Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'цркве:'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 12 results

  1. Свети Синод Свете Бугарске Цркве размотрио је 3. априла 2019. године нацрт програма боравка папе Фрање у Бугарској у мају месецу и тим поводом донео је одлуку у којој се истиче да не може доћи у питање саслуживање или самољење с папом Фрањом, које је строго забрањено свештеним канонима Цркве. Према изјави објављеној на званичном сајту, архијереји су одлучили да писмено обавесте апостолског нунција у Бугарској и истаћи да су позив за посету Папи овој земљи упутиле државне власти, и да ће сва збивања везана за Папину посету координисати те власти. Додуше, Његова Светост патријарх Неофит и чланови Светог Синода спремни да приме Папу у Патријаршији 5. маја 2019. године. Према програму посете, предвиђена је „приватна молитва пред престолом Светих Ћирила и Методија у патријарашкој Саборној цркви Светог Александра Невског“, мада је Синод изјавио да је посета овој патријаршијској катедрали, „могућа, али желимо нагласити да је за нас неприхватив било који облик заједничког богослужења или молитве, као ни облачење богослужбених одежди, пошто свети канони то не дозвољавају“. Штавише, ни патријаршијски хор неће пропратити такву посету. „Немогуће је учешће неког представника Бугарске Цркве у било ком другом догађају наведеном у нацрту програма“, истиче се у саопштењу. Међутим, програм посете предвиђа, између осталог, и „молитву за мир са бугарским представницима разних верских конфесија и религија на Тргу независност.“ Штавише, Свети Синод не дозвољава ни да ђакон Иван Иванов буде тумач током Папине посете Бугарској, осим за време посете Светом Синоду и Катедрали Светог Александра Невског. Напомињемо да су Грузијска и Бугарска Црква једине две помесне Цркве које су се ишчланиле из Светског Савета Цркава. http://www.spc.rs/sr/sveti_sinod_bugarske_crkve_protiv_sasluzhivanja_samoljenja_s_papom
  2. апр 5, 2019 Свети Синод Свете Бугарске Цркве размотрио је 3. априла 2019. године нацрт програма боравка папе Фрање у Бугарској у мају месецу и тим поводом донео је одлуку у којој се истиче да не може доћи у питање саслуживање или самољење с папом Фрањом, које је строго забрањено свештеним канонима Цркве. Према изјави објављеној на званичном сајту, архијереји су одлучили да писмено обавесте апостолског нунција у Бугарској и истаћи да су позив за посету Папи овој земљи упутиле државне власти, и да ће сва збивања везана за Папину посету координисати те власти. Додуше, Његова Светост патријарх Неофит и чланови Светог Синода спремни да приме Папу у Патријаршији 5. маја 2019. године. Према програму посете, предвиђена је „приватна молитва пред престолом Светих Ћирила и Методија у патријарашкој Саборној цркви Светог Александра Невског“, мада је Синод изјавио да је посета овој патријаршијској катедрали, „могућа, али желимо нагласити да је за нас неприхватив било који облик заједничког богослужења или молитве, као ни облачење богослужбених одежди, пошто свети канони то не дозвољавају“. Штавише, ни патријаршијски хор неће пропратити такву посету. „Немогуће је учешће неког представника Бугарске Цркве у било ком другом догађају наведеном у нацрту програма“, истиче се у саопштењу. Међутим, програм посете предвиђа, између осталог, и „молитву за мир са бугарским представницима разних верских конфесија и религија на Тргу независност.“ Штавише, Свети Синод не дозвољава ни да ђакон Иван Иванов буде тумач током Папине посете Бугарској, осим за време посете Светом Синоду и Катедрали Светог Александра Невског. Напомињемо да су Грузијска и Бугарска Црква једине две помесне Цркве које су се ишчланиле из Светског Савета Цркава. Извор: Бугарска Црква (са бугарског Инфо служба СПЦ )
  3. Поводом осам вјекова аутокефалности СПЦ, Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије одржао је синоћ у Културном центру Србије у Паризу предавање на тему „Устројство Цркве: Појам аутокефалије и организација Православне цркве на Западу“ Митрополита Амфилохија је дочекао и поздравио директор Центра Драгослав Павловић. Поред многобројних посјетилаца, присуствовали су и амбасадорка Србије у Француској Наташа Марић, потпредсједник ЕУО Епархије западноевропске Љубомир Михајловић, књижевник и публициста из Париза Комнен Бећировић, предсједник Савеза Срба у Француској Ђуро Ћетковић, протојереј-ставрофор Никола Црнокрак, декан париског Теолошког института Светог Сергија, као и старјешина цркве Свете Параскеве протојереј-ставрофор Жељко Симоновић. Иначе, у Културном центру Србије, у истом простору у којем је Митрополит Амфилохије синоћ одржао предавање у току је и изложба слика прослављеног српског сликара Петра Лубарде, рођеног у Љуботину у Ријечкој нахији. Рајо Војиновић извор: https://mitropolija.com/2019/03/06/mitropolit-amfilohije-u-parizu-odrzao-predavanje-na-temu-ustrojstvo-crkve-pojam-autokefalije-i-organizacija-pravoslavne-crkve-na-zapadu/
  4. У Руској Православној Цркви је демантована вест о томе да се тренутно наводно разматра питање припреме посете Папе римског Фрање Москви. „У вези с још једним питањем псеудоинсајда диванских и других незналица: питање посете Папе римског Русији није на дневном реду,“ – написао је шеф синодалног Одељења за односе између Цркве и друштва и медија Владимир Легојда у понедељак ујутру на свом Telegram-каналу, преноси Интерфакс. Као што је саопштено, у понедељак су се у руској блогосфери појавиле информације и припреми за посету папе Фрање Москви. По речима Владимира Легојде руководилац Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије митрополит Иларион (Алфејев) није разматрао дату тему ових дана у току свог сусрета с кардиналом Куртом Кохом који руководи Папским већем за унапређење хришћанског јединства. Са своје стране, митрополит Иларион који се дан раније у Ватикану срео с понтификом у интервјуу за италијански лист „Месађеро“ је изјавио да ће се питање ове посете решавати у току билатералних разговора Римокатоличке цркве и Московске патријаршије. Притом није прецизирао ни рокове посете, чак ни време за почетак разматрања овог питања. Извор: Православие.ру
  5. У Руској Православној Цркви је демантована вест о томе да се тренутно наводно разматра питање припреме посете Папе римског Фрање Москви. „У вези с још једним питањем псеудоинсајда диванских и других незналица: питање посете Папе римског Русији није на дневном реду,“ – написао је шеф синодалног Одељења за односе између Цркве и друштва и медија Владимир Легојда у понедељак ујутру на свом Telegram-каналу, преноси Интерфакс. Као што је саопштено, у понедељак су се у руској блогосфери појавиле информације и припреми за посету папе Фрање Москви. По речима Владимира Легојде руководилац Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије митрополит Иларион (Алфејев) није разматрао дату тему ових дана у току свог сусрета с кардиналом Куртом Кохом који руководи Папским већем за унапређење хришћанског јединства. Са своје стране, митрополит Иларион који се дан раније у Ватикану срео с понтификом у интервјуу за италијански лист „Месађеро“ је изјавио да ће се питање ове посете решавати у току билатералних разговора Римокатоличке цркве и Московске патријаршије. Притом није прецизирао ни рокове посете, чак ни време за почетак разматрања овог питања. Извор: Православие.ру View full Странице
  6. 1) Наш живот представља највећи дар Божији, чији се почетак и крај налазе у Његовим и једино Његовим рукама (Јов. 12, 10). Он представља онај простор у коме свој израз проналази самовласност, где се сусрећу благодат Божија и слободна воља човекова и где се савршава његово спасење. 2) Они тренуци нашег живота у којима се сусрећу његов почетак и крај, као што су моменти немоћи (слабости), бола и наших невоља (искушења), скривају једну јединствену свештеност и сачињавају мистерију која тражи особито поштовање од стране сродника, лекара, медицинара и целокупног друштва. Ови тренутци дају места смирењу, отварају пут трагању за божанским и изазивају чудо и место божанске благодати и присуства. 3) Ови моменти повлаче за собом људску здруженост, развој друштва љубави, пројаве солидарности и милосрђа. Захтев појединих болесника за еутаназијом у суштини повлачи питање наше љубави према њима, и наше жеље да остану крај нас. У овим тренуцима се може (до)живети благодат Божија и љубав човечанска. 4) Постојање бола у људском животу, као и сваке несреће (искушења), јесте „сарадник ка спасењу“, а понекад и „веће од самога здравља“, према Св. Григорију Палами (ΕΠΕ, Солун 1985, т. 9, стр. 264). Поред тога, признајући немоћ људске природе, Црква свагда човекољубиво тражи ослобођење „од сваке туге, гњева, опасности и нужности“, понекад се моли за ублажење болних (молитва на самртном издисају). Као људи ми се молимо, а не одлучујемо о животу и о смрти. 5) Једно друштво које не мари за излечење бола са стрпљењем, молитвом, људском подршком и божанским укрепљењем сучељава се са њим само помоћу лекова и сада са изазваном смрћу која се назива „добром“ (εὐθανασία), али га прихвата само као биолошко-друштвени догађај историје сваког човека. 6) Еутаназија, премда се у свету оправдава као „достојанствена смрт“, у стварности представља потпомогнуто самоубиство, то јест комбинацију убиства и самоубиства. 7) Такозвано „право на смрт“, које представља правно/легално поткрепљење еутаназије, могло би да еволуира у претњу животу болесника који нису кадри да економски одговоре на захтеве свога лечења и лекарског третмана. 8) Из ових разлога, наша Црква верује у бесмртност душе, у васкрсење тела, у вечну перспективу и реалност, у болове као „ране Господа Исуса на нашем телу“ (Гал. 6, 17), у невоље као поводе и прилике за спасење, у могућност развоја друштва љубави и солидарности међу људима, те стога сваку смрт која представља резултат људских одлука и изборâ – како год „добром“ се називала – одбацује као „хибрис“ против Бога. Свака пак лекарска пракса/чин који не доприноси продужењу живота, него изазива убрзање тренутка смрти осуђује се као антидеонтолошка и као она која обезвређује лекарску службу. Превод: Епископ западноамерички др Максим (Васиљевић) Извор: Теологија.нет
  7. Влада Холандије је 28. новембра 2000. године са 104 гласова за и 40 против одлучила да озакони еутаназију. Пошто је то први случај у историји човечанства да се такав један чин или пракса озакоњује (легализује) и пошто савремено друштвено схватање преко рационализма који њиме влада лако на олтару хеудаимонизма и уских интереса жртвује поштовање према животу и човеку, наша Црква својој пуноћи (вернима) саопштава следеће: 1) Наш живот представља највећи дар Божији, чији се почетак и крај налазе у Његовим и једино Његовим рукама (Јов. 12, 10). Он представља онај простор у коме свој израз проналази самовласност, где се сусрећу благодат Божија и слободна воља човекова и где се савршава његово спасење. 2) Они тренуци нашег живота у којима се сусрећу његов почетак и крај, као што су моменти немоћи (слабости), бола и наших невоља (искушења), скривају једну јединствену свештеност и сачињавају мистерију која тражи особито поштовање од стране сродника, лекара, медицинара и целокупног друштва. Ови тренутци дају места смирењу, отварају пут трагању за божанским и изазивају чудо и место божанске благодати и присуства. 3) Ови моменти повлаче за собом људску здруженост, развој друштва љубави, пројаве солидарности и милосрђа. Захтев појединих болесника за еутаназијом у суштини повлачи питање наше љубави према њима, и наше жеље да остану крај нас. У овим тренуцима се може (до)живети благодат Божија и љубав човечанска. 4) Постојање бола у људском животу, као и сваке несреће (искушења), јесте „сарадник ка спасењу“, а понекад и „веће од самога здравља“, према Св. Григорију Палами (ΕΠΕ, Солун 1985, т. 9, стр. 264). Поред тога, признајући немоћ људске природе, Црква свагда човекољубиво тражи ослобођење „од сваке туге, гњева, опасности и нужности“, понекад се моли за ублажење болних (молитва на самртном издисају). Као људи ми се молимо, а не одлучујемо о животу и о смрти. 5) Једно друштво које не мари за излечење бола са стрпљењем, молитвом, људском подршком и божанским укрепљењем сучељава се са њим само помоћу лекова и сада са изазваном смрћу која се назива „добром“ (εὐθανασία), али га прихвата само као биолошко-друштвени догађај историје сваког човека. 6) Еутаназија, премда се у свету оправдава као „достојанствена смрт“, у стварности представља потпомогнуто самоубиство, то јест комбинацију убиства и самоубиства. 7) Такозвано „право на смрт“, које представља правно/легално поткрепљење еутаназије, могло би да еволуира у претњу животу болесника који нису кадри да економски одговоре на захтеве свога лечења и лекарског третмана. 8) Из ових разлога, наша Црква верује у бесмртност душе, у васкрсење тела, у вечну перспективу и реалност, у болове као „ране Господа Исуса на нашем телу“ (Гал. 6, 17), у невоље као поводе и прилике за спасење, у могућност развоја друштва љубави и солидарности међу људима, те стога сваку смрт која представља резултат људских одлука и изборâ – како год „добром“ се називала – одбацује као „хибрис“ против Бога. Свака пак лекарска пракса/чин који не доприноси продужењу живота, него изазива убрзање тренутка смрти осуђује се као антидеонтолошка и као она која обезвређује лекарску службу. Превод: Епископ западноамерички др Максим (Васиљевић) Извор: Теологија.нет View full Странице
  8. Евхаристијско славље поводом деветогодишњице патријарашке службе Свјатјејшег г. Кирила. Свечано откривање мозаика на куполи Светог Саве 22. фебруара 2018. године. Очекује се присуство министра Лаврова и митрополита Илариона. У Подворју Московске Патријаршије у Београду поводом деветогодишњице патријарашке службе Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила, у недељу 4. фебруара 2018. године торжественом архијерејском Литургијом началствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. Саслуживали су протојереј Виталија Тарасјев, старешина Подворја Руске Православне Цркве у Београду; архимандрит Стефан (Шарић), настојатељ Спомен-храма Светог Саве; протојереј-ставрофор Петар Лукић, старешина Саборне цркве у Београду; протојереј Небојша Тополић, парох при цркви Светог Василија Острошког на Бежанијској коси; јереј Иван Делић из Епархије банатске, протођакон Стеван Рапајић и ђакони Александар Секулић и Владимир Руменић. Хор при Светотројичном храму на Ташмајдану певао је са умиленијем. Литургији су присуствовали: г. Александар Конанихин, први саветник у Амбасади Руске Федерације у Србији и аташе за културу; изасланик Одбране Руске Федерације г. Андреј Киндјаков и његов помоћник г. Георгиј Клебан; г. Андреј Николајевич Храпунов; директорка Руског дома у Београду гђа Надежда Викторовна Кушњекова, директор Трговинског представништва Руске Федерације у Србији; министар за иновације и технолошки развој у Влади Републике Србије г. Ненад Поповић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, многобројни сарадници и пријатељи Руске Цркве у Србији. Патријарх Иринеј је искрено и свесрдно честитао предстојатељу сестринске Руске Цркве деветогодишњицу устоличења, молећи се за његово долгоденствије и изобилну помоћ Божју у ношењу тешког бремена управљања највећом помесном Православном Црквом на свету. Поздравни говор протојереја Виталија Тарасјева У поздравном слову протојереј Виталије Тарасјев заблагодарио је Патријарху српском Иринеју на служењу када је принео бескрвну жртву о всјех и за всја на торжественој Литургији, која је продубила и оснажила везе два једнокрвна и једноверна народа, руског и српског. Крстоносни прота Виталије је подсетио да је Свјатјејши Патријарх српски г. Иринеј био учесник великог догађаја и пуноће Руске Православне Цркве у децембру 2017. године, када је обележена стогодишњица од избора сверуског патријарха Тихона после готово две стотине година без патријарха на московском трону. Подсећајући и на страдање руског народа и Руске Православне Цркве и на безбожничко време које је, Богу хвала, окончано, прота Виталиј је, између осталог, казао: -Године 1988. руски народ је прослављао хиљадугодишњицу Крштења Русије, чиме су руски народ и Црква ушли у духовни препород који траје до дана данашњег и трајаће у векове. Током тог препорода истакао бих значај служења Његове Светости патријарха московског и све Русије г. Кирила. Подсећам на то да је до 2008. године било мање од две стотине архијереја, а данас их има нешто преко 400. Свјатјејши Патријарх г. Кирил је обавио око 200 канонских путовања, поклонио се светим местима и светињама Руске Православне Цркве широм Русије, од Далеког истока, преко Антарктика и северних крајева, до јужних појасева Русије, које такође није заобишао у свом архипастирском раду. Неуморни рад предстојатеља Руске Православне Цркве г. Кирила подстрек је свим клирицима, свим верницима и монаштву, да сви узмемо свако свој крст и кренемо за Свјатјејшим г. Кирилом, да га следимо на његовом путу подвига и служења руском народу и Руској Православној Цркви... Посебно истичемо речи проте Виталија: У служењу Господу и Руској Православној Цркви, Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил није заборавио ни традиционално добре односе са светосавским српским народом. На свакој Литургији се произносе молитве у свим руским храмовима за здравље и спасење свих оних који живе на Косову и Метохији. Сретењски манастир, који канонски директно припада Свјатјејшем патријарху Кирилу, посебну пажњу је последњих година усмерио на нормализацију рада велике светиње Српске Цркве - Призренске богословије, која школује кандидате за будући пастирски рад у Српској Православној Цркви у свим њеним канонским областима. Велика је заслуга патријарха Кирила што заједно са руским народом и државом, на чијем је челу председник Руске Федерације г. Владимир Владимирович Путин, помаже украшавање Спомен-храма Светог Саве. Господ Бог нас је удостојио да, по благослову Ваше Светости, 22. фебруара 2018. године јавности бити представљена купола у заветном храму Светог Саве на Врачару, када се у Београду буду налазили високи представници руске државе и Цркве, министар спољних послова г. Сергеј Лавров и Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски и председник Одељења спољњих црквених веза г. Иларион, истакао је протојереј Виталије Тарасјев, старешина Подворја Руске Православне Цркве у Београду. У име пунине Руске Православне Цркве, протојереј-ставрофор Виталије Тарасјев уручио је, у препуном Светотројичном храму, Патријарху српском г. Иринеју икону Пресвете Богородице Владимирске, велике помоћнице руском народу и свима који јој се за помоћ обрате. Благодарећи Господу на дивном поводу за литургијско сабрање, Патријарх српски Иринеј је захвалио проти Виталију на изузетном дару, Икони Пресвете Богородице Владимирске, казујући да православни род српски на силу и благодат светих икона, међу којима је прва у реду управо икона Богородице Владимирске. Говорећи о јеванђељској причи о блудном сину, из које се види како Господ прихвата покајнике, Патријарх српски је предочио вернима: -Морамо знати да постоји неко ко нас воли и љуби и онда када дубоко падамо услед слабости људске; да има неко ко нас и тада милује и воли, и очекује да му се вратимо као синови Његови, као народ Његов, јер се Бог радује свакоме покајнику, о чему најбоље сведочи данашња јеванђељска парабола. Патријарх српски о служби Свјатјејшег Кирила Поводом деветогодишњице интронизације Патријарха московског и све Русије г. Кирила, Свјатјејши Патријарх српски г. Иринеј је казао: -Његова Светост г. Кирил је велика личност не само руског народа, већ и свег Православља. Данас сви православни народи упућују поглед ка Руској Православној Цркви и руском православном народу и хвала Богу што је прошло време када је ова света Црква била разапета на Крсту. За релативно кратко време васкрсла је Русија и Руска Црква. Данас је она водећа Црква у православном свету. Знамо какав значај имају Цариград, Александрија, Антиохија, Јерусалим, те древне Цркве, дивимо се њиховој улози у прошлости, подражавамо их и данас када нису у том стању и када се боре са многим искушењима, и са своје стране молимо се да одагнају од себе силе зла. Ми поштујемо те велике Цркве, али је истина да је Руска Црква водећа Православна Црква... Подсећајући на прошлогодишњи величанствен јубилеј Руске Православне Цркве, Патријарх српски г. Иринеј је казао да се свако морао дивити не само томе што је у храму служило преко 450 архипастира, него и духовности и чврстој вери присутних клирика, монаха, монахиња и благочестивих и преданих верника ван храма... -Ми смо вером, историјом и крвљу један народ, и наше је надање увек било уперено у свету Мајку, моћну Русију. Зато данас , врше велики притисак на српски народ они који би желели да нас одвоје од нас самих. Јер, одвојити се од Русије значи одвојити се од самог себе, и своју судбину узети у своје слабашне руке. Надамо се и у Бога и у народ да у томе неће успети, додао је Патријарх српски г. Иринеј. Његовој Светости Патријарху московском и све Русије г. Кирилу, који је у кратком периоду учинио много на духовној и материјалној обнови руског народа и Цркве, а у име пунине Српске Православне Цркве, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј пожелео је да долгоденствује на свештеном московском трону на Христовом путу апостолског служења. На крају свечаног чина, Патријарх српски Иринеј је, са свештенослужитељима Руске и Српске Православне Цркве и верним народом, обавио чин благодарења и молепствије поводом девете године интронизације Патријарха московског и све Русије Кирила. Зорица Зец * * * Патријарх московски и све Русије г. Кирил два пута је боравио у Србији. У октобру 2013. године, у оквиру прослављања 1700 година Миланског едикта, Његова Светост г. Кирил је служио молебан у храму Свете Тројице и узео учешће у светој Литургији на Свеправославном сабрању у Нишу. У новембру 2014. године патријарх Кирил је боравио у мирној посети нашој Цркви и нашој земљи. Том приликом је служио бденије у храму Свете Тројице уочи Ђурђица, када је благочестив народ помазао освећеним уљем и даривао иконицу Преподобног Сергеја Радоњешког. Дани Благословеног који долази у име Господње, како је наша Црква извештавала о посети Патријарха руског Кирила, били су тродневна празнична радост: служена је света Литургија у Спомен-храму Светог Саве, освештани су Руски некропољ и споменик цару Николају Романову, узнете су заједничке молитве над гробовима српских патријараха Димитрија и Павла. Део моштију Светог Александра Невског дар је Његове Светости Патријарха московског и све г. Русије Кирила српском народу - да пред њим, молитвом, задобију спас, исцелење душе и тела. Извор: Српска Православна Црква / Телевизија Храм
  9. Значајна годишњица Патријарха московског и све Русије г. Кирила обележена је 4. фебруара 2018. године Божанском Литургијом у руској цркви Свете Тројице у Београду којом је началствовао Патријарх српски г. Иринеј. Прилог Радија Слово љубве Евхаристијско славље поводом деветогодишњице патријарашке службе Свјатјејшег г. Кирила. Свечано откривање мозаика на куполи Светог Саве 22. фебруара 2018. године. Очекује се присуство министра Лаврова и митрополита Илариона. У Подворју Московске Патријаршије у Београду поводом деветогодишњице патријарашке службе Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила, у недељу 4. фебруара 2018. године торжественом архијерејском Литургијом началствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. Саслуживали су протојереј Виталија Тарасјев, старешина Подворја Руске Православне Цркве у Београду; архимандрит Стефан (Шарић), настојатељ Спомен-храма Светог Саве; протојереј-ставрофор Петар Лукић, старешина Саборне цркве у Београду; протојереј Небојша Тополић, парох при цркви Светог Василија Острошког на Бежанијској коси; јереј Иван Делић из Епархије банатске, протођакон Стеван Рапајић и ђакони Александар Секулић и Владимир Руменић. Хор при Светотројичном храму на Ташмајдану певао је са умиленијем. Литургији су присуствовали: г. Александар Конанихин, први саветник у Амбасади Руске Федерације у Србији и аташе за културу; изасланик Одбране Руске Федерације г. Андреј Киндјаков и његов помоћник г. Георгиј Клебан; г. Андреј Николајевич Храпунов; директорка Руског дома у Београду гђа Надежда Викторовна Кушњекова, директор Трговинског представништва Руске Федерације у Србији; министар за иновације и технолошки развој у Влади Републике Србије г. Ненад Поповић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, многобројни сарадници и пријатељи Руске Цркве у Србији. Патријарх Иринеј је искрено и свесрдно честитао предстојатељу сестринске Руске Цркве деветогодишњицу устоличења, молећи се за његово долгоденствије и изобилну помоћ Божју у ношењу тешког бремена управљања највећом помесном Православном Црквом на свету. Поздравни говор протојереја Виталија Тарасјева У поздравном слову протојереј Виталије Тарасјев заблагодарио је Патријарху српском Иринеју на служењу када је принео бескрвну жртву о всјех и за всја на торжественој Литургији, која је продубила и оснажила везе два једнокрвна и једноверна народа, руског и српског. Крстоносни прота Виталије је подсетио да је Свјатјејши Патријарх српски г. Иринеј био учесник великог догађаја и пуноће Руске Православне Цркве у децембру 2017. године, када је обележена стогодишњица од избора сверуског патријарха Тихона после готово две стотине година без патријарха на московском трону. Подсећајући и на страдање руског народа и Руске Православне Цркве и на безбожничко време које је, Богу хвала, окончано, прота Виталиј је, између осталог, казао: -Године 1988. руски народ је прослављао хиљадугодишњицу Крштења Русије, чиме су руски народ и Црква ушли у духовни препород који траје до дана данашњег и трајаће у векове. Током тог препорода истакао бих значај служења Његове Светости патријарха московског и све Русије г. Кирила. Подсећам на то да је до 2008. године било мање од две стотине архијереја, а данас их има нешто преко 400. Свјатјејши Патријарх г. Кирил је обавио око 200 канонских путовања, поклонио се светим местима и светињама Руске Православне Цркве широм Русије, од Далеког истока, преко Антарктика и северних крајева, до јужних појасева Русије, које такође није заобишао у свом архипастирском раду. Неуморни рад предстојатеља Руске Православне Цркве г. Кирила подстрек је свим клирицима, свим верницима и монаштву, да сви узмемо свако свој крст и кренемо за Свјатјејшим г. Кирилом, да га следимо на његовом путу подвига и служења руском народу и Руској Православној Цркви... Посебно истичемо речи проте Виталија: У служењу Господу и Руској Православној Цркви, Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил није заборавио ни традиционално добре односе са светосавским српским народом. На свакој Литургији се произносе молитве у свим руским храмовима за здравље и спасење свих оних који живе на Косову и Метохији. Сретењски манастир, који канонски директно припада Свјатјејшем патријарху Кирилу, посебну пажњу је последњих година усмерио на нормализацију рада велике светиње Српске Цркве - Призренске богословије, која школује кандидате за будући пастирски рад у Српској Православној Цркви у свим њеним канонским областима. Велика је заслуга патријарха Кирила што заједно са руским народом и државом, на чијем је челу председник Руске Федерације г. Владимир Владимирович Путин, помаже украшавање Спомен-храма Светог Саве. Господ Бог нас је удостојио да, по благослову Ваше Светости, 22. фебруара 2018. године јавности бити представљена купола у заветном храму Светог Саве на Врачару, када се у Београду буду налазили високи представници руске државе и Цркве, министар спољних послова г. Сергеј Лавров и Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски и председник Одељења спољњих црквених веза г. Иларион, истакао је протојереј Виталије Тарасјев, старешина Подворја Руске Православне Цркве у Београду. У име пунине Руске Православне Цркве, протојереј-ставрофор Виталије Тарасјев уручио је, у препуном Светотројичном храму, Патријарху српском г. Иринеју икону Пресвете Богородице Владимирске, велике помоћнице руском народу и свима који јој се за помоћ обрате. Благодарећи Господу на дивном поводу за литургијско сабрање, Патријарх српски Иринеј је захвалио проти Виталију на изузетном дару, Икони Пресвете Богородице Владимирске, казујући да православни род српски на силу и благодат светих икона, међу којима је прва у реду управо икона Богородице Владимирске. Говорећи о јеванђељској причи о блудном сину, из које се види како Господ прихвата покајнике, Патријарх српски је предочио вернима: -Морамо знати да постоји неко ко нас воли и љуби и онда када дубоко падамо услед слабости људске; да има неко ко нас и тада милује и воли, и очекује да му се вратимо као синови Његови, као народ Његов, јер се Бог радује свакоме покајнику, о чему најбоље сведочи данашња јеванђељска парабола. Патријарх српски о служби Свјатјејшег Кирила Поводом деветогодишњице интронизације Патријарха московског и све Русије г. Кирила, Свјатјејши Патријарх српски г. Иринеј је казао: -Његова Светост г. Кирил је велика личност не само руског народа, већ и свег Православља. Данас сви православни народи упућују поглед ка Руској Православној Цркви и руском православном народу и хвала Богу што је прошло време када је ова света Црква била разапета на Крсту. За релативно кратко време васкрсла је Русија и Руска Црква. Данас је она водећа Црква у православном свету. Знамо какав значај имају Цариград, Александрија, Антиохија, Јерусалим, те древне Цркве, дивимо се њиховој улози у прошлости, подражавамо их и данас када нису у том стању и када се боре са многим искушењима, и са своје стране молимо се да одагнају од себе силе зла. Ми поштујемо те велике Цркве, али је истина да је Руска Црква водећа Православна Црква... Подсећајући на прошлогодишњи величанствен јубилеј Руске Православне Цркве, Патријарх српски г. Иринеј је казао да се свако морао дивити не само томе што је у храму служило преко 450 архипастира, него и духовности и чврстој вери присутних клирика, монаха, монахиња и благочестивих и преданих верника ван храма... -Ми смо вером, историјом и крвљу један народ, и наше је надање увек било уперено у свету Мајку, моћну Русију. Зато данас , врше велики притисак на српски народ они који би желели да нас одвоје од нас самих. Јер, одвојити се од Русије значи одвојити се од самог себе, и своју судбину узети у своје слабашне руке. Надамо се и у Бога и у народ да у томе неће успети, додао је Патријарх српски г. Иринеј. Његовој Светости Патријарху московском и све Русије г. Кирилу, који је у кратком периоду учинио много на духовној и материјалној обнови руског народа и Цркве, а у име пунине Српске Православне Цркве, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј пожелео је да долгоденствује на свештеном московском трону на Христовом путу апостолског служења. На крају свечаног чина, Патријарх српски Иринеј је, са свештенослужитељима Руске и Српске Православне Цркве и верним народом, обавио чин благодарења и молепствије поводом девете године интронизације Патријарха московског и све Русије Кирила. Зорица Зец * * * Патријарх московски и све Русије г. Кирил два пута је боравио у Србији. У октобру 2013. године, у оквиру прослављања 1700 година Миланског едикта, Његова Светост г. Кирил је служио молебан у храму Свете Тројице и узео учешће у светој Литургији на Свеправославном сабрању у Нишу. У новембру 2014. године патријарх Кирил је боравио у мирној посети нашој Цркви и нашој земљи. Том приликом је служио бденије у храму Свете Тројице уочи Ђурђица, када је благочестив народ помазао освећеним уљем и даривао иконицу Преподобног Сергеја Радоњешког. Дани Благословеног који долази у име Господње, како је наша Црква извештавала о посети Патријарха руског Кирила, били су тродневна празнична радост: служена је света Литургија у Спомен-храму Светог Саве, освештани су Руски некропољ и споменик цару Николају Романову, узнете су заједничке молитве над гробовима српских патријараха Димитрија и Павла. Део моштију Светог Александра Невског дар је Његове Светости Патријарха московског и све г. Русије Кирила српском народу - да пред њим, молитвом, задобију спас, исцелење душе и тела. Извор: Српска Православна Црква / Телевизија Храм View full Странице
×
×
  • Create New...