Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'црквама'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 10 results

  1. Дана 07.02. 2019. године Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим посетио је господина др Милету Радојевића, директора Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама при Министарству правде Републике Србије. Састанку су присуствовали јереј др Марко Шукунда и протонамесник Немања Клајић, службеници Епархије осечкопољске и барањске и заменик директора Управе господин др Марко Николић заједно са својим сарадницима. Епископ Херувим је упознао господина др Милету Радојевића са плановима и програмом обнове појединих црквених објеката, као и о будућим плановима за унапређење духовног живота Епархије осечкопољске. После састанка који је одржан у Палати Србије делегација се упутила према седишту Удружења Милутин Миланковић, које је названо по научнику чија се родна кућа налази управо у месту седишта Епархије осечкопољске и барањске у Даљу. Председник Удружења господин др Славко Максимовић је заједно са својим сарадницима дочекао Његово Преосвештенство, те упознао делегацију са радом и активностима удружења око афирмације лика и дела нашег истакнутог научника. Извор: Епархија осечкопољска и барањска
  2. за све који су заинтересовани, ево корисних информација... ХРАМ СВ.ЈОВАНА ВЛАДИМИРА - УТОРАК - АКАТИСТ СВ. ЈОВАНУ ВЛАДИМИРУ У 17 ЧАСОВА ЧЕТВРТАК - АКАТИСТ БОГОРОДИЦИ МЛЕКОПИТАТЕЉНИИЦИ У 17 ЧАСОВА
  3. Као што тврде многи црквени стручњаци за Цариградску патријаршију је главни „примат“, првенство власти у целом православном свету. И украјинско питање, које је врло делотворно, између осталог, у решавању русофопских задатака, само је један од начина за остварење овог глобалног циља. И управо патријарх Вартоломеј већ преко четврт века покушава да обави овај главни задатак, који су поставили још његови претходници. Задатак који нема никакве везе с православним схватањем историјског првенства части у равноправној породици Помесних Цркава. Нешто детаљније о томе како се у суштини јеретичка идеја „примата“ црквене власти нашла у Цариградској патријаршији, у ексклузивном интервјуу за Телевизијски канал „Царград“ говорио је професор и шеф катедре за црквено-практичне предмете на Московској духовној академији, доктор црквене историје протојереј Владислав Ципин. Оче Владиславе, данас се из Истамбула често могу чути тврдње о извесном „примату Патријарха цариградског“. Објасните нам да ли поглавари ове Цркве заиста имају право власти над другим Помесним Православним Црквама или је то историјски само „првенство части“? Првенство власти у односу на поглаваре других Помесних Православних Цркава, Цариграду, наравно, није припадало и не припада му. Не само то, у првом миленијуму црквене историје управо се Цариградска Црква енергично противила претензијама Епископа римског на првенство власти над целом Васељенском Црквом. Притом није негодовала зато што је себи присвајала ово право, већ зато што је принципијелно полазила од тога да су све Помесне Цркве самосталне и да због првенства у диптиху (списку у којем се одражава историјски „поредак части“ Помесних Цркава и њихових поглавара – ред.) епископ Рима не треба да има било каква административна овлашћења. То је био чврст став Цариградске патријаршије у току првог миленијума после Христовог Рођења док није дошло до раскола Западне и Источне Цркве. Да ли се с поделом хришћанског Истока и Запада 1054. године догодила нека принципијелна промена? Наравно, 1054. године се овај принципијелни став није променио. Друга је ствар што је Цариград због отпадања Рима од Православне Цркве постао прва катедра. Али су се све ове претензије на искључивост и на власт појавиле много касније. Да, Цариградски патријарх као поглавар Цркве Ромејског царства (Византијског царства) је имао значајну и стварну власт. Међутим, то ни у којој мери није имало никакве канонске последице. Разуме се, патријарси александријски, антиохијски и јерусалимски су имали много мање власти у својим областима (у погледу броја епархија, парохија, пастве и тако даље), али су без обзира на то признавани као потпуно равноправни. А првенство Цариградског патријарха је постојало само у диптиху, у смислу да се на богослужењима први помињао. Кад се појавила ова идеја „православног Ватикана“? Тек у ХХ веку. То је била директна последица, као прво, наше револуције 1917. године и започетих антицрквених прогона. Јасно је да је Руска Црква од тада била много слабија, и зато је Цариград одмах изнео своју чудну доктрину. Постепено, корак по корак, због разних појединачних тема, у вези с аутокефалношћу (право давања независности овој или оној Цркви – ред.) и дијаспором (право управљања епархијама и парохијама ван канонских граница Помесних Цркава – ред.) цариградски патријарси су почели да формулишу претензије на „васељенску јурисдикцију“. Наравно, то је било повезано и с догађајима који су се дешавали после Првог светског рата у самом Цариграду, Истамбулу: распад Отоманског царства, Грчко-турски рат... Напокон, то је повезано и с тим што је Цариград изгубио некадашњу подршку од стране Руског царства које је доживело крах, а чије место је одмах заузела енглеска и америчка власт. Ова друга, као што је познато, и данас веома снажно утиче на Цариградску патријаршију? Да, то се не мења. У самој Турској Цариградска патријаршија има врло слабе позиције без обзира на то што су у Републици Турској све религије правно гледано равноправне. Православна Црква тамо чини само незнатну мањину, и зато је тежиште пренето на дијаспору, на заједнице у Америци и у другим деловима света, али је најутицајнија, разуме се, у САД. С „првенством власти“ је све јасно, то је апсолутно неправославна идеја. Али је друго питање „првенства части“ – да ли оно има само историјско значење? И шта се десило с падом Константинопоља 1453. године? Да ли су прогањани патријарси под отоманским јармом сачували првенство у диптиху само због саосећања као и поштовања према славној прошлости њихових претходника? Диптиси се не разматрају уколико нема потребе да се у њих укључи нека нова аутокефална Црква. То што је Константинопољ пао 1453. године није представљало основу за поновно разматрање диптиха. Иако је то, наравно, имало великих црквених последица које су се дотакле Руске Цркве. Она је због пада Константинопоља добила чвршће основе за аутокефалност (Руска Црква се још 1441. године одвојила од Цариградске патријаршије због тога што је потоња ступила у унију с католицима – нап. „Царграда“). Међутим, поновићу, ради се само о аутокефалности. А сам диптих је остао исти као што је био. Тако је, на пример, Александријска Црква – Црква с малим бројем пастве и само неколико стотина клирика, али у диптиху, као и у стара времена, заузима друго место. А некад је заузимала друго место после Рима, пре уздизања Цариграда. Међутим, почевши од II Васељенског сабора, на друго место после Рима уписана је престоничка цариградска катедра. И тако је то остало историјски. Али како ће друге Православне Цркве, а пре свега Руска као највећа и најутицајнија на свету, поступати у условима кад Цариградска патријаршија, и патријарх Вартоломеј лично инсистирају на томе да управо он има право да „везује и разрешава“ у целом православном свету? Игнорисаће ове претензије све док остају на речима, остављајући их као тему за богословске, канонске дискусије. Уколико затим уследи деловање, а почевши од ХХ века цариградски патријарси су много пута учинили неканонске радње (то се посебно често дешавало 1920-30-их година) треба да се супротстави. И овде се не ради само о томе да су подржали совјетске расколнике-обновљенце у њиховој борби против законитог Патријарха московског Тихона (који је данас прослављен у збору светаца – прим. „Царграда“). Цариградска патријаршија је самовољно запосела епархије аутономних Цркава које чине део Руске Цркве – Финске, Естонске, Летонске и Пољске. И данашња политика у погледу Украјинске Православне Цркве веома личи на тадашње догађаје. Али да ли постоји нека инстанца, неки општецрквени суд који би могао да опомене Патријарха цариградског? Овакав орган који би био признат као највиша судска власт у целој Васељенској Цркви данас постоји само теоретски, то је Васељенски Сабор. И зато овде не видимо перспективу за суђење на којем би постојали тужени и тужиоци. Међутим, у сваком случају треба да одбацимо незаконите претензије Цариградске патријаршије и уколико се оне претворе у практичне кораке, то ће засигурно изазвати раскид у канонском општењу. Извор: Православие.ру
  4. „Украјинска аутокефалност“ коју у последње време толико упорно лобира и за коју се залаже Цариградска патријаршија, сасвим сигурно није сама по себи циљ Фанара (мали квартал у Истамбулу где се налази резиденција цариградских патријараха). Не само то, задатак слабљења Руске Цркве, најмногобројније и најутицајније у породици Помесних Цркава такође је секундаран у односу на главну амбицију „поглавара с турским држављанством“. Као што тврде многи црквени стручњаци за Цариградску патријаршију је главни „примат“, првенство власти у целом православном свету. И украјинско питање, које је врло делотворно, између осталог, у решавању русофопских задатака, само је један од начина за остварење овог глобалног циља. И управо патријарх Вартоломеј већ преко четврт века покушава да обави овај главни задатак, који су поставили још његови претходници. Задатак који нема никакве везе с православним схватањем историјског првенства части у равноправној породици Помесних Цркава. Нешто детаљније о томе како се у суштини јеретичка идеја „примата“ црквене власти нашла у Цариградској патријаршији, у ексклузивном интервјуу за Телевизијски канал „Царград“ говорио је професор и шеф катедре за црквено-практичне предмете на Московској духовној академији, доктор црквене историје протојереј Владислав Ципин. Оче Владиславе, данас се из Истамбула често могу чути тврдње о извесном „примату Патријарха цариградског“. Објасните нам да ли поглавари ове Цркве заиста имају право власти над другим Помесним Православним Црквама или је то историјски само „првенство части“? Првенство власти у односу на поглаваре других Помесних Православних Цркава, Цариграду, наравно, није припадало и не припада му. Не само то, у првом миленијуму црквене историје управо се Цариградска Црква енергично противила претензијама Епископа римског на првенство власти над целом Васељенском Црквом. Притом није негодовала зато што је себи присвајала ово право, већ зато што је принципијелно полазила од тога да су све Помесне Цркве самосталне и да због првенства у диптиху (списку у којем се одражава историјски „поредак части“ Помесних Цркава и њихових поглавара – ред.) епископ Рима не треба да има било каква административна овлашћења. То је био чврст став Цариградске патријаршије у току првог миленијума после Христовог Рођења док није дошло до раскола Западне и Источне Цркве. Да ли се с поделом хришћанског Истока и Запада 1054. године догодила нека принципијелна промена? Наравно, 1054. године се овај принципијелни став није променио. Друга је ствар што је Цариград због отпадања Рима од Православне Цркве постао прва катедра. Али су се све ове претензије на искључивост и на власт појавиле много касније. Да, Цариградски патријарх као поглавар Цркве Ромејског царства (Византијског царства) је имао значајну и стварну власт. Међутим, то ни у којој мери није имало никакве канонске последице. Разуме се, патријарси александријски, антиохијски и јерусалимски су имали много мање власти у својим областима (у погледу броја епархија, парохија, пастве и тако даље), али су без обзира на то признавани као потпуно равноправни. А првенство Цариградског патријарха је постојало само у диптиху, у смислу да се на богослужењима први помињао. Кад се појавила ова идеја „православног Ватикана“? Тек у ХХ веку. То је била директна последица, као прво, наше револуције 1917. године и започетих антицрквених прогона. Јасно је да је Руска Црква од тада била много слабија, и зато је Цариград одмах изнео своју чудну доктрину. Постепено, корак по корак, због разних појединачних тема, у вези с аутокефалношћу (право давања независности овој или оној Цркви – ред.) и дијаспором (право управљања епархијама и парохијама ван канонских граница Помесних Цркава – ред.) цариградски патријарси су почели да формулишу претензије на „васељенску јурисдикцију“. Наравно, то је било повезано и с догађајима који су се дешавали после Првог светског рата у самом Цариграду, Истамбулу: распад Отоманског царства, Грчко-турски рат... Напокон, то је повезано и с тим што је Цариград изгубио некадашњу подршку од стране Руског царства које је доживело крах, а чије место је одмах заузела енглеска и америчка власт. Ова друга, као што је познато, и данас веома снажно утиче на Цариградску патријаршију? Да, то се не мења. У самој Турској Цариградска патријаршија има врло слабе позиције без обзира на то што су у Републици Турској све религије правно гледано равноправне. Православна Црква тамо чини само незнатну мањину, и зато је тежиште пренето на дијаспору, на заједнице у Америци и у другим деловима света, али је најутицајнија, разуме се, у САД. С „првенством власти“ је све јасно, то је апсолутно неправославна идеја. Али је друго питање „првенства части“ – да ли оно има само историјско значење? И шта се десило с падом Константинопоља 1453. године? Да ли су прогањани патријарси под отоманским јармом сачували првенство у диптиху само због саосећања као и поштовања према славној прошлости њихових претходника? Диптиси се не разматрају уколико нема потребе да се у њих укључи нека нова аутокефална Црква. То што је Константинопољ пао 1453. године није представљало основу за поновно разматрање диптиха. Иако је то, наравно, имало великих црквених последица које су се дотакле Руске Цркве. Она је због пада Константинопоља добила чвршће основе за аутокефалност (Руска Црква се још 1441. године одвојила од Цариградске патријаршије због тога што је потоња ступила у унију с католицима – нап. „Царграда“). Међутим, поновићу, ради се само о аутокефалности. А сам диптих је остао исти као што је био. Тако је, на пример, Александријска Црква – Црква с малим бројем пастве и само неколико стотина клирика, али у диптиху, као и у стара времена, заузима друго место. А некад је заузимала друго место после Рима, пре уздизања Цариграда. Међутим, почевши од II Васељенског сабора, на друго место после Рима уписана је престоничка цариградска катедра. И тако је то остало историјски. Али како ће друге Православне Цркве, а пре свега Руска као највећа и најутицајнија на свету, поступати у условима кад Цариградска патријаршија, и патријарх Вартоломеј лично инсистирају на томе да управо он има право да „везује и разрешава“ у целом православном свету? Игнорисаће ове претензије све док остају на речима, остављајући их као тему за богословске, канонске дискусије. Уколико затим уследи деловање, а почевши од ХХ века цариградски патријарси су много пута учинили неканонске радње (то се посебно често дешавало 1920-30-их година) треба да се супротстави. И овде се не ради само о томе да су подржали совјетске расколнике-обновљенце у њиховој борби против законитог Патријарха московског Тихона (који је данас прослављен у збору светаца – прим. „Царграда“). Цариградска патријаршија је самовољно запосела епархије аутономних Цркава које чине део Руске Цркве – Финске, Естонске, Летонске и Пољске. И данашња политика у погледу Украјинске Православне Цркве веома личи на тадашње догађаје. Али да ли постоји нека инстанца, неки општецрквени суд који би могао да опомене Патријарха цариградског? Овакав орган који би био признат као највиша судска власт у целој Васељенској Цркви данас постоји само теоретски, то је Васељенски Сабор. И зато овде не видимо перспективу за суђење на којем би постојали тужени и тужиоци. Међутим, у сваком случају треба да одбацимо незаконите претензије Цариградске патријаршије и уколико се оне претворе у практичне кораке, то ће засигурно изазвати раскид у канонском општењу. Извор: Православие.ру View full Странице
  5. У пријатном разговору епископ Атанасије је нагласио да је Епархија милешевска у овом тренутку највише окренута предстојећој прослави осамстогодишњице Милешеве којој треба посветити пуну пажњу и у њу укључити најважније чиниоце српског друштва, како би се домаћој и светској јавности на најбољи могући начин приказао значај ове светиње која је већ дугих осам векова духовни, национални и културни стожер око којег се Срби са свих меридијана окупљају. Епархија је, према речима Преосвећеног, већ покренула неколико важних пројеката који нас уводе у јубилеј који ће своју пуноћу имати 2020. године. Захваљујући се на срдачној добродошлици г. Милета Радојевић је рекао да ће Канцеларија којом он руководи дати свој допринос у прослављању јубилеја јер Милешева то заслужује, и да се нада да ће се манастир довести у стање којим ћемо сви бити задовољни како бисмо достојанствено обележили осам векова његовог постојања. Након обиласка манастирског комплекса и ручка који је уприличила игуманија Аквилина са сестринством, састанак је настављен у епископској резиденцији у Пријепољу где су потписани анекси уговора о реализацији пројеката између Епархије милешевске и Канцеларије за сарадњу с црквама и верским заједницама. Извор: Српска Православна Црква
  6. На дан молитвеног прослављања Светог деспота Стефана Српског, 1. августа 2018. године, Епархију милешевску посетио је директор Канцеларије за сарадњу с црквама и верским заједницама при Министарству правде Владе Републике Србије г. Милета Радојевић са сарадницима. Госте су на капији манастира Милешеве дочекали Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије са сарадницима, председник општине Пријепоље г. Драгољуб Зиндовић и његов заменик г. Станко Кијановић. У пријатном разговору епископ Атанасије је нагласио да је Епархија милешевска у овом тренутку највише окренута предстојећој прослави осамстогодишњице Милешеве којој треба посветити пуну пажњу и у њу укључити најважније чиниоце српског друштва, како би се домаћој и светској јавности на најбољи могући начин приказао значај ове светиње која је већ дугих осам векова духовни, национални и културни стожер око којег се Срби са свих меридијана окупљају. Епархија је, према речима Преосвећеног, већ покренула неколико важних пројеката који нас уводе у јубилеј који ће своју пуноћу имати 2020. године. Захваљујући се на срдачној добродошлици г. Милета Радојевић је рекао да ће Канцеларија којом он руководи дати свој допринос у прослављању јубилеја јер Милешева то заслужује, и да се нада да ће се манастир довести у стање којим ћемо сви бити задовољни како бисмо достојанствено обележили осам векова његовог постојања. Након обиласка манастирског комплекса и ручка који је уприличила игуманија Аквилина са сестринством, састанак је настављен у епископској резиденцији у Пријепољу где су потписани анекси уговора о реализацији пројеката између Епархије милешевске и Канцеларије за сарадњу с црквама и верским заједницама. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  7. Чуо сам од многих пријатеља из Бг да у појединим Бг црквама свештеници одбијају да причешћују вернике? А и у овим "регуларним" где наводно не одбијају постављају неке фарисејске услове које ни само не испуњавају. Колико ви таквих случајева познајете? Зашто је такво стање у Београду? Пре годину дана сам био у успенској у Бг на литургији и чуо сам свештеника коме је главна проповед била о паклу и демонима. Пост је био у току па су се верници причешћивали, како је ван поста тамо заиста не знам.
  8. -Данас су египатски хришћани доживели још један циљани напад - бомбардовање цркве Светог Ђорђа у Танти током онога што је требало да буде радостан породични дан - Цвети. Неколико сати касније дошло је до другог бомбашког напада у Александрији - убијање невиних људи, жена и деце док су на Цвети присуствовали Литургији коју је служио Његова Светост Тавадрос II, папа Александријски и патријарх Столице Светог Марка. Иако је још увек рано да се утврди одговорност, неспорно је да је само срамна и бездушна бруталност могла навести особу или особе да неселективно узму невине животе, нарочито кад су најнезаштићенији у време молитве. Данас састрадавамо са нашим сестрама и браћом који су изгубили животе у Лондону, у Стокхолму, као и са онима који још увек свакодневно страдају широм Блиског истока. Молимо се за њих и њихове породице, како за време њиховог страдања, тако и док се боре као заједница. Молимо се за Његову Светост Папу Тавадроса II и сво наше коптско свештенство у Египту, који се и даље пастирски верно и вредно старају о својој духовној деци, управо у времену кад су њихово руковођење и пастирско старање неопходни читавој нашој заједници. Молимо се за наше коптске православне сестре и браћу који се суочавају са садашњим и евентуалним нападима, а који не намеравају да реципрочно узвраћају. Док данас славимо Цвети и улазак Христов у Јерусалим, такође обележавамо улазак данас побијених у Небески Јерусалим. И сад кад ступамо у Велику недељу страдања Господа нашег и Спаситеља, делимо бол и жалост њихових породица и свих оних који су погођени данашњим инциденатима. И кад будемо прославили празник славног Васкрсења, подсетићемо се да је наш живот овде на земљи путовање често испуњено болом, а на чијем крају је обећан величанствени и вечни живот лишен таквих страдања и зла. Избвор: ОСР (превод Информативна служба СПЦ)
  9. -Данас су египатски хришћани доживели још један циљани напад - бомбардовање цркве Светог Ђорђа у Танти током онога што је требало да буде радостан породични дан - Цвети. Неколико сати касније дошло је до другог бомбашког напада у Александрији - убијање невиних људи, жена и деце док су на Цвети присуствовали Литургији коју је служио Његова Светост Тавадрос II, папа Александријски и патријарх Столице Светог Марка. Иако је још увек рано да се утврди одговорност, неспорно је да је само срамна и бездушна бруталност могла навести особу или особе да неселективно узму невине животе, нарочито кад су најнезаштићенији у време молитве. Данас састрадавамо са нашим сестрама и браћом који су изгубили животе у Лондону, у Стокхолму, као и са онима који још увек свакодневно страдају широм Блиског истока. Молимо се за њих и њихове породице, како за време њиховог страдања, тако и док се боре као заједница. Молимо се за Његову Светост Папу Тавадроса II и сво наше коптско свештенство у Египту, који се и даље пастирски верно и вредно старају о својој духовној деци, управо у времену кад су њихово руковођење и пастирско старање неопходни читавој нашој заједници. Молимо се за наше коптске православне сестре и браћу који се суочавају са садашњим и евентуалним нападима, а који не намеравају да реципрочно узвраћају. Док данас славимо Цвети и улазак Христов у Јерусалим, такође обележавамо улазак данас побијених у Небески Јерусалим. И сад кад ступамо у Велику недељу страдања Господа нашег и Спаситеља, делимо бол и жалост њихових породица и свих оних који су погођени данашњим инциденатима. И кад будемо прославили празник славног Васкрсења, подсетићемо се да је наш живот овде на земљи путовање често испуњено болом, а на чијем крају је обећан величанствени и вечни живот лишен таквих страдања и зла. Избвор: ОСР (превод Информативна служба СПЦ) View full Странице
×
×
  • Create New...