ђукановић. – Ми се знамо од 90-их година и нијесмо мало сарађивали. Ја сам и њему увијек благодаран и ондашњој власти када смо градили Храм. Најљепши храм у историји Црне Горе саграђен је у наше вријеме у Подгорици. Благодарећи и помоћи држави. Саградили смо и други храм, величанствени, Светог Јована Владимира у исто вријеме када је саграђен овај храм који је на Румији и други храмови. Оно што очекујемо од ове власти, добро они ако хоће да се крсте или неће да се крсте то је њихов проблем, али очекујем да се понашају према цркви на начин, ајде нека буде како се понашао краљ Никола, са поштовањем дубоким, поготово према Митрополији која је створила ову Црну Гору. Она је у темељима ове Црне Горе – поручио је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Архиепископ цетињски г. Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  3. Од нашег сталног дописника (ПОЛИТИКА.рс) Подгорица – Налог МУП-а Црне Горе којим се отказује гостопримство за више од 30 нерезидентних свештеника и монаха, који службују у некој од четири Епархије СПЦ у држави Црној Гори, наставак је противправних радњи којим се наставља прогон свештенства и монаштва, посебно Митрополије црногорско-приморске (МЦП), рекао је за „Политику” протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савета Митрополије и правног заступника свих свештеника и монаха. „Током неколико претходних месеци добили смо више од десет решења МУП-а којим се нашим свештеницима монасима, монахињама и свештеничким породицама одбија продужење привременог боравка у Црној Гори на основу обављања верске службе. Укупно педесетак свештеника, монаха, монахиња и чланова свештеничких породица, остаће без дозволе за боравак у Црној Гори. Њих тридесетак већ имају рок од месец дана да напусте државу, док се за осталих двадесетак то очекује”, казао је отац Велибор Џомић. Он је изразио чуђење због оваквог поступања МУП-а Црне Горе, јер је током претходне две године, у редовном и уобичајеном поступку, свим овим особама одобраван привремени боравак на основу обављања свештеничке службе. „У међувремену није промењен ниједан пропис у Црној Гори и сматрам да такво поступање МУП-а није мотивисано правним него политичким разлозима. Не разумем зашто ресор на чијем је челу министар Мевлудин Нухоџић покреће такву синхронизовану акцију која нема никакве везе са правом и чињеницама”, рекао је он. Џомић наводи да је правни тим митрополије уложио жалбе на оваква решења, али да је свака одбијена. Нове жалбе су послате на адресу Управног суда. „Брутално су прекршени законски прописи приликом доношења тих решења, а свештеним лицима није чак дата ни могућност да се изјасне и да учествују у поступку пре доношења решења. Као човек који познаје ову материју, уверен сам и сигуран да је МУП поступао незаконито. Не постоји логика која у било којем поступку може да објасни да је митрополија као верски и правни субјект за МУП постојала током претходне две године, када су одобравали боравке, а да ове 2018. године не постоји, иако се ништа није променило”, изјавио је Џомић за наш лист и упутио апел министру Нухоџићу да поступање својих службеника „доведе у законске оквире”. „Можемо само да нагађамо о разлозима за овакву хајку на свештенство, монаштво и свештеничку децу, али сам сигуран да они немају никакве везе са правом и правним поретком Црне Горе. Сматрам да Црна Гора има пречег посла, а МУП посебно, а не да се продужава идеолошко-партијска брљотина Ранка Кривокапића, који је ову хајку својевремено започео, а она је доживела фијаско на судовима”, закључио је протојереј-ставрофор Џомић. http://www.politika.rs/scc/clanak/419108/Progon-iz-Crne-Gore-se-sprema-za-jos-dvadesetak-svestenika?fbclid=IwAR0eGhDKJ20MxciAXkaWcEJJfHH2hQkB7eimpyryNHkRZ-W7a8Qfx3fk4wk
  4. Њих тридесетак већ имају рок од месец дана да напусте државу, иако им је у претходне две године дозвола за привремени боравак редовно продужавана Од нашег сталног дописника (ПОЛИТИКА.рс) Подгорица – Налог МУП-а Црне Горе којим се отказује гостопримство за више од 30 нерезидентних свештеника и монаха, који службују у некој од четири Епархије СПЦ у држави Црној Гори, наставак је противправних радњи којим се наставља прогон свештенства и монаштва, посебно Митрополије црногорско-приморске (МЦП), рекао је за „Политику” протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савета Митрополије и правног заступника свих свештеника и монаха. „Током неколико претходних месеци добили смо више од десет решења МУП-а којим се нашим свештеницима монасима, монахињама и свештеничким породицама одбија продужење привременог боравка у Црној Гори на основу обављања верске службе. Укупно педесетак свештеника, монаха, монахиња и чланова свештеничких породица, остаће без дозволе за боравак у Црној Гори. Њих тридесетак већ имају рок од месец дана да напусте државу, док се за осталих двадесетак то очекује”, казао је отац Велибор Џомић. Он је изразио чуђење због оваквог поступања МУП-а Црне Горе, јер је током претходне две године, у редовном и уобичајеном поступку, свим овим особама одобраван привремени боравак на основу обављања свештеничке службе. „У међувремену није промењен ниједан пропис у Црној Гори и сматрам да такво поступање МУП-а није мотивисано правним него политичким разлозима. Не разумем зашто ресор на чијем је челу министар Мевлудин Нухоџић покреће такву синхронизовану акцију која нема никакве везе са правом и чињеницама”, рекао је он. Џомић наводи да је правни тим митрополије уложио жалбе на оваква решења, али да је свака одбијена. Нове жалбе су послате на адресу Управног суда. „Брутално су прекршени законски прописи приликом доношења тих решења, а свештеним лицима није чак дата ни могућност да се изјасне и да учествују у поступку пре доношења решења. Као човек који познаје ову материју, уверен сам и сигуран да је МУП поступао незаконито. Не постоји логика која у било којем поступку може да објасни да је митрополија као верски и правни субјект за МУП постојала током претходне две године, када су одобравали боравке, а да ове 2018. године не постоји, иако се ништа није променило”, изјавио је Џомић за наш лист и упутио апел министру Нухоџићу да поступање својих службеника „доведе у законске оквире”. „Можемо само да нагађамо о разлозима за овакву хајку на свештенство, монаштво и свештеничку децу, али сам сигуран да они немају никакве везе са правом и правним поретком Црне Горе. Сматрам да Црна Гора има пречег посла, а МУП посебно, а не да се продужава идеолошко-партијска брљотина Ранка Кривокапића, који је ову хајку својевремено започео, а она је доживела фијаско на судовима”, закључио је протојереј-ставрофор Џомић. http://www.politika.rs/scc/clanak/419108/Progon-iz-Crne-Gore-se-sprema-za-jos-dvadesetak-svestenika?fbclid=IwAR0eGhDKJ20MxciAXkaWcEJJfHH2hQkB7eimpyryNHkRZ-W7a8Qfx3fk4wk View full Странице
  5. ризница богословља

    Отац Велибор Џомић: Влада Црне Горе да не долива уље на ватру

    Он је јуче Министарству одрживог развоја и туризма (МОРТ) доставио примједбе на записник о инспекцијском надзору у вези са пријавом за наводну градњу на цркви на Румији. Џомић је позвао да се „не долива уље на ватру“ и да се не изазивају било какви сукоби и антагонизми кроз медијске изјаве. –Основно је да овај поступак мора да буде управни, а он је неодговорним изјавама политичке природе оптерећен, јер је најављено рјешење и прије него што је окончан поступак инспекцијског надзора. Ја сам јуче у својству пуномоћника Митрополије у Министарству одрживог развоја и туризма на 11 страница изнио бројне примједбе и у погледу садржаја записника и посебно у погледу кршења великог броја одредби у самом поступку вршења инспекцијског надзора. Довољно је да кажем да се у записнику виде два субјекта надзора, а посебно пада у око записнички навод да је записник сачињен у Бару, а не на врху Румије, односно на лицу мјеста како то закон налаже, истакао је Џомић за „Дан“. Како додаје, нико од десетак припадника Управе полиције и Комуналне полиције није хтио да потпише записник са инспекцијског надзора. –Ужасна је чињеница да ми нијесмо били позвани да присуствујемо инспекцијском надзору и ја сам изразио сумњу да је тај надзор уопште извршен. На 11 страница сам врло детаљно све образложио и сматрам да су испуњени сви услови да се овај поступак по пријави обустави. Треба имати у виду одредбу из члана 152 Закона о планирању простора и изградњи објеката који прописује шта се подразумијева под бесправним објектом и посебно треба имати у виду да на Румији није грађен никакав нови објекат, него да су урађени одређени радови, прије свега у погледу заштите објекта од удара грома и других елементарних непогода, а заштиту и из разлога јер у њему заклон траже бројни планинари и љубитељи природе, а не само вјерници. Сматрам да поступак треба да се оконча тако што ће се одбацити пријава као неприхватљива у односу на важећи правни оквир, оцијенио је Џомић. Он наглашава да је инспектор дужан да буде самосталан у раду, те да нико, ни премијер ни министар, нити било ко друге стране, нема право да врши притисак на њега какво ће рјешење донијети и да, како додаје, прејудицира какво ће оно бити. –Апелујем да се ствар држи искључиво у правним токовима, а ми ћемо користити сва правна средства која нам припадају по важећим законима, уз пуно уважавање МОРТ-а и других органа који су везани за овај случај, закључио је Џомић. Министар одрживог развоја и туризма Павле Радуловић изјавио је да је записнички констатовано да се на цркви на Румији изводе радови који нијесу у складу са законом, најављујући да ће након окончања поступка бити предузете законске мјере. Претходно је и премијер Душко Марковић најавио да ће црква на Румији бити срушена. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије у недјељу је упутио отворено писмо Марковићу у вези са црквом на Румији, оцијенивши да су „разлози за толику халабуку много сложенији од питања недобијене формалне дозволе за њену градњу“. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  6. Поступак око Цркве Свете Тројице на Румији треба окончати одбацивањем пријаве као неприхватљиве у односу на важећи законски оквир, сматра протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске. Он је јуче Министарству одрживог развоја и туризма (МОРТ) доставио примједбе на записник о инспекцијском надзору у вези са пријавом за наводну градњу на цркви на Румији. Џомић је позвао да се „не долива уље на ватру“ и да се не изазивају било какви сукоби и антагонизми кроз медијске изјаве. –Основно је да овај поступак мора да буде управни, а он је неодговорним изјавама политичке природе оптерећен, јер је најављено рјешење и прије него што је окончан поступак инспекцијског надзора. Ја сам јуче у својству пуномоћника Митрополије у Министарству одрживог развоја и туризма на 11 страница изнио бројне примједбе и у погледу садржаја записника и посебно у погледу кршења великог броја одредби у самом поступку вршења инспекцијског надзора. Довољно је да кажем да се у записнику виде два субјекта надзора, а посебно пада у око записнички навод да је записник сачињен у Бару, а не на врху Румије, односно на лицу мјеста како то закон налаже, истакао је Џомић за „Дан“. Како додаје, нико од десетак припадника Управе полиције и Комуналне полиције није хтио да потпише записник са инспекцијског надзора. –Ужасна је чињеница да ми нијесмо били позвани да присуствујемо инспекцијском надзору и ја сам изразио сумњу да је тај надзор уопште извршен. На 11 страница сам врло детаљно све образложио и сматрам да су испуњени сви услови да се овај поступак по пријави обустави. Треба имати у виду одредбу из члана 152 Закона о планирању простора и изградњи објеката који прописује шта се подразумијева под бесправним објектом и посебно треба имати у виду да на Румији није грађен никакав нови објекат, него да су урађени одређени радови, прије свега у погледу заштите објекта од удара грома и других елементарних непогода, а заштиту и из разлога јер у њему заклон траже бројни планинари и љубитељи природе, а не само вјерници. Сматрам да поступак треба да се оконча тако што ће се одбацити пријава као неприхватљива у односу на важећи правни оквир, оцијенио је Џомић. Он наглашава да је инспектор дужан да буде самосталан у раду, те да нико, ни премијер ни министар, нити било ко друге стране, нема право да врши притисак на њега какво ће рјешење донијети и да, како додаје, прејудицира какво ће оно бити. –Апелујем да се ствар држи искључиво у правним токовима, а ми ћемо користити сва правна средства која нам припадају по важећим законима, уз пуно уважавање МОРТ-а и других органа који су везани за овај случај, закључио је Џомић. Министар одрживог развоја и туризма Павле Радуловић изјавио је да је записнички констатовано да се на цркви на Румији изводе радови који нијесу у складу са законом, најављујући да ће након окончања поступка бити предузете законске мјере. Претходно је и премијер Душко Марковић најавио да ће црква на Румији бити срушена. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије у недјељу је упутио отворено писмо Марковићу у вези са црквом на Румији, оцијенивши да су „разлози за толику халабуку много сложенији од питања недобијене формалне дозволе за њену градњу“. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  7. У манастиру Стањевићи у петак 14. септембра одржан је први дио дводневног Научног скупа „Седам вјекова манастира Свете Тројице – Стањевићи“. У првој сесији учествовали су Епископ диоклијски г. Методије, др Мирослав Лукетић, др Соња Томовић-Шундић, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, др Божидар Зарковић и др Марина Одак-Михаиловић, док је модератор био монах др Павле (Кондић) сабрат манастира Стањевићи. На другој сесији, којом је предсједавао свештеник др Велибор Џомић, говорили др Срђа Трифковић, протојереј-ставрофор Димитрије Калезић, протојереј мр Арсеније Радовић, др Далибор Петровић, мр Луција Ђурашковић, мр Љубомир Поповић и Слободан Драговић. Научни скуп посвећенг 680 годишњици манастира Стањевићи сели се у суботу 15. септембра на будванску Цитаделу гдје ће у двије сесије своја излагања имати протојереј-ставрофор Гојко Перовић, др Мирољуб Јевтић, др Милош Ковић, др Милена Мартиновић, др Жарко Лековић, др Јелена Аркадијевна Осипова, др Љиљана Чолић , протојереј-ставрофор мр Слободан Јокић, свештеник мр Блажо Божовић, мр Смиља Влаовић, др Будимир Алексић, адвокат Радмила Стањевић, др Васиљ Јововић и мр Светлана Самарџија. Радови са научног скупа, који заједнички организују Митрополија црногорско-приморска, Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ из Фоче и Општина Будва, биће штампани у посебном зборнику, а излагања учесника биће доступна и на сајту Радија „Светигора“. Извор: Радио Светигора
  8. Излагање Протојереја-ставрофора др Велибора Џомића на тему “Стањевићки законик-трећи законик Црне Горе“ које је одржао на научном скупу „Седам вјекова манастира Свете Тројице – Стањевићи (1338-2018)“, који се одржава у манастиру Стањевићи и на будванској Цитадели, у склопу прославе јубилеја 680 година постојања ове велике православне светиње. Звучни запис излагања У манастиру Стањевићи у петак 14. септембра одржан је први дио дводневног Научног скупа „Седам вјекова манастира Свете Тројице – Стањевићи“. У првој сесији учествовали су Епископ диоклијски г. Методије, др Мирослав Лукетић, др Соња Томовић-Шундић, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, др Божидар Зарковић и др Марина Одак-Михаиловић, док је модератор био монах др Павле (Кондић) сабрат манастира Стањевићи. На другој сесији, којом је предсједавао свештеник др Велибор Џомић, говорили др Срђа Трифковић, протојереј-ставрофор Димитрије Калезић, протојереј мр Арсеније Радовић, др Далибор Петровић, мр Луција Ђурашковић, мр Љубомир Поповић и Слободан Драговић. Научни скуп посвећенг 680 годишњици манастира Стањевићи сели се у суботу 15. септембра на будванску Цитаделу гдје ће у двије сесије своја излагања имати протојереј-ставрофор Гојко Перовић, др Мирољуб Јевтић, др Милош Ковић, др Милена Мартиновић, др Жарко Лековић, др Јелена Аркадијевна Осипова, др Љиљана Чолић , протојереј-ставрофор мр Слободан Јокић, свештеник мр Блажо Божовић, мр Смиља Влаовић, др Будимир Алексић, адвокат Радмила Стањевић, др Васиљ Јововић и мр Светлана Самарџија. Радови са научног скупа, који заједнички организују Митрополија црногорско-приморска, Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ из Фоче и Општина Будва, биће штампани у посебном зборнику, а излагања учесника биће доступна и на сајту Радија „Светигора“. Извор: Радио Светигора View full Странице
  9. „Дан“ је објавио неке од најзначајнијих примједби којима документ Венецијанске комисије обилује. Венецијанска комисија је критиковала низ одредби, а посебно ону која се односи на конфискацију имовине, али и захтјев да се Митрополија црногорско-приморска Српске православне цркве региструје, јер, по њиховој оцјени, за тим нема потребе, јер она има неспоран правни субјективитет. У Мишљењу међународни правни експерти су у 96 тачака дали неповољне и негативне оцјене на велики број одредби у Нацрту закона са препорукама да се бришу због дискриминаторних обиљежја. Готово све одредбе Нацрта закона које су већ годинама предмет бројних полемика и на којима истрајава Влада Црне Горе због Српске православне цркве нијесу прошле тест усаглашености са Европском конвенцијом о људским правима, другим важећим међународноправним актима и обавезујућом судском праксом Европског суда за људска права у Стразбуру. Венецијанска комисија и ОЕБС/ОДИХР у закључку сматрају да је неопходно да се замијени застарјели Закон о правном положају вјерских заједница из 1977. године новим Законом о слободи вјере, пратећи развоје правних, политичких и друштвених услова у којима се вјерске заједнице успостављају и дјелују. У мишљењу су дате препоруке да цркве и вјерске заједнице које су већ регистроване у складу са законом из 1977. године могу бити аутоматски препознате и стећи правни субјективитет. Ово правило, такође, треба да буде примијењено на вјерске заједнице које су фактички препознате као правна лица при чему је посебно поменута Српска православна црква у Црној Гори за коју експерти Венецијанске комисије сматрају да има неспоран правни субјективитет који је деценијама препознат у пракси. Венецијанска комисија сматра да дискриминаторно држављанство и територијални захтјеви за регистрацију вјерских заједница треба да буду уклоњени, а формални захтјеви за регистрацију треба да буду ограничени на оне који су неопходни за идентификацију вјерске заједнице и верификацију да ли иста испуњава услове за регистрацију предвиђене законом. Нацрт закона о слободи вјероисповијести неће бити готов до краја ове године, али хоће почетком сљедеће када ће бити процесуиран Влади Црне Горе, казао је недавно министар за људска и мањинска права Мехмед Зенка, додајући да ће тај законски акт бити донијет без обзира на негативан став Српске православне цркве. Највише примједби на Нацрт закона о слободи вјероисповијести током јавне расправе доставила је Српска православна црква у Црној Гори, а министар истиче да су их све размотрили и да су оне бројне, али да се суштински односе на двије-три тачке. Јасно је, каже, да „апсолутног консензуса неће бити“. ИЗ СПЦ раније је саопштено да је Нацрт закона неприхватљив, док је НВО Црногорска православна црква задовољна. Зенка је поручио да ће Влада Црне Горе донијети овај закон „без обзира на став Српске православне цркве“. Зенка је, иначе, први министар задужен за вјерска питања који је отишао на ноге распопу Мирашу Дедеићу, који предводи НВО Црногорска православна црква. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  10. Конфискација цркава и њихове имовине коју је Влада Црне Горе планирала Нацртом закона о слободи вјероисповијести из 2015. године представљала би кршење Европске конвенције о људским правима, којом се гарантује право на мирно уживање имовине, оцијенили су Венецијанска комисија и ОЕБС/ОДХИР-а. „Дан“ је објавио неке од најзначајнијих примједби којима документ Венецијанске комисије обилује. Венецијанска комисија је критиковала низ одредби, а посебно ону која се односи на конфискацију имовине, али и захтјев да се Митрополија црногорско-приморска Српске православне цркве региструје, јер, по њиховој оцјени, за тим нема потребе, јер она има неспоран правни субјективитет. У Мишљењу међународни правни експерти су у 96 тачака дали неповољне и негативне оцјене на велики број одредби у Нацрту закона са препорукама да се бришу због дискриминаторних обиљежја. Готово све одредбе Нацрта закона које су већ годинама предмет бројних полемика и на којима истрајава Влада Црне Горе због Српске православне цркве нијесу прошле тест усаглашености са Европском конвенцијом о људским правима, другим важећим међународноправним актима и обавезујућом судском праксом Европског суда за људска права у Стразбуру. Венецијанска комисија и ОЕБС/ОДИХР у закључку сматрају да је неопходно да се замијени застарјели Закон о правном положају вјерских заједница из 1977. године новим Законом о слободи вјере, пратећи развоје правних, политичких и друштвених услова у којима се вјерске заједнице успостављају и дјелују. У мишљењу су дате препоруке да цркве и вјерске заједнице које су већ регистроване у складу са законом из 1977. године могу бити аутоматски препознате и стећи правни субјективитет. Ово правило, такође, треба да буде примијењено на вјерске заједнице које су фактички препознате као правна лица при чему је посебно поменута Српска православна црква у Црној Гори за коју експерти Венецијанске комисије сматрају да има неспоран правни субјективитет који је деценијама препознат у пракси. Венецијанска комисија сматра да дискриминаторно држављанство и територијални захтјеви за регистрацију вјерских заједница треба да буду уклоњени, а формални захтјеви за регистрацију треба да буду ограничени на оне који су неопходни за идентификацију вјерске заједнице и верификацију да ли иста испуњава услове за регистрацију предвиђене законом. Нацрт закона о слободи вјероисповијести неће бити готов до краја ове године, али хоће почетком сљедеће када ће бити процесуиран Влади Црне Горе, казао је недавно министар за људска и мањинска права Мехмед Зенка, додајући да ће тај законски акт бити донијет без обзира на негативан став Српске православне цркве. Највише примједби на Нацрт закона о слободи вјероисповијести током јавне расправе доставила је Српска православна црква у Црној Гори, а министар истиче да су их све размотрили и да су оне бројне, али да се суштински односе на двије-три тачке. Јасно је, каже, да „апсолутног консензуса неће бити“. ИЗ СПЦ раније је саопштено да је Нацрт закона неприхватљив, док је НВО Црногорска православна црква задовољна. Зенка је поручио да ће Влада Црне Горе донијети овај закон „без обзира на став Српске православне цркве“. Зенка је, иначе, први министар задужен за вјерска питања који је отишао на ноге распопу Мирашу Дедеићу, који предводи НВО Црногорска православна црква. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  11. Програм Државна политика Стање: Успостављење паралелних институција, интензивна партитократија и изостанак јавности у процесу доношења одлука, представљају велики изазов правном поретку Црне Горе. Злоупотреба јавних овлашћења и органа јавне управе, селективност у примјени прописа, неспремност да се процесуирају јавни функционери и њима повезана физичка и правна лица, резултат су неодговорне и криминогене власти. Рјешење: Деполитизација и професионализација државне управе и јавних предузећа. Борба против партијског запошљавања и непотизма. Измијенити Устав у циљу ограничавања реизбора за највише државне функционере. Усвојити Закон о избору одборника и посланика којим би се дефинисао, Уставом загарантован, модел непосредног избора. Желимо омогућити да грађани непосредно гласају за личности, а не за партијске листе. Измијенити изборни закон укидањем одредби којима се даје привилегија појединим етничким групама да могу на изборима освојити мјесто у парламенту по основу ултра-ниског цензуса. Ово се експлоатише, злоупотребљава и због овог се, између осталога, власт не може смијенити деценијама. Тражићемо друге моделе како бисе мањинама омогућио улазак и учешће у раду парламента. Одређене привилегије, као знак наше пуне посвећености да поштујемо и развијамо права мањина понудиће се исцрпно у другим сферама као што су образовна, културна, информативна, привредна дјелетаност и многе друге. Усвојити Закон о Влади и појединачно Закон о министарствима. Усвојити Закон о лустрацији. Построжити казнену политику у областима борбе против корупције и организованог криминала, (производње и промета дрога,) родно заснованог насиља и насиља у породици. Нулта стопа корупције, као у скандинавским земљама Новинарима обезбиједити статус службених лица. Законом ограничити велику концентрацију власништва над медијима. Безбједносна политика Стање: Црна Гора је мимо воље већине грађана - што показују сва поштена истраживања јавног мњења, али и документи Владе Црне Горе процурили у јавност током ефере Депеша - угурана у НАТО алијансу. Одлука је донешена у парламенту, упркос огромној већини грађана (84%) који су жељели да се о том питању одлучи на референдуму. Учлањење у НАТО је дубоко недемократска одлука и процес. Процес доношења стратешких докумената у области безбједносне политике карактерише нетранспаретност и нијесу резултат друштвеног консензуса. С претходним у вези, битно је нарушен интегритет оружаних снага и ресорног министарства, посебно ако се има у виду слабост парламентарне контроле и политизација. Рјешење: Изградити концепт неутралне Црне Горе, по моделу Ирске (користити најбоље праксе осталих пет чланица ЕУ које су неутралне), у складу са Лисабонским уговором, који пружа гаранције за неутрални статус земље. У члану 42/7 Лисабонског уговора ("ирска клаузула") - кровног акта ЕУ - стоји да "ако је нека држава чланица жртва оружане агресије на њену територију, остале државе чланице обавезне су јој пружити помоћ и потпору свим расположивим средствима у складу са одредбама члана 51. Повеље УН-а". Успоставити најбоље односе и са Истоком и са Западом, ради веће безбједности. Двојно партнерство: стратешко партнерство са Русијом и Партнерство за мир са НАТО савезом. Израда Стратегије националне безбједности којом ће се јасно дефинисати изазови/ ризици и с тим у вези, безбједносни приоритети и приоритетне активности. Подизање животног стандарда војног кадра. Јачање регионалне и Пан-Европске сарадње. Оснивање Јадранског хуманитарног центра. Повећање борбене готовости и техничке опремљености Војске Црне Горе. Оснаживање оперативне способности Војске Црне Горе - увођење нових водова. Јачање цивилне одбране увођењем годишњих националних вјежби. Деполитизација, кадровска реорганизација и професионализација Агенције за националну безбједност и Војно-обавјештајне службе. Увести нове појачане сигурносне мјере за гарантовање безбиједности на аеродромима, аутобуским и жељезницким станицама, граничним прелазима. Увести право на добровољно служење војног рока Спољна политика Успостављање пет стубова стратешког усмјерења спољне политике Црне Горе: Регион Специјалне везе са Србијом: Продубљивање веза и интензивирање сарадње у обостраном интересу у свим дјелатностима. Политику према Косову ускладити са политиком коју води Србија док покушава да ријеши тај спор. Црна Гора својим одлукама око Косова не треба да отежава Србији рјешавање тог питања. Залагаћемо се за преиспитивање одлуке о признању Косова као независне државе. Наравно, прихватићемо сваку одлуку коју о том спору прихвати Србија. Најбољи односи са сусједима. Русија Специјалне везе са Русијом у складу са нашим интресима и традицијом. Обнављање пријатељских односа са Русијом; успостављање интензивне сарадње у свим дјелатностима нарочито у области трговине и образовања; од Русије планирамо затражити издашну финансијску подршку за обнову различитих индустријских грана у Црној Гори; реиндустријализација Црне Горе је наш приоритет, а тиме и отварање нових радних мјеста и за то нам је потребна подршка Русије. Укинути санкције Русији. Обновити споразум о повлашћеној трговини са Русијом. Европска унија Евро-реализам: залагање за интеграције у Европску унију, али на принципима достојанства и пуног уважавања. Конструктиван партнер са свима, нарочито са Њемачком и Француском, који су мотори Европске уније САД Конструктиван однос са Сједињеним Америчким Државама Дијаспора Снажно везати дијаспору за матицу. Дијаспору укључити у креирање политике у Црној Гори. Дијаспори омогућити да у парламенту Црне Горе има свог представника. Увести универзални принцип двојног држављанства. Стварање услова за повратак емиграната, кроз изградњу локалне инфраструктуре, отварање нових производних погона, па тиме и отварање нових радних мјеста. Кредитирањем стимулисати развој услужних дјелатности у мјестима одакле су иселили. Осавременити Закон о спољној политици у циљу професионализације дипломатско-конзуларне мреже. Оснажити јавну дипломатију - економска, културна и спортска дипломатија/ активнији приступ у мултилатералним форумима. Јачати економске функције наших амбасада. Погледајте даље: http://markomilacic.me/program
  12. „Не дајемо држави Србији, она нама помаже”, рекао је Митрополит Амфилохије за подгоричке Вијести и додао да Србија помаже градњу саборне цркве у Беранама и да даје помоћ коју Митрополија црногорско-приморскаа тражи и за обнову манастира. Према његовим речима новац који се прикупи од добротворних прилога користи се за обнову Манастира и изградњу Цркава широм Црне Горе и не шаље се у Србију. „Откуд би се обновило 650 храмова у Црној Гори, саградио храм у Подгорици, Бару…Ти који то причају да износимо паре из Црне Горе су људи који само кроз паре гледају свијет и лажу и бога и себе и своју савјест и пљују по својим прецима”, рекао је Митрополит. Он је додао да Српска православна црква од прилога острошких манастира финансира три кухиње за сиротињу у Подгорици, Беранама и Цетињу, а даје и за прогнанике са Косова и Метохије и других крајева, и помаже две породице из Србије. Како је рекао, Борис Тадић у време док је био председник Србије дао је за обнову манастира Бешка у Црној Гори 35.000 евра. Извор: ТВ Храм
  13. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије изјавио је да се новац од прилога које верници остављају у црногорским манастирима не износи из Црне Горе у Србију и да држава Србија помаже СПЦ у Црној Гори. „Не дајемо држави Србији, она нама помаже”, рекао је Митрополит Амфилохије за подгоричке Вијести и додао да Србија помаже градњу саборне цркве у Беранама и да даје помоћ коју Митрополија црногорско-приморскаа тражи и за обнову манастира. Према његовим речима новац који се прикупи од добротворних прилога користи се за обнову Манастира и изградњу Цркава широм Црне Горе и не шаље се у Србију. „Откуд би се обновило 650 храмова у Црној Гори, саградио храм у Подгорици, Бару…Ти који то причају да износимо паре из Црне Горе су људи који само кроз паре гледају свијет и лажу и бога и себе и своју савјест и пљују по својим прецима”, рекао је Митрополит. Он је додао да Српска православна црква од прилога острошких манастира финансира три кухиње за сиротињу у Подгорици, Беранама и Цетињу, а даје и за прогнанике са Косова и Метохије и других крајева, и помаже две породице из Србије. Како је рекао, Борис Тадић у време док је био председник Србије дао је за обнову манастира Бешка у Црној Гори 35.000 евра. Извор: ТВ Храм View full Странице
  14. Италија и Грчка почеће НАТО ваздушне патроле над Црном Гором од 5. јуна. Пошто Црна Гора нема борбене авионе, савезнице ће јој помоћи да осигура ваздушни простор, саопштено је из НАТО-а. Из Брисела истичу да Црна Гора доприноси заједничкој сигурности Алијансе тако што шаље трупе у НАТО мисију за обуку у Авганистан и пружа финансијску подршку авганистанским снагама сигурности. „У знак савезничке солидарности, Италија и Грчка ће сада помоћи у заштити црногорског ваздушног простора. Италијански и грчки борбени авиони ће и даље бити базирани у својим матичним земљама и по потреби ће бити подизани“, објашњавају из НАТО-а. Ер-полисинг, како је наглашено из НАТО-а, није одговор на било коју специфичну претњу, већ је битна компонента коју НАТО пружа као сигурност својим члановима. „НАТО ер-полисинг авиони полећу као одговор на војне или цивилне авионе у невољи или због авиона који не поштују интернационалне регулације или приступају ваздушном простору НАТО савезница“, појашњено је. У Европи има још таквих НАТО патрола, додају из Алијансе. Небојша ПОПОВИЋ
  15. Овом сабрању претходила је Света архијерејска литургију коју су служили Митрополит Амфилохије, епископи Јоаникије, Атанасије и Кирило уз молитвено учешће умировљеног Епископа Атанасија. Након прочитаног Јеванђелског зачала умировљени Епископ Атанасије рекао је да је доказ Христовог Васкрсења и ова Света литургија, Храм, и сви ми који усправно стојимо у знак Његовог Васкрсења. -То што смо се овдје окупили на путу за Саборни састанак у Пећкој патријаршији то је предање Цркве. Примјера ради отац Св. Григорија Богослова, Григорије старији је рукоположен када су се епископи враћали са Никејског сабора, Првог Васељенског на Назианз гдје је он био свештеник. Нона његова супруга, мајка Св. Григорија је издејствовала да сврате и да га рукоположе. Тако смо се и ми данас на путу за Сабор у Пећкој патријаршији, старом сједишту Српске цркве гдје нас Спас окупља као дјецу, ученике и наследнике своје, окупили овдје у Цркви Св. Георгија заштитника свих Светих Немањића, поборника хришћанства и Цркве, истакао је владика Атанасије. Подсјећајући да његов пут иде ка Призрену на обиљежавању 90 година од како је Св. Јустин Поповић дошао и предавао на Призренској богословији, Епископ је позвао све присутне да принесу своје молитве Богу за учеснике Сабора, наш народ на КиМ за које ће то бити укријепљење, али и нада да ће Косово и Метохија остати у саставу Србије јер је то одувјек било и биће ако Бог да. -Да се молимо да Господ Светим Духом помогне наше владике на челу са Патријархом јер је Сабор слика Небеског сабрања. Црква је Сабор који се никада не разилази, започиње нашим крштењем, ступањем у Цркву и наставиће се у вјечност, Сабором свих Светих. Велика је ствар да се саборизујемо. Црква је тијело Христово, заједница Христова а Литургија је оличење Цркве што је и данас овдје посвједочено. Окупљени смо у овој светињи од најмањих до највећих и то је Царство небеско на земљи, предујам или како би се рекло „предјело“ вечере Царства небеског, казао је Епископ Атанасије. Истичући да оваквим сабирањем потврђујемо наш идентитет, ко смо и шта смо, умировљени Епископ захумско-херцеговачки је изразио посебно задовољство што је у цркви велики број дјеце којима се у историји једино Христос обраћао. Након Литургије присутнима се обратио и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије који је казао да је овдје био први пут 1961. и да је тада затекао пустињу а да је током другог боравка у Беранама, деветесетих затекао само два свештеника, проте, Фемића и Бабовића. -Питао ме тада прота Бабовић: „Кад сам дошао из Црне Горе?“ Тада су Васојевићи били и остали, како је краљ Никола записао, стожер Рашке земље. Тада није народа било у црквама тако да је и ово сабрање чудо Божије. Нашим васкрсењем духовним васкрсава и ова светиња, град, народ. Враћамо се сами себи и нашим вјековним предањима а то не можемо без дјеце, казао је Митрополит. Подсјећајући на благослов Св. Петра Цетињског да породице на Цетињу које имају више од четворо дјеце добијају златник са ликом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца, Архиепископ цетињски је породици са шесторо дјеце свештеника Жељана и попадије Милице додијелио златник и припадајући новчани дио овог фонда. Пожелевиши свима срећан празник Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је такође подсјетио да се из Берана, гдје су столовали митрополити будимљански увијек ишло на Сабор у Пећку патријаршију тако да је и ово сабрање велики Божији дар и наставак тог предања. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  16. У манастиру Ђурђеви Ступови у Беранама данас је одржан Епископски савјет Црне Горе на коме су учестовали Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Преосвећена господа епископи диоклијски Кирило, будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григорије, милешевски Атанасије и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије. Владике су се сабрале на путу за Пећку патријаршију гдје ће сјутра Свети архијерејски сабор Српске православне цркве свечано започети своје редовно засједање Светом архијерејском литургијом и призивом Светог Духа у Храму Светих апостола. Прилог Радија Светигора -ФОТОГАЛЕРИЈА- Овом сабрању претходила је Света архијерејска литургију коју су служили Митрополит Амфилохије, епископи Јоаникије, Атанасије и Кирило уз молитвено учешће умировљеног Епископа Атанасија. Након прочитаног Јеванђелског зачала умировљени Епископ Атанасије рекао је да је доказ Христовог Васкрсења и ова Света литургија, Храм, и сви ми који усправно стојимо у знак Његовог Васкрсења. -То што смо се овдје окупили на путу за Саборни састанак у Пећкој патријаршији то је предање Цркве. Примјера ради отац Св. Григорија Богослова, Григорије старији је рукоположен када су се епископи враћали са Никејског сабора, Првог Васељенског на Назианз гдје је он био свештеник. Нона његова супруга, мајка Св. Григорија је издејствовала да сврате и да га рукоположе. Тако смо се и ми данас на путу за Сабор у Пећкој патријаршији, старом сједишту Српске цркве гдје нас Спас окупља као дјецу, ученике и наследнике своје, окупили овдје у Цркви Св. Георгија заштитника свих Светих Немањића, поборника хришћанства и Цркве, истакао је владика Атанасије. Подсјећајући да његов пут иде ка Призрену на обиљежавању 90 година од како је Св. Јустин Поповић дошао и предавао на Призренској богословији, Епископ је позвао све присутне да принесу своје молитве Богу за учеснике Сабора, наш народ на КиМ за које ће то бити укријепљење, али и нада да ће Косово и Метохија остати у саставу Србије јер је то одувјек било и биће ако Бог да. -Да се молимо да Господ Светим Духом помогне наше владике на челу са Патријархом јер је Сабор слика Небеског сабрања. Црква је Сабор који се никада не разилази, започиње нашим крштењем, ступањем у Цркву и наставиће се у вјечност, Сабором свих Светих. Велика је ствар да се саборизујемо. Црква је тијело Христово, заједница Христова а Литургија је оличење Цркве што је и данас овдје посвједочено. Окупљени смо у овој светињи од најмањих до највећих и то је Царство небеско на земљи, предујам или како би се рекло „предјело“ вечере Царства небеског, казао је Епископ Атанасије. Истичући да оваквим сабирањем потврђујемо наш идентитет, ко смо и шта смо, умировљени Епископ захумско-херцеговачки је изразио посебно задовољство што је у цркви велики број дјеце којима се у историји једино Христос обраћао. Након Литургије присутнима се обратио и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије који је казао да је овдје био први пут 1961. и да је тада затекао пустињу а да је током другог боравка у Беранама, деветесетих затекао само два свештеника, проте, Фемића и Бабовића. -Питао ме тада прота Бабовић: „Кад сам дошао из Црне Горе?“ Тада су Васојевићи били и остали, како је краљ Никола записао, стожер Рашке земље. Тада није народа било у црквама тако да је и ово сабрање чудо Божије. Нашим васкрсењем духовним васкрсава и ова светиња, град, народ. Враћамо се сами себи и нашим вјековним предањима а то не можемо без дјеце, казао је Митрополит. Подсјећајући на благослов Св. Петра Цетињског да породице на Цетињу које имају више од четворо дјеце добијају златник са ликом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца, Архиепископ цетињски је породици са шесторо дјеце свештеника Жељана и попадије Милице додијелио златник и припадајући новчани дио овог фонда. Пожелевиши свима срећан празник Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је такође подсјетио да се из Берана, гдје су столовали митрополити будимљански увијек ишло на Сабор у Пећку патријаршију тако да је и ово сабрање велики Божији дар и наставак тог предања. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  17. Патријарх Иринеј благословио иницијативу СНС о референдуму за поништење признања Косова 28. априла 2018. Српски национални савјет Црне Горе саопштио је данас да је Његова светост Патријарх српски г. Иринеј благословио Иницијативу за поништење одлуке Владе Црне Горе о признању независне државе Косово, односно за расписивање државног референдума о том питању. У Саопштењу Савјета се наводи да је претходно на Цетињу добијен благослов и од Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско–приморског г. Амфилохија. Текст Саопштења Информативне службе Српског националног савјета Црне Горе преносимо интегрално: САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ Његова светост патријарх српски г. Иринеј подржао је иницијативу Српског националог савјета Црне Горе за расписивање рефрендума о поништењу одлуке Владе Црне Горе о признању /самопроглашене/ државе Косово, коју је ова организације упутила свим посланицима у Скупштини Црне Горе. Патријарх Иринеј је током разговора са предсједником СНС-а др Момчилом Вуксановићем и Симоном Ђуретићем у Патријаршији у Београду рекао да подршка Албанцима за отимање Косова и Метохије није у складу са вјековном историјом Црне Горе и њеног народа. „Дајем благослов, и више од тога. Ми смо један народ. Нико не спори црногорску државност али подршка Албанцима за отимање Косова и Метохије није у складу са вјековном историјом Црне Горе и њеног народа и нарочито са осјећањем њених владара владике Петра Првог, владике Петра Другог Његоша и краља Николе који су наше заједничко Косово и Метохију прославили као српску земљу“, истакао је патријах Иринеј током разговора са Вуксановићем и Ђуретићем у Патријаршији. „Ко би могао бити први испред првих до Патријарх српски пред ким су Божји следбеници прво положили слова благодарна којима се захтијева да народ у Црној Гори одлучи на референдуму да ли признаје за државу Косово, на силу отето свето парче српске земље“, рекао је патријарх Иринеј. Његова светост патријарх српски Иринеј овим ријечима је благословио Иницијативу Српског националног савјета за поништење одлуке Владе Црне Горе о признању независне државе Косово, односно за расписивање државног референдума о том питању. Он је нагласио да се искрено радује „да Црна Гора није заборавила на себе”. Српски национални савјет Црне Горе обавијестио је најширу јавност да је покренуо иницијативу за поништење одлуке Владе Црне Горе о признању независне државе Косово, односно за расписивање државног референдума о том питању. Опширније:http://www.mitropolija.com/patrijarh-irinej-blagoslovio-inicijativu-sns-o-referendumu-za-ponistenje-priznanja-kosova/
  18. Патријарх Иринеј благословио иницијативу СНС о референдуму за поништење признања Косова 28. априла 2018. Српски национални савјет Црне Горе саопштио је данас да је Његова светост Патријарх српски г. Иринеј благословио Иницијативу за поништење одлуке Владе Црне Горе о признању независне државе Косово, односно за расписивање државног референдума о том питању. У Саопштењу Савјета се наводи да је претходно на Цетињу добијен благослов и од Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско–приморског г. Амфилохија. Текст Саопштења Информативне службе Српског националног савјета Црне Горе преносимо интегрално: САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ Његова светост патријарх српски г. Иринеј подржао је иницијативу Српског националог савјета Црне Горе за расписивање рефрендума о поништењу одлуке Владе Црне Горе о признању /самопроглашене/ државе Косово, коју је ова организације упутила свим посланицима у Скупштини Црне Горе. Патријарх Иринеј је током разговора са предсједником СНС-а др Момчилом Вуксановићем и Симоном Ђуретићем у Патријаршији у Београду рекао да подршка Албанцима за отимање Косова и Метохије није у складу са вјековном историјом Црне Горе и њеног народа. „Дајем благослов, и више од тога. Ми смо један народ. Нико не спори црногорску државност али подршка Албанцима за отимање Косова и Метохије није у складу са вјековном историјом Црне Горе и њеног народа и нарочито са осјећањем њених владара владике Петра Првог, владике Петра Другог Његоша и краља Николе који су наше заједничко Косово и Метохију прославили као српску земљу“, истакао је патријах Иринеј током разговора са Вуксановићем и Ђуретићем у Патријаршији. „Ко би могао бити први испред првих до Патријарх српски пред ким су Божји следбеници прво положили слова благодарна којима се захтијева да народ у Црној Гори одлучи на референдуму да ли признаје за државу Косово, на силу отето свето парче српске земље“, рекао је патријарх Иринеј. Његова светост патријарх српски Иринеј овим ријечима је благословио Иницијативу Српског националног савјета за поништење одлуке Владе Црне Горе о признању независне државе Косово, односно за расписивање државног референдума о том питању. Он је нагласио да се искрено радује „да Црна Гора није заборавила на себе”. Српски национални савјет Црне Горе обавијестио је најширу јавност да је покренуо иницијативу за поништење одлуке Владе Црне Горе о признању независне државе Косово, односно за расписивање државног референдума о том питању. Опширније:http://www.mitropolija.com/patrijarh-irinej-blagoslovio-inicijativu-sns-o-referendumu-za-ponistenje-priznanja-kosova/ View full Странице
  19. „Колико их још овдје има који су, исто као и он, тако пострадали за правду Божју и истину Божју прије Другог свјетскога рата и у том свјетском поклању, све до наших времена. Крст носити нама је суђено, а воскрсења не бива без смрти. У часу смрти се провјерава човјек и начин на који је умро и како умире. То свједочи и наш Оливер. Бог нека упокоји и његове претке, ђеда и бабу Пера и Милену и родитеље његове Богдана и Олгу. Он је изданак племена Куча, изданак је овога града и овога светога мјеста“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Рекао је да је Оливер Ивановић у наше дане наставио свето дјело Теодора Тирона. „Онај у вријеме Јулијана Отпадника, паганина и многобошца, богоубице, а овај у наше вријеме нових Јулијана Апостата, без обзира како се они звали, били они Шиптари или наши отпадници од Бога. Нема ту разлике међу отпадницима од Христа Бога“, казао је Владика. Додао је да следбеници Јулијана Отпадника данас запућују Црну Гору путевима којима она никада није ишла. „Замислите ви Црну Гору која се одриче Косова и Метохије, која тиме пљује на краља и господара Николу, на мученичку крв проливену за ослобођење Косова и Метохије. То проливање није завршено. Ево сад Оливер Ивановић, он је одавде, Црногорац. А поред њега и многи који су тамо побијени у ово вријеме, уз помоћ тих међународних фактора јулијаноотпадничких. Тамо је направљен покољ нашега народа. Ја сам десетине њих сахрањивао. Милеву Вујошевић, из Куча, нашао сам заклану иза врата њеног дома. Исто тако Марицу Мирић, од четворице учековаца силовану и заклану, сахранили смо иза олтара Пећке Патријаршије. И замислите ви сада, послије свих тих незапамћених злочина предсједник и премијер ове државе иду злочинцима који су те злочине извршили да им се клањају и да са њима одређују границе Црне Горе. Није то Црна Гора“, поручио је Митрополит Амфилохије. Он је рекао да правој Црној Гори припадају и Пећ и Дечани и Ђаковица. „Треба све то имати у виду и знати зашто је пострадао Оливер Ивановић. Он је издат. Издат је од Црне Горе, да не помињемо и ове тамо друге издајнике. Издат је од Црне Горе, као што је издата и читава Метохија. Мученици, силовани и побијени, они су издати. Данас праве демаркације граница, границе диктирају злочинци који су највећа срамота шиптарског албанског народа. То је срамота Европе. То су злочинци. И са њима треба да се преговара и да се разговара, Срамота“, закључио је Митрополит Амфилохије. Он је на крају рекао да се нада да ће Бог дати да се Црна Гора врати себи, својој памети, краљу Николи и Оливеру Ивановићу и осталим мученицима и страдалницима. Рајо Војиновић Фото: Јован Радовић Извор: http://www.mitropolija.com/mitropolit-amfilohije-crnogorski-vlastodrsci-sa-zlocincima-pregovaraju-o-granicama-crne-gore/
  20. Оливер Ивановић, који је мученички, на правди Бога пострадао, је свједок да је Црква Божија увијек на распећу, казао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије данас на Дољанима код Подгорице, након што је са свештенством и вјерним народом одслужио четрдесетодневни парастос Оливеру Ивановићу, недавно убијеном лидеру косовско-метохијских Срба и његовим прецима који почивају на гробљу у порти овога храма. „Колико их још овдје има који су, исто као и он, тако пострадали за правду Божју и истину Божју прије Другог свјетскога рата и у том свјетском поклању, све до наших времена. Крст носити нама је суђено, а воскрсења не бива без смрти. У часу смрти се провјерава човјек и начин на који је умро и како умире. То свједочи и наш Оливер. Бог нека упокоји и његове претке, ђеда и бабу Пера и Милену и родитеље његове Богдана и Олгу. Он је изданак племена Куча, изданак је овога града и овога светога мјеста“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Рекао је да је Оливер Ивановић у наше дане наставио свето дјело Теодора Тирона. „Онај у вријеме Јулијана Отпадника, паганина и многобошца, богоубице, а овај у наше вријеме нових Јулијана Апостата, без обзира како се они звали, били они Шиптари или наши отпадници од Бога. Нема ту разлике међу отпадницима од Христа Бога“, казао је Владика. Додао је да следбеници Јулијана Отпадника данас запућују Црну Гору путевима којима она никада није ишла. „Замислите ви Црну Гору која се одриче Косова и Метохије, која тиме пљује на краља и господара Николу, на мученичку крв проливену за ослобођење Косова и Метохије. То проливање није завршено. Ево сад Оливер Ивановић, он је одавде, Црногорац. А поред њега и многи који су тамо побијени у ово вријеме, уз помоћ тих међународних фактора јулијаноотпадничких. Тамо је направљен покољ нашега народа. Ја сам десетине њих сахрањивао. Милеву Вујошевић, из Куча, нашао сам заклану иза врата њеног дома. Исто тако Марицу Мирић, од четворице учековаца силовану и заклану, сахранили смо иза олтара Пећке Патријаршије. И замислите ви сада, послије свих тих незапамћених злочина предсједник и премијер ове државе иду злочинцима који су те злочине извршили да им се клањају и да са њима одређују границе Црне Горе. Није то Црна Гора“, поручио је Митрополит Амфилохије. Он је рекао да правој Црној Гори припадају и Пећ и Дечани и Ђаковица. „Треба све то имати у виду и знати зашто је пострадао Оливер Ивановић. Он је издат. Издат је од Црне Горе, да не помињемо и ове тамо друге издајнике. Издат је од Црне Горе, као што је издата и читава Метохија. Мученици, силовани и побијени, они су издати. Данас праве демаркације граница, границе диктирају злочинци који су највећа срамота шиптарског албанског народа. То је срамота Европе. То су злочинци. И са њима треба да се преговара и да се разговара, Срамота“, закључио је Митрополит Амфилохије. Он је на крају рекао да се нада да ће Бог дати да се Црна Гора врати себи, својој памети, краљу Николи и Оливеру Ивановићу и осталим мученицима и страдалницима. Рајо Војиновић Фото: Јован Радовић Извор: http://www.mitropolija.com/mitropolit-amfilohije-crnogorski-vlastodrsci-sa-zlocincima-pregovaraju-o-granicama-crne-gore/ View full Странице
  21. Драгана Милошевић

    Поклоњење светињама Црне Горе

    епархија тимочка
  22. Mihailo: Da nije Božića ne bi bilo ni nas U crkvi Ivana Crnojevića na Cetinju, božićnu liturgiju služio je mitropolit Crnogorske pravoslavne crkve (CPC) Mihailo.   Sa božićne liturgije na Cetinju (Screenshot TVCG) On je poželio da rođenje Hristovo donese svaku radost, uspjeh i zadovoljstvo. "Božić je najviši praznik koji postoji na zemlji, za sve hrišćane, da nije bilo Božića rođenja i vaskrsenja ne bi bilo ni nas, a da nije bilo krštenja, Sveti Jovan Krstitelj koji je krstio gospoda Isusa Hrista na rijeci Jordan, ne bi ni mi danas bili kršteni ni hrišćani", kazao je mitropolit Mihailo. Your browser does not support the HTML5 video tag. Božićna liturgija u hramu u Podgorici Pravoslavni vjernici u Crnoj Gori danas slave najradosniji hrišćanski praznik Božić. U više crnogorskih gradova jutros su održane božićne liturgije, ali, kao i nekoliko prethodnih godina, pravoslavni vjernici su podijeljeni na one koji podržavaju mitropoliju crnogorsko-primorsku Srpske pravoslavne crkve i Crnogorsku pravoslavnu crkvu (CPC).   Foto: Anadolija U Hramu Hristovog Vaskresenja u Podgorici mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije sa sveštenstvom služio je Svetu arhijerejsku liturgiju. Veliki broj vjernika prisustvovao je jutrošnjoj liturgiji, a kao gosti, prisustvovali su i vjerski velikodostojnici Rimokatoličke crkve u Crnoj Gori. Foto: Anadolija Mitropolit Amfilohije je u svojoj božićnoj poruci kazao da današnji praznik priziva sve ljude da se vrate toj svjetlosti. "Božić je dan koji nas uči da obnavljamo svetinju u svom srcu, da proslavljamo pravog Boga, na mir Božiji nas priziva i da među sobom imamo blagu, blagoslovenu i dobru volju. To je ono na šta nas priziva ovaj praznik", navodi se u poruci mitropolita Amfilohija. Foto: Anadolija Proslava Božića počela je juče, na Badnji dan. Tada domaćin, u seoskim pravoslavnim sredinama, odlazi u šumu po hrastovo drvo, badnjak. Uveče se badnjak stavlja na ognjište, jer hrastovo granje na vatri simbolizuje svjetlost i toplotu koja grije i zbližava ukućane. U više crnogorskih gradova, na Badnje veče, naložena su dva badnjaka. Jedan u organizaciji Mitropolije crnogorsko-primorske Srpske pravoslavne crkve, dok su drugi naložili vjernici Crnogorske pravoslavne crkve. Odvojene božićne proslave u Crnoj Gori traju od 1994. godine. Foto: Anadolija Božiću prethodi post od 40 dana, a na dan praznika trpeza je bogata i mrsna. Na ovaj praznik pravoslavni vjernici pozdravljaju se sa “Hristos se rodi”, a odgovara se sa “Vaistinu se rodi”. Božić se slavi tri dana. Pravoslavnim vjernicima Božić su čestitali predsjednik Crne Gore Filip Vujanović, premijer Duško Marković i predsjednik Skupštine Ivan Brajović. Foto: Anadolija Foto: Anadolija Foto: Anadolija Foto: Anadolija Foto: Anadolija Foto: Anadolija Foto: Anadolija Foto: Anadolija
  23. На свом сајту РТ Црна Гора је прво дала извјештај са парасинагогалног Дедеићевог скупа на Цетињу на коме је присуствовало неколико људи, праћено снимком на коме се види да су при крају службе доведена нека ђеца да приме пакетиће, а потом је дат извјештај са фотографијама вељелијепног литургијског торжества у Подгорици илустрован фотографијама агенције Анадолија, без видео прилога, а и извјештај се највећим дијелом није односио на литургију у Подгорици, у којој је учествовало више хиљада људи. Mihailo: Da nije Božića ne bi bilo ni nas U crkvi Ivana Crnojevića na Cetinju, božićnu liturgiju služio je mitropolit Crnogorske pravoslavne crkve (CPC) Mihailo. Sa božićne liturgije na Cetinju (Screenshot TVCG) On je poželio da rođenje Hristovo donese svaku radost, uspjeh i zadovoljstvo. "Božić je najviši praznik koji postoji na zemlji, za sve hrišćane, da nije bilo Božića rođenja i vaskrsenja ne bi bilo ni nas, a da nije bilo krštenja, Sveti Jovan Krstitelj koji je krstio gospoda Isusa Hrista na rijeci Jordan, ne bi ni mi danas bili kršteni ni hrišćani", kazao je mitropolit Mihailo. http://www.rtcg.me/upload/boxFileData/2018/01/7/262330/cpc.mp4 Božićna liturgija u hramu u Podgorici Pravoslavni vjernici u Crnoj Gori danas slave najradosniji hrišćanski praznik Božić. U više crnogorskih gradova jutros su održane božićne liturgije, ali, kao i nekoliko prethodnih godina, pravoslavni vjernici su podijeljeni na one koji podržavaju mitropoliju crnogorsko-primorsku Srpske pravoslavne crkve i Crnogorsku pravoslavnu crkvu (CPC). Foto: Anadolija U Hramu Hristovog Vaskresenja u Podgorici mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije sa sveštenstvom služio je Svetu arhijerejsku liturgiju. Veliki broj vjernika prisustvovao je jutrošnjoj liturgiji, a kao gosti, prisustvovali su i vjerski velikodostojnici Rimokatoličke crkve u Crnoj Gori. Foto: Anadolija Mitropolit Amfilohije je u svojoj božićnoj poruci kazao da današnji praznik priziva sve ljude da se vrate toj svjetlosti. "Božić je dan koji nas uči da obnavljamo svetinju u svom srcu, da proslavljamo pravog Boga, na mir Božiji nas priziva i da među sobom imamo blagu, blagoslovenu i dobru volju. To je ono na šta nas priziva ovaj praznik", navodi se u poruci mitropolita Amfilohija. Foto: Anadolija Proslava Božića počela je juče, na Badnji dan. Tada domaćin, u seoskim pravoslavnim sredinama, odlazi u šumu po hrastovo drvo, badnjak. Uveče se badnjak stavlja na ognjište, jer hrastovo granje na vatri simbolizuje svjetlost i toplotu koja grije i zbližava ukućane. U više crnogorskih gradova, na Badnje veče, naložena su dva badnjaka. Jedan u organizaciji Mitropolije crnogorsko-primorske Srpske pravoslavne crkve, dok su drugi naložili vjernici Crnogorske pravoslavne crkve. Odvojene božićne proslave u Crnoj Gori traju od 1994. godine. Foto: Anadolija Božiću prethodi post od 40 dana, a na dan praznika trpeza je bogata i mrsna. Na ovaj praznik pravoslavni vjernici pozdravljaju se sa “Hristos se rodi”, a odgovara se sa “Vaistinu se rodi”. Božić se slavi tri dana. Pravoslavnim vjernicima Božić su čestitali predsjednik Crne Gore Filip Vujanović, premijer Duško Marković i predsjednik Skupštine Ivan Brajović. Foto: Anadolija Foto: Anadolija Foto: Anadolija Foto: Anadolija Foto: Anadolija Foto: Anadolija Foto: Anadolija Foto: Anadolija View full Странице
  24. александар живаљев

    ДНК пројекат: Генетска слика Црне Горе

    Генетска слика Црне Горе https://dnk.poreklo.rs/genetska-slika-crne-gore/ ПИШЕ: Иван Вукићевић Генетско порекло становништва Истраживање порекла становништва у Црној Гори је у великој мери олакшано због бројних предања која су се вековима преносила са колена на колено, као и релативно малог броја врло разгранатих родова у односу на број становника. Захваљујући ДНК тестирањима по Y хромозому, данас се лако може установити даље породично порекло по мушкој линији. На основу припадности одређеној грани неке хаплогрупе може се наслутити правац миграција неког братства, а са припадношћу неком већем роду се тачно може утврдити породично порекло. С обзиром да велики део српског народа потиче са подручја данашње Црне Горе и Херцеговине, већина родова који су присутни на овом подручју има бројне исељенике и у другим српским областима. Становништво у Црној Гори је по свом генетском саставу изузетно хетерогено. Према даљем пореклу се уопштено говорећи може поделити на становништво старобалканског, словенског и германског порекла, док је старобалканско становништво разноликог етничког порекла при чему је само за поједине хаплогрупе утврђено са којим народима су дошле на Балкан. Према ближем етничком пореклу постоји подела на становништво српског, албанског и ромског порекла уз малобројна братства која су пореклом од других народа. Гране I2-CTS10228 и R1a-Z282 у оквиру I2 и R1a хаплогрупа се јасно издвајају као словенске и заступљене су надполовично код свих словенских народа. Анонимно истраживање генетског порекла становништва Црне Горе из 2010. године којим је тестирано 404 мушкараца је показало да 37,37% тестираних припада споменутим гранама које се везују за Словене. Тај проценат код Срба у просеку прелази 50%, међутим треба имати у виду да је ово истраживање обухватило грађане свих националности и вероисповести, тако да се подаци не односе само на становништво српског порекла услед чега је процентуално учешће словенске генетике знатно ниже од српског просека. Заступљеност I2-CTS10228 гране код становништва српског порекла у Црној Гори је на просечном нивоу, док је R1a-Z282 знатно мање заступљена у Црној Гори него у другим српским областима што додатно доприноси нешто нижој заступљености словенске генетике. С друге стране, E хаплогрупа је натпросечно заступљена код Срба у Црној Гори, пре свега због разгранатих брђанских родова који припадају Е-V13 грани. Када су у питању Албанци, код њих су заступљене готово искључиво Е, J2b и R1b хаплогрупе, тако да су генетски знатно монолитнији од Срба. У оквиру све три хаплогрупе се јасно издвајају гране које су карактеристичне за становништво српског, односно албанског порекла. Резултати анонимног тестирања 404 појединца из Црне Горе су приказани у следећој табели. Грана Број тестираних Процентуално учешће E-V13 107 26,48 G2-M406 3 0,74 G2-L497 6 1,48 H-M82 6 1,48 I1-P109 22 5,45 I1-Z63 3 0,74 I2-CTS10228 120 29,70 I2-М223 8 1,98 J1-Z1828 3 0,74 J1-Z2223 2 0,49 J2a-L26 17 4,21 J2b-M205 5 1,24 J2b-M241 13 3,22 L1-M349 3 0,74 L2-L595 2 0,50 N-P189.2 6 1,48 Q2-L245 8 1,98 R1a-Z282 31 7,67 R1b-L23 38 9,41 непознато 1 0,25 За већину до сада утврђених родова у Црној Гори је установљено којим тачно гранама хаплогрупа припадају пре свега захваљујући SNP тестирању, док се за неке родове чији припадници нису радили додатна тестирања основано може претпоставити припадност одређеним гранама на основу вредности на тестираним маркерима. За поједине родове се на основу доступних маркера за сада једино може установити предачка грана којој припадају. Старобалканске хаплогрупе E хаплогрупа је присутна у Црној Гори превасходно преко V13>Z1057 гране која се даље дели на CTS5856 и PH1246 гране. Највећа заступљеност и разноврсност V13 у свету је на простору централног и јужног Балкана, а сматра се да је ова грана и настала на истом подручју. V13 родови чине апсолутну већину становништва. PH1246 грана је у свету најзаступљенија код Срба и није присутна код других народа у Црној Гори, а родови који припадају овој грани чине апсолутну већину становништва у Васојевићима, Глухом Долу и Шаранцима, највећи и уједно једини родови који припадају овој грани су Васојевићи и Милошевићи. Знатно бројнија CTS5856 је специфична по томе што је заступљена и код родова српског и код родова албанског порекла. Присутна је широм Црне Горе, а у Бјелопавлићима, Гусињској области, Кучима и Рожајској области родови који припадају овој грани чине апсолутну већину становништва. Присутна је преко најмање шест подграна. Највећи CTS5856 родови у Црној Гори су Кучи, Бјелопавлићи, Клименти и род који чине Бјелице, Вуковићи, Ђуричковићи и Риђани. Поред V13, у Црној Гори су у мањем броју заступљене и PF2431 грана која је присутна у Горњем Полимљу и M84 грана која је заступљена у Бањанима. PF2431 је настала на подручју Магреба, док M84 потиче са Леванта. С обзиром на врло велику старост ове две гране, немогуће је утврдити када се појављују у Црној Гори докле год се не утврди о којим се тачно подгранама ради. G2 хаплогрупа је заступљена у Црној Гори преко PF3147 и L30 грана које су присутне широм Медитерана још од неолита. PF3147 је присутна преко своје даље подгране L91, a L30 преко даљих подграна M406 и L497. L91 грана је у Црној Гори присутна у Бихору, а M406 у Бихору и Горњој Морачи. L497 је у свету највише распрострањена на подручју Алпа и везује се за Келте и њихове миграције. Ова грана је у Црној Гори присутна у Боки Которској, Васојевићима, Затарју и Пљеваљској области. J1 хаплогрупа је присутна у Црној Гори превасходно преко гране Z1828>Z18463, која је у свету најзаступљенија у Грузији и Јерменији. У Црној Гори је концентрисана једино у Шекулару. На анонимном тестирању је забележена и Z2223 грана, међутим до сада није утврђено који родови припадају тој грани. J2а хаплогупа је у Црној Гори заступљена преко Z6065, M92 и Z387 грана. Z1842 и Z387 су у свету највише заступљене на Леванту и у Анадолији. Z6065, односно њена даља подграна FGC15901, је у Црној Гори присутна у Сотонићима где истоимени род чини већину становништва, а Ј2а-Z387 грана је забележена једино у Рожајској области. M92 је заступљена преко своје даље подгране S8230 која је најбројнија грана ове хаплогрупа у Црној Гори са највећом концентрацијом у Катунској нахији. Већина становништва у Вељим Цуцама, Пјешивцима, Бандићима, Кривошијама и највероватније Бајицама припада овој грани, односно роду Пјешиваца и Цуца. Највећа заступљеност M92 је у Италији и Црној Гори, а настала је на Блиском Истоку. J2b хаплогрупа је присутна у Црној Гори преко M205 и Z628 грана, односно њихових подграна. M205>Y22059 је процентуално у свету најзаступљенија код Срба, а мањој мери је присутна и код других балканских народа изузев Албанаца. У Црној Гори је најприсутнија у Дробњаку и Затарју преко рода Крича. Предачка грана M205 се ширила са Леванта и присутна је широм Медитерана тако да се сматра да је на подручју Балкана присутна од касне антике. Z628 је заступљена преко даљих подграна Z638 и CTS3617. За Вујовиће-Микулиће из Бјелица се не може закључити на основу хаплотипа којој тачно грани припадају, већ се само претпоставља да припадају некој подграни Z628. За сва остала братства је прецизно утврђена припадност појединим подгранама. Z638>Z1296 је у свету најзаступљенија код Албанаца, а у Црној Гори су присутне три њене даље подгране (Z1295, Y23094, PH1751) којима припадају искључиво албански родови или братства албанског порекла. Z1295 је најзаступљенија у Хотима где истоимени род чини комплетно становништво, а присутна је и у Бихору и Голији. Y23094 је најзаступљенија у Грудама и Шестанима где родови Вуксагељића и Вучина, односно род Шкријеља, чине већину становништва. Ова подграна је такође присутна у Бихору, Бољевићима, Сотонићима и Улцињском крају. PH1751 је заступљена у Крајини и Улцињској области преко братстава досељених из албанског племена Мирдите. CTS3617 је заступљена преко даље подгране PH3514 којој на основу досадашњих резултата припада само једно мање српско братство код Херцег-Новог. Ова грана је заступљена код Срба, Бугара и Цинцара. L1 хаплогрупа је у траговима распростањена широм Медитерана. У Црној Гори је њено присуство до сада утврђено једино у Кривошијама преко M349 гране, међутим судећи по резултатима анонимног тестирања, вероватно је у већој мери присутна и у Бјелопавлићима. L2 хаплогрупа потиче из Африке, а на основу доступних резултата не може се поуздано утврдити која грана је тачно заступљена у Црној Гори. Ова хаплогрупа је забележена једино на анонимном тестирању преко L595 гране, тако да није познато која јој братства припадају. N хаплогрупа је у Црној Гори присутна преко FGC28435 гране која је у свету најзаступљенија код Срба. Ова релативно млада грана је по свему судећи настала на Балкану, али није познато када је и са којим народом њена предачка грана P189.2 дошла на ове просторе. Највећа концентрација N хаплогрупе је у Сибиру, тако да постоји претпоставка да је дошла са Мађарима који припадају угро-финској групи народа. Сви припадници FGC28435 гране у Црној Гори припадају роду Бањана који је у истоименом племену појединачно најбројнији род, док у Пиви чини и већину становништва. Овај род је у већој мери заступљен једино још у Голији која са Бањанима и Пивом историјски чини једну целину. Q1 хаплогрупа није забележена у Црној Гори на анонимном тестирању, али је за једно братство из Бањана утврђено да припада Z5902 грани, односно њеној даљој подграни YP1600 која је заступљена у траговима на простору северног Медитерана. Q2 хаплогрупа је присутна у Црној Гори преко L245>Y2209 гране која је у свету најчешћа код Јевреја Ашкеназа који су из Израела дошли у Европу за време Римског Царства. Братоножићи су једини род који припада овој грани и чини већину становништва истоименом племену, а присутан је у већој мери и у Васојевићима и Загарачу. Највећа заступљеност ове гране на Балкану је на острвима Хвару (14,3%) и Корчули (6,1%). R1b хаплогрупа је у Црној Гори присутна преко две основне гране: западне L51 и источне Z2103. L51 je заступљена преко својих подграна подграна P312>U152 и U106. Грана U152 се везује за миграције Келта и најзаступљенија је у Доњој Морачи преко рода Богићеваца коме припада већина становништва. U106 је присутна широм Западне Европе, претежно код германских народа, а у Црној Гори заступљена у Љуботињу где је појединачно најбројнија грана. Z2103 је заступљена са две подгране: директне L584 и даље Y33200. Прва је распрострањена у Анадолији и код Јермена, а друга на Балкану, при чему је најзаступљенија код Албанаца. У Црној Гори сва Y33200 братства припадају истом роду, а међу њима има и братстава албанског порекла (Аговићи, Мурићи) и братстава која су према предањима српског порекла (Бањкани, Вујовићи, Мараши, Пипери…). Ова грана је највише је заступљена у Пиперима, Бихору и Рожајској области. T хаплогрупа је распрострањена у малим процентима широм Европе и Медитерана. Њено присуство у Црној Гори није забележно на анонимном тестирању, али је утврђено за једно братство из Гусињске области да припада L162 грани. Грана Старост гране у годинама према YFull Етничко порекло родова у Црној Гори према предањима E-V13>Z1057>PH1246>BY14151 4800 српско E-V13>Z1057>CTS5856 4000-4800 српско, албанско >Z5017>Z5016>Y3762>CTS6377>CTS9320>Z16988 2900-3100 албанско, српско >Z5017>Z5016>Y3762>CTS6377 >CTS9320>Z17107>BY4467 <1700 српско >Z5017>Z19851 3300-4000 српско >Z5018>S2979>FGC33614>FGC33625 <3000 албанско >Z5018>S2979>Z16659>Y3183>S2972 4000 српско >Z16661 3800-4000 српско, албанско, турско >Z5018>S2979>Z16659>L241 3000-4000 српско >Z5018>L17 3800-4000 српско E-PF2431 11100-14000 српско E-М123>М34>М84 7500-15200 српско G2-PF3147>PF3148>PF3177>L91 9300-11000 српско G2-L30>CTS574>M406 8600-14700 српско G2-L30>CTS574>CTS2488>P303>L140>PF3345>L497 7300-10900 српско >Z1815>Y7538>Z1816>Z1823>L43>L42>Y11074>YSC33 <3600 српско J1-Z1828>Z18463 7100-8100 српско J1-Z2223 <6100 непознато J2a-Z7532>FGC15901 <11200 српско J2a-M92 7900-11400 српско >Z8096>S8230 4300-6100 српско J2a-L25>Z438>Z387 7000-9100 српско J2b-M205>Y22059 900-6100 српско J2b-Z628 4400-5400 српско, албанско >Z2507>Z638>Z1296>Z1297>Y27522>Y23094 3600-4200 албанско >Z2507>Z638>Z1296>Z1297>Z1295 3900-4300 албанско >Z2507>Z638>Z1296>Y20899>PH1751 1150-2400 албанско >Z2507>CTS3617>Z38240>PH1602>PH3514 <3100 српско L1-M349 7100-13000 aлбанско, српско L2-L595 <23200 непознато N-P189.2>Y6516>Y7310>FGC28435 <850 српско Q1-Z5902>Y6802>Y6798>Y6794>YP1600 <11900 српско Q2-L245>Y2209 3600-4300 српско R1b-L23 6100-6400 српско, албанско >L51>L151 4800-5700 српско, албанско >P312>U152 4500 српско >L2>Y20253 3400-4400 српско >U106 4700-4800 српско >Z2103>L584 4900-5700 српско / турско >Z2103>Z2106>Z2108>Z2110>CTS7556>Y5592 >CTS9219>Y18959>BY611>Y23373>Z2705>Y33200 1300 албанско, српско, непознато T-L162 12600-16100 албанско Словенске хаплогрупе I2 хаплогрупа је на Балкану, па самим тим и Црној Гори, заступљена преко такозване Dinaric гране CTS10228>Y3120 када је у питању становништво словенског порекла. I2 је најзаступљенија хаплогрупа код српског народа, због чега је и најзаступљенија и у Црној Гори. Споменута грана је настала на Карпатима и у свету је процентуално најзаступљенија код Срба и Хрвата, при чему је код Хрвата заступљена претежно на штокавском говорном подручју. У Црној Гори су присутне три гране Dinaric-а: S17250, Y4460 и Z17855. S17250 је најзаступљенија, пре свега њена подграна PH908 која је распрострањена широм Црне Горе. Родови који припадају овој грани чине апсолутну већину становништва у Језерима, Команима, Косијерима, Кртолама, Лутову, Никшићкој Жупи, Озринићима, Пиперима и Ровцима. Највећи PH908 родови у Црној Гори су Озрихнићи (Орзинићи), род Лутоваца и Никшића, Лијешевићи, род Малешеваца, Славујевића и Суботића, род Бијелића и Ковачевића, род Рајковића и Стаматовића и Тепчани. Друга подграна Y4882>A1328 је заступљена у Пиви и Шекулару. Y4460 је врло слабо присутна код Срба, па и у Црној Гори где је само за једно братство из Бихора утврђено да припада овој грани. Z17855 је у мањим процентима доста равномерно заступљена код свих словенских народа, док је процентуално најзаступљенија код Македонаца. У Црној Гори је појединачно најбројнија грана у Дражевини, Цеклину и Шекулару, а у већој мери је присутна у Доњој Морачи и Ровцима где је друга по бројности, као и у Горњој Морачи где је такође заступљена. Највећи Z17855 родови у Црној Гори су Цеклињани-Горњаци, Љешњани и род Војводића и Вуковића. R1a хаплогрупа је најбројнија словенска хаплогрупа у свету. У Црној Гори је, као што је већ споменуто, слабије заступљена у односу да друге српске области. Присутна је преко две гране – PF6155>M458 и Z280, од којих је ова друга знатно бројнија. M458 је претежно заступљена код Западних Словена, међутим у Црној Гори је присутна једино преко гране L1029 која је заступљена код свих словенских народа. У Црној Гори је присутна у Голији, Горњим Пољима и Пиви. Z280 је претежно заступљена код Источних Словена, а у Црној Гори је присутно неколико њених грана: YP270 је заступљена у Бихору, YP4278 у Бањанима, CTS3402 у Пиперима, Цетињу и спорадично у неколико других области, L366 у Ћеклићима и Брајићима и L1280 у Васојевићима. Од свих наведених грана, једино је L366 значајније присутна на неком подручју, конкретно у Ћеклићима где већину становништва чини истоимени род. Грана хаплогрупе Старост гране у годинама према YFull Етничко порекло родова у Црној Гори према предањима I2-CTS10228>Y3120 2300-3800 српско >S17250>Y4882>A1328 1400-1850 српско >S17250>PH908 1850 српско >Z16983 1550-1850 српско, немачко >A5913 1500-1850 српско >Y4460 2200-2300 српско >Z17855 1600-2300 српско R1a-Z282 5000 српско >PF6155>M458 4700 српско >PF7521>Y2604>CTS11962>L1029 2100-3200 српско >Z280>Z92>Z685>YP270 3200-4100 непознато >Z280>CTS1211>Y35>YP4278 1850-4200 српско >Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y2613>Y2609>Y2608 1950-2400 српско >Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y2902 2500-4200 српско >Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816 >Y3301>L1280>Y5647>YP611>YP3987 1250-2300 српско >Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33 >CTS8816>Y3301>S18681>YP315>YP314 1550-2400 српско >Z280>CTS1211>Y35>CTS3402 >YP237>YP235>YP234>YP295>L366 2800 српско Германске хаплогрупе I1 хаплогрупа је у Црној Гори присутна преко P109 и Z63 грана. P109 се везује за миграције Нормана који потичу од Викинга из Скандинавије, а у Црној Гори је присутна преко своје даље подгране FGC22054 којој припада род Новљана који чини већину становништва у Дробњаку, а присутна је и у неколико других области где има исељеника из овог племена. Z63 грана је заступљена преко даљих подграна L1237 и Y16437 које се везују за миграције Гота. L1237 је заступљена у Бањанима, Ровцима, Пљеваљској области и Рожајској области. Једини већи род који припада овој грани је род Бијеловића, Миљанића и Мркајића у Бањанима. За Y16437 грану је до сада утврђено да је присутна у Ровцима, Морачи и Барској области. I2 хаплогрупа, односно њена германска грана М223, је у Црној Гори присутна преко даљих подграна L1229 и L701. L1229 грана се често назива и англосаксонском јер је најзаступљенија код Енглеза. Њено присуство у Црној Гори је до сада забележено у Бихору и Коритима. L701 грана је најзаступљенија код Немаца, док је присутна и код других средњоевропских народа. Овој грани у Црној Гори припадају поједина братства у Васојевићима и Паштровићима. Грана хаплогрупе Старост гране у годинама према YFull Етничко порекло родова у Црној Гори према предањима I1-P109>Y3662>S14887>Y11203 >FGC22046>FGC22045>FGC33034>FGC22054 800 српско I1-Z63>BY151>S2078>S2077>Y2245>L1237 2900-3900 српско I1-Z63>BY151>S2078>S2077>Y16435>Y16437 1450-2100 српско, албанско >Y16434 700-1450 српско I2-M223>CTS616>Y3721>Y3670>L1229 5500-9200 српско I2-M223>CTS616>CTS10057>L701 10000-10600 српско Ромска хаплогрупа H хаплогрупа је у Црној Гори заступљена преко M82 гране која се везује са Роме. До сада ни за једно братство није утврђено да припада овој грани, већ је њено присуство у Црној Гори забежено једино на анонимном тестирању. Грана хаплогрупе Старост гране у годинама према YFull Етничко порекло родова у Црној Гори према предањима H-M82 15600-16300 непознато Територијални размештај хаплогрупа На следећој карти је приказан територијални размештај хаплогрупа у Црној Гори по селима и засеоцима у којима су поједине гране чиниле апсолутну већину становништва. Генетско порекло становништва у Црној Гори 1914. године по Y хромозому Битно је напоменути да је обзиром на изузетно велики број различитих хаплогрупа и њихових грана које су заступљене на малом простору као што је Црна Гора овако велики проценат територије на којој поједине гране чине апсолутну већину заиста куриозитет. То је последица вишевековног родовско-племенског друштвеног уређења у коме су братства живела засебно у својим селима и засеоцима на основу чега је могуће изузетно прецизно установити генетски састав становништва. Такође, услед сродности великог броја братстава у племенским областима, у њима је и на основу врло малог броја тестираних са великом вероватноћом већ установљено генетско порекло око 90% становништва. Уколико се хаплогрупе групишу према пореклу, картографски се може приказати и територијални размештај становништва старобалканског, словенског и германског порекла. Генетско порекло становништва у Црној Гори 1914. године по Y хромозому Овим приступом се за додатних 10% територије Црне Горе на којој припадници ниједне појединачне гране не чине апсолутну већину становништва утврђује ког је даљег порекла преовлађујуће становништво. Као што се може видети, старобалканске хаплогрупе убедљиво доминирају на истоку, док преовлађују и на западу Црне Горе. Словенске хаплогрупе преовлађују у централном делу земље, а германске једино на подручју Дробњака. Територијални размештај највећих родова На следећој карти је приказан територијални размештај највећих родова у Црној Гори по селима и засеоцима у којима су ти родови чинили апсолутну већину становништва на основу нових сазнања до којих се дошло захваљујући ДНК тестирањима. Највећи родови у Црној Гори 1914. године према народним предањима, историјским подацима и ДНК резултатима ДНК резултати су потврдили највећи број предања у Црној Гори када је у питању међусобно сродство братстава. Један од највећих доприноса досадашњих генетских истаживања јесте научна потврда да бројни велики и разгранати родови заиста постоје и да нису плод народне маште. С друге стране, када су у питању предања о пореклу од крупније властеле, за велики број таквих предања је утврђено да су нетачна о чему је већ било речи у тексту Властела у Црној Гори према народним предањима. Поређењем народних предања и порекла становништва утврђеног ДНК резултатима може се приметити да је је код муслиманских братстава сразмерно нешто већи број предања за која се испоставило да су нетачна у односу на православна и католичка братства. То се посебно односи на староседелачко исламизовано становништво са севера данашње Црне Горе. Више речи о пореклу и предањима свих до сада тестираних братстава ће бити у текстовима о генетски профилисаним родовима у Црној Гори. Извори података ДНК резултати: Српски ДНК пројекат Albanian Bloodlines Project Bošnjački DNK projekat 23andMe – резултате прикупио Небојша Новаковић (Српски ДНК пројекат) Анонимно тестирање 404 појединца из Црне Горе из студије Human Y-Chromosome Short Tandem Repeats: A Tale of Acculturation and Migrations as Mechanisms for the Diffusion of Agriculture in the Balkan Peninsula, 2010. – статистичка обрада Синиша Јерковић (Српски ДНК пројекат)
  25. ДИО ИЗЈАВЕ МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА     Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амилохије рекао је данас у манастиру Дуга морачка да судови овога свијета, наследници Понтија Пилата који је судио Христу Господу, непрекидно, у име своје власти и моћи проглашавају себе за богове. „Ево, видите, са нама је овдје наша сестра Бранка Милић. Једанаест мјесеци је била у тамници, у самици без свијетла, зато што је ‘припремала државни удар’ да сруши Црну Гору. Нападају мене и нашу Цркву зашто смо је примили, јер, забога, тиме подржавамо оне који су припремали државни удар“, казао је он. Он је казао да је суд за поштовање, али само онај суд о коме говори Свети Петар Цетињски да је у имену Божјем суд и правда. „То је једини прави и истински суд. И кад би овај суд овдашњи моје Црне Горе био истинити и прави суд, не би судио групици сиротих људи који су ту долазили у Црну Гору него би судио – знате коме би судио? – онима који су бомбардовали ову нашу земљу“, казао је Владика Амфилохије. Митрополит Амфилохије је казао да га је 16. октобра прошле године Миливоје Катнић преко тадашњег министра унутрашњих послова замолио да позове народ да сачека да се мирно заврше избори, да се мирно сачекају њихови резултати. “По његовом захтјеву то сам и учинио. Позвао сам све на мир, на поредак, да се мирно прихвати резултат. И захвалио је он послије тога. Данас они суде овој групи људи, оптужујући сад и мене да подржавам оне који су припремали државни удар. Јадна је то Црна Гора, ако се она боји од шачице људи, од којих су пола болесни”, рекао је он. Бранка Милић коначно на слободи: Наставићу да се борим! (ВИДЕО и ФОТО) Вијеће подгоричког Вишег суда укинуло је притвор српској хероини Бранки Милић. Њена породица и адвокат су је сачекали пред спушким затвором. Бранка, иако исцрпљена тринаестодневним штрајком глађу, била је добро расположена. „Нисам очекивала да ће ме пустити. Пресрећна сам. Драго ми је и што сам издржала овај штрајк глађу,“ нагласила је Бранка Милић по изласку из ЗИСК-а. Она је објаснила да кад је чула да су је пуштају на слободу прекинула са штрајком. Милић је истакла да ће се редовно одазивати позивима Вишег суда јер је у њеном интересу да се истина изнесе на видјело. Приступ правди ми је годину дана био онемогућен Осећам се исцрпљено, али не само због штрајка глађу већ јер нисам имала могућности да се браним. То је страшан осјећај кад вас уведу и закључају и то је то. Приступ правди ми је годину дана био онемогућен,“ нагласила је Милић. Она је навела да јесте тражила једнокреветну собу али да оно што је добила није било то. „Била су ми онемогућена моја права. Али, што се каже: ‘Не може нам нико ништа, јачи смо од судбине’. Ја ћу наставити да се борим,“ обећала је Милић, која ће након овога отићи у Ургентни центар а затим бити смјештена у манастир Дугу, гдје ће имати и здравствену и сваку другу његу. Милић је навела да је пратила рад ИН4С портала и свих опозиционих странака. Јелена Милић: Очекивала сам чим су је притворили да ће схватити да су погрешили „Ја сам очекивала овакву одлуку много раније. Очекивала сам прошле године чим су је притворили да ће схватити да су погрешили. Тад су већ требали да је пусте,“ изјавила је пред спушким затвором њена ћерка Јелена Милић и истакла: „Ја сам пресретна и само је сад важно да она буде добро. Одвешћемо је код лекара да проверимо како је.“ Адвокат Крповић: Надам се да у модерној Црној Гори нико неће доживети што ће доживела моја брањеница Бранка Милић Јуче је, подсјећамо, њен адвокат Југослав Крповић тражио да се притвор његовој брањеници, која већ дванаести дан штрајкује глађу, замијени неком другом мјером којом би се обезбиједило њено присуство суђењу. „С обзиром како је ишао овај судски процес почео сам да губим наду и мислио сам да она неће жива изаћи из притвора,“ казао је њен Крповић. Он је подсјетио да је Митрополија црногорско-приморска гарантовала да ће Бранки Милић бити обезбијеђен смјештај у Манастиру Успења Пресвете Богородице Дуга на Биочу. „Ту ће имати решен смештај, исхрану, здравствену заштиту. Имаће могућност и да се упозна са видео материјалима, и чим се опорави надам се да ће моћи опет активно да учествује током извођења доказа. Она је од првог дана покушала да активно учествује, међутим била је онемогућавана и од стране полиције и од стране СДТ-а,“ казао је Крповић и истакао: „Очевици сте да је на самом суђењу доста пута прекидана и да председница већа није дозвољавала да се изјашњава о свим чињеницама за које је сматрала да јој иду у прилог. Надам се да у модерној Црној Гори нико неће доживети што ће доживела моја брањеница Бранка Милић.“ Њена ћерка Јелена Милић у кратком разговору са нашом редакцијом каже да се угрожавање здравља њене мајке свакако морало избјећи. „Здравље моје мајке нарушено је у притвору и до таквог стања није морало да дође“, казала нам је Јелена док је ишла ка Спужу. Крповић: Бранка ће наставити да демонтира оптужницу СДТ-а „Дошао је и тај дан. После готово годину дана, моја брањеница Бранка Милић коначно ће се наћи на слободи. Она је доживела голготу у притвору, у нехуманим условима, у просторији мањој од 6 квадрата, са тоалетом унутар собе, без могућности да се та просторија проветрава, без утичница, без сунчеве светлости, као у неком старом османском казамату,“ нагласио је Краповић док је чекао да његова брањеница буде пуштена на слободу. Он је напоменуо да су сви говорили како је одлука суда очекивана али да је он у последње вријеме губио наду да ће изаћи жива. „Све је она то пребродила и изашла жива. Богу хвала, она је изашла и имаће прилику да се брани са слободе,“ нагласио је он и додао: „Као што се до сад бранила часно, она ће то наставити да ради и боље и квалитетније са слободе.  Као што је Бранка Милић у својој одбрани на главним претресима демонтирала оптужницу СДТ-а, она ће наставити да је демонтира и даље у поступку у ком ће се бранити са слободе. У то будите сигурни. Код ње је остала и даље енергија, она је исцрпљена али Боже здравља, она ће се опоравити и наставити да активно учествује у овом поступку. Њој је једини циљ да истина изађе на видело.“ Јелена Милић: Издржали смо и издржаћемо и ово што нас даље чека „Ја бих се захвалила људима који су били заинтересовани да чују истину и да прате ово неострашћено. Који нису узимали у обзир све оне повреде њених права а ту пре свега мислим на право да је невина док се не докаже супротно, и надам се да се ником неће поновити ово што се нама догодило и да ће убудуће сви медији водити рачуна како извештавају,“ казала је ћерка Бранке Милић, Јелена, и нагласила: „Пред нама је још дугачак пут да дође она кући али и ово нам већ јако пуно значи. Јесте да је требало бити још раније донешено али издржали смо и издржаћемо и ово што нас даље чека.“   Бранка Милић је за 12 мјесеци затвора ослабила чак 24 килограма.   У саопштењу Суда наводи се да је „рјешењем ванрасправног кривичног вијећа Вишег суда у Подгорици укинут притвор оптуженој Б. М., и одређене мјере назора забрана напуштања боравишта и обавезе повременог јављања одређеном државном органу“. Митрополија црногорско-приморска гарантовала је да ће Бранки Милић бити обезбијеђен смјештај у Манастиру Успења Пресвете Богородице Дуга на Биочу. Подсјетимо да је крајем септембра обзнањена одлука Уставног суда Црне Горе, који је усвојио је уставну жалбу и утврдио да је Бранка Милић потпуно нелегално у притвору. Одлука је донијета 31. маја, али је адвокатима уручена тек у другој половини септембра. Вијеће судије Сузане Мугоша одбило је да уважи ову одлуку, након чега је Милић, због кршења основних људских права те неусловности просторија у којима је налази готово годину дана, ступила у штрајк глађу.
×