Претражи Живе Речи Утехе

Поводом храмовне славе, 14. јула 2020. годне, свету Литургију у храму Светих бесребреника, мученика и чудотвораца Козме и Дамјана при Клиничком цетру Србије служили су архијерејски намесник други београдски протојереј-ставрофор Бранко Топаловић, протојереј-ставрофор Радивоје Митровић, протојереј Небојша Топлаовић и протођакон Дамјан Божић у молитвеном присуству старешине те светиње јереја Зорана Керезовића и верног народа. Извор: Инфо-служба СПЦ

На празник Рођења светога Јована Претече, 7. јула 2020. године, житељи Сомборa свечано су прославили престони празник храма који ове године обележава 230 година од изградње. Прослављање празника отпочело је свечаним празничним бденијем, на којем је началствовао протонамесник Срђан Нешић, парох Светојовановског храма у Сомбору. На Ивањдан, на светој Литургији началствовао је протонамесник Саво Николић, архијерејски намесник сомборски, а саслуживали су сомборски свештеници и два ђакона. Појали су полазници Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин из Новог Сада. Беседећи после прочитаног јеванђелског зачала, отац Саво је поучио верни народ о мисији светога Јована Претече. Данас, поред овог првопрестоног празника, прослављамо и један значајан јубилеј – 230 година од освећења овога храма. Сећајући се светога цара Уроша, чије су мошти овде једно време почивале; потом српског мученика проте Димитрија Бокшана; имајући у виду све оно што је овај храм изнедрио, ми хришћани морамо бити поносни на историју ове светиње. Наша одговорност није мала и није мања него што је била одговорност наших предака. Она нас обавезује да – поред чистога срца, молитвеног вапаја и свих дарова које нам Господ благосиља – чувамо оно што су нам преци оставили, нагласио је отац Саво. После заамвоне молитве отац Саво је благословио славске дарове, које је ове године са љубављу – Господу у славу, а у част светога Јована Претече – принео кум, господин Славољуб Шиђански са породицом. Залог кумства за следећу годину примио је господин Стеван Градинац. После чина резања славског колача и благосиљања славског кољива, присутним свештенослужитељима, гостима и кумовима је захвалио протонамесник Срђан Нешић. Светој Литургији су присуствовали: господин Недељко Дудуковић, председник Црквене општине у Сомбору, господин Чедомир Јаничић, члан Епархијског управног одбора, као и други часници Управног одбора Црквене општине сомборске. Уочи празника Рођења светога Јована Претече, у порти Светојовановског храма у Сомбору, одржан је културно-уметнички програм посвећен 230-годишњици наведене светиње. У програму су учествовали: Српски православни црквени хор Свети цар Константин и царица Јелена, Градска културно-уметничка друштва Сомбор и Раванград, као и Дечја појачка група при храму Светога великомученика Георгија, док је духовну поезију читала Тања Недељков. Водитељи програма били су Слободан Вукобратовић и Данијела Ерор. Свечаност је организовала Црквена општина сомборска. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Гост емисије "Летописи храмова у Епархији бачкој" био је протонамесник Бранислав Ђурагић, настојатељ Светосимеоновског храма у Ветернику. Говорећи о ветерничкој светињи отац Бранислав је између осталог нагласио да је живост литургијске заједнице при ветерничком храму је велика духовна радост. Ветерник је основан 1923. године као насеље за ратне војне инвалиде – ветеране из Првог светског рата, који су се борили на планини Ветерник у Македонији. Тадашњи Ветерник имао је свега две улице. Изграђене куће биле су типске, а неке од њих су и данас аутентичне. По завршетку Првог светског рата краљ Александар је својим добровољцима, који су учествујући у великој бици против бугарских снага били трајно ослепљени нервним гасом, доделио земљу у околини Новог Сада, а на подручју данашњег Ветерника. Ти Солунци и њихове породице су населиле плодну равницу, пустару Нови Мајур, и створили заметак овог насеља. O историјату насеља и ветерничког храма говорио је господин Никола Мркић, староседелац насеља, као и протонамесник Бранислав Ђурагић, настојатељ Светосимеоновског храма у Ветернику. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

У барском Саборном храму у оквиру „Дана Светог Јована Владимира“ литургијски је прослављен празник тог светитеља, небеског покровитеља и заштитника града под Румијом. Повезана вест: Улицама Бара вечерас прошла Литија Светог Јована Владимира Светом литургијом началствовао је архимандрит Павле (Калањ) игуман манастира Градиште уз саслужење бројног свештенства и молитвено учешће вјерног народа града Бара. На крају читања зачала из светог Јеванђеља пастирском бесједом присутнима се обратио протојереј-ставрофор Велимир Јововић, парош страшевински и старотребјешко-кличевски. „У свакидашњем људском животу, у падању и устајању, најтеже је љубити ближњега свога, али ништа се не мјери нама, већ се све Господом мјери и све је Господ својим животом измјерио и донио на земљу. Донио је оно што је нама људима најпотребније: загрилио је, пољубио нас и грли нас и љуби грешне. Али за узврат каже нам и тражи од нас да љубимо једни друге“ казао је отац Велимир. Отац Велимир каже да смо свједоци како се само за неколико дана десило немогуће – зауставио се живот на земљи, затворили су људе у куће и казали им да је по сриједи страшна болест: „Али нама хришћанима би прилика да видимо шта нам је најпотребније и да осјетимо колико је страшно остати сам, колико је страшно не љубити ближњега свога и не гледати се лицем у лице са ближњим својима. Слава Богу, поново је Црква Христова била на висини задатка, иако су нам овоземаљске власти пријетиле да не смијемо долазити у Цркве, ми смо долазили Богу љубави, Њему се молили, Њиме се причешћивали и користили прилику да љубимо једни друге. А то јесте пут хришћански, браћо и сестре“ Протојереј-ставрофор Велимир Јововић је казао да данас прослављамо великог угодника Божијег Светог Јована Владимира: „Велико дјело град Бар, Црква Божија и српски род су учинили овдје на овом мјесту што је овакав храм никао и што је у овом храму дјелић моштију Светог Јована Владимира. Он је био прави хришћанин. Каже се да нема веће страсти овдје на земљи него имати власт и бити властољубљив и мало ко се том пороку може одупријети. Јуче смо славили Светог цара Константина и царицу Јелену. Данас славимо Светог Јована Владимира, који је био владар као и они. И ти људи су нам показали да се може и у власти остати частан, побожан и добар човјек. Свети Јован Владимир је био краљ и владар свога срца и своје душе“, истакао је на крају бесједе прота Велимир Јововић. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У среду, 3. јуна 2020. године, на празник Светог цара Константина и царице Јелене, у храму Светога великомученика Георгија светом Литургијом је началствовао протојереј Александар Лазић, уз саслужење протонамесникâ Саве Николића и Бранислава Шијачића, као и ђакона Александра Верића. На Литургији је појао црквени хор Свети цар Константин и царица Јелена. После вечерње службе протонамесник Срђан Нешић, парох Светојовановског храма, пререзао је славски колач и благосиљао је славско жито, које су ове године припремиле куме, чланице хора: Ђурђица Боговић, Слађана Пејин и Ђурђица Ђурић. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Крајем 2019. године у издању Храма Светог Саве на Врачару, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, објављена је књига дипл. теол. Славише Тубина Јесте и биће – црквени аспекти Крсне славе у уредништву презвитера Бранислава Кличковића. Књига се бави можда и најбитнијим идентитетским питањем српског народа и православног етоса, али са црквеног становишта, што је врло битно јер се о Крсној слави до ове књиге у српској јавности шаролико писало, па су се методолошки мешале етнолошке, социолошке и црквене претпоставке, тако да је на крају таквих истраживања закључак морао да буде сагледаван са више становишта. Ова књига искључиво говори о црквеном аспекту историјско-богословског феномена Крсне славе. Подељена је у три дела. Први део – Историјско-теолошка генеза – бави се библијским и предањским коренима Крсне славе, са истицањем четири темеља за генезу овог феномена јединственог за српски народ. На крају првог дела књиге, аутор се бави улогом Светог Саве у обликовању обреда Крсне славе, али и каснијим поменима Славе у светосавском наслеђу. У другом делу књиге – Литургијска симболика славских елемената – аутор анализира саставне елементе обреда из литургијско-литургичке перспективе, а посебно потпоглавље посвећује односу Крсне славе и Евхаристије. У трећем делу – Прослава славе – Славиша Тубин анализира појам славског завета, затим објашњава сам славски дан као освећење времена, улогу домаћина Славе у односу на молитву и трпезу. У овом делу књиге, аутор се посебно бави улогом пароха и парохијана – свечара, кроз објашњење обреда и обичаја резања славског колача. На крају књиге, аутор доноси и делове старих здравица у српском народу, али у контексту библијског, а не етнолошког. На крају књиге налази се и потпоглавље Укратко о богослужбеној символици славског обреда и обеда, где је одговорено на двадесет и седам питања које је аутор чуо и сакупио у својој парохији. То овој књизи даје многоструки значај, јер је та практична поука као закључак отворила могућност да се ово истраживање настави. Књигу препоручујемо верницима, парохијанима, катихетама, ђацима и студентима, а посебно свештеницима који су – можда већ и – чули за многа питања својих парохијана, на која у овој књизи могу да нађу одговор. Ова релација аутор-читалац даје овој књизи мултидисциплинарни оквир, али у богословском миљеу, а са друге стране је и поучна, јер су многе хипотезе у овој књизи проистекле из практичних питања која су се наметнула у животу Цркве. Књигу можете набавити у продавници Храма Светог Саве на Врачару или наручити преко броја телефона: 064-9508872. Извор: Инфо-служба СПЦ

У храму Вазнесења Господњег у зајечарском насељу Котлујевац у четвртак 28. маја 2020. прослављена је храмовна слава. Свечаним литургијским сабрањем началствовао је јереј Новак Бојанић а саслуживали су свештенослужитељи зајечарског намесништва. На литургијске прозбе одговарао је Хор Саборног храма Рођења Пресвете Богородице у Зајечару уз певничко појање Петра Јовановића и Лазара Љубића. Окупљеном народу отац Новак је беседио о значају овог великог хришћанског празника. Након благосиљања и преламања славског колача са овогодишњим домаћином др Мајом Живић, директорком Народног музеја у Зајечару, уследила је литија око храма, а потом је уприличено послужење за све присутне. Извор: Епархија тимочка

Мошти Светога Арсенија Сремца, наследника Светога оца нашега Саве, вечерас су у пратњи Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, свештенства, монаштва и вјерног народа, свечано испраћене из Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици за манастир Ждребаоник. Испраћају је претходила вечерња служба коју је служило свештенство подгоричког храма уз молитвено учешће Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија. Чудотворне мошти овог Божијег угодника стигле су у Саборни храм Васкрсења јуче у навечерје празника иконе Пресвете Богородице Пећке Краснице, коју је Свети Сава добио када је постао архиепископ српских и поморских земаља а која се чува у Пећкој патријаршији – светињи коју је основао Свети Арсеније Сремац. Мошти су у храм стигле из Цркве Вазнесења Господњег на Ублима у Кучима, гдје су послије 164 године први пут јуче боравиле. Отац Бранко Вујачић испред свештенства Саборног храма Васкрсења је заблагодарио сестринству манастира Ждребаоник на благослову да свете мошти другог српског архиепископа буду у овом храму. “Велики је то дар за нас на храму, за вјерни народ, за овај град. Али благослов и за читаву Црну Гору је да мошти наследника Светога Саве бораве међу нама. Нека је слава и хвала Богу и молитвама Светог Арсенија да Бог погледа на нас, на овај храм и на овај град, који се радује увијек овако благословеним данима и благословима светих Божијих угодника. Нека нам је наздравље, на радост и спасење молитва ова и благослов Светога Арсенија”, казао је протојереј Бранко Вујачић. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У данима када Црква прославља Недељу слепога, 24. маја 2020. године, на празник Светих словенских просветитеља и учитеља Кирила и Методија, на Врњачку Бању се изобилно излила благодат Божја због освећења новог храма, нове лађе вечног спасења, у коме ће, ако Бог да, стасавати будуће генерације Бањчана и свих оних који Бању буду походили, напајајући се са Извора воде Живе. Врњачка Бања је позната по својим изворима воде која има лековита својства и многи због тога у њу долазе, тражећи телесно оздрављење. У самом центру Бање, у својеврсном епицентру збивања, постојано се уздиже нови храм посвећен Пресветој Богородици, заштитници овог места. Великим освећењем храма и Светом Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин уз саслужење: секретара ЕУО архимандрита Дамјана (Цветковића), архијерејског заменика протојереја-ставрофора Љубинка Костића, архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића, старешине храма Свете Тројице у Краљеву протојереја-ставрофора Јована Ђорема, парохâ при истом храму протојереја Миломира Радића и јереја Владимира Јовановића, пароха на Кованлуку протонамесника Марка Петровића, старешине храма Свете великомученице Марине у Атеници јереја Влада Капларевића, као и свештенства при бањским храмовима, старешине протојереја Часлава Јовановића, протојереја Жарка Дончића, протојереја Саше Ковачевића, протојереја Радоша Младеновића, протонамесника Радована Ђорђевића, јереја Слободана Глишовића, протођакона Александра Грујовића и ђакона Сава Величковића. Велики број верника сабрао се да буде сведок овог величанственог догађаја, а Епископ се свима присутнима обратио речима поуке: „Чин освећења нашег храма Живоносног Источника био је планиран за празник Источног Петка, али нисмо могли да га извршимо јер сви знамо каква је била ситуација. Многи су желели да доживе овај дан, дан освећења храма. Прва замисао и идеја да на овом месту буде храм потекла је од Светог Николаја Жичког. Многи су прошли пре нас а ипак, промишљу Божијом ми смо данас овде. Сведоци смо да Црква траје у све векове и сву вечност јер сам Господ, кроз речи Јеванђеља данас каже: Док сам у свету светлост сам свету и та светлост обасјава свакога човека који долази на свет. Заиста чудесна и нетварна светлост! Иста она светлост која је на Велику Суботу и ове године обасјала Храм Васкрсења Христовог у Јерусалиму, јер ју је Господ послао да нам покаже да смо још у милости Његовој. То сведочи да Господ хоће да се сви људи спасу и дођу у познање Истине. Да бисмо ту светлост могли да видимо и осетимо морамо да познајемо начин на који је то могуће. То је светлост од које се може ослепети уколико јој прилазимо без смирења, без вере и без љубави. Она може да уништи свакога ко јој се противи. Данас славимо догађај исцељења слепога од рођења. Он је рођен као слеп, никада није видео. Ипак, Господ Бог му даје исцељење и телесни вид. Од тог тренутка не само да је почео телесно да види, већ је и духовно оживео препознајући Господа. Данас има много оних који имају телесне очи, али многе ствари не виде јер се духовно види само духовним очима, а не телесним. Духовне очи су много значајније како бисмо сагледали ствари у овом свету. Да знамо шта је истинска светлост а шта је тама, шта је добро а шта је зло, да сазнамо ко је Истинити Бог. Многи се данас лажно представљају као месије и спаситељи човечанства и као они који желе добро роду људском. За то добро рода људског Он, Господ наш, сишао је са неба, оваплотио се од Пресвете Богородице, прошао крстоваскрсни пут, пролио Своју пречасну крв. И ево за неки дан вазноси се на небо и шаље Светога Духа – Утешитеља да борави са нама до свршетка света и века. Овај свети храм јесте, по речима Светог оца Јустина Ћелијског, радионица нашег спасења. Свима нам је задато да будемо богови по благодати, али то можемо да остваримо само тако што ћемо се трудити да узрастамо у меру раста висине Христове, да будемо савршени као што је савршен Отац наш небески! Како то можемо да учинимо? Једино у Цркви, са свима светима, кроз Свете тајне, кроз благодат Божију, уједињени у једној вери и мисли, славећи Бога и ближњега. Јер само у том јединству Бога и ближњега могуће је волети и себе. Немогуће је да волимо Бога а да ближњега свога не волимо. Волећи ближњег волимо и себе. Немогуће је да неко истински воли само себе јер права љубав јесте тројична. Зато су Отац, Син и Дух Свети – Тројица нераздељива у све векове и сву вечност. Љубав Божија према свету и човеку посведочена је целокупним домостројем спасења који је извршио Богочовек Христос, подневши и муке страдања на крсту. Данас славимо и велике Свете просветитеље Кирила и Методија које врло слабо помињемо. Једини храм посвећен њима у нашој Епархији сада се гради на Копаонику. Захваљујући њима наш народ је прогледао, јер су Света браћа поставила темеље писмености нашем народу како би разумели реч Божију у богослужењу, која је до тада објављивана на грком језику. Дакле, наш народ има начина, много му је дато, како би се спасао за Вечност. Јер тамо, у Вечности, чекају нас сви они светитељи које прослављамо у нашим крсним славама – Свети Сава, Свети Јован, Апостоли и сви остали. Тамо је живот бесконачни и вечно славље. То славље, љубав и радост призивам на све вас који сте се данас овде сабрали, на ваше домове, на нашу отаџбину. Јер без Бога не можемо ништа чинити, а са Њим смо силни! Њему нека је слава у све векове и сву вечност! Амин!“ Причестивши се Свесветим Даровима Тела и Крви Христове, на самом крају литургијског сабрања Епископ је поделио грамате за велике добротворе овог храма. Након тога су сви свештенослужитељи на челу са Епископом, као и приложници, добротвори, представници градских и државних институција, заједно са свим окупљеним верницима прешли у оближњи ресторан на свечани ручак који је уприличен. Извор: Епархија жичка

Послије земљотреса, у ком је тешко оштећен Саборни храм Светог Преображења, Митрополија загребачко-љубљанска и Црквена Општина Загреб покрећу пројекат обнове храма, како би православни житељи Загреба што скорије били у могућности да се врате редовном богослужбеном животу и како би Саборном храму био враћен пређашњи сјај. Позивамо све људе добре воље, да у мјери својих могућности, новчаним прилозима помогну обнову храма. Подаци за уплату: Srpska pravoslavna crkva u Hrvatskoj, Eparhija zagrebačko-ljubljanska. Sberbank d.d. Varšavska 9 10000 Zagreb Hrvatska SWIFT/BIC: VBCRHR22 HR09 2503 0071 5100 0060 0 Митрополија загребачко-љубљанска и Црквена Општина загребачка се сваком појединачно и свима заједно унапријед захваљују, на све призивајући благослов Божији. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

Епископ бачки господин Иринеј: Свети Георгије је надахнитељ вере, наде и љубави за све нас. Ми не смемо клонути, не смемо бити малодушни ни пред вирусима, било природним, било вештачким, а поготову не пред вирусима зла, које искључиво ми људи производимо. Против свега тога постоји један Лекар, Сâм Господ наш, Лекар душа и тела наших, и постоје свети угодници Његови – међу њима један од најславнијих свети Георгије – који својом молитвом, својим примером помажу нама на том путу кроз живот, на путу спасења. Звучни запис беседе У среду треће недеље по празнику Пасхе, 23. априла/6. маја 2020. године, житељи Новог Сада свечано су прославили престони празник Саборног храма Светога великомученика, победоносца и чудотворца Георгија. Прослављање празника отпочело је свечаним празничним бденијем на којем је началствовао протојереј-ставрофор Миливој Мијатов, уз саслужење новосадских свештеника. На дан празника на светој архијерејској Литургији началствовао је Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин Иринеј, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа мохачког господина Исихија, новосадских свештеника и ђакона. У својој архипастирској беседи после прочитаног јеванђелског зачала, владика Иринеј је поучио верни народ о празнику Светога великомученика Георгија. Данас је престони празник овог Саборног храма у Новом Саду, посвећеном имену и спомену великомученика Христовога, светога Георгија, којега црквени песник – не случајно и не узалудно – назива победоносцем и чудотворцем, јер је заиста био победник над највећим злом – злом мржње и гоњења на Христа и на Цркву Његову. Хришћани су били гоњени управо зато што нису хтели да признају никога и ништа за божанство осим Господа Христа, односно Свете Тројице откривене у Христу. Један од највећих тих примера је свети Георгије којега данас прослављамо. Сведоци Христа као Спаситеља, као Светлости свету, били су сви Његови свети угодници, а нарочито они који су били спремни да своје сведочење запечате, ако треба, и сопственим животом. Свети Георгије је био изузетан војник и одликован високим звањима и чиновима у римској војсци. Није се поколебао, изјавио је пред свима, укључујући самога императора, да је хришћанин и да то остаје, и зато је подвргнут најстрашнијим мукама. Свети Георгије је због свог примера таквог исповедања вере – такве врлине, такве храбрости у борби за истину и за правду и за љубав Христову – постао један од најпознатијих и најомиљенијих светих кроз историју. Свети Георгије је надахнитељ вере, наде и љубави за све нас. Исте оне силе које су светога Георгија осудиле на смрт, гледају да хришћане лише онога што је њима најсветије и најдрагоценије. То је – сједињење са Господом у светој Тајни Причешћа. Ми не смемо клонути, не смемо бити малодушни ни пред вирусима, било природним, било вештачким, а поготову не пред вирусима зла, које искључиво ми људи производимо. Против свега тога постоји један Лекар, Сâм Господ наш, Лекар душа и тела наших, и постоје свети угодници Његови – међу њима један од најславнијих свети Георгије – који својом молитвом, својим примером помажу нама на том путу кроз живот, на путу спасења, истакао је Епископ бачки господин Иринеј. После заамвоне молитве, владика Иринеј је благословио славске дарове, које је ове године са љубављу, Господу у славу, а у част светог великомученика Георгија, принео кум храмовне славе, господин Саша Михић са породицом. Светој Литургији су присуствовали господин Никола Перваз, председник Црквене општине у Новом Саду, и господин др Радивоје Стојковић, директор Гимназије Јован Јовановић Змај. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

У реализацији Радио-Благовесника, а у оквиру Информативне службе Епархије бачке, у емисији „Гост Радијаˮ протонамесник Срђан Нешић, парох при храму Рођења Светога Јована Претече у Сомбору, говорио је о прослави 230 година поменутог храма, његовој богатој историји и плановима прославе јубилеја у овој години. Звучни запис беседе Извор: Инфо-служба Епархије бачке

ДИВНИ ВЛАДИКА СТЕФАН ЈЕ УОЧИ ВАСКРСА ПОЈАО СА ДЕЧЈИМ ХОРОМ У СЛАВУ ВАСКРСЛОГА ГОСПОДА:

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је прву Пасхалну Литургију у на Васкрс у поноћ крипти Храма Светог Саве на Врачару, уз директан пренос ТВ "Храм" који су слушаоци могли пратити и на нашем програму, као и пренос на првом програму РТС. Свјатјејшем Патријарху Иринеју саслуживало је више свештенослужитеља АЕМ, а Васкршњу Посланицу СПЦ својој духовној деци прочитао је јереј Иван Штрбачки, сабрат Светосавског храма. На светој Литургији појала је Дивна Љубојевић са својим чувеним Ансамблом "Мелоди". Извор: Инфо-служба СПЦ / Радио Слово љубве

Поштовани посетиоци нашег портала, преносимо обавештење Инфо-службе Епархије бачке, о директном преносу богослужењâ из Саборног храма у Новом Саду путем програма радио-станицâ Епархије бачке: РАДИО-БЕСЕДЕ РАДИО-БЛАГОВЕСНИКА РАДИО-СЛАВОСЛОВЉА РАДИО-ТАВОРА Слушање директног преноса могуће је и путем стриминга на интернет порталу Информативне службе Епархије бачке. На Лазареву суботу, 11. априла 2020. године, са почетком у 18 часова, биће емитован директан пренос празничног бденија. На празник Цвети, 12. априла 2020. године, имаћете прилику да слушате директан пренос свете Литургије, са почетком у 9 часова, док ће пренос вечерњег богослужења бити емитован од 19 часова. Пренос свете Литургије биће емитован у недељу, 12. априла, и на програму Радио-телевизије Војводине. Од празника Благовести (због летњег рачунања времена и промене сатнице богослужењâ), вечерња богослужења ће бити служена са почетком у 19 часова, а бденије уочи недеље и празника од 18 часова. Радним данима Јутрење почиње у 7 часова, а у наставку Часови. Средом и петком Литургија пређеосвећених Дарова почиње у 10 часова. Суботом Јутрење почиње у 7 часова, а у наставку света Литургија. Недељом и празником света Литургија почиње у 9 часова. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Поштовани посетиоци нашег Портала, драга браћо и сестре, пратите директан пренос Другог бденија из подгоричког Саборног храма Васкрсења Христовог. Најављујемо да ће и убудуће бити омогућен директан пренос свештених богослужења, благодарећи нашим пријатељима из Митрополије црногорско-приморске.

Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, служио је у четврту недељу Великог поста, свету архијерејску Литургију у крипти спомен храма Светог Саве на Врачару. Благодарећи Телевизији Храм, доносимо видео запис Литургије.

У четврту недељу Великог поста, 29. Марта 2020. Лета Господњег, са почетком од 8. Часова, емитујтемо на нашем порталу Поуке.орг директан пренос свете Литургије из Саборног храма Васкрсења Христова из Подгорице. ЗВУЧНИ ПРЕНОС: http://svetigoralive.com:8879/; Подсећамо, јуче смо благодарећи Острог ТВ Студију преносили смо свету архијерејску Литургију из храма Свете Тројице у свештеној обитељи манастира Острог. Литургију је служио Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки г. Амфилохије, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Митрополије црногорско-приморске. Видео снимак данашње Литургије можете да погледате овде:

Почетком марта 2020. године почела је дуго очекивана рестаурација унутрашњости храма Светога великомученика Георгија у Сомбору. Предвиђени радови на обнови свода изнад солеје и испред иконостаса ће трајати око два месеца. У том периоду ће бити обновљена фреска Крунисање Богородице. Извођач радова је фирма „АРС ТЕРА СУ ДОО” из Суботице, а рестауратор је господин Горан Болић. Храм Светога великомученика Георгија у Сомбору саграђен је на месту постојеће православне цркве за коју се поуздано зна да је постојала и пре доласка Турака 1541. године (1541–1687). Постојећа црква била је малих димензија, саграђена од набоја, покривена трском и није имала торањ. По одласку Турака, обновљена је током 1717. године, а поред старе цркве изграђен је први торањ 1744. године. Према подацима Српске Православне Цркве, градња нове цркве у барокном стилу са елементима класицистичке декорације почела је 4. јуна 1759. године, на парцели површине од 3.076 m2. Црква је имала дужину 44 метра и висину 16 метара, а заузима изграђену површину од 672 m2. Градња нове цркве завршена је на Ваведење Пресвете Богородице, 4. децембра 1761. године (по григоријанском календару), освећењем часне трпезе у олтару и крстионице. За израду првог иконостаса за дрворезбарске радове 1771. године склопљен је уговор са Аксентијем Марковићем из Новог Сада. Осликавање иконостаса урадили су Теодор Крачун из Осијека (који је у то време био један од најистакнутијих иконописаца), Јован Исајловић Старији и сомборски мајстор Лазар Сердановић. Иконостас је завршен 1773, а скинут је 1867. године и поклоњен цркви у Кули. У периоду од 1869. до 1873. године урађен је нови иконостас. Дрвени део урадио је Јосип Кестлер из Новог Сада, у неокласицистичком стилу. Иконе и цркву је осликао познати сликар Павле Симић. Прва и једина обнова храма је била од 1866. до 1873. године, за време потоњег патријарха Георгија Бранковића. Током 1985. електрифицирана су звона у цркви и освећење је обавио епископ Никанор. На основу одлуке Скупштине општине Сомбор, од 1988. до 2006. године црква је споља окречена, обновљен је кров и стављене су плочице у кругу дворишта. Уз помоћ Покрајинског завода за заштиту споменика културе из Новог Сада, 2009. планирана је рестаурација и конзервација ентеријера у храму (иконостас, певнице и предикаоница), али није реализована због недовољно средстава. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

У Градској кући у Нишу у уторак, 10. марта 2020. године потписан је Уговор о заједничкој изградњи новог храма у једном од највећих нишких насеља "9. мај". Уговор су потписали Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније и градоначелник Ниша г. Дарко Булатовић, објављено је на сајту Града. Храм је посвећен Светом апостолу Марку, а за његову изградњу је већ прикупљен део средстава од донација становника овог приградских насеља. Прошле године урађен је пројекат новог храма, а почетак изградње очекује се у току ове године. Град Ниш ће обезбедити непходну грађевинску дозволу и парцелу за изградњу храма. Извор: Епархија нишка