Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'цркву'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 96 results

  1. На празник Богојављења, 19. јануара 2020. године, у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару сабрало се мноштво верног народа. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион уз саслужење свештеног братства зајечарског Саборног храма. Епископ је окупљенима говорио о Крштењу Господа Исуса Христа, када се Бог пројавивши сва три своја лица јасно указао људима. Владика је истакао да је свака Литургија својеврсно богојављење јер нам се јавља живи Бог и даје нам се Господ наш Исус Христос Телом и Крвљу Својом. „Ми имамо још једно богојављење данас актуелно, а то је управо пробуђени народ у Црној Гори где се пројављује сила Божја у верноме народу. За оне који желе да виде, довољно је то што народ излази на улице молитвено, смирено, достојанствено и храбро, управо онако како се Господ некада појавио пред својим неправедним судијама“ – рекао је владика. По завршетку свете Литургије, у цркви је извршено велико освећење богојављенске воде након чега је уследила свечана литија до Попове плаже на Црном Тимоку где је организовано пливање за часни крст. Ове године је за часни крст пливао 21 такмичар а захваљујући витешком поступку мушких такмичара који су јој дали велику предност, победу је однела једина дама међу пливачима – Ивана Милојковић. Епископ тимочки г. Иларион је победници уручио богојављенски крст а у име Града Зајечара градоначелник Бошко Ничић је даривао златник и новчану награду. Извор: Инфо-служба Епархије тимочке
  2. У сусрет најрадоснијем хришћанском празнику рођења Богомладенца Христа- Божићу са сестром Оливером Радић новинаром и професором из Ораховца у овој епизоди емисије ,,Косметска кандила“ разговарамо о томе како се Бадњи дан и Божић и недјеље које му претходе: Дјетињци, Материце и Оци славе у оарховачком крају. Звучни запис емисије Она је говорила и о свом пријатељу нобеловцу Петеру Хандкеу и упутила своју и подршку вјерног народа Косова и Метохије нашој Митрополији поводом актуелних дешавања изазваних усвајањем дискриминаторског Закона о слободи вјероисповијести и увјерења. Извор: Радио Светигора
  3. Поводом најновијих антицивилизацијских напада на Српску православну цркву у Црној Гори и њено свештено, културно и материјално наслеђе, које је донео нови „закон о вероисповести или уверења и правном положају верских заједница“ Ми, српски лекари, чланови Хиландарског лекарског друштва из свих српских земаља и расејања, окупљени око наше светогорске светиње, Свете царске српске лавре Хиландара, сведочећи нераскидиво народно јединство, као верна духовна чеда Српске православне цркве, дајемо неподељену подршку Српској православној цркви и нашој браћи у Црној Гори, у одбрани свештеног наслеђа Стефана Немање – Преподобног Симеона Мироточивог, Светог Саве, Светог Василија Острошког, Светог Петра Цетињског и небројених светитеља, подвижника и мученика који својом светошћу обасјавају поносну и слободну Црну Гору. Као људи који су положили заклетву да несебично помажу и лече, трудимо се да делима служења и љубави, увек и на сваком месту, сведочимо племенитост нашег животног позива. У складу са њим, никада нисмо правили разлику ко је чије вере, националне припадности или било ког другог опредељења. По речима Светог апостола Павла – „свима сам био све“, много пута смо управо доносиоцима овог погубног „закона“ и предводницима мучког напада на Цркву у Црној Гори, на њихову молбу, пружали медицинску помоћ, били на несебичној помоћи и услузи, упошљавајући српске здравствене институције и знање српских лекара, што ћемо и у будућности чинити. Тим пре, ово нас безакоње у лицемерном облику „закона“ који прети отимачином неспорне имовине Српске православне цркве у Црној Гори и води њеном даљем прогону, људски боли и у нама изазива осећај неправде и огорчености. Због тога одлучно дижемо глас и позивамо власт у Црној Гори да сместа повуче спорни „закон“ и да на миран и достојанствен начин, уз поштовање свих страна, започне дијалог о свим спорним питањима. Док до тога не дође, ми, лекари и чланови Хиландарског лекарског друштва, уздајући се у Господа и молитвену заштиту Пресвете Богородице, стављамо се у службу нашој Цркви и јединству нашег народа, да према нашим моћима, мирно и истрајно, помогнемо одбрану Православља и очување српског рода у Црној Гори. У Београду, 31.12.2019. Председник Хиландарског лекарског друштва Проф. др Радисав – Рашо Шћепановић Извор: Митрополија црногорско-приморска
  4. Синодска Посланица РПЦ је израз подршке страдајућим епархијама СПЦ у Црној Гори, анализа дешавања и важна реч да ово што се дешава може довести до рата и крвопролића, рекао је за Радио Слово љубве јеромонах Игнатије Шестаков, сабрат московског Сретењског манастира. Звучни запис разговора Зато, додао је, Патријарх Кирил и Свети Синод Руске Цркве шаљу поруку да би се политичари опаметили, да не гурају земљу и народ у братоубилачки рат, попут дешавања у Украјини. "Нажалост, ми видимо да политичари Црне Горе свесно дискриминишу СПЦ и то је велика бол за РПЦ, и наш Синод види у тим дешавањима и напад на Руску Цркву јер знамо да су народ и светиње СПЦ на територији Цркве Горе одувек били везани за Руску духовну традицију", подсетио је отац Игнатије. Извор: Радио Слово љубве / Ризница литургијског богословља и живота
  5. Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије саопштио је данас да је добио писмо од Његовог блаженства Патријарха јерусалимског Теофила III, који је освештао Храм Светога Јована Владимира у Бару, у којем изражава бригу због ситуације у Црној Гори, настале након усвајања дискриминаторног Закона о слободи вјеросиповјести: „Јерусалимски Патријарх Теофило III шаље благослов Свете цркве јерусалимске, Мајке цркве свих цркава, нашој Цркви, Митрополији црногорско-приморској и свима вјернима, изражавајући своју бригу за збивања у Црној Гори, уз обећање да ће послати некога да се овдје, заједно са нама моли и тиме посвједочи то јединство наше са Светом јерусалимском црквом којој ми припадамо. Ми смо Црква рођена у Светом граду Јерусалиму у Храму Ваксрсења, оно мјесто гдје је Господ био сахрањен и гдје је васкрсао из мртвих, тако да нас тајна Христовог распеће и васкрсења повезује са Мајком црквом свих цркава и са свима светим Божијим душама кроз вјекове који су Господу послужили“, казао је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Високопреосвећени владика Амфилохије је ово казао након Свете службе Божије коју је са свештенством служио у манастиру Бешка на Скадарском језеру. У архипастирској бесједи Митрополит је нагласио да причешћујући се Тијелом и Крвљу Господа нашега Исуса Христа у себе примамо божанску вјечну љубав – Бога као љубав, и од смртних постајемо бесмртна бића, од пролазних, непролазна: „Примајући ту Божију Светињу, ми се сједињујемо са Христом Господом, Оцем Његовим, са Духом Светим и са свима који су Христови кроз вјекове, и онима који су се упокојили и Богу послужили, и онима који су још живи широм васељене. Велика Света тајна примање Бога као љубави и тиме задобијање вјечнога и непролазнога, бесмртнога живота је оно ради чега је човјек и створен на земљи, ради чега и постоји.“ Навео је да се све што се догађа овдје на земљи, завршава смрћу – ништавилом, а пуни смисао живота на земљи се добија управо тиме што се човјек причешћује Тијела и Крви Господа – Божије љубави, која је уграђена у свеукупну Божију творевину и плод је те љубави. Подсјећајући на ријечи Ловћенског Тајновидца да је Бог када је стварао свијет, у дубинама бића уградио честицу свога васкресења – силе Своје, владика Амфилохије је казао да је то, што је у самој природи творевине уграђено, своју пуноћу добило у Тајни рођења Сина Божијег распетог и дарујућег за живот свијета, и васкрслог из мртвих: „Васкрсење Христово је пуноћа свеукупне божанске творевине и најдубљи смисао и божанске творевине и нашега људскога бића, створеног по лику и подобоју Божијем. Примајући Њега у себе и ми постајемо слични самоме јединородноме Сину Божијем .“ Још једном подјсећајући да је то Велика и света тајна, Митрополит је навео да су зато и светиње на Скадарском језеру подизане кроз вјекове, и увијек изнова обнављане, да би кроз њих и преко њих се обнављале и препорађале наше душе и задобијале тај дар вјечнога и непролазнога живота. „Диван је Господ у светима својим, предиван и у Светоме мученику Севастијану који је не само примио божанску љубав и Христа Господа, него је својим животом задобио да постане као сам Господ, и у Светом Модесту Патријарху јерусалимском који је такође својим подвигом и трудом примио Господа, а које данас прослављамо. Господу нашем, Оцу и Сину и Духу Светоме, Богу љубави, дивноме у светима својим, нека је слава и хвала у вјекове вјекова, амин“, закључио је на крају бесједе Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  6. Интензитет нападâ на православно свештенство, како у Републици Српској, тако и у Републици Србији уопште, не јењава, већ само мијења модалитете. Дана 12. децембра 2019. године друштвене мреже, и то веома ревносно, објавиле су видео и аудио запис у којем наводно свештеник Српске Православне Цркве пјева текст пјесме непримјерене садржине. То је генерисало „лавину“ увреда на рачун православног свештенства. Посматрајући и слушајући снимак, мало ко, а можда и нико не би помислио да није ријеч о православном свештенику. Свако би прије помислио да ЈЕСТЕ, неголи да НИЈЕ православни свештеник. Ако би неко и устврдио да није ријеч о православном свештенику, тај онда познаје лично аутора снимка. Најблаже речено, дјеловање аутора снимка је sacrilegium (= светогрђе). Ово тврдим из разлога што се изругивао како православном свештенству уопште, тако и онима које је Господ одазвао из овог свијета у Царство небеско. Но, родило се и ваља га љуљатʼ! Мој пријатељ из иностранства послао ми је предметни снимак и у поруци питао шта се то дешава и је ли тако нешто могуће, поготово у дане Божићног поста. Одговорио сам му сљедећим ријечима: „Да ли је ријеч о свештенику, брате (име)? Можда је у питању обичан провокатор? Тога буде у Србији, посебно негдје пред засиједање Сабора (у априлу или мају). Уколико јесте свештеник, ваљда би требало да против њега буде покренут црквеносудски поступак, тј. да буде процесуиран. Уколико је цивил, опет би грађански суд требало да га санкционише, управо због прљања угледа свештеника.“ Послије овог мог одговора пријатељ ми је послао линк демантија са сајта Епархије жичке у којем стоји да није ријеч о православном свештенику, већ о особи која се неистинито представља да је православни свештеник. Недуго затим, пријатељ ми је послао нови снимак у којем надрисвештеник изражава покајање и моли за опроштај, вјероватно срачунато очекујући, уколико дође до судске парнице, то би му могло послужити као аболиција. Је ли посриједи његово истинско покајање или је ријеч о егзистенцијалном страху усљед најављене тужбе, не знам? Бог зна. Да ли је овај надрисвештеник „регрутован“ од било кога, не знам? Бог зна. Откуд му одјевни предмети мантија, прслук, камилавка, затим напрсни крст као знак свештеничког достојанства, који ни сви православни свештеници не посједују, јер просто немају овакво одликовање, не знам? Бог зна. Да ли је можда ријеч о неумјесној шали или ауторовој задњој намјери, исход је потпуно исти: углед свештеника је срозан. Ако би неко питао: „Којем свештенику је учињена штета?“ Па, свима. Црква је Тијело Христово. Сви крштени у име Оца и Сина и Светог Духа јесу уд(ов)и овог тијела. Ако би ме неко и „увјерио“ да је у позадини тог спорног снимка ништа друго до „шала“, то аутора опет не оправдава, јер у свакој „шали“ постоји само трећина шале. Другачије речено, „шала“ је само добар начин да човјек каже оно што мисли, јер да није „шале“, не би могао да каже оно што мисли. Будући да сам, такође, и сâм православни свештеник са вишегодишњом службом у нашој помјесној Цркви, осјећам духовну потребу да својим текстом позовем на будност савјести и оних који тако олако и неодговорно, па рекао бих и нечовјечно поступају, као и оних који то објеручке и без иоле гриже савјести објављују, односно надлежних који би требало да се овим случајем позабаве мало одговорније него до сада. Неко би могао да пита: „Шта се то тиче оних који живе у другој земљи?“ Површно посматрано, можда тако и дјелује да нас се не дотиче. Међутим, све оно што се догађа у Републици Србији, коју ми – православни Срби с лијеве дринске обале матицом зовемо, има своју пројекцију и у Републици Српској, и то у много већој мјери него ли што се овдашња дешавања пројектују на Републику Србију. Све новинске написе који долазе с десне стране ријеке Дрине, овдашњи људи помно прате и мишљења сам да им више вјерују него ли сопственим гласилима. Да дезинформација долази однекуд друго, овдашње узнемирење било би мање. Међутим, овдашње узнемирење је израженије, јер дезинформација стиже из Србије из које ништа лоше не очекујемо, па стога нисмо жељели ни да подвргнемо провјери њене новинске текстове. Немам потребу да осуђујем аутора спорног снимка, јер ово је резултат његове људске слабости, за које недјело ће да поднесе рачун свом и нашем Господу и властитој савјести као гласу Божијем у сваком нас. Српски народ, у својој пословичној мудрости, каже: Не мрзи рђавог човјека, већ оно что он ради! Ове редове не посвећујем конкретно том спорном снимку, већ феномену атак на свештенство. Одакле таква патолошка потреба?! Кога ће од нас убудуће напасти? Шта је сљедеће? Постоји ли адреса која би требало тим феноменом да се позабави? Коме да се обратим? Илустрације ради, службеника полиције, самим тим што је службено лице, штити Закон; адвокат је под заштитом адвокатске коморе; посланика штити имунитет и др. Ко штити православног свештеника? Не смије се дозволити да православни свештеник буде једна сламка међу вихорови, сирак тужни без иʼђе икога! Не може православни свештеник, поготово у ери вјерских слобода, да буде вјечито „монета за поткусуривање!“ Ко би други требало да стане у нашу одбрану ако не један од нас, јер наде више нема ни у кога до у Бога и у своје руке. Проблем, који је евидентан, неће бити ријешен тако што је „рјешаван“ од случаја до случаја. Овдје је потребно системско рјешење. Православног свештеника, истом мјером као и остале грађане, требало би да штити закон. Закон ће да каже: „Системско рјешење већ постоји, јер сви грађани наше државе једнаки су пред законом.“ Да, ово звучи примамљиво, добронамјерно и слушаоцу „голица уши“, али истина је мало суровија. Између безброј примјера, навешћу само један. Рецимо, кад дође до саобраћајног удеса са смртним исходом, у новинама које извјештавају јавност о идентитету учесникâ у удесу, чак и код оних који су удес изазвали, стоји само: „лице са иницијалима Н. Н.“, дакле, без навођења занимања. Уколико је у удесу учествовао православни свештеник, макар и не проузроковао саобраћајни удес, односно макар и настрадао, готово по заповијести стоји: „свештеник (неријетко пејоративна одредница ʼпопʼ) са иницијалима Н. Н.“ Овај примјер је „лакмус папир“ који на веома илустративан начин говори о односу према православном свештенству. Ово је омјер односа према њему. Зашто? Постоји ли одговор српске јавности? Да ли нецрквени људи нападају свештенство због Цркве или Цркву нападају због свештенства? Цијеним да је обрнуто. Не забрињава толико овај спорни снимак колико интересовање за њега и све оно што је пропратно (коментари пуни увреда и осуда, просљеђивања, злурадости и др). Нецрквени људи, за службу православног свештенства, посебно сузаинтересовани пред сезону крсних слава, па вјерујем да је аутор тог спорног снимка брижљиво бирао нарочити тајминг како би његов „труд“ био што видљивији и вредновање његовог недјела што омасовљеније. Забрињава то што готово нико од надлежних државних органа није поставио питање аутентичности тог спорног снимка! Господ ће свима да нам суди. Пошто Црква има и своју историјску компоненту, јер постоји у свијету и ради свијета, то би требало да се и грађански суд, и то одговорније него до сада, позабави како аутором спорног снимка, тако и одговорнима у новинама „Ало“ које су тако бескрупулозно објавиле снимак, не истражујући ко је аутор. Сензације или шићарџијских порива ради, спорни снимак је ноншалантно пуштен у етер, и то у истом чланку кад и деманти Епархије жичке. Једноставно, забрињава осионост одговорних који уопште не промишљајукако о директној, тако исто и о индиректној штети која је нанесена угледу православног свештенства диљем земљиног шара, јер православни свештеник није сам. Он има и породицу! Да ли је то слобода медијâ и слобода ауторовог изражавања? Слобода воље је дар Божији човјеку. Она не смије да буде модел за манифестовање прикривене злобе! Слобода укључује одговорност за своје поступке. Ако је мојом „слободом“ нарушена, па и угрожена слобода мога ближњег, онда то није слобода, већ злоупотреба слободе. Наша помјесна Црква има преко двије хиљаде свештеника. Непријатност наведене или сличне форме догодила се свима. Не „дијелимо се“ на оне којима се догодила или није, већ на оне који то признају или не. Ево, један од православних свештеника износи свој став у којем се не мири са таквим односом према свештенству! Рекох и душу спасох! Савремени човјек има необјашњиву „потребу“ да над неким мало искали свој бијес. За такву врсту „потребе“, готово по правилу, најтраженији су незаштићени. Неодговорни би за „чешање“да бирају сваку другу ограду (плот), осим онес „бодљикавом жицом“. Тим чином несвјесно говоре о себи, јер да имају имало храбрости, инсистирали би на одмјеравању снага са јачима од себе или макар са једнакима себи. Марко Миљанов учи нас: Јунаштво је бранити себе од другога, а чојство је бранити другога од себе. Закључујући, имам духовну потребу да оном малом стаду кажем: Пазимо на вријеме, јер су дани зли! Заобиђимо оне који на несрећи својих ближњих „изграђују“ сопствену „срећу“! Не повлађујмо онима који имају нељудски нагон да гадости своје душе износе вани, несвјесно још више своју душу губећи? Не нападајмо своје православно свештенство – учитеље вјере, јер с њима и уз њих овоземаљски живот нам и почиње и завршава се! Не осуђујмо оне који с нама дијеле и зло и добро! Не атакујмо на оне који се с нама радују у нашим радостима и који с нама у нашим тугама жалосте, јер чашу меда још нико не попи да је чашом жучи не загрчи; чаша жучи иште чашу меда смијешане најслађе се пију! Ако се будемо клонили недјелâ, тако ћемо достојније да дочекамо празник Рождества Христовог и отворити врата наших срца како би долазећи Богомладенац ушао и вечерао с нама. свештеник др Живко Ј. Илић Извор: Инфо-служба СПЦ
  7. Свете Тајне изображавају Цркву, али не као символи; оне су за Цркву оно што су удови за срце, или што је корен биљке за њене гране, или што су винове лозе за чокот, као што је то Господ рекао. Јер, овде није у питању само заједничко име или сличност својстава, него истинска истоветност. 2. Наиме, Тело и Крв Христова представљају свете Тајне; за Цркву, они су, међутим, истинско јело и пиће. Кад се Црква њима причешћује, не претвара их у човечанско тело, као што то бива са другом храном, него се и сама претвара у њих, јер оно што је узвишеније, то надјачава. Уосталом, кад дође у додир са ватром, и само гвожђе постаје ватра, а не претвара ватру у гвожђе; па као што ужарено гвожђе не посматрамо као гвожђе него само као ватру, јер су његове особине у ватри потпуно ишчезле, тако је и са Црквом Христовом: кад би неко могао да је види онако како је сједињена са Христом и како се причешћује Телом Његовим, он ништа друго не би видео него само Тело Господње. Из тог разлога апостол Павле пише: „Ви сте Тело Христово, и удови понаособ“. Назвао је Христа Главом, а нас телом не да би тиме показао Његово промишљање, педагогију и поучавање, уз помоћ којих се о нама стара, нити да би показао наше потчињавање Њему – као што и ми, претерујући, неке своје сроднике или пријатеље називамо својим удовима – него је имао на уму управо то што је и рекао, односно да верници, благодарећи тој Крви, већ живе животом у Христу, и да уистину зависе од Оне Главе и носе оно Тело. 3. Због тога никако није неприлично што се овде о Цркви говори кроз свете Тајне. Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије" Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  8. КРУНА ИМПЕX доо је предузеће које постоји од 1992. год. у Крушевцу. Бави се продајом робе чији је асортиман намењен за унутрашње опремање стамбених и јавних, тј. пословних објеката. У најновије време смо проширили нашу делатност на црквену галантерију и покренули најсавременију производњу свега што је потребно за вашу цркву, манастир, епархију, почев од подрасника, раса, одежди, стубића, па до персонализованих производа за подове, душеке, завесе и свега осталог што је потребно за опремање епархијских и манастирских конака. Одежде и мантије, свештеничке капе, камилавке, пане, све за свештенство и монаштво радимо са најкавлитетнијим материјалима, са везом, златоткано, управо онако како ви желите и какве су потребе ваших цркава. Производња црквене галантерије постоји и ради благословом Његовог Преосвештенства Епископа крушевачког Господина др Давида Наш тим ће изаћи, по вашој жељи на лице места, направити процену свега што је потребно за опремање. Наши производи красе многе храмове и манастире широм наше СПЦ, у земљи Србији и у свету. Желимо да вам сарадња са нама буде, испред свега, израз наше љубави према Цркви, и грађење пријатељског односа и поверења. Посетите нас или позовите. Наша адреса је: Адреса: Николе Тесле 14 ( Зграда базена ), Крушевац Телефон: 037 / 492 262, моб.тел 063 775 45 93 Производња црквене галантерије је на адреси Достојевског 17 у Крушевцу контакт e-mail: krunaimpex@ptt.rs Наш богат продајни асортиман обухвата: * подне облоге (теписи, итисони, стазе, ПВЦ подови, иглани подови, ламинат, паркет) * мебл штофове (у преко 300 дезена) домаће и увозне, као и услугу пресвлачења намештаја * душеке – врхунског квалитета (симпо и ТИН) у свим димензијема * завесе - врхунског квалитета и краљевског изгледа, намењене за кућну и пословну декорацију укључујћи и програм пакето механизама, тракастих завеса и венецијанера
  9. У суботу, 19. октобра текуће године, Патријарх цариградски Вартоломеј и Архиепископ атински Јероним служили су саборну архијерејску Литургију, уз саслужење више епископа и клирика, у древном храму Нерукотвореног образа Христовог у Солуну (Ахиропиитос). Том приликом је Архиепископ атински, у својству председника Светог Синода у Атини (пошто Грчка Црква нема Предстојатеља јер јој Цариград никад није ни признао праву и пуну аутокефалију), практично признао такозвану Православну Цркву Украјине, склепану од украјинских расколничких групација, без консултацијâ са канонском Црквом на челу са митрополитом Онуфријем, тиме што је лажни митрополит „кијевски и све Украјине” Епифаније Думенко помињан на светој Литургији као један од поглаварâ аутокефалних Православних Цркава, односно његово име је унето у диптихе Грчке Православне Цркве. Овај поступак је последњи корак пред амбисом још дубљег и опаснијег раскола у васељенском Православљу. Јер, као што је Свети Синод Московске Патријаршије већ званично саопштио, признавање украјинских расколника као Цркве од стране Атине имаће за последицу брисање имена Архиепископа атинског из диптихâ Руске Православне Цркве и прекид општења са свим архијерејима Грчке Православне Цркве који усвоје Архиепископов став и буду саслуживали са расколницима из Украјине који уствари немају никакав свештени чин нити уопште припадају Православној Цркви. Потписник ових редака, знајући колико одговорности, трезвености, расуђивања и стрпљења Московска Патријаршија показује откако је суочена са овим страшним изазовом, претпоставља да она своју – начелно донету и јавно саопштену – одлуку неће применити све дотле док Архиепископ атински Јероним не дозволи себи саслуживање са г. Думенком, лажним митрополитом кијевским. И иначе раскол није изазвала Руска Православна Црква него искључиво Цариградска Патријаршија, а за његово евентуално продубљивање и продужавање одговорност ће сносити и Јеладска Православна Црква као досад једина која је, после дужег опирања, „легла на руду” и поступила по инструкцијама Фанара, Вашингтона и Бог зна кога све још. Још није касно: архиепископ Јероним има још маневарског простора да се заустави и да не допринесе још већем и тежем расколу у Православној Цркви. Никада, па ни сада, није сувишно подсетити себе и друге на светоотачку реч да грех и злочин раскола ни мученичка крв самих расколника не може спрати. Ако се не тргне у последњи час, архиепископ Јероним ће поделити одговорност пред Богом, Црквом и историјом са патријархом Вартоломејем, који, нажалост, заборавља да је он у првом реду епископ Константинопоља, данас Истамбула, а да титула „васељенски патријарх” заправо означава првог епископа византијске „васељене”, како је у званичној идеологији називана Ромејска или Источноримска Империја, а не „епископа све васељене”, односно планете Земље, како суштински гласи савремена новаторска и – рећи ћу без зазора – неправославна црквено-политичка идеологија Васељенске Патријаршије, Фанара или како већ ко воли да се изрази. Став Српске Правосалвне Цркве, саборски формулисан, остаје неизмењен: непокајане украјинске расколнике не признајемо ни за припаднике Цркве, акамоли за нормалну аутокефалну Православну Цркву. Епископ бачки Иринеј Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  10. У суботу, 19. октобра текуће године, Патријарх цариградски Вартоломеј и Архиепископ атински Јероним служили су саборну архијерејску Литургију, уз саслужење више епископа и клирика, у древном храму Нерукотвореног образа Христовог у Солуну (Ахиропиитос). Том приликом је Архиепископ атински, у својству председника Светог Синода у Атини (пошто Грчка Црква нема Предстојатеља јер јој Цариград никад није ни признао праву и пуну аутокефалију), практично признао такозвану Православну Цркву Украјине, склепану од украјинских расколничких групација, без консултацијâ са канонском Црквом на челу са митрополитом Онуфријем, тиме што је лажни митрополит „кијевски и све Украјине” Епифаније Думенко помињан на светој Литургији као један од поглаварâ аутокефалних Православних Цркава, односно његово име је унето у диптихе Грчке Православне Цркве. Овај поступак је последњи корак пред амбисом још дубљег и опаснијег раскола у васељенском Православљу. Јер, као што је Свети Синод Московске Патријаршије већ званично саопштио, признавање украјинских расколника као Цркве од стране Атине имаће за последицу брисање имена Архиепископа атинског из диптихâ Руске Православне Цркве и прекид општења са свим архијерејима Грчке Православне Цркве који усвоје Архиепископов став и буду саслуживали са расколницима из Украјине који уствари немају никакав свештени чин нити уопште припадају Православној Цркви. Потписник ових редака, знајући колико одговорности, трезвености, расуђивања и стрпљења Московска Патријаршија показује откако је суочена са овим страшним изазовом, претпоставља да она своју – начелно донету и јавно саопштену – одлуку неће применити све дотле док Архиепископ атински Јероним не дозволи себи саслуживање са г. Думенком, лажним митрополитом кијевским. И иначе раскол није изазвала Руска Православна Црква него искључиво Цариградска Патријаршија, а за његово евентуално продубљивање и продужавање одговорност ће сносити и Јеладска Православна Црква као досад једина која је, после дужег опирања, „легла на руду” и поступила по инструкцијама Фанара, Вашингтона и Бог зна кога све још. Још није касно: архиепископ Јероним има још маневарског простора да се заустави и да не допринесе још већем и тежем расколу у Православној Цркви. Никада, па ни сада, није сувишно подсетити себе и друге на светоотачку реч да грех и злочин раскола ни мученичка крв самих расколника не може спрати. Ако се не тргне у последњи час, архиепископ Јероним ће поделити одговорност пред Богом, Црквом и историјом са патријархом Вартоломејем, који, нажалост, заборавља да је он у првом реду епископ Константинопоља, данас Истамбула, а да титула „васељенски патријарх” заправо означава првог епископа византијске „васељене”, како је у званичној идеологији називана Ромејска или Источноримска Империја, а не „епископа све васељене”, односно планете Земље, како суштински гласи савремена новаторска и – рећи ћу без зазора – неправославна црквено-политичка идеологија Васељенске Патријаршије, Фанара или како већ ко воли да се изрази. Став Српске Правосалвне Цркве, саборски формулисан, остаје неизмењен: непокајане украјинске расколнике не признајемо ни за припаднике Цркве, акамоли за нормалну аутокефалну Православну Цркву. Епископ бачки Иринеј Извор: Инфо-служба Епархије бачке View full Странице
  11. Црква Јеладе признала „Православну Цркву Украјине” 20. Октобар 2019 У суботу, 19. октобра текуће године, Патријарх цариградски Вартоломеј и Архиепископ атински Јероним служили су саборну архијерејску Литургију, уз саслужење више епископа и клирика, у древном храму Нерукотвореног образа Христовог у Солуну (Ахиропиитос). Том приликом је Архиепископ атински, у својству председника Светог Синода у Атини (пошто Грчка Црква нема Предстојатеља јер јој Цариград никад није ни признао праву и пуну аутокефалију), практично признао такозвану Православну Цркву Украјине, склепану од украјинских расколничких групација, без консултацијâ са канонском Црквом на челу са митрополитом Онуфријем, тиме што је лажни митрополит „кијевски и све Украјине” Епифаније Думенко помињан на светој Литургији као један од поглаварâ аутокефалних Православних Цркава, односно његово име је унето у диптихе Грчке Православне Цркве. Овај поступак је последњи корак пред амбисом још дубљег и опаснијег раскола у васељенском Православљу. Јер, као што је Свети Синод Московске Патријаршије већ званично саопштио, признавање украјинских расколника као Цркве од стране Атине имаће за последицу брисање имена Архиепископа атинског из диптихâ Руске Православне Цркве и прекид општења са свим архијерејима Грчке Православне Цркве који усвоје Архиепископов став и буду саслуживали са расколницима из Украјине који уствари немају никакав свештени чин нити уопште припадају Православној Цркви. Потписник ових редака, знајући колико одговорности, трезвености, расуђивања и стрпљења Московска Патријаршија показује откако је суочена са овим страшним изазовом, претпоставља да она своју – начелно донету и јавно саопштену – одлуку неће применити све дотле док Архиепископ атински Јероним не дозволи себи саслуживање са г. Думенком, лажним митрополитом кијевским. И иначе раскол није изазвала Руска Православна Црква него искључиво Цариградска Патријаршија, а за његово евентуално продубљивање и продужавање одговорност ће сносити и Јеладска Православна Црква као досад једина која је, после дужег опирања, „легла на руду” и поступила по инструкцијама Фанара, Вашингтона и Бог зна кога све још. Још није касно: архиепископ Јероним има још маневарског простора да се заустави и да не допринесе још већем и тежем расколу у Православној Цркви. Никада, па ни сада, није сувишно подсетити себе и друге на светоотачку реч да грех и злочин раскола ни мученичка крв самих расколника не може спрати. Ако се не тргне у последњи час, архиепископ Јероним ће поделити одговорност пред Богом, Црквом и историјом са патријархом Вартоломејем, који, нажалост, заборавља да је он у првом реду епископ Константинопоља, данас Истамбула, а да титула „васељенски патријарх” заправо означава првог епископа византијске „васељене”, како је у званичној идеологији називана Ромејска или Источноримска Империја, а не „епископа све васељене”, односно планете Земље, како суштински гласи савремена новаторска и – рећи ћу без зазора – неправославна црквено-политичка идеологија Васељенске Патријаршије, Фанара или како већ ко воли да се изрази. Став Српске Правосалвне Цркве, саборски формулисан, остаје неизмењен: непокајане украјинске расколнике не признајемо ни за припаднике Цркве, акамоли за нормалну аутокефалну Православну Цркву. Епископ бачки Иринеј https://eparhijabacka.info/crkva-jelade-priznala-pravoslavnu-crkvu-ukrajine/15/57/20/10/2019/
  12. Отац Момчило Кривокапић: „Господ је крајеугаони камен који држи Цркву у свим временима“. Звучни запис емисије Протојереј-ставрофор Момчило Кровокапић архијерејски намјесник бококоторски, који је 7. септембра прославио пола вијека свештеничке службе, на почетку емисије тумачио је Свето Јеванђеље на 13. недјељу по празнику Педесетнице, објашњавајући да је Господ наш Исус Христос онај крајеугаони камен који држи Цркву у свим временима. Говорећи о празнику отац Момчило је говорио о Црквеној Новој години коју смо прославили у суботу 14. септембра. Отац Момчило је, одговарајући на молбу нашег слушаоца да нас проведе кроз садржај Свете Литургије, објаснио и шта значе ријечи: Горе имајмо срца. Отац Момчило је, на молбу наших слушалаца, подијелио са нама и своја сјећања на лијепе тренутке из своје педесетогодишње свештеничке службе. Извор: Радио Светигора
  13. Од октобра 2014. године када су из манастира Заова недалеко од Пожаревца прешли у манастир Тумане, десетак километара од Голупца, петочлано братство монаха вредно ради на обнови ове светиње и наставља своју мисију. Још од доба када је саграђен у време кнеза Лазара Хребељановића у манастиру је боравило братство, а затим је шездесетих година прошлог века због малобројних монаха манастир постао женски, а онда пре две године, због недовољног броја сестара, враћен му је историјски статус мушког манастира. Старешина – игуман Димитрије (34) и монаси Петар (29), Павле (25) и Теофил (32) дочекали су ме у Туману вредно обављајући своја дневна послушања и где, како сам убрзо схватио, има много посла, али не и времена за дуге разговоре. Пети члан искушеник Неша био је пословно одсутан. – Устајемо око 5 сати, помолимо се и идемо на јутарњу службу. После тога се у трпезарији послужимо чајем или кафом и крећемо у свакодневна задужења. У манастиру се једе два пута дневно: ручак је у 10, а вечера у 18 сати. По правилима живљења у овом манастиру немамо поподневни одмор – објашњава ми отац Павле, најмлађи по годинама, али не и по служби. Монаси ми причају да се труде да, колико Бог даје и колико њихове мале снаге дозвољавају, манастир врате у лепо и припадајуће стање и да му поврате сјај и славу коју је имао кроз богату историју Његово послушање је да храни животиње и да води рачуна о њима. У манастиру гаје краве, овце, козе, свиње, живину, магарце, поније, ему птице и ламе, од којих су неке у зоолошком врту који су направили да би улепшали боравак најмлађим посетиоцима. На пролеће очекују и нојеве. Имају башту, пластеник, рибњак и кошнице са пчелама. У некадашњој старој воденици, сада гостопримници, ходочасници и туристи могу да се окрепе. У манастиру нема интернета и домета за мобилни телефон. – Жеља нам је да посетиоци овде проведу пријатно време, да се упознају са историјом манастира и да се поклоне светињама које се у њему чувају: моштима Светог Зосима Туманског и Светог Јакова Туманског и чудотворној икони Пресвете Богородице Курскаје коју су овде својевремено донели руски монаси. Могу да виде грандиозну архитектуру и уметност цркве Светог Архангела Гаврила и у гостопримници да се послуже храном која је усаглашена са манастирском кухињом. Не постоје цене, већ свако даје прилог за обнову манастира – прича ми Димитрије. Када су се преселили манастир је био у запуштеном стању и, најблаже речено, заборављен од народа. На литургије је долазило тек по неколико особа, док сада недељом у цркви можете видети по стотинак верника и на десетине паркираних аутомобила. За манастир који није поред главног пута и у који се треба наменски упутити то је велики напредак. У разговору са оцем Димитријем, игуманом манастира Како је настало име Тумане? Народно предање везује се за име косовског јунака Милоша Обилића и казује да је он на месту данашњег села Дворишта имао своје дворе. Једном приликом кренуо је у лов и тада је нехотице ранио прослављеног пустињака Преподобног Зосима Синаита. Понео га је ка двору да му извида ране, али му је светац на месту где је данашња црква рекао: „Ту мани и пусти ме да умрем“. У знак кајања због ненамерног убиства Милош над његовим гробом почиње изградњу цркве. – Ово је велика светиња која превазилази оквире региона у којем се налазимо. Имамо срећу да у овом манастиру, иако смо у двадесет првом веку, човек стиче утисак да је дубоко у средњем веку – наставља Димитрије. Богатство предања и сведочанстава о овој светињи овде бивају одједном јасни и блиставо откривени, што монасима даје снагу и мотив да се потруде да читав комплекс доведу у стање које ова светиња заслужује На моју тврдњу да житељи Голупца и околине нашироко и већ дуже време од уста до уста преносе причу о вредним монасима који посвећено раде и о томе како су их они вратили на литургије, отац Димитрије дипломатски одговара да у манастиру имају утисак да никад не стигну све да ураде. Управо људи из овог краја од којих сам чуо за ову својеврсну монашку мисију позвали су ме да навратим у Тумане и лично се у све уверим. Мој домаћин Јован Коцмановић, професор историје и туристички водич из Голупца имао је само речи хвале, а све ово о чему пишем потврдио је и Драгослав Јовић из села Двориште, којег сам затекао у трпезарији манастира. Фреска краља Александра Карађорђевића – Нигде нисам срео народ који је на тако диван начин привржен цркви и који улаже сву своју снагу и добру вољу да унапреди светињу. Они манастир доживљавају као свој дом. То је важно нагласити јер је наишло време отуђења у којем људи неће да помогну ни својим најближима, а камоли да се одрекну нечега ради једног манастира. И све што овде видите, а да је обновљено за две године и нешто јаче, представља труд народа овог краја и шире, који одржавајући ову светињу наставља тамо где су наши славни преци стали. Ово нећете наћи свуда у Србији. Шта год да затражите од њих, добијете нетремнице у по дана и у по ноћи – прича ми. После свете литургије недељом и празницима народ из манастирске цркве сврати у конак на скромно послужење, да попије кафу, сок и да са братством манастира проведе неколико сати у духовним разговорима. – То је људима постало интересантно и долазе у све већем броју. Наша трпезарија и гостопримница бивају мале да приме толико људи. Ипак, ми у томе не видимо ништа спектакуларно, наша је дужност да светињу одржавамо, чувамо и унапређујемо, а народ вероватно види да ми то са љубављу радимо. Мошти Светог Зосима помогле су многима и имамо бројна сведочанства у манастиру о чудима које је учинио људима. Неке је исцелио, некима је помогао у животним околностима, људи из благодарности поново долазе да му се поклоне, из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Бугарске, Румуније, Русије, Грчке… Чудесна прича о манастиру дубоко се уткала у свест нашег православног народа и подсећа људе на нашу славну и древну историју. На километар од манастира, дубоко у шуми, окружена столетним стаблима, у литицама стена налази се, од 14. века до данас људском руком нетакнута испосница у којој је живео и молио се Свети Зосим Тумански. Манастирско братство заједно са народом покренуло је велику акцију обнове овог духовног споменика. – Народ одлази горе молећи се Светом Зосиму, тражећи божји благослов и утеху и односећи чудотворну лековиту воду из те испоснице. Желимо да је обновимо и да јој вратимо намену болослужбеног простора. Поред је кућа за монаха, коју је такође потребно уредити, тако да овим путем позивам људе добре воље да допринесу спасењу своме, своје душе и својих ближњих и да нам помогну у обнови тог прворазредног духовног блага – поручује игуман Димитрије. Питао сам га и да ли је ово једно од најмлађих монашких братстава у Србији? – Ја то не могу да кажем, јер има много великих манастира. У Епархији браничевској је једно од најбројнијих и вероватно једно од најмлађих, када је о старости монаха реч. У последње време слабо има кандидата и монаштво није тако развијено као раније. Млади људи се тешко одлучују на живот који са собом носи одговорност и жртву. Сви ми смо из удобности породичних домова дошли овде и почели нови живот. Људи су данас постали много упућени на себе и заборављају да је Бог човеку наменио живот у заједници. У манастиру имамо заједницу, другачију од људи у свету који живе брачним животом, али и једна и друга су усмерене ка слави божјој и спасењу свих нас. Поента је да човек, шта год да одабере, у томе буде до краја темељан, а Господ ће му свакако помоћи – рекао је Димитрије и мојим читаоцима послао божићну поруку. Монасима остаје времена за хобије: Отац Теофил бави се иконописањем и црквеним појањем – Пред нама су дани радосног хришћанског празника, рођења господа нашег Исуса Христа. Порука свима нама је да се ујединимо у вери и љубави. Мир и радост коју ћемо понети нашим сведочењем стићи ће до свих људи добре воље, у свету ће бити мање мржње и ратова, а људи ће покушати да живе у радости братског поштења. Уз више љубави и толеранције бићемо богоугодни и пријатни ближњима својима. Мир Божји! Христос се роди! Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (prenos teksta dozvoljen uz link kawww.pricesadusom.com u skladu sa Pravilima korišćenja i uslovima oglašavanja), МОЛИМО ВАС ПОСЕТИТЕ ОВАЈ ДИВАН САЈТ! www.pricesadusom.com Фотографије: Ненад Благојевић, архива манастира Тумане
  14. У петак, дана 09.08.2019. године, на празник светог великомученика Пантелејмона, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету архијерејску Литургију у Мирковцима поводом празновања храмовне славе на мирковачкој водици. Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј-ставрофор Михајло Марјанац, парох у пензији, протојереј Миленко Гребић, парох у пензији, протојереј Бранислав Полимац, парох сремскочаковачки, протонамесник Сава Симић, парох сремсколазачки, протонамесник Немања Клајић, парох даљски, јереј Милош Кузмановић, парох горњопетровачки, јереј Горан Тодоровић, парох бјелобрдски и ђакон Срђан Лукић из Борова Насеља. Преовештени Владика изговорио је следећу беседу: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе Божји и децо Божја, нека је на здравље и на спасење данашња слава овде у Мирковцима, под овом столетном липом, покрај овог дивног храма посвећеног светом мученику Пантелејмону. Велики је благослов када год служимо свету Службу и када се сабирамо око Тела и Крви Христове. Онда знамо да смо на путу наше вере, на путу Распећа и Васкрсења, то је суштина нашега живота – Тајна наше вере. Једино тако можемо творити дела достојна човека – ако живимо у Цркви и сабирамо се око Тела и Крви Христове. Ако тако чинимо знаћемо да следимо пут светитеља и да у овом веку у којем живимо желимо да имамо заједницу са Христом. Показаћемо да желимо бити следбеници учења Господа Исуса Христа, његових апостола, па све до нашега времена сви наши дивни светитељи, свештеници и архијереји који су својим трудом покушавали да посеју семе Јеванђеља у нашем роду. Данас прослављамо једног таквог светитеља, светом мученика Пантелејмона, који је живео почетком 4. века и својим животом посведочио људском роду тога века самога Христа у себи. Али не само роду тога века него и данашњем роду чији смо и ми део. Његово житије није сведочанство само онога времена, него је сведочанство кроз све векове и сва времена. Свети Пантелејмон је био незнабожац који није познавао Тајне путева спасења, није познавао Тајне Христовог учења. У сусрету са својим учитељем Ермолајем спознао је веру Христову, крстио се и постао велики проповедник Јеванђеља Христовога. Чинио је многа чудеса и тиме задивио своје џелате који су га хтели убити јер је хришћанин. Био је проповедник Јеванђеља, носио је Крст Христов, био гоњен, али никад се није одрекао своје вере и свога печата дара Духа Светога. Увек је био и остао на путу Распећа и Васкрсења. Као хришћани ми се морамо распети да бисмо задобили Васкрсење. Наш пут у духовном смислу је распеће. Човек се у овом свету увек распиње јер је свет обремењен грехом. Свако наше настројење и усмерење ка добру подразумева нашу жртву, наше распеће. Распињемо се јер желимо живети у заједници са Христом. Разапети смо сваки пут када у овоме свету следимо Крст Христов, а распињемо се за Онога у Кога верујемо. Верујемо у Христа који нас сабира у Цркву, позива нас на богослужења и присутан је у Светој Чаши. То је пуноћа живота свакога хришћанина. Када год се причестимо задобијамо дарове и употпуњујемо оне дарове које само задобили светом Тајном крштења. На светој Тајни крштења задобили смо дарове живота, наде и истине. Када све то саберемо и одузмемо – то је Христос. Око Христа се све обједињује, све се са Христом сједињује и са Њим добија своју пуноћу. Свети великомученик Пантелејмон је следећи учење Христово задобио венац вечне славе. Задобио је управо оно за чим је кренио, а кренио је за Христом. Свети Пантелејмон је разапео себе, разапео је своју природу да би задобио венац вечнога живота. Цар Максимилијан, без обзира на чудесна исцељења и благодатне дарове, разапиње светог Пантелејмона и ставља га на највеће муке. У тренутку његовог страдања није хтео да се одрекне Христа. То значи да требамо имати чврсту веру попут светог великомученика Пантелејмона, да никада не посустајемо у тежњи да будемо људи чисте вере. Требамо да чувамо нашу веру, веру која није осведочена само једним делом и једним светитељем, него са мноштвом дивних светитеља у васцелом хришћанском свету. Следећи животе светитеља уподобљавамо се самом Христу и следимо пут Христов – пут Јеванђеља и Васкрсења. Заиста је велика радост што смо сабрани у овако великом броју. Јуче смо били на Доброј Води где се сабрао велики број наших верника. Данас смо овде. То је велики благослов Божји и значи да наш народ иде Христовим путем, да иде путем своје Цркве и слуша речи Јеванђеља. На тај начин се ми обожујемо и задобијамо једну другу димензију, димензију охристовљеног човека. Ако живимо у Цркви Божјој и следимо тај пут онда смо ми охристовљени људи, људи који знају свој пут и усмерење. На тај начин смо једни другима браћа и сестре како нас и учи Господ и Спаситељ наш Исус Христос. Све посланице светог апостола Павла увек почињу са „браћо“. Свети апостол Павле тако говори обраћајући се свом сабраном народу кроз све векове. Сви смо браћа у Христу Који је нас Пастироначалник, Учитељ Стада. Кроз свако читање светог Јеванђеља присећамо се Христових речи и учимо се да будемо на путу Васкрсења. Стога нека је благословен данашњи празник и нека је благословен наш народ од сада и кроз све векове! Амин. Извор: Епархија осечкопољска и барањска
  15. Зар и то може? Моји пријатељи неки фини људи кажу: Нисмо ми срби ми смо хришћани, а ево то је сазрело и у текст њиховог духовника : https://teologija.net/poreklo-hriscanskog-identiteta-beseda/ .... "Свети Сава је на овај свет дошао као Србин, а напустио га као хришћанин, јер су све овоземаљске одреднице (попут крви, тла или нације) људима његових размера преуске и претесне да би се у њих удобно сместили" .... ...Па ако, по сведочењу Апостола Павла, у Христу нема ни мушког ни женског, ни Грка ни Јеврејина ... Знам да можда дирам у свету краву, али ово су перверзије, јер овом логиком излази такође, а код неких је и сазрело да се свети Сава родио као мушко, а умро као хришћанин! а бити мушко (мачо, силиник, угњтавач жена) великим људума су преуско да би се...
  16. Протојереј Никола Пејовић Протојереј Никола Пејовић: Истраживања показала жељу грађана да власт престане са притисцима на Цркву 19. јула 2019. https://svetigora.com/protojerej-nikola-pejovic-istrazivanja-pokazala-zelju-gradjana-da-vlast-prestane-sa-pritiscima-na-crkvu/ Преузмите аудио датотеку Српска Православна Црква и даље се налази у самом врху списка институција у које црногорски грађани имају највише повјерења. То је показало друго годишње истраживање „Политичко јавно мњење Црне Горе“ Центра за демократију и људска права (ЦЕДЕМ), које је рађено у периоду од 01. до 13. јула 2019. године међу 1002 испитаника. Коментаришући најновије истраживање ЦЕДЕМ-а протојереј Никола Пејовић је истакао да је драстичан пад повјерења у државне и политичке институције изазван односом извршне власти према Цркви. „Институције не раде свој посао и евидентно је да људи нису задовољни квалитетом живота у Црној Гори“ рекао је протојереј Пејовић додавши да уређивање црквених послова не треба да буде на списку прироретета ове Владе. Главни и одговорни уредник наше куће отац Никола је истакао да повјерење у Цркву само расте и поред орекстриране кампање против Цркве Христове у којој учествује чак и Јавни сервис. „Не могу се грађани обманути тек тако“ рекао је отац Никола Пејовић коментаришући неуспејех режимских медија да кампоњом подигну рејтинг псеудо-религијске НВО ЦПЦ. Отац Никола је у том смислу рекао да му се понекад чини да власт вријеђа интелигенцију наших грађана који из личног контакта са Црквом не могу да повјерују да се ту проповиједа било какав национализам. Отац Никола Пејовић је рекао да није добро ни за Цркву ни за Државу да се идентитет Цркве поистовјећује са било којим национализмом понајмање са савременим националистичким поретима у Црној Гори. „Идентитет Цркве је у Христу“ закључио је отац Никола Пејовић. Говорећи о кампњи која је видљива на друштвеним мрежама у оквиру које препознати поједнци пружају подршку нашој митрополији и другим вјерским заједницама које су угрожене актуелним предлогом закона о слободи вјерисповијести отац Никола Пејовић је рекао да је та кампања плод жеље људи да на неки начим помогну црквеној заједници. Ради добра Црне Горе, људи из власти требали би послушати глас Цркве. истако је протојереј Пејовић додавши да је Црква једина констатнта хиљадугодишње историје ове земље. Цедем своја истраживања спроводи од 2007 године и увијек се Српска православна Црква налазила у самом врху листе институција у које наши грађани имају највише повјерења. View full Странице
  17. Протојереј Никола Пејовић Протојереј Никола Пејовић: Истраживања показала жељу грађана да власт престане са притисцима на Цркву 19. јула 2019. https://svetigora.com/protojerej-nikola-pejovic-istrazivanja-pokazala-zelju-gradjana-da-vlast-prestane-sa-pritiscima-na-crkvu/ Преузмите аудио датотеку Српска Православна Црква и даље се налази у самом врху списка институција у које црногорски грађани имају највише повјерења. То је показало друго годишње истраживање „Политичко јавно мњење Црне Горе“ Центра за демократију и људска права (ЦЕДЕМ), које је рађено у периоду од 01. до 13. јула 2019. године међу 1002 испитаника. Коментаришући најновије истраживање ЦЕДЕМ-а протојереј Никола Пејовић је истакао да је драстичан пад повјерења у државне и политичке институције изазван односом извршне власти према Цркви. „Институције не раде свој посао и евидентно је да људи нису задовољни квалитетом живота у Црној Гори“ рекао је протојереј Пејовић додавши да уређивање црквених послова не треба да буде на списку прироретета ове Владе. Главни и одговорни уредник наше куће отац Никола је истакао да повјерење у Цркву само расте и поред орекстриране кампање против Цркве Христове у којој учествује чак и Јавни сервис. „Не могу се грађани обманути тек тако“ рекао је отац Никола Пејовић коментаришући неуспејех режимских медија да кампоњом подигну рејтинг псеудо-религијске НВО ЦПЦ. Отац Никола је у том смислу рекао да му се понекад чини да власт вријеђа интелигенцију наших грађана који из личног контакта са Црквом не могу да повјерују да се ту проповиједа било какав национализам. Отац Никола Пејовић је рекао да није добро ни за Цркву ни за Државу да се идентитет Цркве поистовјећује са било којим национализмом понајмање са савременим националистичким поретима у Црној Гори. „Идентитет Цркве је у Христу“ закључио је отац Никола Пејовић. Говорећи о кампњи која је видљива на друштвеним мрежама у оквиру које препознати поједнци пружају подршку нашој митрополији и другим вјерским заједницама које су угрожене актуелним предлогом закона о слободи вјерисповијести отац Никола Пејовић је рекао да је та кампања плод жеље људи да на неки начим помогну црквеној заједници. Ради добра Црне Горе, људи из власти требали би послушати глас Цркве. истако је протојереј Пејовић додавши да је Црква једина констатнта хиљадугодишње историје ове земље. Цедем своја истраживања спроводи од 2007 године и увијек се Српска православна Црква налазила у самом врху листе институција у које наши грађани имају највише повјерења.
  18. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије обавио је јутрос са епископима и свештенством у манастиру Рибњак код Бара велико освећење новосаграђене цркве Светих апостола Петра и Павла и у њој служио Свету архијерејску литургију. Саслуживали су господа Митрополит михаловско-кошицки Православне цркве Словачке и чешких земаља Георгије и умировљени Митрополит тверски Руске православне цркве Виктор, господа Епископи: рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, будимљанско-никшићки Јоаникије, буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило и диоклијски Методије и свештенство, уз молитвено учешће вјерног народа. У току освећења у свети престо храма уграђена је честица моштију Мученика синаитских. Митрополит Амфилохије је у чин игумана произвео настојатеља манастира Рибњак јеромонаха Прокопија. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит црногорско-приморски је рекао да овим освећењем обиљежавамо 800. годишњицу оснивања самосталне Цркве Жичке архиепископије – Пећке патријаршије. „Која је родила и Зетску епископију, Митрополију зетску, Митрополију данашњу црногорско-приморску. И она својим историјским током свједочи живо апостолско предање на овим просторима, без прекида“, казао је Владика. Додао је да то посебно наглашава због тога што данас у Црној Гори постоји тенденција људи који не знају ни шта је Црква нити вјерују у Бога нити су крштени да стварају своје „цркве“. „Нијесу они први у историји такви безбожници. Кад су безбожници Цркве стварали, реците ви мени, и како је могуће стварати их на атеизму и на братоубилаштву? Црква је саграђена на крви Христа Бога нашега, који је жртвовао себе за живот свијета, и заједно с Њим, на крви мученичкој свих оних који су кроз вјекове жртвовали себе за истину Божју, за правду Божју, за љубав Божју, за Бога љубави, Оца и Сина и Духа Светога“, објаснио0 је он. Владика је нагласио да је од идеологије, која, како је рекао, и данас влада Црног Гором убијен Митрополит Јоаникије са стотину и двадесет најбољих свештеника Митрополије. „А да не говоримо колико је вјерника мученички пострадало, колико је храмова пострадало напуштених и запуштених широм Црне Горе.Али, дао је Бог да се од деведесетих година наовамо обнављају свети храмови – преко седам стотина храмова је обновљено, запуштених, у штале претворених. Још чекамо само да обновимо онај од безбожника срушени храм на Ловћену, од оних који сада стварају некакве своје ‘цркве'““, рекао је Владика Амфилохије. Упитао је може ли садашњи Митрополит црногорски да иде неким другим путем у односу на пут којим су ходили његови претходници кроз сву историју, од времена Светог Јована Владимира до наших времена. „Смије ли он не бити спреман, ако треба, да и он мученички пострада за светињу Божју“, поручио је он. Додао је да и светиња манастира Рибњак, чији су коријени стари више од дванаест вјекова, такође свједочи непоколебивост вјере Христове, Цркве Божје на овим просторима. „И нека је благословен Господ и сви они који су допринијели да се овај храм пресели из древне Рашке овдје код древнога града Бара, у ову древну светињу“, закључио је Митрополит Амфилохије. На крају данашњег богослужења, Митрополит Амфилохије је архитекти из Бара Душану Станојевићу, који је пројектовао храм Светих апостола Петра и Павла, уручио орден Светог деспота Стефана Лазаревића, којим га је на Митрополитов предлог одликовао Свети архијерејски синод СПЦ. Златник ликом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца Митрополит Амфилохије је одликовао Душка Травара из Бањалуке за изузетну помоћ и пожртвованост приликом изградње цркве Свети апостола Петра и Павла. Такође је најзаслужније за градњу цркве одликовао архијерејским похвалницама. И управа манастира је захвалницама одликовала заслужне за подизање храма. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  19. Руски пранкери Владимир Кузнецов - Вован и Алексеј Столаров–Лексус објавили су телефонски разговор у коме су се Зорану Заеву представили као Петро Порошенко, и у његово име су између осталог, разговарали са Заевом и о начину стицања аутокефалије расколничке МПЦ. Вест о начину на који Зоран Заев издаје државну политику и меша се у црквена питања, обишла је свет и уништава и онако никакав углед Северне Македоније. У разговору, лице Зоран Заев простачки пљује по Српској и Руској Православној Цркви и показује спремност да за „аутокефалију“ МПЦ плати Вартоломеју 100 хиљада евра, приватно, испод руке. Хајде да будемо кратки и јасни. Са грађанског аспекта, лице Зоран Заев очигледно крши Устав Северне Македоније, првенствено у члану 19, према коме су верске заједнице одељене од државе и једнаке пред законом, а потом крши најмање још и чланове 9 и 16, који гарантују једнаку слободу, укључујући и слободу уверивања. Крши и члан 358 из Казненог Закона за давање поткупа, а будући да је Вартоломеју писао писмо у коме је тражио признавање МПЦ, тај моменат треба да буде истражен (и, да ли тих 100 хиљада евра, које спомиње, су његове паре или паре од свих грађана различитих вероисповести). Поред свега тога, лице Зоран Заев упорно продужава да не испуњује међународне обавезе у односу поштовања пресуда Европског суда за људска права из Стразбура, које су изречене по питању предмета Северне Македоније. Речено чинида Зоран Заев, дакле чини га осумњиченим за криминал и очекује се да Јавно тужилаштво покрене истрагу против Зорана Заева за флагрантно кршење Устава и закона земље. Са верског аспекта, уопште није етички да Зоран Заев прихвати да исплати 100 хиљада евра Вартоломеју за расколничку МПЦ (која је одељена од државе), како би иста добила „аутокефалију“. Таквом спремношћу на један неморалан чин за давање поткупа, Заев чини да и он сам, и његова породица, и сви припадници расколничке МПЦ не виде ништа добро у животу од таквог прљавог поступка (намерно избегавамо да употребимо неку тежу реч, која одговара реалности). Ако имају барем мало образа, расколници МПЦ би требало да одмах изађу са саопштењем да никада не би прихватили такву подлу, корумпирану „аутокефалију“, и да се потпуно ограде од ставова Зорана Заева у вези Српске и Руске Цркве, којима он брука и Северну Македонију, и МПЦ, будући да, ако расколничка МПЦ стреми црквеном јединству, то значи да ће сутра требати да буде у јединству са СПЦ и РПЦ,а то јединство не би смело да буде испрљано или купљено нечијом малоумношћу, па макар она била и од тренутног премијера Зорана Заева. ZaevMPC.mp4 View full Странице
  20. Руски пранкери Владимир Кузнецов - Вован и Алексеј Столаров–Лексус објавили су телефонски разговор у коме су се Зорану Заеву представили као Петро Порошенко, и у његово име су између осталог, разговарали са Заевом и о начину стицања аутокефалије расколничке МПЦ. Вест о начину на који Зоран Заев издаје државну политику и меша се у црквена питања, обишла је свет и уништава и онако никакав углед Северне Македоније. У разговору, лице Зоран Заев простачки пљује по Српској и Руској Православној Цркви и показује спремност да за „аутокефалију“ МПЦ плати Вартоломеју 100 хиљада евра, приватно, испод руке. Хајде да будемо кратки и јасни. Са грађанског аспекта, лице Зоран Заев очигледно крши Устав Северне Македоније, првенствено у члану 19, према коме су верске заједнице одељене од државе и једнаке пред законом, а потом крши најмање још и чланове 9 и 16, који гарантују једнаку слободу, укључујући и слободу уверивања. Крши и члан 358 из Казненог Закона за давање поткупа, а будући да је Вартоломеју писао писмо у коме је тражио признавање МПЦ, тај моменат треба да буде истражен (и, да ли тих 100 хиљада евра, које спомиње, су његове паре или паре од свих грађана различитих вероисповести). Поред свега тога, лице Зоран Заев упорно продужава да не испуњује међународне обавезе у односу поштовања пресуда Европског суда за људска права из Стразбура, које су изречене по питању предмета Северне Македоније. Речено чинида Зоран Заев, дакле чини га осумњиченим за криминал и очекује се да Јавно тужилаштво покрене истрагу против Зорана Заева за флагрантно кршење Устава и закона земље. Са верског аспекта, уопште није етички да Зоран Заев прихвати да исплати 100 хиљада евра Вартоломеју за расколничку МПЦ (која је одељена од државе), како би иста добила „аутокефалију“. Таквом спремношћу на један неморалан чин за давање поткупа, Заев чини да и он сам, и његова породица, и сви припадници расколничке МПЦ не виде ништа добро у животу од таквог прљавог поступка (намерно избегавамо да употребимо неку тежу реч, која одговара реалности). Ако имају барем мало образа, расколници МПЦ би требало да одмах изађу са саопштењем да никада не би прихватили такву подлу, корумпирану „аутокефалију“, и да се потпуно ограде од ставова Зорана Заева у вези Српске и Руске Цркве, којима он брука и Северну Македонију, и МПЦ, будући да, ако расколничка МПЦ стреми црквеном јединству, то значи да ће сутра требати да буде у јединству са СПЦ и РПЦ,а то јединство не би смело да буде испрљано или купљено нечијом малоумношћу, па макар она била и од тренутног премијера Зорана Заева. ZaevMPC.mp4
  21. На празник Рођења светог Јована Крститеља, у манастиру Тресије, одржана је традиционална културна манифестација “Под липама манастира Тресије”. Манифестацији је претходила света архијерејска Литургија коју је служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован. Your browser does not support the HTML5 audio tag. Епископу су саслуживали: архијерејски намесник колубарско-посавски протојереј-ставрофор Златко Димитријевић, архијерејски намесник космајски протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић, протођакон Иван Гашић и ђакон Филип Јовановић. У литургијском сабрању активно су учествовали верници целог космајског краја, као и учесници ликовне колоније којa je на данашњи празник отворенa у манастиру Тресије. У препуном храму вернима се беседом обратио Епископ Јован говорећи о благодатном рођењу светог Јована Крститеља, његовом светом животу и Цркви Христовој као ризници благодати Божије. Преосвећени Владика је рекао: “Од свог света које је Господ створио и биљног и животињског, највећу одговорност пред Богом и пред људима има човек, човек који је крштен, који је члан Цркве, који је примио благодатне дарове крштењем. Бог је дао човеку творевину да се творевина преко човека спасава, а ми се спасавамо благодаћу Божијом. Човек је најодговорније биће на овоме свету, јер њему је Бог највише дао. “А од свакога коме је много дано, много ће се и тражити” (Лк 12,48) . Господ је целога Себе дао за човека. Ради човека се оваплотио, ради човека је подносио све муке и невоље које су му људи наносили, и из љубави, према човеку, према људима Господ је све то подносио. Господ нам је дао и Цркву своју преко које се спасавамо. И зато никако не можемо да одвојимо Христа од Цркве или Цркву од Христа. Црква није само грађевина, она је Богочовечанско Тело Христово и сваки крштени човек јесте део тога Тела. Стога и свако од нас сноси одговорност за свакога другог. Зато и свети апостол Павле каже да сви одговарамо за све, и сви за једнога. Оно што Господ од човека тражи јесте да на Његово Богољубље узвратимо човекољубљем. Јер, уколико Богу не будемо прилазили преко човека и човеку не будемо прилазили преко Бога, онда ништа нећемо осетити од благодатних дарова којима нас је Господ обдарио. Господ је човеку оставио природу и подарио разум. Подарио је разум како би човек живео разумно и како би разумно користио време. Џаба нам је све што имамо ако немамо разума, а разум се губи онда када човек потисне Божији разум у себи и превагу да своме разуму. А природу му је дао као књигу која га води у Откровење. Поред Откровења хришћани имају Цркву, заједницу Бога и људи, и зато је наше спасење искључиво и једино у Цркви и кроз Цркву Христову. А Црквом и у Цркви живи се послушношћу, а послушности нема без смирења. Свака Литургија спушта Бога на земљу, и људе са земље уздиже ка небу. И сваки је храм парче неба на земљи. Морамо отворити своје духовне очи како бисмо видели шта се на светој Литургији догађа, а догађа се чудо – Бог шаље Духа Светога на дарове које ми приносимо, освећује и претвара у истинито Тело и Крв Христову, да би ми осветивши се Светим Причешћем осветили и свој ум и своје срце, и да би Светлост Христову коју смо задобили сачували у себи, и да би нам та Светлост светлила како бисмо разлучили светлост од таме и добро од зла. О свему томе говори нам Свето Јеванђеље које смо данас чули и које је веома поучно и садржајно, и да би га човек могао схватити и разумети мора да има чист ум, чисто срце и духовне очи. А чист ум сачуваћемо уколико нам је усмерен само на оно што је добро, односно на Бога. Ако је ум наш усмерен ка Богу, онда је и цело наше биће усмерено ка Богу. Онда ће кроз наше биће струјати благодат Божија и тада је човек растеретио свој ум, али је свој ум у исто време и сабрао да не лута и да не блуди. Стога често у Цркви певамо “Расејани мој ум сабери Господе”. Расејан човек није потпуна личност. Чим смо расејани не можемо ништа добро и исправно учинити. Такође је важно да имамо и чисто срце, јер је чисто срце најомиљенији дом Божији. А треће, такође битно, јесу духовне очи, очи које поседује духован човек. Уколико човек не ради на духовном виду, да духовним видом сагледа Бога, ништа му неће помоћи ни овај телесни вид. Зато и Господ каже у данашњем Јеванђељу: “Светиљка телу је око. Ако, дакле, око твоје буде здраво, све ће тело твоје светло бити. Ако ли око твоје кварно буде, све ће тело твоје тамно бити. Ако је, дакле, светлост која је у теби тама, колика је тек тама.” (Мт 6,22-23). И свети Оци нам откривају, када говоре о овој Светлости, да је око душе управо наш ум. Заблагодаримо Господу што нам је дао овај телесни вид, али се и помолимо да нам се отвара духовни вид, јер се само духовним очима види Бог. А Бог се види онолико колико га у себи носимо, колико га у себи осећамо”, закључио је Епископ Јован. Након свете Литургије, под манастирским липама, одржан је програм где се присутнима поздравним речима обратио председник ГО Сопот Живорад Милосављевић, а у самом програму учешћа су узели: драмаска уметница и професорка на Академији лепих уметности Биљана Ђуровић, глумац Александар Лазић, вокални солиста Марија Вучковић с пратњом. Присутнима су се представиле издавачке делатности Библиотеке града Београда и издања општина Младеновац и Сопот, као и Центар за културу Сопот: Ликовна колонија “Тресије-Неменикуће 2019”. Ова манифестација у манастиру Тресије завршава се програмом који ће се, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, одржати у порти цркве неменикућске 12. јула, на Петровдан, а која носи назив “Дани Милована Видаковића”. Извор: Епархија шумадијска
  22. Празник свете Тројице- Духови свечано је прослављен на планини Румији изнад Бара, у црквици која је посвећена управо овом празнику. Празничну литургију служио је парох барски, протојереј Јован Пламенац уз молитвено учешће великог броја вјерника. Звучни запис беседе Већ традиционално, као и сваке године, организована је литија са крстом светог Јована Владимира која је у молитвеном ходу кренула од манастира светог Сергеја Радоњешког у два часа послије поноћи. Литија је дошла на врх Румије у 5:30 да би у 6:00 почела служба Божија. На крају свете службе отац Јован је заблагодарио свим присутним вјерницима који су својим присуством увеличали ово славље и који чувају традицију својих предака да на овај дан излазе на врху планине Румије како би се помолили светој Тројици. “Ову цркву је изградила љубав, нада и вјера наших предака који су још од давнина, вјековима доносили камења на овом врху, како би се некад порушена црква опет обновила. То је била њихова нада и љубав и ми смо у ово наше вријеме доживјели да се та њихова нада и љубав оваплоти у обнови ове цркве. Она је узрасла на жртви Ловћенске капеле а на тој жртви је узрасла и цијела наша Црква а нашом личном жртвом ми ћемо ову цркву и сачувати, јер је то она црвка за коју је Господ рекао да је: ни врата пакла неће савладати” -истакао је отац Јован. Послије литургије на превоју испод врха Румије организоване су традиционалне игре у витешким вјештинама а након тога приређена је и трпеза љубави у манастиру светог Сергеја Радњешког. Извор: Радио Светигора
  23. Православна црква стара најмање 700 година пронађена у Бугојну велико је откриће, али исто тако велики је потез што је њену обнову у потпуности платио Хусеин – Хусо Смајић (64) из Бугојна, који о овом здању редовно брине. Приликом откопавања на земљи Смајића је поред остатака цркве пронађено и 12 покојника, од којих је један број био прекривен свилом, златом и баршуном, тако да је сигурно да се ради о краљевској породици. Претпоставља се да је у првом гробу, највећем и најраскошнијем, сахрањена краљица Јелена Груба, која је престо наследила од супруга и која је владала у периоду од 1395. до 1398. године. Хусо, како га зову пријатељи, платио је све што је досад изграђено и истраживано из свог џепа. Како каже, нико од надлежних из Федерације БиХ и саме државе није хтео да учествује у томе. – То је наша стварност, ми ћемо пре пустити да овако нешто пропада него да овде имамо толико туриста да не можемо проћи. То је ваљда та политика која нам долази из Сарајева – каже Смајић. Земља у којој је пронађено историјско благо у власништву је породице Смајић од 1953. године. Купили су је Хусини покојни родитељи и даље пренели њему, који је сасвим случајно открио шта се налази пар метара испод земље. – Радили смо на акумулацији за једну малу централу овде и тако дошли до првих открића – говори Хусо. Стари град Весела стража, како је прави назив богатог локалитета, сада је место достојно сваке похвале. Стара црква је сређена и очувана од заборава, ту су и велики крст, слика Исуса Христа, звоно, конак и мали објекат укопан под земљом где су уредно очишћене кости свих покојника. – Поп Славиша је велики човек и прави пријатељ, а данас је таквих мало – тврди Хусо. Због тога што људе не дели по вери и нацији Хусо је, каже, имао доста проблема, стално слуша погрдне називе који су му упућени, приче како га треба избацити из Исламске заједнице и слично, али он не мари. – Шта ја знам што се тако понашају, ваљда им смета та црква што се гради – истиче Хусо. Колико га не интересују приче злонамерних, како каже, показао је и тиме што радо звони на звонику изграђеном поред старе цркве, јер за Хусу црква коју гради није ништа негативно него објекат толеранције, љубави и мира. На Васкршњи/Ускршњи понедељак на Веселој стражи су имали изложбу експоната и дружење. Хусо каже да је позвао представнике све три највеће конфесије у БиХ, али да се „његови“ нису одазвали. – Сви су се одазвали осим припадника Исламске заједнице. Стварно не знам шта је са тим људима. Не разумем такво понашање, а овамо се стално прича о суживоту и целовитој БиХ – каже он. Додаје да му је тешко што нико из Исламске заједнице није дошао на тај дан, али опет му је срце било пуно када се толики број других људи појавио на дружењу. Славиша Ђурић, православни свештеник у Бугојну, каже да је српских повратника у том граду мало – око 300. Пре рата у Бугојну је било скоро 10.000 Срба. Парохијски дом, црква и други објекти у власништву Српске православне цркве паљени су неколико пута. Упркос томе, црква у којој он служи поседује неколико књига старих и по два-три века. – Од 2013. до 2015. године нисмо имали ниједно крштење у Бугојну. Прошле и ове само по једно – каже отац Славиша. На гробљу иза цркве сахрањени су и преци Александра Вучића, премијера и новоизабраног председника Србије. Свега километар од цркве у месту Чипуљић живе и чланови породице Вучић, а то су Драго и Анђелка. Извор: Седмица.ме
  24. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету службу Божију у Цетињском манастиру. Владика је Литургију служио поводом празника Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца, који се на данашњи дан слави од 2013. године, када је његова икона свечано унесена у храм Цетињског манастира. Одговарали су чланови обновљеног Црквеног пјевачког друштва „Његош“ са Цетиња. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Владика је рекао да је Црква кроз вјекове своје учење потврђивала преко сабора. „Прво преко сабора Свете службе Божије, Свете литургије, а онда и преко сабора наследника Светих апостола. Први сабор је био педесете године после Христовог рођења – сабор Светих апостола када су апостоли на челу са апостолом Петром расправљали о тадашњим важним питањима духовним, о питањима учења и доносили одлуке. И те одлуке су онда биле општеважеће за све хришћане“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Рекао је да су се сабори одржавали кад год се појављивало неко лажно учење. „Кад год би се појавило неко лажно учење, сабирала би се Црква Божја да посвједочи оно право, истинско учење Божје – до наших времена. Били су васељенски, свеопшти сабори, а онда и сабори појединих епархија, појединих епископија. И ова наша епископија је увијек имала саборе своје, ево осам стотина година. Као што је и наша помјесна Црква имала своје саборе кроз вјекове“, казао је Владика. Владика Амфилохије је говорио о управо завршеном Архијерејском сабору у Београду, рекао је да су на њему били сабрани Епископи из свих крајева земаљских. „Православна црква данас је присутна на свих пет континената. И нема мјеста на земаљском шару гдје се не служи ова Божанствена литургија и да се не исповиједа та вјера у једну, свети, саборну и апостолску Цркву“, истакао је Владика. Додао је да исто тако, и наша помјесна Црква светосавска и светопетровска увијек има свооје саборе када решава суштинска и битна питања живота Цркве и народа. „У исто вријеме, сучељава се и са питањима која се тичу свих Цркава Божјих на земљи, свих помјесних Цркава“, нагласио је он. Говорећи о Светом Петру Другом Тајновидцу Ловћенском, рекао је да је он сагледао најдубље тајне Божје. „Сам Господ и анђели Божји су га просвијетлили. На Ловћену је саградио ону дивну црквицу. И као што је у току свога земнога живота свједочио Христа, сабирао народ Божји око ове светиње и око своје личности у Цркви Христовој, тако је и послије свога упокојења сабирао народ Божији око својих моштију на Ловћену, око те цркве коју је он сам пројектовао“, рекао је Владика Амфилохије. Владика је нагласио да је Свети Петар Други , као што је страдао за вријеме земаљског живота, тако пострадао и послије свога упокојења. „Ништа срамније није могло да се догоди са Црном Гором и са нама Црногорцима од тога што је учињено са Светим Петром Ловћенским Тајновидцем. Блаженог спомена Митрополит Данило је покушавао да спријечи тај злочин против Светога Петра и првога и другога, и гроба његовога. Није успио“, подсјетио је он. Такође је подсјетио да је и принц Михаило Петровић, унук краља Николе покушавао да заштити гроб Светога Петра Другог, али да ни он није успио у томе. Од 2013. поводом двјестагодишњице његовог рођења, додао је Владика, покушавамо да умолимо данашње носиоце власти да се врати његова црквица на Ловћен. „Да се извади Свети Петар из тамнице и да се врати у своју црквицу, онакву какву је он био подигао да се обнови. Међутим, ево до данас он је утамничен. Али, он и данас око себе сабира Цркву Божију и све оне који су вјерни Христу Богу и који исповиједају једну, свету, саборну и апостолску Цркву“, закључио је Митрополит Амфилохије. Након Литургије је благосиљан славски колач. Владика је рекао да га посебно радује обновљени хор Ловћенског Тајновидца. „Најчудеснија и најсветија је пјесма ова коју пјева Црква Божија и коју пјева хор Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца. И, ако Бог да, нека обнова овога хора буде и почетак обнове цркве на Ловћену и повратка Светог Петра Другог у његову цркву“, казао је Митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  25. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 13. априла 2019. године свету архијерејску Литургију у Пећкој Патријаршији (фотогалерија). Саслуживали су Преосвећени Епископ рашко-призренски г. Теодосије, протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, свештенство и свештеномонаштво Епархије-рашко-призренске, а поред сестринства манастира Божанској Литургији присуствовао је велики број верника тог краја, саопштила је Телевизија Храм. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј борави у вишедневној посети Kосову и Метохији како би у предваскршњим данима свој верни народ речима и пастирском поруком ојачао у молитви и нади да остане и опстане на тим просторима. Патријарх је већи део дана провео са вернима који су дошли на поклоњење у, по речима Свјатјејшег, највећу српску светињу, а највећа радост му је била што је међу верним народом било и пуно деце. Патријарх српски Иринеј примио је данас у Пећкој Патријаршији и ученике средњих школа из Грачанице, Прилужја, Лапљег Села и Гуштерице са којим је разговарао о значају њиховог образовања позивајући их да буду спремни да преузму кормило којим ће водити српски народ на Kосову и Метохији. Свјатјејши Патријарх је прошетао истог дана заједно са Епископом рашко-призренским Теодосијем улицама Пећи и том приликом посетио обновљену цркву Светог Јована - Митрополију која је порушена у Мартовском погрому пре осам година. Патријарх српски Иринеј на Косову и Метохији Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј стигао је 12. априла 2019. године у Пећку Патријаршију. Његову Светост Патријарха дочекали су Преосвећени Епископ рашко-призренски г. Теодосије и игуманија Харитина са сестринством. Патријарх ће наредних дана богослужити у Пећкој Патријаршији и Високим Дечанима и посетити цркву у Пећи и повратничка села и српске енклаве на Косову и Метохији. Извор: Српска Православна Црква ПОВЕЗАНА ВЕСТ:

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...