Претражи Живе Речи Утехе

Свештеници носе крштена имена словенског порекла, а на литургијама је обично 200 душа, каже ђакон Ненад Идризовић, који је саслуживао у токијском храму Ђа­кон Не­над је у то­киј­ској цр­кви слу­жио на срп­ском је­зи­ку (Фо­тографије лич­на ар­хи­ва) Пошто је љубазно прихватио молбу да их посети у Токију и служи у њиховој цркви, јапански свештеници нису заборавили да ђакона Ненаду Идризовићу питају колико је висок. Желели су да му обезбеде одговарајућу одежду за богослужење. И то су и учинили. Средином новембра, ђакон др Ненад Идризовић, свештеник Храма Светих апостола Петра и Павла у Топчидеру и начелник Одељења за чување и приступ фондовима Народне библиотеке Србије, био је на службеном путовању у Токију. Желео је да том приликом посети и Јапанску православну цркву и служи са њима у престоничкој Цркви Васкрсења Христовог. У овом храму, ђакон Ненад саслуживао је на литургији коју је предводио поглавар јапанске цркве митрополит Данило (Нуширо). Богослужење је највећим делом на јапанском, али овог пута у токијском храму чуо се и српски језик. Храм Васкрсења Христовог налази се на лепом узвишењу у Токију, мешавина је руске и византијске архитектуре, плени лепотом и величином која надмашује београдску Сабору цркву, описује за „Политику” ђакон Ненад Идризовић. – Литургија је почињала у десет часова и трајала око три и по сата. Свака служба, у овом случају је била архијерејска литургија, иста је где год да се одвија, без обзира на језик, поредак службе је исти и човек увек може да се снађе. Али што се тиче самог појања, то је било невероватно. Хор је био савршен, појали су на јапанском осмогласне мелодије, углавном руске. Замолили су ме да служим на српском, јер су рекли да се не сећају да је неко из наше земље служио у токијској цркви. Додуше, служио је ту 1991. отац Љуба Петровић, али ово су млађи свештеници, митрополит је ту од 2000. године, па се тога не сећају. Када сам произносио јектеније на српском, хор је одмах препознао о чему се ради и одговарали су на црквенословенском „Господи помилуј” – прича отац Ненад Идризовић. На литургији је било око 200 верника, већином Јапанаца, што је, како су му објаснили токијски свештеници, уобичајен број присутних на богослужењима. Било је ту и неколико људи из наше земље, на раду у иностранству, а после службе свештенику Ненаду прилазили су Јапанци да му захвале што их је посетио. – Неки од њих су преко Унеска посетили манастир Високе Дечане и мени врло драгу светињу, будући да сам пореклом из села у његовој близини – каже Ненад Идризовић. Јапанска православна црква, иначе, има статус аутономне и налази се под окриљем Руске православне цркве, будући да су се крајем 19. века Јапанци са православљем и упознали захваљујући једном Русу: светом Николају Касаткину. Он је у ову земљу дошао 1861. а први ученици били су му самураји. Остала је забележена прича о самурају и шинтоистичком свештенику Такуми Савабеу, који је намерио да убије Николаја Касаткина као непријатеља јапанског народа, али га је прво саслушао, а потом и прихватио његово православно учење и постао први јапански православни свештеник. – Самураји у том периоду више нису могли да постоје као посебна јединица, већ су се водили као паравојне формације и морали су да се уклопе у систем као део војске, полиције, као учитељи у школама... Неки нису могли да се прилагоде томе и зато су у хришћанству видели врсту борбе против власти. Европски народи када су примали хришћанство, поред васкрсења које је суштина наше вере, видели су у њему искупљење, исцељење, покајање, благост, милост Божју. То је оно што је привукло европске народе, а код Јапанаца је потпуно другачије. Они су примили хришћанство зато што су у Христу видели његов чврст карактер који они желе да имају, његову јаку вољу и карактер његових ученика који су били спремни да страдају – објашњава отац Ненад. Уз то, у доба Николаја Касаткина хришћанство је још било забрањено законом, па је проповедање заиста могло да се плати и главом. Времена су се, међутим, мењала, па је тако пред почетак Другог светског рата Јапанска православна црква призната од стране државе, али је тада донет и пропис који је и данас на снази: да свештеници могу да буду искључиво Јапанци. – Они поред својих јапанских имена и презимена, имају и крштена имена која су увек словенског порекла. Парохијски ђакон се зове Илија, митрополит је Данило, свештеници Серафим, Гаврило, Павле и тако се и представљају. Има још једна занимљивост. Познато је свима да се Јапанци поздрављају наклоном и да се руковање сматра готово непристојним. Код јапанских православаца није тако. Они се, попут других православаца, и рукују и грле и љубе приликом поздрављања. Присни су, као да одете у било коју православну заједницу, не осећате никакву разлику. Православни се препознају свуда у свету и без обзира на разлике у језицима, блискост се брзо успостави – каже ђакон Ненад. У Јапану око 10.000 православаца Број православаца у Јапану опада и данас их има око 10.000. У Токију имају седам парохијских цркава, а ту је, поред Цркве Васкрсења Христовог, и седиште аутономне Јапанске православне цркве, чијег поглавара митрополита Данила свештеник Ненад Идризовић описује као увек насмејаног човека. Он је, попут највећег броја Јапанаца који служе у цркви, био парохијски свештеник, а када је остао удовац рукоположен је за епископа. Упркос покушајима да обнове монаштво, оно у Јапану једноставно није заживело, па манастира готово да и нема, објашњава наш саговорник. Политика Online - Кад јапански црквени хор запева „Господи помилуј” WWW.POLITIKA.RS Пошто је љубазно прихватио молбу да их посети у Токију и служи у њиховој цркви, јапански свештеници нису заборавили да ђакона Ненаду Идризовићу питају колико је висок. Желели су да му обезбеде одговарајућу одежду за богослужење. И то су и учинили. Средином новембра, ђакон... View full Странице

У навечерје празника, после празничног бденија, које је служио протојереј Владан Симић, уз саслужење протонамесеника Милована Миодраговића, Милорада Мировића и ђакона Александра Билића, кољиво и славски колач освештао је протојереј Владан Симић. Он је упутио срдачну пастирску поуку о великом празнику, уз славска честитања свим члановима хора, са жељом да Пресвету Богородицу још дуго година у здрављу душе и тела прослављају и да увек свим срцем поју у славу Божју, умножавајући стоструко даровани им талант. Срдачним поздравима, у име братства Светоуспенског храма очинским жељама придружио се и протонамесник Милорад Мировић, заблагодаривши проти на одвојеном времену и показаној љубави према овдашњој парохијској заједници. -ФОТОГАЛЕРИЈА- После вечерњег богослужења, под сводовима Богородичине цркве, хор Антифон и гостујући хор при Алмашком храму Свети Стефан Дечански, извели су неколико композиција духовне музике, под уметничким руководством диригената Милице Грубишић и Светлане Грујић. Светом Литургијом на сам дан Празника, 21. септембра 2018. године завршене су духовне свечаности Госпојински дани. Извор: Радио Беседа View full Странице

Благословом Архиепископа финског Леа и Епископа бачког Иринеја, чланови хора Цркве Свете Тројице из Хелсинкија посетили су Епархију бачку и Србију. Поклоници су имали прилику да виде Нови Сад, Сремске Карловце, Београд као и манастире у Каћу и Ковиљу. Поклонички пут је, као и у већини случајева када гости долазе из Финске, водио у Жичу, Студеницу, Сопоћане и Црну Реку, где су чланови хора имали прилике да се упознају са најважнијим местима у историји наше помесне Цркве. Приликом посета свакој од поменутих светиња, хор је, на радост свих присутних, одржао мали концерт. Посебна радост за чланове хора се указала у Студеници, где је хор на челу са оцем Орестом Червинским и диригентом Ирином Червински – Матси, имао прилике да поје и одговара на Литургији. Ово предивно путовање са пуно лепих успомена а које ће чланови хора ,,Светa Тројица" из Хелсинкија носити са собом, спроведено је у организацији Епархије бачке. Извор: Радио Беседа View full Странице

Млада новосадска уметница Јована Филиповић, студенткиња композиције на Академији уметности у Новом Саду, ове године је по други пут учествовала у раду Светског омладинског хора. Прошлог лета смо имали задовољство да чујемо овај ансамбл на концерту у Синагоги и уверимо се у њихове извођачке способности. Овогодишња сесија одржана је током јула месеца у Кини, а наша гошћа нам је овога јутра пренела своја искуства, откривши нам како су изгледале пробе хора и шта су млади музичари певали на својим наступима. Прилог смо преузели са интернет странице радија Беседе View full Странице

У оквиру двадесетчетворогодишњице Фестивала вишегласног народног и црквеног појања у Телгарту, којим организатори изражавају припадност ове општине црквенословенској богослужбеној традицији, допутовао је и Хор школе црквеног појања Свети Јован Дамскин из Новог Сада. У петак 13. Јула 2018. године, хор је наступио у Православном храму Рођења Пресвете Богородице у Вернару, где им је добродошлицу пожелео протојереј Јозеф Немчик, заједно са верницима и председником месне заједнице, господином Владимиром Ондрушом. Отац Петар Сорока се, пред сам наступ, обратио са неколико поучних речи о византијској музици и њеном значају. Присутни су у наставку, могли да чују неколико композиција на црквенословенском језику, као на пример: Возбраној Војеводје и Богородице Дјево. По завршетку концерта, председник месне заједнице је рекао: „Срдачно вам захваљујемо, што сте дошли у нашу општину, да нам појете на овај начин. Никада овако нешто нисмо чули, и када сам за време извођења затворио очи, као да сам се нашао у манастирима Свете Горе у Грчкој“. Присутне је у тој мери потресло древно појање на словенском језику, да су многима кренуле сузе на очи. Нешто касније је прота Милан Герка, архијерејски заменик Митрополита Растислава, рекао: „Могло би се рећи да су слично појали и Свети Ћирило и Методије, који су нам донели веру у Моравску. Ово појање би требало да нам буде блиско, иако се данас код нас, под утицајем Запада, пева мало другачије“. Наредног дана су се сви учесници фестивала, сабрали на извору реке Грон, недалеко од општине Телгарт. Са овог места су заједно отишли на Краљев Врх, који је са својих 1946 метара надморске висине, највиши у широј околини. На самом врху, појце је дочекало веома непријатно, ветровито време са маглом, али ни ове ванредне временске прилике их нису спречиле, да отпевају неколико словачких и русинских песама. Овај величанствени викенд на Горегрону, крунисан је Литургијом у богослужбеном простору Православне Цркве у Телгарту, коју је служио прота Петер Сорока, уз одговарање и појање нашег хора. Отац Петар је у својој проповеди, упоредио православне Телгарчане са исцељеним слепцима из Јеванђеља, као оне, који будући окружени неправославним живљем, виде праву веру духовним очима. Поредивши их са неумама, које су повезане једна са другом, прота их је храбрио да и они буду у једномислију и вери, на путу ка Царству Небеском. Посета Горегрону, хора Свети Јован Дамаскин Црквене општине новосадске, била је од великог значаја за овдашње православне вернике, који су, према историјским подацима, потомци русинских Влаха који су се асимиловали у словачко становништво. Православни живаљ је, у општинама Вернар, Телгарт и Шумиац, упркос политичким превирањима 1968. године, задржао веру својих предака до данас. Нека би их Бог још дуго година чувао и крепио. Извор: Радио Беседа View full Странице

Благословом Епископа бачког г. др Иринеја, а на позив Архиепископа бјелског г. Григорија, викара Његовог Блаженства Митрополита варшавског и све Пољске г. Саве, хор Школе Црквеног појања Свети Јован Дамаскин при Црквеној општини у Новом Саду, под руководством јерођакона Јеротеја, учествовао је у другом Међународном музичком фестивалу ,,Под покровом Богородице". На фестивалу који је одржан у Бјелску Подлашком, у Пољској, од 1. до 3. јуна 2018. године, осим домаћих хорова, наступили су и гостујући хорови из Украјине и Белорусије. -ФОТОГАЛЕРИЈА- У склопу музичког гостовања члановима хора је, љубављу организатора фестивала протопрезвитера Јержија Богацевича, директора фестивала и настојатеља православне цркве Рождества Пресвете Богородице у Бјелску, уприличено једнодневно поклоничко путовање, 2. јуна, православним светињама тога краја. Тако је хор прву посету учинио славном Благовештенском мушком манастиру у Супрасалу, где је хористе срдачно дочекао настојатељ манастира, Преосвећени Андреј, викар Архиепископа бјалисточког г. Јакова, у чијој се јурисдикцији и налази ова светиња. Путовање је настављено посетом катедралном храму Светитеља Николаја Мирликијског Чудотворца у Бјалистоку, где је и седиште истоимене Епархије, да би друга одредница у истом граду била посета храму Светог Јована Богослова, који је у изградњи, и параклису Светог Николаја Жичког, који се налази у истом дворишту. Следећа поклоничка станица био је женски манастир на Зверкама, који броји тридесет сестара и једна је од највећих светиња Пољске Православне Цркве која је, у последње две деценије, свесрдним заузимањем Блажењејшег Митрополита Саве изграђена на месту великомученичког страдања шестогодишњег дечака Гаврила Заблудовског, који на најсвирепији начин ритуално погубљен 1690. године од стране припадника секте Јудејствујућих, само зато што је био православне вере, и где су данас положене његове свете и целебне мошти. Поклоници су се благовремено вратили у место свог одседања и музичког наступа у градић Бјелск, и истога дана у вечерњим часовима у православном Светоуспенском храму, својим појањем пет химни Пресветој Богородици отворили други дан музичког фестивала, на којем је потом наступило још шест вишегласних хорова. Сутрадан је хор скупа са храмовним хором наизменично одговарао на светој архијерејској Литургији којом је началствовао Високопреосвећени Григорије, Архиепископ бјелски и викар варшавски, у градском катедралном храму Васкрсења Христова. У продужетку свете Литургије уследио је крсни ход клира и благоверног народа до оближњег православног црквишта, иза којег је приређен ручак. Поподневно време оплемењено је посетом цркви Рождества Пресвете Богородице у којој се налази древна чудотворна икона Мајке Божје под чијим благословом је осмишљен и одржава се поменути музички фестивал. Вечерњи часови последњег дана фестивала били су посвећени појању у славу и част Пресвете Богомајке. У градском Дому културе, осим хора Школе Црквеног појања Свети Јован Дамаскин при новосадској Црквеној општини, наступило је још шест полифоних вокалних састава. Концерту је присуствовао Високопреосвећени Архиепископ Григорије, локални представници власти и културе, уз већи број свештеника и ђакона. Што се пак тиче љубитеља музике, они су се у толиком броју одазвали да су, не само у свечаној дворани, него и у прилазном холу, попунили до последњег места. Овај дивни музички сусрет претворен је у величанствени хвалопој Пресветој Богородици и добру прилику да се братски односи међу православним словенским народима ојачају и буду ненаметљиви показатељ испуњавања животворне речи Христове: ,,По томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом!” (Јн 13,35) Извор: Радио Беседа View full Странице

Српски византијски хор Мојсије Петровић у крипти Храма Светог Саве View full Странице

Завирите у унутрашњост нотног зборника СВЕНОЋНО БДЕНИЈЕ, првог штампаног издања "Пројекта Мокрањац", подухвата дигитализације и штампаног и електронског објављивања нотне грађе српске црквене музике. 382 стране одабраног и прегледно изложеног нотног материјала (са великим бројем раритетних или премијерно објављених партитура); основу нотног материјала чине хорске обраде српског напева ("покривен" целокупан ток богослужења); нотни материјал разноврстан по пореклу и по степенима извођачке сложености, што зборник чини примењивим за разне типове састава (од малих парохијских, до великих катедралних хорова и професионалних ансамбала); богослужбена објашњења и упутства; преводи химнографских текстова; схематски преглед богослужбеног поретка Бденија; детаљно тумачење литургијских целина из којих се Бденије састоји; преглед напева, мелографа и композитора; подробна библиографија. facebook.com/ProjekatMokranjac https://www.facebook.com/ProjekatMokranjac/photos/?tab=album&album_id=732775303527801