Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'цетињском'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 26 results

  1. Поводом празника Преноса моштију Светог Јована Златоустог, славе матураната Богословије Светог Петра Цетињског, који су XXIII генерација обновљене школе (2014-2019), служена је свечана вечерња служба са петохлебницом у Влашкој цркви и Света архијерејска литургија у Цетињском манастиру, са благословом надлежног архијереја Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија. Звучни запис беседе Вечерњу службу у Влашкој цркви, уочи празника у петак, 8. фебруара, служили су протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије и јерођакон Роман Виларет, а петохлебницу је освештао Његово преосвештенство владика Јован (Пурић) . За пјевницом су појали ученици Богословије. Литургијским сабрањем у Цетињском манастиру, у суботу, 9. фебруара, началствовао је Преосвећени Епископ др Јован Пурић. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Гојко Перовић, протосинђел Исак Симић, јеромонах Јустин Мреновић, јерођакон Роман Виларет и ђакон Игор Пешикан, а чтецирали су матуранти Богословије Максим Шкрбић, Томислав Поповић и Александар – Саша Дедић. На Литургији су појали сви ђаци школе предвођени матурантима. После прочитаних одјељака из Апостола и Јеванђеља, сабраним монасима, ученицима, професорима и вјерном народу бесједио је владика Јован. Он је у литургијском слову говорио о Пастиру добром, Господу Исусу Христу и његовом вјерном свједоку Светом Јовану Златоустом. Владика Јован је заблагодарио Митрополиту Амфилохију на благослову да служи у цетињској светињи, поред ћивота Светог Петра Цетињског. Епископ Јован је честитао славу разредном старешини професору Слобу Станишићу, ученицима петог разреда који прослављају Светог Јована Златоустог и свим ученицима и професорима Цетињске богословије, упутивши им поуку о љубави према богословљу. Сви ученици су приступили Светој тајни причешћа, показавши литургијску саборност и јединство управо у празновању Светог Јована Златоустог. Празновање празника Преноса моштију Светог Јована Златоустог настављено је освештавањем и резањем славског колача у трпезарији Цетињске богословије. Славски колач освештао је јеромонах Јустин Мреновић, сабрат Цетињског манастира а славском ручку су присуствовали професори, ученици и гости школе. У име наставничког савјета све присутне поздравио је главни васпитач, професор мр протојереј Арсеније Радовић. Отац Арсеније је честитао славу матурантима и њиховом разредном старешини професору мр Слобу Станишићу, са молитвеном жељом да их благослов Господњи и молитве Светог Јована Златоустог прате у све дане њихових живота. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  2. Бесједа протојереја-ставрофора Гојка Перовића изговорена на Светој литургији на недјељу Богоотаца у недјељу 13. јануара 2019. године у Цетињском манастиру. Звучни запис беседе Извор: Радио Светигора
  3. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије освештао је данас бадњаке у манастиру Светог Николаја Мирликијског на Ободу Црнојевића. „Огањ бадњака је огањ љубави, огањ богољубља и огањ братољубља, огањ којим је Бог посјетио и обасјао вјечном свјетлошћу овај свијет и у исто вријеме призвао нас људе, све земаљске народе да и они буду тим огњем обасјани и испуњени, прочишћени, освећени. И зато није чудо да га ми палимо кроз вјекове, свуда, па ево и на овоме светоме мјесту, гдје се тај огањ вјечни давно већ спустио, нарочито од времена славне лозе Црнојевића“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је на овом мјесту штампана света књига Октоих. „Књига која је обасјана силом тога огња Божанскога, свјетлошћу Његовом да просвећује људски ум, људско срце и људску заједницу, људско биће“, казао је Владика. Рекао је да је добро да се на Ободу присјетимо ободаке азбуке. „Њом је написано све што је часно и свето и честито и мудро у историји Црне Горе. Зато данас морам да кажем да они који настављају дјело окупатора из 1916. године, који су у Даниловграду наметали латиницу као писмо Црне Горе, и који су то наставили и 1941. године – они, дакле, који настављају ту традицију, они могу да каже да су ово или оно, али они нијесу наследници ободске штампарије, ободскога Октоиха, ободскога писма“, поручио је Владика Амфилохије. Нагласио је да ако Црногорци хоће да буду прави Црногорци, онда морају чувати писмо својих предака. „И оно нас сабира овдје, заједно са овим бадњаком, јер свјетлост знања и мудрости смо преко ободске штампарије задобили, и онај Божји огањ, записан у светим књигама Божијим, као што је био Октоих“, рекао је он. Владика је казао да нас огањ ободског бадњака подсјећа на вертикалу нашег историјског, моралног, културног, националног и свеукупног државотворног постојања. „То је огањ који гаси мржњу, посебно братомржњу и богомржњу. И призива нас на богољубље и братољубље као начело нашега живота и постојања. И призива нас на братско помирење, на узајамно братско праштање. Ако нам је Бог својим рођењем опростио наше људске гријехе, онда смо ми призвани, поготово за Божић, да загрлимо једни друге и да опростимо једни другима. Мир Божји, Христос се роди“, поручио је Митрополит Амфилохије. Митрополита, свештенство, монаштво и сабрани вјерни народ поздравио је у име Црквеног одбора Ријечке нахије књижевник Радојица Радовић. Приређен је и празнични културно-умјетнички програм у којем су учествовала дјеца-полазници вјеронауке из Ријеке Црнојевића и гуслар Жељко Бугарин. Пред Цетињским манасттиром данас је обављено традиционално саборно налагање бадњака. По устаљеној традицији, прво су бадњаке донијели представници племена Бајице – Мартиновићи и Бориловићи, а онда и представници оосталих нахија, племена и мјеста Црне Горе. Бадњаке је благосиљао и освештао Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, уз саслужење викарног Епископа диоклијског г. Методија и свештенства и свештеномонаштва Митрополије црногорско-приморске. У име племена Бајице сабране је поздравио Горан Мартиновић ријечима да испред Цетињског манастира шаље поруку мира, здравља среће и весеља. „Част ми је да испред племена Бајица ову вишевјековну традицију налагања бадњака подијелимо заједно, да нам ове године крене све на боље, да будете усредсређени на ближње своје, да праштате и волите. Да нас овај пламен спаја, да у људима владају мир и добро, а у срцима радост благих дана који су пред нама“, рекао је он. Митрополит Амфилохије је, честитајући Бадње вече и поздрављајући сабране традиционалним поздравом „Мир Божји – Христос се роди“, рекао да то ради у име Господа мира. љубави, богољубља и братољубља. „Ово свето мјесто је вјековима свједочанство богољубља и братољубља. Оно је то и данас и тако ће бити до краја свијета и вијека“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Рекао је да на првом мјесту жели да поздрави дјецу. „Сви смо ми Божја дјеца, али посебно Христос Господ воли дјечицу своју. И рекао је у Јеванђељу: Пустите дјецу да долазе к мени, јер таквих је Царство небеско. Најмилија бића на земљи Богомладенцу Христу су дјеца. А најљепше дијете између синова људских јесте управо он.“, нагласио је Владика. Владика је поздравио присутне Староцрногорце и Бокеље који су донијели маслинов бадњак који је, како је рекао, најближи Христу. „Дрво маслиново је символ мира, побједе добра над злом, бесмртности над смртношћу. „Радује ме да су овдје и остали, Брђани – Кучи, Пипери, Бјелопавлићи, Братоножићи, Морачани, Ровчани, Васојевићи. Овдје су и Бањани и наши Дурмиторци из оне старе Херцеговине… Сва Црна Гора се данас сабрала око ћивота Свцетога Петра Цетињскога, као што се сабирала и кроз вјекове“, казао је Владика Амфилохије. Митрополит црногорско-приморски је поздравио и присутну браћу Русе. „Ево их, и они стигли да донесу бадњак“, рекао је Владика уз аплауз сабраног народа. Додао јер да су присутни и вјерници из Парагваја и Аргентине. „Наша Црква проширила је своју мисију преко Митрополије црногорско-приморске и на Латинску Америку. Тамо је наш Владика Кирило (Бојовић), у Буенос Аиресу. Користимо прилику да поздравимо и њега и све наше исељенике одавде, и све који припадају сада нашој епархији, из Гватемале, а тамо је наша мати Инес, Гватемалка која припада нашој епархији и нашој Цркви Божјој. Призвани су сви народи да буду чланови Цркве Божије“, нагласио је Владика Амфилохије. Поручио је да Црква Божија не дијели народе. „Сви су у њој једно у Христу Исусу. То је Црква Христова. То је љубав Божја која се излила кроз рођење Богомладенца на све људе и земаљске народе. Бог се јавио преко рођења у Витлејему као вјечна љубав и позвао свако људско биће на љубав“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Биолошки народи, казао је Владика Амфилохије, данас имају ове а сјутра оне државе и границе. „А Божји народ је безграничан. Један Бог, који је срце тога народа, је безграниочан и Он даје свом народу тајну безграничности и вјечности, непролазности и бесмртности, тајну побједе живота вјечнога над смрћу и пролазношћу“, нагласио је он. Митрополит Амфилохије је Златним ликом Светог Петра Другог Тајновидца Ловћенског одликовао Црквени хор „Свети новомученик Станко“ из Никшића, на челу с хоровођом Ленком Дурутовић за благословени двадесетпетогодишњи труд и старање за благољепије богослужења у дому Господњем. Приређен је свечани празнични програм у којем су поред хора „Свети новомученик Станко“, учествобвали и дјеца с вјеронауке при Цетињском манастиру и народни гуслари Жељко Бугарин и Драгомир Перовић. Чланице Кола милосрдних сестара „Краљица Милена“ припремиле су за сабрани народ послужење. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије освештао је вечерас бадњаке у селу Корнет у Љешанској нахији, мјесту у којем је рођен Свети Мардарије Љешанско-либертвилски. „Корнет је Свети Мардарије назвао тихим углом Христовим. Корнет значи – угао, то је стари назив остао од Латина. Тако да ћемо ово мјесто од сада звати Тихи угао Христов, у част Светог Мардарија. А у његовом дому, гдје се родио подигнућемо храм Богу посвећен, и њему, у спомен свима који су се овдје вјековима сабирали, и онима који су основали овај свети манастир у временима Немањића“, рекао је Митрополит црногорско-приморски честитајући сабраним Љешњанима Бадње вече. .Митрополит Амфилохије је рекао да је огањ бадњака неугасив. „И много се радујем што се и овдје разгорио, благодарећи управо Светом Мардарију, дивноме изданку овога светога мјеста“, казао је Митрополит Амфилохије. Он је замолио Корнећане, нарочито Ускоковиће да што прије приступе покретању градње храма посвећеног Светом Мардарију. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  4. Уочи празника Светог Мардарија љешанско-либертивилиског, у уторак 11. децембра 2018. године, служено је свечано вечерње богослужење са петохлебницом и помазивањем вјерних у Цетињском манастиру. Вечерњу службу служили су јеромонах Јустин Мреновић и јерођакон Јаков Нинковић За пјевницом су појали ученици другог разреда Богословије Светог Петра Цетињског, који прослављају новопросијавшег светитеља Мардарија као славу разреда. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Чин освештавања петохлебнице служио је Његово Високопреосвешто Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије уз саслужење оца Јустина и јерођакона Јакова. У току вечерње службе Митрополит Амфилохије је изнио кивот са дијелом моштију Светог Мардарија, и вјерници су имали прилику и благослов да се поклоне и цјеливају његове свете мошти. Митрополит Амфилохије је сабране монахе, вјерни народ и ученике Цетињске богословије поучио о житију Светог Мардарија, указавши у бесједи после службе на најважније детаље из светитељевог житија. „У Америци је основао епархију наше цркве, саградио храм светог Саве гдје се упокојио и гдје су и откривене његове свете мошти када је канонизован и прибројан лику светих прије двије године“, истакао је митрополит Амфилохије. „Диван изданак овога града – Цетиња и нашег народа, истински човјек Божији који је још у Молдавији у Кишињеву важио за великог бесједника“, нагласио је Митрополит и подсјетио и на остале светитеље из рода нашега који благосиљају амерички континент. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  5. ризница богословља

    Навечерје празника у Цетињском манастиру

    Празничним бденијем пред моштима Светог Петра Цетињског почело је прослављање крсне славе Цетињског манастира и Богословије Светог Петра Цетињског. Прослава ће бити настављена сјутра Светом архијерејском литургијом коју ће, са почетком у 9 часова, служити Митрополит Амфилохије са више архијереја наше Цркве, благосиљањем славског колача и празничном духовном академијом. Како је раније данас најавио протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, након Литургије биће освештани колач и жито и приређена празнична духовна академија. Празнично слово на академији у Цетињској богословији ће произнети ђакон Лека Вујисић, а у програму ће учествовати цетињски богословци и полазници вјеронаука са Цетиња. Ректор Богословије је казао за Радио „Светигора“ да очекује долазак великог броја гостију међу којима ће бити професори и ђаци других богословија наше помјесне Цркве. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  6. У навечерје празника Светог апостола и јеванђелиста Луке и Светог Петра Цетињског, Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило служио је свечано бденије са петохљебноцом у Цетињском манастиру. Молитвено су учестововали Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Преосвећена господа епископи рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије и диоклијски Методије, велики број свештеника, монаха, монахиња и вјерног народа. Празничним бденијем пред моштима Светог Петра Цетињског почело је прослављање крсне славе Цетињског манастира и Богословије Светог Петра Цетињског. Прослава ће бити настављена сјутра Светом архијерејском литургијом коју ће, са почетком у 9 часова, служити Митрополит Амфилохије са више архијереја наше Цркве, благосиљањем славског колача и празничном духовном академијом. Како је раније данас најавио протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, након Литургије биће освештани колач и жито и приређена празнична духовна академија. Празнично слово на академији у Цетињској богословији ће произнети ђакон Лека Вујисић, а у програму ће учествовати цетињски богословци и полазници вјеронаука са Цетиња. Ректор Богословије је казао за Радио „Светигора“ да очекује долазак великог броја гостију међу којима ће бити професори и ђаци других богословија наше помјесне Цркве. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  7. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас са свештенством Свету службу Божију у Цетињском манастиру. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Владика је рекао да је убоги Лазар из данашње Јеванђелске поуке понио крст страдања и да је то њега, који је у сиротињи прошао кроз земаљски живот, удостојило да заради Царство небеско. Звучни запис беседе „Да се усели у Авраамова њедра, као и апостол Павле, који такође носи крст Христов. И носећи крст Христов, он се распиње свијету и свијет се њему разапиње. Његов однос према свијету је однос кроз тајну Часнога крста, он се не везује за свијет, иако живи у свијету“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Објаснио је да је то тако због тога што он зна да је везивање за овај свијет, за његова добра и богатства гријех Адамаов и свих људи. „Намјесто да се човјек везује за живога Бога, за Његову вјечну и непролазну ријеч, он се везује за оно што је пролазно и ништавно и то обоготворава, као што је то учинио и овај богаташ“, казао је Владика Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  8. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас са свештенством Свету службу Божију у Цетињском манастиру. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Владика је рекао да је убоги Лазар из данашње Јеванђелске поуке понио крст страдања и да је то њега, који је у сиротињи прошао кроз земаљски живот, удостојило да заради Царство небеско. Звучни запис беседе „Да се усели у Авраамова њедра, као и апостол Павле, који такође носи крст Христов. И носећи крст Христов, он се распиње свијету и свијет се њему разапиње. Његов однос према свијету је однос кроз тајну Часнога крста, он се не везује за свијет, иако живи у свијету“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Објаснио је да је то тако због тога што он зна да је везивање за овај свијет, за његова добра и богатства гријех Адамаов и свих људи. „Намјесто да се човјек везује за живога Бога, за Његову вјечну и непролазну ријеч, он се везује за оно што је пролазно и ништавно и то обоготворава, као што је то учинио и овај богаташ“, казао је Владика Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  9. Представници Рома посјетили Цетињски манастир Група од четрдесетак Рома су посјетили Цетињски манастир, поклонили се цетињским светињама и обишли манастирску ризницу, кроз коју их је провео и са историјатом манастира упознао јеромонах Јустин Мреновић. Посјета Рома Цетињском манастиру, фото: Митрополија Са благословом Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија и у организацији парохија са Коника и Цетиња, Демократског ромског центра и Фондације “Рука пријатељства”, Роми из Подгорице посјетили су јуче, 21. октобра, Цетиње и Цетињски манастир. Госте из Подгорице предводили су Иван Тоскић, новинар Радио Светигоре и предсједник Демократског ромског центра и Дејвид Сејдовић, генерални директор Фондације “Рука пријатељства”. Група од четрдесетак Рома су посјетили Цетињски манастир, поклонили се цетињским светињама и обишли манастирску ризницу, кроз коју их је провео и са историјатом манастира упознао јеромонах Јустин Мреновић. Дочекали су их протојереј-ставрофор Обрен Јовановић и предсједник Црквене Општине Цетиње Рајко Радусиновић, који су гостима уручили пригодне поклоне као благослов Митрополита Амфилохија. Послије обиласка Цетињског манастира у трпезарији Богословије „Светог Петра Цетињског“ приређено је послужење за госте, гдје су их дочекали професори и ученици ове школске установе. Драги гости у Цетињском манастиру, фото: Митрополија Овом приликом у име гостију Иван Тоскић се захвалио Митрополиту Амфилохију на благослову да посјете Цетињски манастир и свим домаћинима који су их дочекали. Потом су ромска дјеца отпјевали неколико ромских народних пјесама. Господин Дејвид Сејдовић упознао је све присутне о настанку пјесме “Ђурђевдан” и такође се захвалио свима на топлом дочеку. View full Странице
  10. Његово Блаженство Патријарх антиохијски и цијелог Истока Јован X и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј допутовали су на Цетиње и у Цетињском манастиру се поклонили кивоту Светог Петра Цетињског, руци Светог Јована Крститеља и честици Часног крста Господњег. Патријархе је на Цетињу дочекао Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са господом Епископима будимљанско-никшићким Јоаникијем и диклијским Методијем, многобројним свештенством и монаштвом, професорима и ђацима Богословије Светог Петра Цетињског и вјерним народом Цетиња. У пратњи Патријарха Јована налазе се архијереји Антиохијске патријаршије Митрополит акарски г. Василије и Митрополит њујоршки и цијеле Сјеверне Америке г. Јосиф. У пратњи Патријарха Иринеја је Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије. Са предстојатељима двију Цркава допутовали су и господа Епископи шумадијски Јован и ваљевски Милутин. Митрополит Амфилохије је одликовао Патријарха Јована Златним ликом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца и даривао га архијерејским инсигнијама – панагијом с ликом Богородице Филеримос и крстом који су рађени приликом освећења храма Светог Јована Владимира у Бару. Таквим инсигнијама Митрополит Амфилохије је даривао и Митрополите који су дошли у пратњи Патријарха Јована – Василија и Јосифа. Патријарх Јован даровао је Митрополиту Амфилохију архијерејски жезал који ће га, како је рекао „подсјећати да се моли Богу за Антиохијску цркву која данас страда“. Поздравно слово Митрополита Амфилохија: Ваше Блаженство, Патријарше велике Антиохије, древне Цркве светих првоврховних апостола Петра и Павла, Ваша Светости, Патријарше српски г. Иринеје, Велику радост данас имамо овдје у овом престоном, краљевском граду Цетињу, вашим доласком и оним што сте нам донијели у овај град. Ово је ваш први долазак на Цетиње и у Црну Гору, али ваш претходник Теодосије је дошао прије вас и овдје смо изнели икону коју смо добили од њега, коју је поклонио овој светињи а која нас благосиља. Овдје су долазили и остали патријарси православни, и цариградски, московски, јерусалимски, а ево раније и антиохијски а сада велики благослов Божији је и Ваш долазак у овај краљевски град. Велики дар Божији који сте нам донијели као свједок оне најстарије међу најстаријим хришћанским црквама – Антиохијске патријаршије, благослов великих ваших претходника међу које посебно да поменемо Светог Јована Златоустог чију Литургију сваки дан служимо и данас смо је служили у овом Светом храму. Послије Јерусалимске Цркве – мајке Цркве свих Цркава, Антиохијска црква (Патријаршија) заузима друго мјесто у свеукупном хришћанству а и у православљу. Овдје смо цјеливали мошти Светога Петра Цетињског који носи име онога Петра који је утемељио Цркву свете Антиохије. Цјеливали смо овдје и дио Часнога Крста Господњег, цјеливали смо и Десну руку Светога Јована Крститеља, ону руку која је крстила Господа у ријеци Јордану. Па ево и сада, цјеливамо и Вашу руку свету којом сте нам донијели благослов Цркве Светога Петра и Павла из велике Антиохије. То је велики благослов за све нас, за овај краљевски град, за овај храм. Велики је благослов за Црну Гору малу по простору, али Црну Гору која је изњедрила многе мученике и светитеље кроз историју. Овдје су у једном од наших манастира и мошти наследника Светога Саве, нашега Арсенија. Ту су мошти Светог Василија, Светог Стефана Пиперског, Светог Симеона Дајбабског, Свете двојице свештеника мученика и 40 ђака мученика у Подгорици у Момишићима. Све те мошти заједно са нама се радују вашем доласку јер оне су и постале мошти и светитељке управо што су светитељи сљедили пут који смо научили од вашег претходника – Петра и Павла и Светога Јована Златоустог. Добро дошли заједно са вашом пратњом, Вашим Митрополитима од којих је владика Василије већ бивао овдје код нас и на освећењу храма у Подгорици и освећању храма у Бару. Велика је наша радост, добродошли на многаја и многаја и благаја љета. Бесједа Патријарха Јована: Ваша Светости, возљубљени брате у Христу Патријарше српски Иринеју, Мој брате у Христу Митрополите црногорски Амфилохије, Браћо моја архијереји, монаси и народе, Много смо срећни што смо данас са вама у овом храму, са вама овдје у Црној Гори. То је за нас велики благослов. Кад смо стигли у овај манастир видјели смо на лицима људи какву имају љубав и колико су срећни свети оци свештеници, монаси и народ. Осјетио сам да њихова лица кажу „добро дошао, наш брате у Христу, овдје код нас“. И тако смо, са нашом делегацијом, осјетили да смо једна породица и да припадамо једној заједничкој Цркви. То је Црква наша православна. Ми смо данас са вама овдје на позив Његове Светости Патријарха Иринеја да дођемо у мирну посјету Српској православној цркви. Претходних дана били смо у Београду са Његовом Светошћу. Били смо јако срећни и носимо многе утиске колико је лијепа ваша земља. Наша мирна посјетаје због свједочења да смо браћа, да имамо љубав, да покажемо да смо једна породица, да се заједно молимо и да сви припадамо православљу. Ми смо једна породица и ништа не може да нас удаљи једне од других. Није то од сад да Српска црква има односе са Антиохијском. Кроз историју смо убијек имали јак и дубок однос са Српском црквом. Ми волимо вашу Цркву, ми смо браћа у Христу. То је тако одувијек, а сада то потврђујемо. Као што рекосте, Ваше Преосвештенство, ова земља гдје смо дошли је земља мучеништва и земља светитеља. Као и наша Антиохија, и ваша је змља је изњедрила много мученика и светитеља, до данашњега дана. Велики је благослов за нас што смо дошли у вашу епархију, што смо цјеливали Светог Петра Цетињског, руку Светог Јована Крститеља и дјелић крста Господа нашега. Такође желим да вам кажем, мој брате у Христу Митрополите Амфилохије, гледам испред мене иконе на иконостасу и сав овај народ око мене, њихова лица, њихову љубав – и видим да сам овдје као у Антиохији. Наше предање је исто, наши светитељи нас уједињују. На иконостасу видимо иконе које гледамо и у Антиохији. То потврђује да је наша вјера заједничка, да смо једно у Христу. Ваша Светости, са Митрополитом Амфилохијем се познајем одавно. Више пута смо се сретали на међуправославним састанцима. И молимо се Богу за вас, Ваше Преосвештенство, на многе године. Долазимо вама из Антиохијске цркве коју су основали Свети Петар и Свети Павле. Желим да вам кажем колико нам је данас тешко, колико имамо тежак временски период. Желим да вам кажем да је живот нашег народа неодвојив од наше земље и наше вјере. Бог жели да ми будемо тамо и, наравно, нећемо да напуштамо нашу земљу. Неодвојиви смо од ње, јер волимо нашу Цркву и нашу земљу. Такође, ми знамо колико тежак период сте прошли ви овдје, тешка времена за вашу Цркву, како сте чували вјеру. Молимо вас да се молите за нас, Ваша Светости, Ваше Преосвештенство, браћо архијереји, свештеници и народе. Молите се за наш наро, вашу браћу у Антиохији. Доносимо вам нашу љубав у нашим срцима, љубав сабрања наших архијереја, свештеника, монаха и вјернога народа у Антиохији. Молимо вас да се молите за наш народ у Антиохији и, такође, за оба Митрополита Алепа Јована и Павла, који су отети и ништа не знамо за њих, јер сви ћуте. Рањени смо, али смо утемељени у нашој земљи и не желимо да изађемо из ње. Благослов Светих апостола Петра и Павла овоме народу, желимо вашем народу, Ваше Преосвештенство, добробит и мир, и да живите много година. Патријарси Јован и Иринеј са пратњом сада су у посјети манастиру Острог, а у Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици стићи ће око 16 часова, гдје ће им такође бити приређен свечани дочек. Весна Девић/Рајо Војиновић Фото: Драган Николић извор
  11. Његово Блаженство Патријарх антиохијски и цијелог Истока Јован X и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј допутовали су на Цетиње и у Цетињском манастиру се поклонили кивоту Светог Петра Цетињског, руци Светог Јована Крститеља и честици Часног крста Господњег. Патријархе је на Цетињу дочекао Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са господом Епископима будимљанско-никшићким Јоаникијем и диклијским Методијем, многобројним свештенством и монаштвом, професорима и ђацима Богословије Светог Петра Цетињског и вјерним народом Цетиња. У пратњи Патријарха Јована налазе се архијереји Антиохијске патријаршије Митрополит акарски г. Василије и Митрополит њујоршки и цијеле Сјеверне Америке г. Јосиф. У пратњи Патријарха Иринеја је Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије. Са предстојатељима двију Цркава допутовали су и господа Епископи шумадијски Јован и ваљевски Милутин. Митрополит Амфилохије је одликовао Патријарха Јована Златним ликом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца и даривао га архијерејским инсигнијама – панагијом с ликом Богородице Филеримос и крстом који су рађени приликом освећења храма Светог Јована Владимира у Бару. Таквим инсигнијама Митрополит Амфилохије је даривао и Митрополите који су дошли у пратњи Патријарха Јована – Василија и Јосифа. Патријарх Јован даровао је Митрополиту Амфилохију архијерејски жезал који ће га, како је рекао „подсјећати да се моли Богу за Антиохијску цркву која данас страда“. Поздравно слово Митрополита Амфилохија: Ваше Блаженство, Патријарше велике Антиохије, древне Цркве светих првоврховних апостола Петра и Павла, Ваша Светости, Патријарше српски г. Иринеје, Велику радост данас имамо овдје у овом престоном, краљевском граду Цетињу, вашим доласком и оним што сте нам донијели у овај град. Ово је ваш први долазак на Цетиње и у Црну Гору, али ваш претходник Теодосије је дошао прије вас и овдје смо изнели икону коју смо добили од њега, коју је поклонио овој светињи а која нас благосиља. Овдје су долазили и остали патријарси православни, и цариградски, московски, јерусалимски, а ево раније и антиохијски а сада велики благослов Божији је и Ваш долазак у овај краљевски град. Велики дар Божији који сте нам донијели као свједок оне најстарије међу најстаријим хришћанским црквама – Антиохијске патријаршије, благослов великих ваших претходника међу које посебно да поменемо Светог Јована Златоустог чију Литургију сваки дан служимо и данас смо је служили у овом Светом храму. Послије Јерусалимске Цркве – мајке Цркве свих Цркава, Антиохијска црква (Патријаршија) заузима друго мјесто у свеукупном хришћанству а и у православљу. Овдје смо цјеливали мошти Светога Петра Цетињског који носи име онога Петра који је утемељио Цркву свете Антиохије. Цјеливали смо овдје и дио Часнога Крста Господњег, цјеливали смо и Десну руку Светога Јована Крститеља, ону руку која је крстила Господа у ријеци Јордану. Па ево и сада, цјеливамо и Вашу руку свету којом сте нам донијели благослов Цркве Светога Петра и Павла из велике Антиохије. То је велики благослов за све нас, за овај краљевски град, за овај храм. Велики је благослов за Црну Гору малу по простору, али Црну Гору која је изњедрила многе мученике и светитеље кроз историју. Овдје су у једном од наших манастира и мошти наследника Светога Саве, нашега Арсенија. Ту су мошти Светог Василија, Светог Стефана Пиперског, Светог Симеона Дајбабског, Свете двојице свештеника мученика и 40 ђака мученика у Подгорици у Момишићима. Све те мошти заједно са нама се радују вашем доласку јер оне су и постале мошти и светитељке управо што су светитељи сљедили пут који смо научили од вашег претходника – Петра и Павла и Светога Јована Златоустог. Добро дошли заједно са вашом пратњом, Вашим Митрополитима од којих је владика Василије већ бивао овдје код нас и на освећењу храма у Подгорици и освећању храма у Бару. Велика је наша радост, добродошли на многаја и многаја и благаја љета. Бесједа Патријарха Јована: Ваша Светости, возљубљени брате у Христу Патријарше српски Иринеју, Мој брате у Христу Митрополите црногорски Амфилохије, Браћо моја архијереји, монаси и народе, Много смо срећни што смо данас са вама у овом храму, са вама овдје у Црној Гори. То је за нас велики благослов. Кад смо стигли у овај манастир видјели смо на лицима људи какву имају љубав и колико су срећни свети оци свештеници, монаси и народ. Осјетио сам да њихова лица кажу „добро дошао, наш брате у Христу, овдје код нас“. И тако смо, са нашом делегацијом, осјетили да смо једна породица и да припадамо једној заједничкој Цркви. То је Црква наша православна. Ми смо данас са вама овдје на позив Његове Светости Патријарха Иринеја да дођемо у мирну посјету Српској православној цркви. Претходних дана били смо у Београду са Његовом Светошћу. Били смо јако срећни и носимо многе утиске колико је лијепа ваша земља. Наша мирна посјетаје због свједочења да смо браћа, да имамо љубав, да покажемо да смо једна породица, да се заједно молимо и да сви припадамо православљу. Ми смо једна породица и ништа не може да нас удаљи једне од других. Није то од сад да Српска црква има односе са Антиохијском. Кроз историју смо убијек имали јак и дубок однос са Српском црквом. Ми волимо вашу Цркву, ми смо браћа у Христу. То је тако одувијек, а сада то потврђујемо. Као што рекосте, Ваше Преосвештенство, ова земља гдје смо дошли је земља мучеништва и земља светитеља. Као и наша Антиохија, и ваша је змља је изњедрила много мученика и светитеља, до данашњега дана. Велики је благослов за нас што смо дошли у вашу епархију, што смо цјеливали Светог Петра Цетињског, руку Светог Јована Крститеља и дјелић крста Господа нашега. Такође желим да вам кажем, мој брате у Христу Митрополите Амфилохије, гледам испред мене иконе на иконостасу и сав овај народ око мене, њихова лица, њихову љубав – и видим да сам овдје као у Антиохији. Наше предање је исто, наши светитељи нас уједињују. На иконостасу видимо иконе које гледамо и у Антиохији. То потврђује да је наша вјера заједничка, да смо једно у Христу. Ваша Светости, са Митрополитом Амфилохијем се познајем одавно. Више пута смо се сретали на међуправославним састанцима. И молимо се Богу за вас, Ваше Преосвештенство, на многе године. Долазимо вама из Антиохијске цркве коју су основали Свети Петар и Свети Павле. Желим да вам кажем колико нам је данас тешко, колико имамо тежак временски период. Желим да вам кажем да је живот нашег народа неодвојив од наше земље и наше вјере. Бог жели да ми будемо тамо и, наравно, нећемо да напуштамо нашу земљу. Неодвојиви смо од ње, јер волимо нашу Цркву и нашу земљу. Такође, ми знамо колико тежак период сте прошли ви овдје, тешка времена за вашу Цркву, како сте чували вјеру. Молимо вас да се молите за нас, Ваша Светости, Ваше Преосвештенство, браћо архијереји, свештеници и народе. Молите се за наш наро, вашу браћу у Антиохији. Доносимо вам нашу љубав у нашим срцима, љубав сабрања наших архијереја, свештеника, монаха и вјернога народа у Антиохији. Молимо вас да се молите за наш народ у Антиохији и, такође, за оба Митрополита Алепа Јована и Павла, који су отети и ништа не знамо за њих, јер сви ћуте. Рањени смо, али смо утемељени у нашој земљи и не желимо да изађемо из ње. Благослов Светих апостола Петра и Павла овоме народу, желимо вашем народу, Ваше Преосвештенство, добробит и мир, и да живите много година. Патријарси Јован и Иринеј са пратњом сада су у посјети манастиру Острог, а у Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици стићи ће око 16 часова, гдје ће им такође бити приређен свечани дочек. Весна Девић/Рајо Војиновић Фото: Драган Николић извор View full Странице
  12. Малтешки ред у Словенији данас окупља 35 витезова и преко 100 добровољаца, а ове године прославља 800 година постојања. Стога су одлучили да пођу на поклоничко путовање највећим светињама овог реда, икони Пресвете Богородице Филермосе, руци Светог Јована Претече и Крститеља, као и честици Часног крста. Група од 25 припадника Малтешког реда прво је посетила Плаву капелу у Народном музеју Црне Горе, поклониши се икони Пресвете Богородице Филермосе, а затим у молитвеној поворци приступила светињама које су похрањене у Цетињском манастиру. Након поклоњења светињама, поклонике су угостили Епископ диоклијски Методије, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић и јеромонах Јустин Мреновић. У име словеначке асоцијације витезова Малтешког реда г. Андреј Штер је поздравио домаћине и, захваливши на гостопримству и изразивши жаљење што Његово Високопреосвештенство Митрополит г. Амфилохије није присутан, уручио висока одликовања која су приређена поводом осам векова постојања Малтешког реда у Словенији: -Уручујемо вам ова одликовања, јер су се Православна Црква и народ у Црној Гори увек борили против наших заједничких непријатеља, за одбрану вере и у име Христово. Примите, дакле, ову повељу и одликовања, као гарант наше повезаности са вама. Такође, примите позив да дођете у посету, да сте сви ви увек добродошли у Словенију. Највеће вам хвала, још једном, што са великим трудом и љубављу чувате највеће светиње нашег реда. Владика Методије је са захвалношћу примио орден. -Нема потребе да нам се захваљујете јер „чувамо“ ове три светиње. Оне више чувају нас него ми њих и то нас увек и заувек обједињује, то је нека дубља веза свих народа на земаљском шару, па и наша два народа, рекао је владика Методије и нагласио -Увек сте добродошли и треба да се осећате као код своје куће, јер овдје у Цетињском манастиру су пре свега домаћини икона Пресвете Богородице Филермосе, рука Светог Јована и дјелић Часног крста. Владика је изразио наду да ће се икона Богородице Филермосе ускоро вратити где јој је место, под куполу Цетињског манастира и уручио гостима копију иконе. -Да вас Пресвета Богородица чува, да јој се молите и за нас и да много, много година послужи часном Малтешком реду, пожелио је владика Методије обећавши скору посету Словенији. Извор: Српска Православна Црква
  13. Његово Преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије угостио је 19. августа 2018. године, на празник Преображења Господњег, у Цетињском манастиру делегацију словеначке асоцијације Малтешког реда чији је председник г. Андреј Штер. Малтешки ред у Словенији данас окупља 35 витезова и преко 100 добровољаца, а ове године прославља 800 година постојања. Стога су одлучили да пођу на поклоничко путовање највећим светињама овог реда, икони Пресвете Богородице Филермосе, руци Светог Јована Претече и Крститеља, као и честици Часног крста. Група од 25 припадника Малтешког реда прво је посетила Плаву капелу у Народном музеју Црне Горе, поклониши се икони Пресвете Богородице Филермосе, а затим у молитвеној поворци приступила светињама које су похрањене у Цетињском манастиру. Након поклоњења светињама, поклонике су угостили Епископ диоклијски Методије, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић и јеромонах Јустин Мреновић. У име словеначке асоцијације витезова Малтешког реда г. Андреј Штер је поздравио домаћине и, захваливши на гостопримству и изразивши жаљење што Његово Високопреосвештенство Митрополит г. Амфилохије није присутан, уручио висока одликовања која су приређена поводом осам векова постојања Малтешког реда у Словенији: -Уручујемо вам ова одликовања, јер су се Православна Црква и народ у Црној Гори увек борили против наших заједничких непријатеља, за одбрану вере и у име Христово. Примите, дакле, ову повељу и одликовања, као гарант наше повезаности са вама. Такође, примите позив да дођете у посету, да сте сви ви увек добродошли у Словенију. Највеће вам хвала, још једном, што са великим трудом и љубављу чувате највеће светиње нашег реда. Владика Методије је са захвалношћу примио орден. -Нема потребе да нам се захваљујете јер „чувамо“ ове три светиње. Оне више чувају нас него ми њих и то нас увек и заувек обједињује, то је нека дубља веза свих народа на земаљском шару, па и наша два народа, рекао је владика Методије и нагласио -Увек сте добродошли и треба да се осећате као код своје куће, јер овдје у Цетињском манастиру су пре свега домаћини икона Пресвете Богородице Филермосе, рука Светог Јована и дјелић Часног крста. Владика је изразио наду да ће се икона Богородице Филермосе ускоро вратити где јој је место, под куполу Цетињског манастира и уручио гостима копију иконе. -Да вас Пресвета Богородица чува, да јој се молите и за нас и да много, много година послужи часном Малтешком реду, пожелио је владика Методије обећавши скору посету Словенији. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  14. Викарни Епископ диоклијски г. Методије, служио је данас, на празник преподобне Ангелине Српске са свештенством Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру. Саслуживало му је цетињско свештенство и свештеномонаштво уз молитвено учешће многобројних вјерника. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  15. Вечерњу службу служио је јеромонах Јустин Мреновић, сабрат Цетињског манастира, а чин освештавања петохлебнице, вина и уља служио је Митрополит црногорско-приморски Архиепископ цетињски г. Амфилохије, који је потом и помазивао вјернике. Служби Божијој поред монаха Цетињског манастира и вјерног народа, присуствовала је и мати Стефанија, игуманија древног манастира Светих Илије Сицилијанског и Филарета у Семинари у Калабрији са сестром Варваром, православном италијанком. После службе, Митрополит Амфилохије у митрополијској резиденцији на Цетињу, у присуству епископа пакрачко-славонског г. Јована и епископа диоклијског г. Методија сусрео се са мати Стефанијом и сестром Варваром и свештеником из Гватемале Игнатијем Мирандом и његовом попадијом. Мати Стефанија је Митрополиту подарила икону покровитеља њеног манастира, Светих Чудотвораца Илије Сицилијанског новог и Филарета, а њима је Митрополит даровао икону Пресвете Богородице Филеримске.   Извор: Митрополија црногорско-приморска
  16. У уторак 24. јула 2018. године, у храму Рождества Пресвете Богородице у Цетињском манастиру служена је вечерња служба са петохлебницом у част празника Иконе Пресвете Богородице Тројеручице. Вечерњу службу служио је јеромонах Јустин Мреновић, сабрат Цетињског манастира, а чин освештавања петохлебнице, вина и уља служио је Митрополит црногорско-приморски Архиепископ цетињски г. Амфилохије, који је потом и помазивао вјернике. Служби Божијој поред монаха Цетињског манастира и вјерног народа, присуствовала је и мати Стефанија, игуманија древног манастира Светих Илије Сицилијанског и Филарета у Семинари у Калабрији са сестром Варваром, православном италијанком. После службе, Митрополит Амфилохије у митрополијској резиденцији на Цетињу, у присуству епископа пакрачко-славонског г. Јована и епископа диоклијског г. Методија сусрео се са мати Стефанијом и сестром Варваром и свештеником из Гватемале Игнатијем Мирандом и његовом попадијом. Мати Стефанија је Митрополиту подарила икону покровитеља њеног манастира, Светих Чудотвораца Илије Сицилијанског новог и Филарета, а њима је Митрополит даровао икону Пресвете Богородице Филеримске. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  17.   Епископу Методију је ово била прва архијерејска Литургија у Цетињском манастиру од када је у недјељу, 22. јула хиротонисан у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.   Новоустоличени владика је након хиротоније, у приступној бесједи, казао да га је неизмјерана благодат Светога Духа довела до овога најсвештенијег му дана да љубављу Божијом буде уведен у чин епископа и позвао народ Божји да не будемо ништа дужни осим да љубимо једни друге и тиме испунимо Закон који се сав испуњава у једној ријечи: Љуби ближњега својега као себе самога.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
  18. На дан када наша света Црква слави Свету великомученицу Ефимију, 24. јула, у Цетињском манастиру служена је Света архијерејска литургија којом је началствовао Његово преосвештенство Епископ пакрачко-славонски г. Јован уз саслужење Преосвећеног Епископа диоклијског г. Методија, игумана Цетињског манастира, свештеномонаха, ђакона ове свете обитељи и молитвено учешће вјерног народа. Епископу Методију је ово била прва архијерејска Литургија у Цетињском манастиру од када је у недјељу, 22. јула хиротонисан у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Новоустоличени владика је након хиротоније, у приступној бесједи, казао да га је неизмјерана благодат Светога Духа довела до овога најсвештенијег му дана да љубављу Божијом буде уведен у чин епископа и позвао народ Божји да не будемо ништа дужни осим да љубимо једни друге и тиме испунимо Закон који се сав испуњава у једној ријечи: Љуби ближњега својега као себе самога. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  19. Његово преосвештенство епископ диоклијски и новоизабрани буеносајрески и јужно-централноамерићки Кирило служио је на празник Рођења светог Јована Крститеља у Цетињском Манастиру. Владици је саслуживало свештенство цетињског намјесништва и свештеномонаси Цетињског Манастира, уз учешће великог броја вјерног народа. На крају свете Литургије владика Кирило је честитао празник и истакао да је Рођење Јованово било најављено кроз Пророке и да је послат од Господа да припреми долазак Господњи. Као што је Бог призвао и познао Светог Јована тако Бог провиђа и промишља о свакоме човјеку који долази на свијет. Владика се осврнуо и на абортус, као једно од искушења данашњег времена којим се убијају стотине хиљада нерођене дјеце. Он је рекао да сама чињеница да је приликом сусрета Свете Јелисавете (мајке Светог Јована) и Пресвете Богородице дијете заиграло у утроби њеној, показује да живот човјеков почиње зачећем, и због је тога абортус убиство. У Цетињском Манастиру се чува Света Десница Јована Крститења, коју су вјерни, након свете Литургије цјеливали. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  20. На крају свете Литургије владика Кирило је честитао празник и истакао да је Рођење Јованово било најављено кроз Пророке и да је послат од Господа да припреми долазак Господњи. Као што је Бог призвао и познао Светог Јована тако Бог провиђа и промишља о свакоме човјеку који долази на свијет.   Владика се осврнуо и на абортус, као једно од искушења данашњег времена којим се убијају стотине хиљада нерођене дјеце. Он је рекао да сама чињеница да је приликом сусрета Свете Јелисавете (мајке Светог Јована) и Пресвете Богородице дијете заиграло у утроби њеној, показује да живот човјеков почиње зачећем, и због је тога абортус убиство.   У Цетињском Манастиру се чува Света Десница Јована Крститења, коју су вјерни, након свете Литургије цјеливали.   Извор: Митрополија црногорско-приморска
  21.   Извор: Митрополија црногорско-приморска
  22. У Његошевој печатњи у Цетињском манастиру је 31. децембра, поводом празника Отаца, приређен дјечји програм. Учествовала су дјеца полазници вјеронауке при Цетињском манастиру којом руководе вјероучитељице Вера Вукић и Оливера Балабан и чланови хора „Свети Мардарије Љешански“ којим руководи хоровођа Јелена Калуђеровић. Након програма малишанима су подијељени празнични поклон пакетићи. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  23.   У току бденија Митрополит Амфилохије замонашио је у чин мале схиме искушеника Цетињског манастира Слободана Регодића, коме је дао монашко име Лука. Митрополит Амфилохије је рекао да су милиони људи кроз вјекове ходили за Христом, исцјељивали се Њим и просвећивали се свјетлошћу богопознања.     „Благодарећи том додиру, том присуству Христом, и Његовом обећању да ће остати са нама до краја свијета и вијека, наставља се, ево, Његово свједочење. Ево, душе гладне и жедне Бога, као и у прошлим вјековима, ево и данас настављају да ходе за Њим“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Он је казао да се нови монах Лука исто тако дотакао Господа, срцем својим, својим умом и својом вјером.     „И ево, тај додир га је привео овом светом ангелском чину, да се обуче у свеоружије Божје, против сваке силе демонске и свега онога што човјека одвлачи од тог додира, од тог сусрета са живим Богом“, казао је Митрополит Амфилохије.             Извор: Митрополија црногорско-приморска
  24. Празник Светог апостола и јеванђелиста Луке и Светог Петра Цетињског у Цетињском манастиру започео је свечаним празничним бденијем које је служио Епископ рашко-призренски г. Теодосије, уз присуство Архиепископа цетињског Митрополита црногорско – приморског г. Амфилохија, Митрополита дабробосанског г. Хризостома, Епископа тимочког г. Илариона, великог броја свештеника, свештеномонаха, монаха, монахиња и вјерног народа који се сабрао око ћивота Светог Петра. Звучни запис беседе Митрополита Амфилохија У току бденија Митрополит Амфилохије замонашио је у чин мале схиме искушеника Цетињског манастира Слободана Регодића, коме је дао монашко име Лука. Митрополит Амфилохије је рекао да су милиони људи кроз вјекове ходили за Христом, исцјељивали се Њим и просвећивали се свјетлошћу богопознања. „Благодарећи том додиру, том присуству Христом, и Његовом обећању да ће остати са нама до краја свијета и вијека, наставља се, ево, Његово свједочење. Ево, душе гладне и жедне Бога, као и у прошлим вјековима, ево и данас настављају да ходе за Њим“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Он је казао да се нови монах Лука исто тако дотакао Господа, срцем својим, својим умом и својом вјером. „И ево, тај додир га је привео овом светом ангелском чину, да се обуче у свеоружије Божје, против сваке силе демонске и свега онога што човјека одвлачи од тог додира, од тог сусрета са живим Богом“, казао је Митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
×