Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ
Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'храм'.
Found 135 results
-
Јеромонах Макарије игуман савински - гост емисије Телевизије Храм "За христољубиву војску"
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Поучни
У више наврата смо у емисији „За христољубиву војску“ са гостима разговарали о заједничким обележјима војног и свештеничког односно монашког позива, а вечерас нам се пружила јединствена прилика да о томе поразговарама са јеромонахом Макаријем, игуман манастира Савина код Херцег Новог, који је завршио Војнотехничку академију и био официр, а већ готово две деценије посвећен је монашком позиву. Његов боравак у Београду искористили смо за овај сусрет у коме ће отац Макарије са нама поделити своја искуства из војне службе и духовног узрастања и развоја, које га је из строја земаљске војске сврстало у ред војника Христових. Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић. Извор: Телевизија Храм-
- 1
-
-
- телевизије
- емисије
- (и још 9 )
-
"За Христољубиву војску" - Сарадња између ВФЦ „Застава филм“ и Телевизије Храм
Милан Ракић је објавио/ла тема у Верска служба у војсци
У Конференцијској сали Дома Војске Србије потписан је Уговор о сарадњи између ВФЦ „Застава филм“ и Телевизије Храм којим се регулишу обавезе у припреми и реализацији емисије „За Христољубиву војску“ на тој новој, а већ веома запаженој телевизији. Уговор су потписали главни и одговорни уредник Телевизије Храм протојереј стафровор Стојадин Павловић и директор Војнофилмског центра „Застава филм“ потпуковник Горан Иконић. Свечаном потписивању су присуствовали државни секретар у Министарству одбране Александар Живковић, начелник Управе за односе с јавношћу капетан бојног брода Петар Бошковић и начелник Одељења за верску службу Управе за људске ресурсе ГШ ВС пуковник Саша Милутиновић. Како смо сазнали од уредника емисије „За Христољубиву војску“ Славољуба Марковића, потпуковника у пензији, превасходни циљ емисије је информисање шире јавности, а посебно припадника Министарства одбране и Војске Србије, о верској служби и животу у војсци, те неговање духовних и моралних вредности и традиција српске војске. - Кроз различите садржаје у три информативне рубрике, емисија ће континуирано да доприноси најважнијем циљу а то је развој оперативних способности Војске Србије, пре свега кроз неговање моралних и духовних вредности и поштовање верских права свих њених припадника. Славна традиција српске војске је неисцрпан извор материјала за емисију и драгоцено надахнуће данашњих и будућих бранилаца отаџбине, рекао је уредник Славољуб Марковић. View full Странице -
ПРИЈАВИТЕ СЕ: Учествујете у снимању музичког програма Телевизије Храм
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Архиепископије
-
Митрополит Амфилохије посјетио храм Пољске цркве у Ресифеу
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Епархија
Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије посјетио је данас, на празник Света три јерарха, цркву која је посвећена Богојављењу у Ресифеу, Бразилу, а која је припада Пољској православној цркви. Са Високопреосвећеним Митрополитом су били Преосвећена господа: Епископ буеносајрески и јужно- централноамерички Кирило и домаћин, Епископ Ресифеа Пољске православне цркве, Амвросије, као и свештенство Митрополије црногорско-приморске и Епархије јужно-централноамеричке. Раније данас Митрополит Амфилохије је служио, уз саслужење владике Кирила и Амвросија, Свету службу Божију у Манастиру Свете Тројице. Том приликом, владика је Амфилохије је истакао значај што је у Бразилу заживјела изворна апостолска, Православна црква, која живи једним Светим Духом и која исповиједа вјеру научену од самога Христа и Његових ученика – апостола. У Латинској Америци данас има више од петнаест православних епископа. Извор: Митрополија црногорско-приморска -
МОЛИТВА ИСПРЕД ШАНКА Црква у Земуну истовремено и храм и кафић – СВЕШТЕНИЦА чека реституцију (ВИДЕО)
Поуке.орг инфо је објавио/ла тема у Dijalog sa braćom protestantima
Простор Евангелистичке цркве у Земуну деле две институције. Духовна и културна. Недељом се у њој одржавају службе евангелиста док се у току седмице простор адаптира за КУД “Бранко Радичевић”. Црква је и храм и кафић а корисницима простора је све теже да одрже овај чудан спој. Фото: Блиц/РАС Србија – Цркву од 2003. користимо и ми и КУД. Сваке недеље овде имамо службе, наизменично на словачком и немачком језику, док радним данима КУД користи цркву за пробе и увежбавање кореографије. До ове ситуације је дошло јер реституција још није извршена, а и „Бранко Радичевић“ је избачен из њиховог простора па смо годинама овде принудно заједно. Сматрамо да је потребно наћи решење за једну концесијалну црквену заједницу која у Београду броји 290 фамилија и раздвојити је од културно-уметничког друшва – каже за Блиц Штефан Тисовски , председник евангелистичке црквене општине Земун. Унутрашњост цркве далеко је од оне каква се у црквама виђа. Зидови су бели, опасани сепареима а на месту некадашњег олтара налази се шанк поред којег су врата која воде у башту кафића. – Олтар пре сваке службе правимо импровизујући са сточићима које постављамо на средини цркве. Вршимо службе у јако скромним условима и захвална сам Богу на сваком вернику који у недељу дође. Немамо ништа против КУД-а, поштујемо њихов рад, али сматрамо да општина и град морају наћи начин да раздвоје ове неспојиве институције. Кафић који се налази у оквиру КУД-а ради нормално, и морамо се или ми или они преместити у простор који би био адекватан за духовне односно културне активности – прича свештеница Ана Петровић. Простор користила чак и коцкарница Евангелистичка црква у Земуну саграђена је 1928. године и служила је намени до краја Другог светског рата. У овом простору су својевремено биле и месна заједница, салон намештаја, салон аутомобила, дискотека, сликарски атеље, чак, и кладионица и коцкарница. Иако је 2003. постигнут споразум општине да се врати верницима на коришћење она до данас служи као пословни простор. У децембру 2005. проглашена је за споменик културе. Шанк се сада налази на месту некадашњег олтара Верници су, пак, огорчени јер цркву деле са фолклорашима. – Срамота за државу је што је ово дозволила, средстава је било да се ово питање реши и да се нађе решење и за нас и за КУД. Као верник се осећам врло повређено, ово је нечувено да се црква претвори у кафану – искрена је верница, Сузана Мостарлић. И ове недеље у низу, окупљени верници службу су започели певајући химну, стојећи у сепареима. Цркву у Земуну, поред верника, користи и КУД „Бранко Радичевић“ Да је ситуација неиздржива сведочи и Марко Милићевић, координатор КУД-а „Бранко Радичевић“. – Из простора познатијег као „Црна маца“, избачени смо 1998. године. када се бибилиотека „Свети Сава“ ту уселила. Библиотеку су радикали који су тада били на власти преместили из данашњег „Мадленијанума“. Од тада смо вежбали у фискултурним салама школа, док 2003. нисмо добили право на овај простор који делимо са евангелистима. Захвални смо им на разумевању. Кафић имамо и он је намењен нашим члановима и родитељима који децу доведу на пробу, али свакако никога ко би сео да попије пиће не бисмо избацили – објашњава Милићевић. Једино решење, је каже он, да им библиотека врати зграду. – Не иде да културна институција избацује другу на улицу. Нама се то догодило и док год је библиотека шраф који не штима у овој машини, решење се не назире, јер од силних обећања из општине до данас се није десило ништа – закључује он. http://hronograf.net/2018/02/02/molitva-ispred-sanka-crkva-u-zemunu-istovremeno-i-hram-i-kafic-svestenica-ceka-restituciju/?fbclid=IwAR2CCt-leLEaiX1nh4PKFabotClQAvVqnwpo1BFixpXtT69VaKQFELf_iDI-
- 2
-
-
-
- чека
- свештеница
- (и још 10 )
-
Владимир Путин посетиo храм Светог Саве
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Архиепископије
Председник Русије г. Владимир Путин завршио је своју посету Републици Србији обиласком Спомен-храма Светог Саве на Врачару. Председник Русије г. Владимир Путин посетио је вечерас, 17. јануара 2019. године, у пратњи председника Републике Србије г. Александра Вучића, храм Светог Саве на Врачару. Добродошлицу драгом госту из Русије у заветном храму српског народа пожелео је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. У свечаном дочеку учествовали су чланови Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве: Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, Епископ бачки г. Иринеј и Епископ шумадијски г. Јован; као и Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског и старешина храма Светог Саве. Извор: Српска Православна Црква -
ТВ Храм - „Векови“: Проф. др Дарко Танасковић (први део)
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Поучни
-
- 1
-
-
- (први
- танасковић
- (и још 5 )
-
Владика Димитрије освештао темeље нове цркве у Мостару: Нека овај храм буде знак љубави и јединства
Драгана Милошевић је објавио/ла a Странице у Вести из Епархија
Његово Преосвештенство Владика захумско-херцеговачки г. Димитрије освештао је 22. децембра 2018. године темеље храма Светог деспота Стефана деспота и Преподобне Евгеније у месту Ортијеш код Мостара. Владика Димитрије је рекао да људи градећи храм изграђују себе: - Има позната ријеч апостола Павла да знање надима, а љубав изграђује. Ми морамо градити љубав међу собом и само ће љубав изградити овај храм. Зато смо се и помолили на темељима овог будућег храма да он буде знак нашег јединства, наше братске љубави и братског поштовања. Нека би дао Господ да буде као што је било у вријеме првих хришћана. Они су живјели заједно, поштовали се, имали светост и врлину живота, да су људи кад су их гледали говорили какав ли је њихов Бог кад су они овако свети и пуни љубави једни према другима. Такви и ми треба да будемо, да будемо знак и овоме свијету и овоме граду у коме живимо, да будемо знак присуства Бога љубави. Влдика је верницима рекао да у Мостару имају право да се боре за своја грађанска, верска и духовна права, али да се свим срцем морају желети и афирмисати та права и другима: -Не смије ни признак мржње да се увуче у наше срце, посебно овдје у Мостару. Мржња је као штит, али не штит који нас штити од зла, већ штит који запречује благослове да дођу на нас. Ако градимо на мржњи све ће се брзо срушити. Ми морамо да градимо на љубави. Нека би дао Господ, као што смо овај храм затемељили на чврстој стијени и наш живот буде утемељен на Христу Господу и на тврдој вјери у њега и онда ће он бити и наш штит и заштитник и извор благослова. Свештеник Бранимир Боровчанин, парох благајски на чијој парохији се гради храм, рекао је да је идеја о изградњи цркве потекла од мештана Ортијеша које је једно од највећих и најорганизованијих повратничких насеља у долини Неретве, а да је благослов за изградњу цркве дао тадашњи Владика захумско-херцеговачки Григорије, а затим је подршку дао и нови владика Димитрије. - Сви људи одавде, али и пријатељи људи из Ортијеша, па и наши пријатељи других вјера и нација су безусловно и са великом љубави помогли да се гради овај храм, рекао је свештеник Боровчанин и напоменуо да се храм гради прилозима вјерника и уз помоћ Министарства за избегла и расељена лица Владе Републике Српске које је и раније помагало многе пројекте. Свештеник Боровичанин је навео да је план да се црква изгради и заврши до 1. августа 2019. године и подсетио да у јужном делу Мостара има око 350 православних домова, од чега стотињак у Ортијешу: -У већини њих имамо подмладак, дјецу или унучиће који ту живе и зато мислимо да је то свијетла будућност. Ово је други храм који се наново гради на подручју Мостара. У Мостару су после рата обновљене све цркве, а у току је обнова Саборне цркве Свет Тројице. Мештанин Давор Шупљеглав истакао је како је изградња цркве од великог значаја: -Надамо се да ће овај храм допринијети нашем заједништву, јер немамо луксуз да се дијелимо по било ком основу. Надамо се да ће нас и овај храм зближити с Божјом помоћи. Бојан Црногорац из Ортијеша, а данас живи у Милићима, казао је да се увек радо враћа у своје у место. -Тамо су ме одвели пословни путеви. У Ортијеш је увијек лијепо доћи. Сада ћемо се моћи бар једном годишње окупити око овог храма, каже Црногорац који је један од донатора и додаје да ће бити основано и удружење које ће бринути за новорођенчад са подручја Ортијеша и Лакшевина. Пројектант цркве Ранко Окука навео је да ће се храм градити у уникатном стилу цркве ротонде и да у Епархији захумско-херцеговачкој има само још један такав у Невесињу. -Првобитна идеја је била да се изгради капела, али смо схватили да овај народ и ово мјесто заслужују да имају лијеп храм, казао је Окука. Освећењу цркве присуствовао је велики број мештана Ортијеша, начелници Невесиња и Источног Мостара. Извор: Епархија захумско-херцеговачка СПЦ -
Расколници у Украјини отели Саборни храм виницке Епархије!
Поуке.орг инфо је објавио/ла тема у Руска Патријаршија
-
Митрополит Амфилохије у острошкој светињи: Богородица је у себе примила Бога и постала храм Бога живога!
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Епархија
Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки Г. Амфилохије на празник Ваведења Пресвете Богородице служио је Свету архијерејску литургију у ваведењској цркви у Горњем Острогу поред моштију Светог Василија Острошког поводoм храмовне славе. Your browser does not support the HTML5 audio tag. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Саслуживали су му протојереји – ставрофори: Саво Брадоњић свештеник у пензији из Рудог, Радомир Никчевић херцегновски архијерејски намјесник, Слободан Јокић никшићки архијерејски намјесник; протојереј Мирчета Шљиванчанин подгорички парох, јереји Мирко Вукотић никшићки парох и Радмило Чизмовић пјешивачки парох, као и јерођакон Роман, уз молитвено учешће бројног монаштва, светенства и вјерног народа. Током Литургије Митрополит Амфилохије је у чин јерођакона рукопроизвео острошког сабрата монаха Никиту. Након читања зачала из Светог Јеванђеља, сабране је архипастирским словом надахнуо Високопреосвећени митрополит, који је између осталог казао да је Пресвета Богородица на овај велики дан уведена у јерусалимски храм, светињу над светињама, као дјевојчица, Она која ће примити у себе самог Господа и сама постати храм Бога живога. – Сабрали смо се овдје у овој светињи, да заблагодаримо Богу, да се поклонимо Оцу и Духу Светоме и да се припремимо да се причестимо Тијела и Крве Господа и Спаса нашег Исуса Христа, да постанемо једно са њим, благодарећи Пресветој Дјеви која нам га је подарила и која је ушла у светињу над светињама, да би се Једини свети уселио у Њу и да би тога Јединог светог и ми додиривали и причестивали се Тијела и Крви Његове – казао је Митрополит Амфилохије и нагласио да је упаво причешће смисао нашег живота. Подсјетио je сабране да су призвани да припремљени примају Тијело и Крв Господњу, као што се Пресвета Дјева припремала од рођења да би могла да у утробу своју прими Господа. – Тако смо и ми призвани да се припремамо постом и молитвом, а прије свега вјером у Христа Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа, вјером у Оца и Сина и Духа Светога – Бога љубави, вјером која је основа свега онога чему се надамо и провјера невидљивих ствари, вјером да се заиста вино и хљеб које ми приносимо Господу силом Духа Светога претварају у Тијело и Крв Господњу, као што се и молимо и призивамо Духа Светога, Онога који је осјенио утробу Дјеве Свете, па се Христос родио – рекао је Митрополит Амфилохије. Поучавајући сабране о гријеху, покајању и исповијести, Митрополит је казао да су Богу сви наши гријеси јавни, а да је у наше вријеме најопакији гријех који је завладао, гријех блуда. – Ми смо ове године у Митрополији развјенчали чак 42 црквена брака, а како је тек са онима који се не вјенчавају у цркви. Срашно је то знамење. Неће у браку нико никога да претрпи, то је најопакије. Свако његује своје саможивости и свој егоизам. Светиња брака је призив на љубав, а истинска љубав се жртвује. Као што се Христос као Бог љубави жртвовао за живот, тако су и они који су Христови дужни да се жртвују једни за друге, поготово у светињи брака гдје се онда рађају дјеца. Нажалост, све је подређено саможивости – казао је Митрополит Амфилохије и посебно критиковао најнеприроднији гријех који се нажалост данас проповиједа у тзв. парадама поноса. И псовка, и оговарање, и презир према брату, и саможивост, самољубље, све треба очистити у себи, казао је Митрополит, да би Господ могао да се усели у нас и да би могао да дејствује додир до Моштију Светог Василија Острошког Чудотворца, да нам дарује здравље душе и тијела, нама и нашим ближњима. Сабрани који посте Божићни пост, који су се измирили са ближњима и који су се молитвом и исповјешћу припремали, примили су Свето Причешће. Потом је Митрополит Амфилохије са протосинђелом Сергијем, економом острошке светиње, благосиљао и пререзао славски колач који је у славу Божију, а поводом храмовне славе Ваведења Пресвете Богородице принијела острошка обитељ, као и славске колаче које су принијели бројни сабрани свечари. Извор: Манастир Острог -
Епископ сремски Василије освештао храм Светог апостола Матеја у Сурчину
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Епархија
За три године изидан је величанствени храм чија је изградња почела крајем 2015. године а темељи су освећени 6. марта 2016. године. Тада је први камен темељац, донесен из Челинца (Република Српска), положио Његово Преосвештенство Епсикоп сремски г. Василије, а за њим и председник Општине Сурчин г. Стеван Шуша. У темеље нове светиње су симболично, кроз спуштање камена донесеног из Хиландара и из Крке (Далмација), себе, али и све присутне, уградили г. Младен Петковић, председник Грађевинског одбора, и протођакон Слободан Вујасиновић. Верни народ је дочекао свог архијереја са свештенством Епархије сремске нешто после 9 часова. Са букетом у руци Софија Чавка је упутила најлепше речи добродошлице Преосвећеном Владици г. Василију. По уласку у храм који је био мали да прими сав народ, приступило се свечаном чину освећења који је извршио Епископ сремски г. Василије а потом је у наставку служена прва света архијерејска Литургија. Епископу Василију саслуживали су протосинђел Георгије, игуман манастира Лелића, протојереји-ставрофори Слободан Радојчић, архијерејски намесник земунски, и Милан Алексић из Епархије ваљевске, јереји Александар Чавка, парох угриновачки, Јулијан Тодоровић парох добановачки, и Слободан Чавка, парох сурчински; протођакон Слободан Вујасиновић и ђакон Станко Лакетић, професор Карловачке богословије. Хор Покрова Пресвете Богородице из храма Свете Петке у Сурчину предвођен диригентом Ђорђем Гавриловићем увеличао је торжествено сабрање у новоосвећеном храму Светог апостола Матеја. После свете Литургије вернима и свештенству обратио се Епископ сремски: -Нека је на здравље освећење и умивање ове прекрасне светиње на овом дивном месту где смо се сви данас окупили на молитву и благослов Божји, јер је ово дар Божји и дар неба који људи могу даривати у првом реду Богу на уздарје а затим својој деци у аманет и у наслеђе. Од када постоји свет, увек је народ Божји имао осећај за богомољу и светиње. Где се год насељавао српски народ, он је поред својих кућа и колиба, одмах зидао своју богомољу. Имао је народ осећај да после храњења тела и бриге о телу, треба да храни и душу. Наше цркве и манастири су зато духовне болнице где ми можемо најречитије да искажемо и да се Богу помолимо, да упутимо молитве Господу. То је разговор наше душе са Богом. Зато су наше светиње у којима се служи Литургија овога и онога света, где се приноси бескрвна жртва за живе и уснуле у Господу, место где је читава Васељена на окупу, где се доживљава радост и слобода у Духу Светоме. Подижући светиње, српски народ пали још једно светло и кандило пред Престолом Свевишњег. Овде смо упалили још једно светло и кандило пред Светим апостолом Матејем. У четвртак, 29. новембра 2018. се прославља овај Божји угодник, један од оних кога је Христос међу првима позвао на јеванђељску и апостолску службу и који је непрестано следио Господа и служао Његове речи, упијао их и носио их у своме срцу... И дан-данас Свети апостол Матеј проповеда ту благу вест коју је донео сам Господ међу људе, нудећи нама и читавом свету пут спасења, пут радости и утехе. Обнављајући вишевековне светиње, ево нам и нових богомоља да се радујемо и веселимо. Захваљујући великим донаторима, ктиторима, ова је светиња поникла овде, за утеху овог краја и овог места. Захваљујући г. Младену Петковићу и његовој породици никла је светиња коју он није зидао за себе или своју породицу, него за васцели српски народ. Дозволићете да нашем брату Младену изразим велику захвалност и одликујем га орденом Светог Саве првог реда. Молио сам Његову Светост и Свети Архијерејски Синод да то учинимо за велику љубав и све оно што је брат Младен, већ и многи други који су притекли у помоћ и учинили да ова светиња изгледа овако величанствено и достојанствено. Хвала свима који су одликовани, али ви сте сви одликовани данас и почаствовани овом светињом. У грамати која је том приликом прочитана наводи се да се високо одликовање орден Светог Саве првог реда додељује г. Младену Петковићу у знак признања за делатну љубав према Светој Мајци Цркви, нарочито исказану куповином земљишта и изградњом храма Светог апостола Матеја у Сурчину. Српска Православна Црква Епархија сремска доделила је орден Светог Арсенија Сремца за делатну љубав према својој Светој Мајци Цркви господи Саши Илићу, Љубиши Михајловићу и Мирославу Малбаши. Архијерејске грамате признања добили су: Градска општина Сурчин и господа: Марко Плавшић, Борис Анђелић, Дејан Делић, Жељко Јовановић, Драгомир Милосављевић, Саво Доброта, Војислав Бјелић, Славко Бошковић, Жељко Николић, Бошко Гвозденовић, Стеван Доброта, Јосимир Јовановић, Драган Ровчанин, Живко Јовановић, Сава Спајић и Никола Ђурица; породица Стевић; и госпође: Ирена Младеновић, Гордана Макриновић и Маријана Радета. Владика сремски г. Василије одликова је јереја Слободана Чавку, привременог пароха сурчинског, звањем протонамесника, ценећи вишегодишњи несебични рад у служби Свете Православне Цркве, рад на подизању и уређењу храма Светог апостола Матеја у Сурчину, верско уздизање поверених верника. Сурчин је у своју историју уписао нови храм Светог апостола Матеје. Свечаном чину устоличења и Литургији присуствовали су сурчински пароси Страхиња Голијан и Душко Ђеорђић, протојереји-ставрофори Жељко Кретић (Шимановци) и Душан Чавка (Кукујевци); јереји Ненад Катић (Петровчић) и Немања Бошковић (Бечмен); прота Јеремија Старовлах и Мирослав Вујић; украјински мајстор Богдан заслужан за постављање Крста и куполе на храму; председник Општине Сурчин г. Стеван Шуша као и многобројни верни народ Сурчина и неколико епархија Српске Православне Цркве Цркве. За сав народ припремљено је послужење у порти коју додатно красе палионица за свеће и продавница са црквеним предметима. За ктиторе, приложнике и госте припремљена је трпеза љубави у ресторану Романија. Током трпезе љубави протонамесник Слободан Чавка је казао:-Данас смо досањали сан који смо почели да сањамо пре неколико године. Захваљујем владици Василију на указаном поверењу, очинској бризи и старању у свему код градње храма, за бескрајну подршку коју као духовни отац пружа свом духовном сину. Захваљујем и свим члановима грађевинског одбора и свима који су помогли градњу храма. Када се данас погледа храм, делује да је све било лако и једноставно, али само они који су у овоме били од почетка знају шта је све носило са собом подизање храма Светог апостола Матеја. Епископ Василије је, на крају, подсетио: -Све наше светиње су тапије и сведочанство о нама Србима, без обзира где да се налазе. То не смемо заборавити и томе морамо учити нашу децу. И ова светиња Светог апостола Матеја је још једно сведочанство о нашем трајању и постојању. Распоред богослужења: Среда, 28. новембар 2018. године у 17 часова - вечерње богослужење Четвртак, 29. новембар 2018. године, празник Светог апостола Матеје - света Литургија у 9 часова - прва слава цркве Извор: Српска Православна Црква -
Владика Херувим: Сваки храм је дом Божји!
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Епархија
Велика је благодат и промисао Божији што овај храм, поред свих својих недаћа у овом времену и овако лошем стању прославља данас свога заштитника Светог Великомученика Георгија. Муке које је Свети Георгије за веру носио, а тако исто и овај храм, сведочи једну крстоносну историју коју је имао кроз све своје трајање и постојање на овим просторима, наглашава Владика. У петак, дана 16. новембра 2018. године, када се наша Света Црква молитвено сећа Обновљења храма Светог великомученика Георгија у Лиди, где су му и положене Свете мошти, Епископ Херувим је принео бескрвну жртву у храму који је посвећен овом догађају у Опатовцу. Архијереју су саслуживали: протојереји Миладин Спасојевић, свештеник из Сотина и Љубенко Јовић из Бршадина. После заамвоне молитве су освећена славска обележја, које је приредио овогодишњи кум г. Милош Ганић, а кумства се за следећу годину примио г. Гојко Ганић. По литургијском отпусту Епископ се обратио сабрању: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни Оци, драги народе Божији, нек је данас Богом благословен дан и крсна слава овог нашега храма овде у Опатовцу, који је посвећен Светом Великомученику и Победоносцу Георгију. Велика је благодат и промисао Божији што овај храм, поред свих својих недаћа у овом времену и овако лошем стању прославља данас свога заштитника Светог Великомученика Георгија. Муке које је Свети Георгије за веру носио, а тако исто и овај храм, сведочи једну крстоносну историју коју је имао кроз све своје трајање и постојање на овим просторима. Нажалост, данас се он налази у јако лошем стању, али свакако богатством које је овај храм носио са собом и иконостасом који нажалост не може бити враћен у овај храм, сведочи о духовној историји овога места, о људима који су живели овде, који живе и данас и проносе управо веру и благочестивост тих људи који су га градили и украшавали, али нажалост ток времена и све историјске околности учиниле су да данас изгледа доста другачије од оне лепоте коју је имао. -Међутим, драга браћо и сестре, и поред овога што видимо, храм Божији је свако место где се служи служба Божија и он је испуњен благодаћу Духа Светога. Без обзира на све, он носи ту дубину храма Божијега, коју и ми као народ треба да носимо у срцима својим. Да долазимо и посећујемо своје цркве, и ми као свештеници да служимо у њима, да проповедамо реч Јеванђеља, и да пропведамо тога Васкрслога Христа Страдалнога, који је ради нас, ради нашега спасења претрпео страшна страдања и страшне муке. И овај храм, управо у тој нади, на Страдање и Васкрсење, верујемо дубоко у срцу своме да ће доживети обнову, а онда ће Боже здравља, кад почнемо доживети своје Васкрсење и пуни сјај који је имао током целе своје историје на овим нашим просторима, проносећи Крст Страдања и Васкрсења, као основне елементе сваког Хришћанског живота. -Нека би Господ дао ова наша заједница у Опатовцу остане и опстане у овом тешком времену, јер ниједно време у којем је наш народ живео није било лако, као и ово, али ми морамо да једни другима носимо бреме и јарам, да једни са другима имамо добре односе и једино у тој заједници мира и љубави можемо да опстанемо и да се сачувамо у овоме времену, које свакако са собом носи тежину коју ми можда очима не можемо видети, али у духовном смислу свакако је велика тежина, јер нас све животне околности увек одвајају од оних основних вредности а то су вредности Цркве, вредности Јеванђеља, и вредности које проповеда наше Свето Православље. Нека би Господ дао да ви останете овде и опстанете, а Црква Божија вас сигурно неће заборавити, она је ту увек са вама и уз вас, она је утеха која ће непрестано крепити душе ваше, и бити вам на помоћи. Живели, нека сте благословени од сада и кроз сву вечност. Амин! Трпеза љубави су уприличили кумови данашње славе у своме породичном дому у Опатовцу. Извор: Епархија осечкопољска и барањска -
Историјски догађај у Епархији ваљевској: Освећен храм Светог краља Милутина у Бошњановићу
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Епархија
На празник Светог Аврамија Затворника, 11. новембра 2018. године, дан уочи прославе Светог краља Милутина, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин са епархијским свештенством и свештеномонаштвом осветио је новоподигнути храм у селу Бошњановић код Љига посвећен његовог небеском заштитнику и највећем ктитору и задужбинару српског народа, Светом краљу Стефану Урошу Другом Милутину, који је за време своје владавине (1282-1321) подигао и обновио преко 40 цркава и манастира. Храм у Бошњановићу, чији су темељи освећени на Треће Тројице прошле године, изграђен је прилозима мештана, у српско-византијском градитељском стилу, према пројекту архитекте из Ваљева Катарине Новаковић. У њега је уграђено камење са Свете Горе, као и стопе престола старог храма, који је некада давно постојао на овом месту, у народу познатом по имену „Порта“. За заслуге при остваривању овог богоугодног подухвата, епископ Милутин орденом Светог владике Николаја одликовао је надлежног пароха протојереја-ставрофора Гојка Терзића и његову породицу, док су архипастирске грамате припале истакнутим добротворима храма. -Диван је и непоновљив осећај када се освећује храм Божји. Лепи су сви дани које нам је Бог дао да у њима стварамо, али када доживимо да се сагради храм и да дочекамо да се на нас излије благодат његовог освећења заиста је посебан осећај. Све је данас примило благодат Духа Светога, беседио је епископ Милутин на светој архијерејској Литургији, служеној по освећењу новоизграђеног храма у селу Бошњановић. -У храму Божјем сваки детаљ има своје значење. Како нам говори сам чин освећења, Господ је давао премудрост старозаветним праведницима да начине храм како је њима тада доликовало. То је и тада било тајанствено, а колико је тек тајанствено када је Син Оца небеског Господ Христос сишао са неба и основао Цркву Своју и постао глава Цркве у векове. И овај храм за главу своју има Господа Христа. Сваки храм када се освешта симболизује небески свет, самога Христа Бога. И ми се називамо храмом. Свети апостол Павле нас подсећа да је то веома важно. „Зар не знате да је ваше тело храм Духа Светога?“, каже он. Када живимо, требало би да водимо рачуна да наше тело ничим не опоганимо. Све што није по закону Божјем да не чинимо са њим, казао је епископ Милутин. -Сведоци смо данас, нажалост, да много младих прибегава наркотицима, ради стварања лажног осећаја лепог и пријатног. Осећаја, у коме би свакакво зло могао учинити. То је причест сатанин. Ко се причешћује крвљу и телом Господа Христа, он сија и његово тело постаје храм Духа Светога. На свет смо дошли да испунимо управо ту заповест. Тако су тела светих отаца, међу њима и Светог краља Милутина, постала храмови Духа Светог и до данас су нераспадљива. Благодат Божја која се налази у њима чини их светим и, када их додирнемо, од разних болести оздрављамо. истакао је епископ Милутин. -Овај црква данас је помазана светим миром. Молили смо се Господу Христу и она је данас утврђена до краја времена. На овом светом месту имате нову богомољу, место у коме ће боравити Дух Свети и у које ћете ви долазити да се сусретнете са Богом живим. Нигде у свету, у граду или селу, нема оно што има у цркви. Овде сви једни друге волимо. Овде нико никог не мрзи. Мржња се оставља иза леђа, када се улази у храм. Нека се овде и наша деца сусрећу са живим Богом и сви ми се у овом злом времену спасемо од свега што је лоше… Пригрлимо овај свети храм као најлепшу кућу. Као кућу у којој станује Бог, савет је епископа Милутина духовној деци у качерском крају. Такође, он је подсетио и на мудре поуке Светог владике Николаја и братанца му владике Јована о значају стварања потомства и страхотама греха чедоморства, нажалост присутног у српском народу. -Радост је што је Христос дошао на земљу и што можемо приступити светој тајни причешћа, сабрати се у име Божје и Он је тада са нама. Свети краљ Милутин заветовао се Господу да ће за сваку годину своје владавине подићи по једну цркву. И подигао их је 42. Отац Гојко и овдашњи верни народ подигли су једну њему у част. То је радост, и поред све туге у овом свету. Свети краљ Милутин, поред тога што је био велики задужбинар, био је и велики борац за православну веру у доба снажног утицаја унијата. Његов пример у исповедању изворне православне вере дужни смо сви ми да следимо, закључио је владика Милутин, заблагодаривши проти Гојку Терзићу и његовим парохијанима што су подигли први храм на територији Србији дивном изданку светородне лозе Немањића. Пре храма у Бошњановићу, Светом краљу Милутину подигнут је храм на Новом Зеланду, у коме је у време столовања Митрополијом аустралијско-новозеландском владика Милутин служио свету Литургију. У њему данас молитве узноси духовни син епископа Милутина - епископ Силуан. -Сви смо једно у Христу Господу и нема даљине, казао је владика Милутин и најавио да ће проти Гојку Терзићу и вернима Бошњановића помоћи око израде иконостаса. Трудољубље проте Гојка Терзића, протинице Добринке, синова Владимира, Бранимира и Ђорђа епископ Милутин је наградио орденом Светог владике Николаја. Архипастирским граматама одликовани су истакнути добротвори Мирко Лазић, Љубивоје Лазић, Владета Ђорђевић и Милан Јаковљевић из Бошњановића, као и браћа Бранислав и Малиша Кашарић из Љига. По завршетку Литургије, преломљен је славски колач и приређен културно-уметнички програм испред храма. Један од истакнутих добротвора Храма Светог краља Милутина Мирко Лазић, председник је Месне заједнице Бошњановића. Поред подизања храма, значајно је допринео напретку села, због чега ужива изузетно поштовање међу мештанима. За трпезом љубави, овај врли домаћин даривао је епископа Милутина копијом Мирослављевог јеванђеља. У знак захвалности Љиљани Жујовић из Лазаревца, која је поклонила земљиште за градњу храма, и свима који су помогли овај подухват Лазић је даривао вредне иконе и књиге. -Народ села Бошњановић може да се подичи тиме да има први храм у Србији подигнут у славу највећег српског задужбинара. Овај храм је нови светионик и нови путоказ ка Царству небеском. Путоказ чврстине вере и љубави. Бошњановић је данас исписао нове странице историје Српске Православне Цркве, Епархије ваљевске и ове парохије, закључио је протојереј-ставрофор Гојко Терзић, упутивши благодарје епископу Милутину и свима који су учествовали у свечаности освећења храма Светог краља Милутина. Извор: Српска Православна Црква -
Освећен храм Светог Василија Острошког на Бањици
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Архиепископије
Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 11. новембра 2018. године светим чином великог освећења храма Светог Василија Острошког на Бањици. -ФОТОГАЛАЕРИЈА- Уследила је света архијерејска Литургија, током које је Његова Светост одликовао старешину бањичког храма јереја Милана Лазаревића чином протојереја за његов труд око изградње новог храма и парохијског дома. Саслуживали су протојереји-ставрофори Бранко Топаловић, Ђуро Шуша, Стојадин Павловић, Радич Радичевић, Драгомир Убипариповић, Будимир Зекановић, Миодраг Поповић, Драган Павловић и Милорад Остојић, протојереји Милорад Владо Цупаћ, Симо Кличковић и Милан Лазаревић, јереј Дејан Вујић, протођакони Радомир Перчевић, Стеван Рапајић и ђакони Драган Танасијевић и Немања Ристић. Патријарх српски г. Иринеј уручио је почасне грамате парохијанима који су својим трудом, залагањем и пружањем несебичне помоћи уградили себе за сва времена у новосаграђен храм, украс Бањице и Београда. Одликовани су г. Данило Ушћумлић, Компанија Телеком Србија, г. Десимир Здравковић, г. Миломир Здравковић, гђа Вера Стејић, гђа Ружица Ускоковић, г. Горан Ристић, гђа Драгица Јовановић, гђа Гордана Стевановић, гђа Радмила Кљајић и гђа Радмила Милинковић. Извор: Српска Православна Црква -
Освећен храм Светог Василија Острошког на Бањици
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 11. новембра 2018. године светим чином великог освећења храма Светог Василија Острошког на Бањици. -ФОТОГАЛАЕРИЈА- Уследила је света архијерејска Литургија, током које је Његова Светост одликовао старешину бањичког храма јереја Милана Лазаревића чином протојереја за његов труд око изградње новог храма и парохијског дома. Саслуживали су протојереји-ставрофори Бранко Топаловић, Ђуро Шуша, Стојадин Павловић, Радич Радичевић, Драгомир Убипариповић, Будимир Зекановић, Миодраг Поповић, Драган Павловић и Милорад Остојић, протојереји Милорад Владо Цупаћ, Симо Кличковић и Милан Лазаревић, јереј Дејан Вујић, протођакони Радомир Перчевић, Стеван Рапајић и ђакони Драган Танасијевић и Немања Ристић. Патријарх српски г. Иринеј уручио је почасне грамате парохијанима који су својим трудом, залагањем и пружањем несебичне помоћи уградили себе за сва времена у новосаграђен храм, украс Бањице и Београда. Одликовани су г. Данило Ушћумлић, Компанија Телеком Србија, г. Десимир Здравковић, г. Миломир Здравковић, гђа Вера Стејић, гђа Ружица Ускоковић, г. Горан Ристић, гђа Драгица Јовановић, гђа Гордана Стевановић, гђа Радмила Кљајић и гђа Радмила Милинковић. Извор: Српска Православна Црква View full Странице -
Патријарх Иринеј освештао храм Светог Саве у Боцвани
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Епархија
Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј освештао је 27. октобра 2018. године, на празник Преподобне мати Параскеве - Свете Петке, нови храм посвећен првом Архиепископу српском Светом Сави у Габорону, главном граду афричке државе Боцване. -ФОТОГАЛЕРИЈА- На првој светој Литургији у новоосвећеном храму Његовој Светости салуживали су Високопреосвећени Митрополит Габорона и Боцване г. Генадије из Александријске Патријаршије и чланови посланства Српске Православне Цркве: Преосвећени Епископ шумадијски г. Јован, протојереј-ставрофор Драги Вешковац, јеромонах др Амвросије Весић и ипођакон Владимир Јелић, као и други свештенослужитељи, у присуству амбасадора Србије у Јужноафричкој Републици г. Божина Николића и амбасадора Руске Федерације у Боцвани г. Виктора Сибилова, конзула Амбасаде Србије у Преторији г. Саше Марта и великог броја Срба који живе и раде у том делу Африке. Ктитори цркве Светог Саве у Габорону су г. Миливоје Николић и његова супруга Линет, који су и поклонили земљиште за изградњу цркве. О српској заједници у Боцвани и градњи цркве Боцвана је континентална држава на југу Африке која се налази између Намибије на западу, Jужне Aфрике на југу, Зимбабвеа на северо-истоку и Замбије на северу. Овај некадашњи британски протекторат, познат као Бечуана, садашње име носи од 30. септембра 1966. године када је стекао независност. То је 45. по величини земља света, приближно величини Украјине или Француске, а доминира равничарски рељеф и некада је била позната по сточарству, а сада по производњи дијаманата. Четири петине од укупно 2 милиона становника чине Банту црнци. Међу њима је најбројније племе Тцвана, по коме је названа читава држава, а остале веће етничке групе су: Калагари, Нгватои, Гсовапонзи и Бирве. У Боцвани постоји већа група православних Грка и око 40 српских породица који већином живе у Габерону, главном граду Боцване, нешто Руса, Бугара, Румуна. Покушаји грчке заједнице у последњих 30 година да направе православну светињу нису уродили плодом. Срби у Боцвани су окупљени око Удружења Срба у Боцвани (Serbian Society in Botswana ) основаног 2009. године, а свој полет добило након акције коју су имали у прикупљању помоћи поплављеним подручјима 2014. године, коју је ова мала група Срба извела веома успешно. Сакупљено је око 25 хиљада евра и послато у поплављена подручја. Тада је схваћено колико су значајне речи "Само слога Србина спасава". Удружење је отворено и окупља све људе са наших простора. Основана је и српска школа - друга на афричком континенту. Организују се прославе Божића, Васкрса, Светог Саве, Видовдана и националних празника. Посетом пароха јужноафричког оца Исајла Марковића после Васкрса 2015. године јавила се жеља за оснивањем српске богомоље. Донесен је крст освештан у Јерусалиму, дар Срба из Канаде, који су исти такав крст даривали и цркви Светог Томе у Јоханесбургу. Освештане су просторије Удружења, ослужена је прва света Литургија, причешћен народ, обављена су прва крштења, освештане прве куће. Током те прве посете оца Исајла - било их је четири у 2015. године - повео се веома озбиљан разговор међу члановима удружења око оснивања прве православне светиње у Боцвани. Осетила се жеља, снага и воља те мале групе Срба и њихових пријатеља, што је уродило плодом, тако да су председник Удружења Срба г. Миливоје Николић и његова супруга Линет поклонили део свог имања за подизање будуће светиње. Пободен је крст и приступило се добијању потребних благослова и дозвола за изградњу. Делегација Срба из Боцване је током августа 2015. године посетила Његову Светост Патријарха српског г. Иринеја и упознала га са планом изградње светиње. Поред благослова Патријарха српског стигао је благослов и из Александрије од Његове Светости Патријарха александријског г. Теодора Другог. Његово Високопреосвештенство Архиепископ Јоханесбурга и Преторије г. Дамаскин посетио је Удружење Срба и упознао се са плановима. Изабран је Одбор за изградњу: председник - г. Радомир Кнежевић, грађевински инжењер, и чланови - г. Андор Гиндер - архитекта, и гђа Мирјана Томић - грађевински техничар. Добијена је потребна дозвола од државних и градских власти, мећутим локалне сеоске власти нису могле да разумеју да ће се на њиховом подручју саградити црква. После годину дана покушаја одустало се од првобитног плаца и у јулу 2016. године купљен је нови плац за потребе изградње цркве и просторија Удружења Срба у Пакаланама - најелитнијем делу Габерона. Опет је донатор био г. Николић са породицом. Дана 22. јула 2016. године обављене су прве молитве на терену, освећен и пободен крст на имању Срба и прочитане су прве молитве за градњу прве православне светиње у Боцвани. Заказано је постављање камена темељца за 15. октобар 2016. године. Задатак свих Срба који живе у Боцвани био је да донесу из свог родног краја камен, који ће се поставити у темеље прве православне светиње а друге српске на афричком континенту. Донесено је камење из Београда, Аранђеловца, Крушевца, манстира Острог, Мораче, Студенице, Жиче, из Колашина, Новог Сада... док је потпредседник Удружења Срба г. Владимир Прибил приликом посете Турској донео из Мире Ликијске (Дерма Кале) камен са гроба Светог Николаја. Извор: Српска Православна Црква -
Патријарх Иринеј освештао храм Светог Саве у Боцвани
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј освештао је 27. октобра 2018. године, на празник Преподобне мати Параскеве - Свете Петке, нови храм посвећен првом Архиепископу српском Светом Сави у Габорону, главном граду афричке државе Боцване. -ФОТОГАЛЕРИЈА- На првој светој Литургији у новоосвећеном храму Његовој Светости салуживали су Високопреосвећени Митрополит Габорона и Боцване г. Генадије из Александријске Патријаршије и чланови посланства Српске Православне Цркве: Преосвећени Епископ шумадијски г. Јован, протојереј-ставрофор Драги Вешковац, јеромонах др Амвросије Весић и ипођакон Владимир Јелић, као и други свештенослужитељи, у присуству амбасадора Србије у Јужноафричкој Републици г. Божина Николића и амбасадора Руске Федерације у Боцвани г. Виктора Сибилова, конзула Амбасаде Србије у Преторији г. Саше Марта и великог броја Срба који живе и раде у том делу Африке. Ктитори цркве Светог Саве у Габорону су г. Миливоје Николић и његова супруга Линет, који су и поклонили земљиште за изградњу цркве. О српској заједници у Боцвани и градњи цркве Боцвана је континентална држава на југу Африке која се налази између Намибије на западу, Jужне Aфрике на југу, Зимбабвеа на северо-истоку и Замбије на северу. Овај некадашњи британски протекторат, познат као Бечуана, садашње име носи од 30. септембра 1966. године када је стекао независност. То је 45. по величини земља света, приближно величини Украјине или Француске, а доминира равничарски рељеф и некада је била позната по сточарству, а сада по производњи дијаманата. Четири петине од укупно 2 милиона становника чине Банту црнци. Међу њима је најбројније племе Тцвана, по коме је названа читава држава, а остале веће етничке групе су: Калагари, Нгватои, Гсовапонзи и Бирве. У Боцвани постоји већа група православних Грка и око 40 српских породица који већином живе у Габерону, главном граду Боцване, нешто Руса, Бугара, Румуна. Покушаји грчке заједнице у последњих 30 година да направе православну светињу нису уродили плодом. Срби у Боцвани су окупљени око Удружења Срба у Боцвани (Serbian Society in Botswana ) основаног 2009. године, а свој полет добило након акције коју су имали у прикупљању помоћи поплављеним подручјима 2014. године, коју је ова мала група Срба извела веома успешно. Сакупљено је око 25 хиљада евра и послато у поплављена подручја. Тада је схваћено колико су значајне речи "Само слога Србина спасава". Удружење је отворено и окупља све људе са наших простора. Основана је и српска школа - друга на афричком континенту. Организују се прославе Божића, Васкрса, Светог Саве, Видовдана и националних празника. Посетом пароха јужноафричког оца Исајла Марковића после Васкрса 2015. године јавила се жеља за оснивањем српске богомоље. Донесен је крст освештан у Јерусалиму, дар Срба из Канаде, који су исти такав крст даривали и цркви Светог Томе у Јоханесбургу. Освештане су просторије Удружења, ослужена је прва света Литургија, причешћен народ, обављена су прва крштења, освештане прве куће. Током те прве посете оца Исајла - било их је четири у 2015. године - повео се веома озбиљан разговор међу члановима удружења око оснивања прве православне светиње у Боцвани. Осетила се жеља, снага и воља те мале групе Срба и њихових пријатеља, што је уродило плодом, тако да су председник Удружења Срба г. Миливоје Николић и његова супруга Линет поклонили део свог имања за подизање будуће светиње. Пободен је крст и приступило се добијању потребних благослова и дозвола за изградњу. Делегација Срба из Боцване је током августа 2015. године посетила Његову Светост Патријарха српског г. Иринеја и упознала га са планом изградње светиње. Поред благослова Патријарха српског стигао је благослов и из Александрије од Његове Светости Патријарха александријског г. Теодора Другог. Његово Високопреосвештенство Архиепископ Јоханесбурга и Преторије г. Дамаскин посетио је Удружење Срба и упознао се са плановима. Изабран је Одбор за изградњу: председник - г. Радомир Кнежевић, грађевински инжењер, и чланови - г. Андор Гиндер - архитекта, и гђа Мирјана Томић - грађевински техничар. Добијена је потребна дозвола од државних и градских власти, мећутим локалне сеоске власти нису могле да разумеју да ће се на њиховом подручју саградити црква. После годину дана покушаја одустало се од првобитног плаца и у јулу 2016. године купљен је нови плац за потребе изградње цркве и просторија Удружења Срба у Пакаланама - најелитнијем делу Габерона. Опет је донатор био г. Николић са породицом. Дана 22. јула 2016. године обављене су прве молитве на терену, освећен и пободен крст на имању Срба и прочитане су прве молитве за градњу прве православне светиње у Боцвани. Заказано је постављање камена темељца за 15. октобар 2016. године. Задатак свих Срба који живе у Боцвани био је да донесу из свог родног краја камен, који ће се поставити у темеље прве православне светиње а друге српске на афричком континенту. Донесено је камење из Београда, Аранђеловца, Крушевца, манстира Острог, Мораче, Студенице, Жиче, из Колашина, Новог Сада... док је потпредседник Удружења Срба г. Владимир Прибил приликом посете Турској донео из Мире Ликијске (Дерма Кале) камен са гроба Светог Николаја. Извор: Српска Православна Црква View full Странице -
Освештан храм Светог Прокопија на Тичару код Лознице
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Преосвећена господа Епископи шабачки Лаврентије, ваљевски Милутин и зворничко-тузлански Фотије, са свештенством из Јадра, Рађевине, али и из Републике Српске и Црне Горе, освештали су нови храм на легендарном пољу Тичару крај Дрине, код Лознице, посвећен Светом Прокопију и српским јунацима из Првог српског устанка, који су, под вођством војводе Антонија Анте Богићевића, бранили Лозницу, Србију, Европу и хришћанство од надирујућих, са Дрине, Османлија. После чина освећења, архијереји су служили свету архијерејску Литургију пред око пет хиљада веника из Јадра и других крајева Србије, као и братске Републике Српске. Свечаности је присуствовао и велики пријатељ Црквве, градоначелник г. Видоје Петровић са сарадницима. Храм је завршен за мање од три године, у насељу где живи око 12 хиљада људи, са благословом Епископа шабачког Лаврентија и под вођством старешине лозничке цркве протојереја-ставрофора Милана Алексића, уз здушну подршку осталих свештеника, верујућег народа и добротвора. Извор: Српска Православна Црква View full Странице -
Освештан храм Светог Прокопија на Тичару код Лознице
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Епархија
После чина освећења, архијереји су служили свету архијерејску Литургију пред око пет хиљада веника из Јадра и других крајева Србије, као и братске Републике Српске. Свечаности је присуствовао и велики пријатељ Црквве, градоначелник г. Видоје Петровић са сарадницима. Храм је завршен за мање од три године, у насељу где живи око 12 хиљада људи, са благословом Епископа шабачког Лаврентија и под вођством старешине лозничке цркве протојереја-ставрофора Милана Алексића, уз здушну подршку осталих свештеника, верујућег народа и добротвора. Извор: Српска Православна Црква -
Митрополит Амфилохије: Храм Божији који се гради и обнавља симбол је људског тијела и душе!
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Епархија
Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско- приморски г. Амфилохије са свештенством и вјерним народом данас, 21. октобра је у Ђенашима код Светог Стефана служио Свету архијерејску литургију и обавио велико освећење новообновљене Цркве Светог Стефана Штиљановића. Митрополит Амфилохије је рукоположио монаха Гаврила, сабрата манастира Прасквице, за ђакона. Звучни запис беседе Након прочитаног Јеванђељског зачала Високопреосвећени је казао да је храм Божији који се гради и обнавља симбол људског тијела и душе, јер је тијело призвано да буде храм Божји. „Ви сте храм Божји, по ријечима апостола Павла, а и храмови који се граде и обнављају су призвани да се у њима призива Дух Свети животворни да их освећује, као што и ми призвасмо Духа Светога да освети овај храм“, истакао је Митрополит. Додао је да је и овај новообновљен храм у Ђенашима освећен како би био мјесто гдје ће се сабирати душа жедне и гладне живога Бога, које ће прослављати име Његово и обнављати себе и своју природу, не земаљским знањем и мудрошћу, него силом Божјом: „Јер они који се сабирају у Свете храмове, они се не клањају тијелу и крви него се клањају Страшноме Богу, имену Његовом и Њему једином служе. Овај обновљени храм је путоказ и нама да обнављамо и преображавамо себе у храмове, Духа Светога животворнога – Божијега духа, да постајемо оно зашта нас је Бог створио. Да обнављамо у себе онај лик Божији и Божје подобије, да примајући Светога Духа, нарочито кроз Свету тајну причешћа Тијелом и Крвљу Господњом, постајемо заједничари вјечнога Царства Божјег.“ Митропилит Амфилохије је подсјетио да је овај храм посвећен Светом Стефану благовјерном деспоту српском Штиљановићу, који се трудио у току свога земнога живота, да преобрази себе у храм Божји својом врлином заједно са својом супругом Јеленом – монахињом Јелисаветом. Свети Стефан Штиљановић је родом из Црмнице, а живио је и у Паштровићима. Онда је у она тешка времена страдања нашег народа са Истока и Запада, од истих оних сила од којих и данас страда, отишао за Срем и тамо бранио народ свој од напада и са Истока и са Запада. Мошти Светога Стефана Штиљановића до 1942. биле су у манастиру Шишатовац а када је запријетила опасност да буду уништене од хрватских фашиста пренијете су у Београд у Саборну цркву гдје се и данас налазе. Истичући да се благодарношћу блаженог спомена Патријарха Павла, дио моштију Светога Стефана Штиљановића чува у Цркви Светог апостола Томе, владика је казао да је данас благословом Патријарха Иринеја из Саборне цркве донијет дјелић његових моштију које су уграђене у икону Светога Стефана која ће се убудуће налазити у овом храму. „Тамо гдје се дотакне сила Божија – сила Духа Светога тамо и кости процветају и остају. Тако опстају мошти светитељаве, не својом силом и неким људским знањем, него опстају силом Духа Светога. Они који исповједају Христа као Сина Божјег и који живе по Његовим заповијестима, труде се да ходе за Њим, они кроз покајање, духовни подвиг, труд, молитву, извршење заповјести Божијих, задобијају Духа Светога. И онда Дух Свети кроз њих говори, свједочи ту вјечну истину о живом Богу, Богу љубави – Оцу и Сину и Духу Светоме коме се ми клањамо, у име којег се крштавамо, живимо“, казао је у архипастирској бесједи Митрополит и закључио да очекујемо да нас Божја љубав, Светотројичина загрли и грли не само овдје на земљи него и у вјечности послије нашег упокојења у вјечном и непролазноме Царству Божјем. На крају Литургије Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је заблогодарио свима који су обновили ову цркву и одликовао архипастирским похвалницама Илију С. Вуковића и Вида М. Рађеновића за уложени труд и жртву у обнови многих паштровских храмова а посебно овог Храма Светога Стефана Штиљановића у Ђенашима. Вјерници су у Ђеношима данас имали посебну радост и благослов да цјеливају и икону са моштима Светог Стефана Штиљановића, дар Саборне цркве из Београда, и његове мошти које су донијете из Цркве Светога Томе. Након Свете службе Божије приређен је пригодан културно-умјетнички програм и трпеза хришћанске љубави. Весна Девић Извор: Радио Светигора -
Митрополит Амфилохије: Храм Божији који се гради и обнавља симбол је људског тијела и душе!
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско- приморски г. Амфилохије са свештенством и вјерним народом данас, 21. октобра је у Ђенашима код Светог Стефана служио Свету архијерејску литургију и обавио велико освећење новообновљене Цркве Светог Стефана Штиљановића. Митрополит Амфилохије је рукоположио монаха Гаврила, сабрата манастира Прасквице, за ђакона. Звучни запис беседе Након прочитаног Јеванђељског зачала Високопреосвећени је казао да је храм Божији који се гради и обнавља симбол људског тијела и душе, јер је тијело призвано да буде храм Божји. „Ви сте храм Божји, по ријечима апостола Павла, а и храмови који се граде и обнављају су призвани да се у њима призива Дух Свети животворни да их освећује, као што и ми призвасмо Духа Светога да освети овај храм“, истакао је Митрополит. Додао је да је и овај новообновљен храм у Ђенашима освећен како би био мјесто гдје ће се сабирати душа жедне и гладне живога Бога, које ће прослављати име Његово и обнављати себе и своју природу, не земаљским знањем и мудрошћу, него силом Божјом: „Јер они који се сабирају у Свете храмове, они се не клањају тијелу и крви него се клањају Страшноме Богу, имену Његовом и Њему једином служе. Овај обновљени храм је путоказ и нама да обнављамо и преображавамо себе у храмове, Духа Светога животворнога – Божијега духа, да постајемо оно зашта нас је Бог створио. Да обнављамо у себе онај лик Божији и Божје подобије, да примајући Светога Духа, нарочито кроз Свету тајну причешћа Тијелом и Крвљу Господњом, постајемо заједничари вјечнога Царства Божјег.“ Митропилит Амфилохије је подсјетио да је овај храм посвећен Светом Стефану благовјерном деспоту српском Штиљановићу, који се трудио у току свога земнога живота, да преобрази себе у храм Божји својом врлином заједно са својом супругом Јеленом – монахињом Јелисаветом. Свети Стефан Штиљановић је родом из Црмнице, а живио је и у Паштровићима. Онда је у она тешка времена страдања нашег народа са Истока и Запада, од истих оних сила од којих и данас страда, отишао за Срем и тамо бранио народ свој од напада и са Истока и са Запада. Мошти Светога Стефана Штиљановића до 1942. биле су у манастиру Шишатовац а када је запријетила опасност да буду уништене од хрватских фашиста пренијете су у Београд у Саборну цркву гдје се и данас налазе. Истичући да се благодарношћу блаженог спомена Патријарха Павла, дио моштију Светога Стефана Штиљановића чува у Цркви Светог апостола Томе, владика је казао да је данас благословом Патријарха Иринеја из Саборне цркве донијет дјелић његових моштију које су уграђене у икону Светога Стефана која ће се убудуће налазити у овом храму. „Тамо гдје се дотакне сила Божија – сила Духа Светога тамо и кости процветају и остају. Тако опстају мошти светитељаве, не својом силом и неким људским знањем, него опстају силом Духа Светога. Они који исповједају Христа као Сина Божјег и који живе по Његовим заповијестима, труде се да ходе за Њим, они кроз покајање, духовни подвиг, труд, молитву, извршење заповјести Божијих, задобијају Духа Светога. И онда Дух Свети кроз њих говори, свједочи ту вјечну истину о живом Богу, Богу љубави – Оцу и Сину и Духу Светоме коме се ми клањамо, у име којег се крштавамо, живимо“, казао је у архипастирској бесједи Митрополит и закључио да очекујемо да нас Божја љубав, Светотројичина загрли и грли не само овдје на земљи него и у вјечности послије нашег упокојења у вјечном и непролазноме Царству Божјем. На крају Литургије Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је заблогодарио свима који су обновили ову цркву и одликовао архипастирским похвалницама Илију С. Вуковића и Вида М. Рађеновића за уложени труд и жртву у обнови многих паштровских храмова а посебно овог Храма Светога Стефана Штиљановића у Ђенашима. Вјерници су у Ђеношима данас имали посебну радост и благослов да цјеливају и икону са моштима Светог Стефана Штиљановића, дар Саборне цркве из Београда, и његове мошти које су донијете из Цркве Светога Томе. Након Свете службе Божије приређен је пригодан културно-умјетнички програм и трпеза хришћанске љубави. Весна Девић Извор: Радио Светигора View full Странице -
Освећен Храм Успења Пресвете Богородице у Лепосавићу
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести са Косова и Метохије
-
Освећен Храм Успења Пресвете Богородице у Лепосавићу
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Теодосије осветио је 20. октобра 2018. године Храм Успења Пресвете Богородице у селу Лепосавић код Лепосавића. После чина освећења служена је света архијерејска Литургиј на којој је Епископу саслуживало свештенство митровичког намесништва. Током Литургије владика Теодосије је одликовао чином протојереја-ставрофора Миломира Влашковића, пароха лепосавићког првог, док је архијерејску грамату доделио г. Зорану Милојевићу из Лепосавиића. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице -
Патријарх Иринеј освештао храм у Мрчевцима
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Епархија
Кумови храма су председник Републике Српске г. Милорад Додик и председник Одбора за изградњу храма г. Драгољуб Давидовић, којима су уручене писане захвалнице. У беседи после освећења храма, патријарх Иринеј је позвао све грађане Републике Српске да живе у слози и љубави. -Ми смо мали народ и да би се одржали морамо бити сложни и јединствени. То нас је одржало у читавој историји и то ће нас одржати сада и у будућности, истакао је патријарх Иринеј. Он је навео да се Република Српска налази у великом искушењу у борби за опстанак. -Много је оних који не желе да чују за име Републике Српске и за нас Србе, за веру хришћанску и православну, али то је њихов проблем. Наше је да се уздамо у Господа Бога и да га носимо у срцима својим, а све друго што је изнад нас остаје Богу, напоменуо је патријарх Иринеј. Патријарх Иринеј је поручио српском народу да чува Републику Српску, свој идентитет и српску веру православну. Владика Јефрем изразио је захвалност Његовој Светости Патријарху г. Иринеју на бесконачној љубави и пажњи коју има према Епархији бањалучкој и српском народу на простору Републике Српске и шире. -Хвала Вам јер сте нашли времена да и поред силних обавеза посјетите ове просторе, а посебно Републику Српску. То за нас много значи, осјећамо се духовно јачи, способнији, да рјешавамо проблеме и искушења којих има на свим и на нашем простору, истакао је владика Јефрем. Председник Републике Српске г. Милорад Додик рекао је да је храм Светих равноапостолних Константина и Јелене у Мрчевцима код Лакташа изграђен у част српских жртава из тог села које су убиле усташе у Другом свјетском рату, као и жртава из протеклог рата. Председник Додик, који је да породицом један од кумова храма, подсетио је да је у налету усташких јединица у Мрчевцима у Другом свјетском рату само у једном дану убијен 141 мештанин тог села, као и да су том приликом убијене и комплетне породице. -Увијек је постојала жеља нашег народа да изгради храм посвећен тим жртвама, као и жртвама у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, рекао је г. Додик новинарима након свечаног чина освећења храма. Он је истакао да је изградњу светиње, која је прављена са љубављу, помогло више од 2.200 дародаваца различитог обима. -Након четри године окупили смо се овдје да освештамо новоизграђени храм уз присуство Његове Светости Патријарха српског Иринеја и Владике бањалучког г. Јефрема, рекао је председник Српске и захвалио владики Јефрему који је благословио храм и патријарху Иринеју што су освештали светињу у Мрчевцима. Освећењу храма присуствовала је и председник Владе Републике Српске гђа Жељка Цвијановић и директор Републичког секретаријата за вере г. Драган Давидовић. Извор: РТРС -
Патријарх Иринеј освештао храм у Мрчевцима
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј и Његово Преосвештенство Епископ бањалучки г. Јефрем освештали су 6. октобра 2018. године новоизграђени храм Светих равноапостолних цара Константина и царице Јелене у селу Мрчевци код Лакташа. Кумови храма су председник Републике Српске г. Милорад Додик и председник Одбора за изградњу храма г. Драгољуб Давидовић, којима су уручене писане захвалнице. У беседи после освећења храма, патријарх Иринеј је позвао све грађане Републике Српске да живе у слози и љубави. -Ми смо мали народ и да би се одржали морамо бити сложни и јединствени. То нас је одржало у читавој историји и то ће нас одржати сада и у будућности, истакао је патријарх Иринеј. Он је навео да се Република Српска налази у великом искушењу у борби за опстанак. -Много је оних који не желе да чују за име Републике Српске и за нас Србе, за веру хришћанску и православну, али то је њихов проблем. Наше је да се уздамо у Господа Бога и да га носимо у срцима својим, а све друго што је изнад нас остаје Богу, напоменуо је патријарх Иринеј. Патријарх Иринеј је поручио српском народу да чува Републику Српску, свој идентитет и српску веру православну. Владика Јефрем изразио је захвалност Његовој Светости Патријарху г. Иринеју на бесконачној љубави и пажњи коју има према Епархији бањалучкој и српском народу на простору Републике Српске и шире. -Хвала Вам јер сте нашли времена да и поред силних обавеза посјетите ове просторе, а посебно Републику Српску. То за нас много значи, осјећамо се духовно јачи, способнији, да рјешавамо проблеме и искушења којих има на свим и на нашем простору, истакао је владика Јефрем. Председник Републике Српске г. Милорад Додик рекао је да је храм Светих равноапостолних Константина и Јелене у Мрчевцима код Лакташа изграђен у част српских жртава из тог села које су убиле усташе у Другом свјетском рату, као и жртава из протеклог рата. Председник Додик, који је да породицом један од кумова храма, подсетио је да је у налету усташких јединица у Мрчевцима у Другом свјетском рату само у једном дану убијен 141 мештанин тог села, као и да су том приликом убијене и комплетне породице. -Увијек је постојала жеља нашег народа да изгради храм посвећен тим жртвама, као и жртвама у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, рекао је г. Додик новинарима након свечаног чина освећења храма. Он је истакао да је изградњу светиње, која је прављена са љубављу, помогло више од 2.200 дародаваца различитог обима. -Након четри године окупили смо се овдје да освештамо новоизграђени храм уз присуство Његове Светости Патријарха српског Иринеја и Владике бањалучког г. Јефрема, рекао је председник Српске и захвалио владики Јефрему који је благословио храм и патријарху Иринеју што су освештали светињу у Мрчевцима. Освећењу храма присуствовала је и председник Владе Републике Српске гђа Жељка Цвијановић и директор Републичког секретаријата за вере г. Драган Давидовић. Извор: РТРС View full Странице
