Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'хиландару'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 29 results

  1. На дан празника Ваведења Пресвете Владичице Богородице, који наша Света Православна Црква прославља 21. новембра по јулијанском календару а 4. децембра по грегоријанском календару, Света српска царска лавра манастир Хиландар свечано прославља своју манастирску славу. Овогодишњу молитвену прославу Ваведења Пресвете Богомајке увеличао је Његово Преосвештенство Епископ диоклијски Методије, викар Митрополита црногорско-приморског. Звучни запис беседе Епископа Методија на ктиторском ручку манастира Хиландара -ФОТОГАЛЕРИЈА (1)- -ФОТОГАЛЕРИЈА (2)- Уочи манастирске славе, служи се свеноћно бденије уз учешће монаха из других светогорских манастира и присутних гостију. Сва служба је величанствена и у свему царска. У манастиру се поводом славе спрема свечана трпеза и кољиво са изображеном иконом Ваведења и друго кољиво за парастос свим ктиторима и приложницима обитељи који се служи истога дана али увече. У складу са древним обичајем сваке године игуманско место на један дан преузима игуман Светог манастира Ватопеда. Посебне братске везе између Ватопеда и Хиландара утемељене су још у време Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог и сваке године за време манастирских слава игумани два манастира замењују места. Са интернет странице Оrthodoxianewsagency.gr и фејсбук странице Задужбине манастира Хиландара доносимо фотогалерију са овог молитвеног сабрања, док са интернет странице Светогорске стазе доносимо звучни запис беседе Епископа Методија, изоговорену јутрос на ктиторском ручку манастира Хиландара. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  2. Xрам Успенија Пресвете Богородице у Новом Саду је, поводом великог јубилеја Српске Православне Цркве – 800 година аутокефалије, организовао предавање о манастиру Хиландару. Предавање је одржано 22. септембра у Гимназији Јован Јовановић Змај. Протопрезвитер Жељко Латиновић, настојатељ Светоуспенског храма, представио је предавача, г. Рајка Каришића, фотографа и уметника, који је говорио о манастиру Хиландару. Колико је српски народ уградио себе у Хиландар, колико и како је Свети Сава то учинио, не може да се опише, али ће нам бити радост да, видећи уметничке фотографије, чујемо и реч о томе, казао је отац Жељко. Господин Каришић је манастир Хиландар први пут посетио 2003. године, пре великог пожара, тако да су посетиоцима, уз доживљаје и импресије током посета, представљене фотографије Хиландара пре и непосредно после пожара, као и током обнове наведеног манастира. Фотограф Рајко Каришић је носилац високог звања Кандидат мајстор фотографије Фото савеза Србије. За свој свеукупни рад на пољу уметничке и примењене фотографије, добио је више десетина награда и признања. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  3. Храм Успенија Пресвете Богородице у Новом Саду је, поводом великог јубилеја Српске Православне Цркве – 800 година аутокефалије, организовао изложбу фотографија о манастиру Хиландару. Изложба је уприличена у оквиру манифестације Госпојински дани, а свечано је отворена 12. септембра 2019. године у Историјском архиву Града Новог Сада. Говорили су протопрезвитер Жељко Латиновић, настојатељ Светоуспенског храма, г. Петар Ђурђев, директор Архива и г. Рајко Каришић, аутор. Свети Сава је хиротонисан, а потом изабран за Архиепископа српских и поморских земаља баш на празник Успења Пресвете Богородице. Ми смо имали ту радост да прославимо Успење, овогодишње, тако да нас је на неки начин вратило у Никеју, а то се не дешава сваке године нити сваке деценије, рекао је отац Жељко. На отварању изложбе присутни су имали прилику да чују стихове које је казивао песник Благоје Баковић. Поставка обухвата 40 фотографија које су настајале у два циклуса, пре и после великог пожара 2004. године. Изложба ће бити доступна посетиоцима Архива Војводине до 22. септембра. Аутор изложбе најавио је да ће тога дана, у Гимназији Јован Јовановић Змај бити одржано предавање о манастиру Хиландару. Извор: Инфо служба Епархије бачке
  4. У хиландарском винограду на Савином пољу почела је берба грожђа. У четвртак, 15.08.2019. игуман Методије је уз присуство братије, технолога хиландарске винарије, предрадника на манастирској економији, радника и волонтера, служио молебан за Богом благословен и успешан почетак овогодишње бербе. -ФОТОГАЛЕРИЈА- На површини од 15 хектара на којој су у највећој мери засађени Мерло, Каберне Совињон и Каберне Фран, очекује се принос од најмање 100 тона грожђа, од кога ће се добити 80.000 литара висококвалитетног вина. Прво се бере Мерло намењен за хиландарски Розе, затим се наставља берба Мерлоа за црвена вина, који заједно са Каберне Совињоном и Каберне Франом, чини препознатљиве купаже у винима „Савино поље“, „Стари манастир“ и „Хиландар куве“. Извор: Манастир Хиландар Молебан за почетак бербе у Хиландару | ХИЛАНДАР - Ι.Μ. ΧΙΛΑΝΔΑΡΙΟΥ - HILANDAR | ХИЛАНДАР - Ι.Μ. ΧΙΛΑΝΔΑΡΙΟΥ - HILANDAR WWW.HILANDAR.ORG У хиландарском винограду на Савином пољу почела је берба грожђа.
  5. Манастир Хиландар је свечано и молитвено прославио своју Небеску Заштитницу, Пресвету Богородицу Тројеручицу. Под омофором Богомајке, хиландарско братство са гостима из свих крајева, служило је свеноћно бдење и Свету Литургију, након чега је уследила празнична трпеза за око 250 људи. Службом која је почела 24.07. увече а завршена следећег дана ујутру, началствовао је новоизабрани игуман светогорског манастира Констамонита, Високопреподобни архимандрит Харалампије. Благољепију службе су допринели појци – за десном певницом старац Дамаскин из келије Светих Бесребреника – Нови Скит, са братијом; за левом – братија хиландарске келије Светог Николе, Буразери. На служби су били сабрани и монаси из других светогорских манастира, скитова и келија, свештеници Српске цркве, као и поклоници придошли са разних страна. Другог дана празновања, у петак 26. јула прослављен је Сабор Преподобних отаца хиландарских, који се слави када и Сабор Светог архангела Гаврила. Овај празник је уједно и слава Фондације Задужбине Светог манастира Хиландара у Београду. Уз присуство директора Задужбине Миливоја Ранђића и запослених у фондацији, чин резања славског колача је извршио протојереј Милан Цветић из храма Светог Петра и Павла у Топчидеру. Извор: Манастир Хиландар
  6. Лекари Хиландарског лекарског друштва су од 13. до 16. маја 2019. боравили у Манастиру Хиландару у оквиру редовног годишњег лекарског систематског прегледа манастирског братства и радника манастира Хиландара. У екипи лекара били су: хирург проф. др Радисав Шћепановић председник ХЛД, кардиолог мр спец. др Љупчо Манговски, ортопед проф. др Зоран Башчаревић, хирург спец. др Предраг Савић, ортопед прим. мр др Љубодраг Зајић, радиолог др Срђан Арсеновић, мр др Немања Јонић и медицински техничар Славиша Бучић. На редовном дежурству у манастирској амбуланти били су и васкуларни хирург др Миљко Пејић, мед. техничар Владимир Гајић и мед. техничар Милош Ђоровић који су се такође укључили у организацији прегледа. Поред својих редовних активности у оквиру систематског прегледа, чланови председништва Хиландарског лекарског друштва, монах Теодосије Хиландарац, проф. др Радисав Шћепановић, мр спец. др Љупчо Манговски, асс. др Предраг Савић, анализирали су досадашњи рад амбуланте, пописне листе и лекарске извештаје, на основу чега је сачињен детаљан извештај о раду. Донешени су закључци и планови о даљем раду амбуланте и њеном унапређењу. Време проведено у Хиландару лекари су првенствено посветили бризи за здравље монаха. Поред тога, редовно су учествовали у богослужењима, напајајући се благодатним молитвеним миром и духовно се укрепљујући пребогатим светогорским благословом. Извор: Манастир Хиландар
  7. У Хиландару је прослављена ктиторска слава, празник Преподобног Симеона Мироточивог. Главни гост на панигиру је био новоустоличени игуман светогорског манастира Дохијар, Високопреподобни архимандрит Амфилохије, који је началствовао на свеноћном бдењу и Светој Литургији. На позив хиландарског братства, са својим игуманом су дошли и дохијарски монаси, који су током службе појали за десном певницом. За левом певницом били су хиландарски монаси заједно са појцима хора „Преподобни Симеон Мироточиви“, који су прославили празник свог небеског заступника, као и јубилеј 10 година од почетка доласка у Хиландар и појања о великим празницима. У Хиландар су пристигли монаси из других светогорских обитељи, у највећем броју из хиландарских келија, а у госте су дошли и монаси из Српске православне цркве, као и поклоници са свих страна. Приликом поздравне беседе, после свечаног дочека који му је приредило хиландарско братство, игуман Амфилохије је дирљивим речима подсетио на интересантне историјске везе између два манастира – од чувеног монаха Николаја, који је провевши монашке године у оба манастира, оставио у наслеђе и Дохијару и Хиландару драгоцене музичке рукописе који су његово дело, па до догађаја када је у Дохијар у другој половини 20. века дошло данашње братство ради обнове монашког, општежитељног живота, те им су им хиландарски монаси притекли у помоћ, набављајући брашно које им је било потребно прве године. За славском трпезом, која је уследила након завршетка Свете Литургије, двојица игумана су одржали беседе. У наставку доносимо звучни запис беседа на српском и грчком. Такође, текст беседе архимандрита Амфилохија можете прочитати у преводу Ђура Кнежића. Давна је и благословена пракса и традиција наше свете Цркве да поштује Светитеље и да празнује њихов спомен. Од давнина људи су се окупљали да прославе, прије свега Господа Христа, Пресвету Мајку Његову, па онда све оне који су удовољили Богу и прославили се од Њега. Наша Црква увек празнује личности и чињенице. Одређену свештену личност једног Свеца, било мученика, било преподобног, било јерарха. И стварну чињеницу његовог мучеништва, његовог аскетског живота, исповедништва његовог учења. Свака ова чињеница је од оваплоћеног домостроја нашег Господа. Не постоји ниједан Црквени празник који се односни на растројене појмове и идеје као на пример празник мира, празник људских права и слично томе. Тако смо се ми данас окупили да химнама празнујемо преподобног ктитора Симеона Мироточивог. Јер шта друго можемо да понудимо некоме кога је почаствовао и прославио Бог? Тачно овде се види љубав Цркве и њено човекољубиво устројење за нас, њене верне чланове. Са таквим осећањима љубави устројена је да се сваки дан испуњава један празник, сваки дан једна божанствена литургија, сваки дан једна прилика да се скупимо сви заједно (због тога) да обожавамо Бога чудесног у светима својим. Свети Никодим, светли изданак Свете Горе, у своме говору преподобним светогорцима, односећи се на свете ктиторе, посвећује један велики део да потврди како је оснивање свештених манастира потврда љубави према ближњима. Пламтећи од ове љубави у срцу, преподобни Симеон Мироточиви у свештеним облацима вођен, дошао је из своје отаџбине на Свету Гору и нашао се своме сину, Светом Сави, у подизању из темеља свештеног манастира Срба, манастира Хиландара. Наравно, удостојио се да види завршен манастир његовог покајања, пре његовог преподобног уснућа. Овај посао подразумева много зноја, труда, царских издатака, личног рада, мноштво ризика и непрекидног старања и бриге. Искушења која прате таква дела су неизбројна и непредвидива. И то само она која су вањска и видљива. Мада, нисмо у позицији да проценимо и измеримо његову скривену државу унутар њега, подвижничке борбе, борбе у келији и благодатна стања којих се удостојио Преподобни у непрекидним ноћима молитве и узношења химни. Ми једноставно уживамо дарове којима га је Бог украсио. Вредно помена је да 1200., само једну годину после његовог преподобног уснућа, званично уписан у списе као Свети. Када празнујемо и прослављамо наше месне, локалне Свете, имамо сигуран доказ да је на овом месту и простору засијала светлост и преподобност. То подразумева валидан печат духовног успеха у манастирима. Овај Божанствени дар охрабрује нас монахе, који се трудимо, да наставимо да живимо стопама наших отаца. Ово утешује браћу лаике и подржава маловерне. Постоји још један други разлог зашто нас Дохијарце посебно узбуђују празници преподобних ктитора: благословени Геронда наш Григорије, од наших младалачких година удахнуо нам је велику љубав за ктиторске трудове. Бог и свети су нас удостојили да служимо у обнављању из темеља великог Манастира посвећеног Богородици нашој. Тако да смо дакле, са посебним узбуђењем прихватили позив и дошли. Благодаримо светом Игуману што је дао прилику и нама лично и свештенопојцима оцима да дођемо и бдијемо са вама, празнујући Преподобног. Молитвама преподобног Симеона Мироточивог, Христе Боже, помилуј нас. Амин. Овде можете преузети грчку верзију беседе Високопреподобног архимандрита Амфилохија, игумана Светог манастира Дохијара: ΠΡΟΣΛΑΛΙΑ ΣΤΗΝ ΕΟΡΤΗ ΤΟΥ ΟΣΙΟΥ ΣΥΜΕΩΝ Извор: Манастир Хиландар
  8. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 2. октобра 2018. године свету Литургију у хиландарској цркви Ваведењa Пресвете Богородице. Саслуживао је игуман хиландарски архимандрит Методије. Светој архијерејској Литургији присуствовао је велики број верника који су дошли на поклоњење чудотворној икони Богородице Тројеручице у Светој српској царској лаври. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  9. Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј пристигао је током поподнева у свету српску царску лавру манастир Хиландар, сазнаје радио "Слово љубве". Благодарећи јеромонаху Доситеју Хиландарцу који је редакцији радија Слово љубве послао звучне записе, у прилици смо да чујемо најпре део "Многољествија" Патријарху српском који поју хиландарски монаси, затим топло слово добродошлице игумана светиње, Високопреподобног архимандрита Методија и реч Свјатјејшег Патријарха српског Г. Иринеја. Звучни запис беседе View full Странице
  10. Након ступања на функцију гувернера Димцас је, како је то уобичајено, кренуо у обилазак свих двадесет светогорских манастира и посете монашким обитељима. Пре Хиландара, који је четврти манастир по светогорској хијерархији, нови гувернер је обишао прва три, Велику лавру, Ватопед и Ивирон. Гувернера је у Хиландару дочекао игуман, Високопреподобни архимандрит Методије са братијом. Гост је на манастирској капији дочекан са Светим Јеванђељем. Затим је у литији допраћен до саборне цркве где је одслужена доксологија. Константинос Димцас је осведочени пријатељ српског народа. Током свог дугогодишњег рада на месту директора добротворне организације Архиепископије атинске “Апостоли”, дванаест пута је долазио у Србију доносећи хуманитарну помоћ српском народу на Косову и Метохији. У својим беседама, игуман Методије и гувернер Димцас, посебно су истакли веома важну улогу Светог манастира Хиландара као моста који већ више од осам векова спаја два братска народа, грчки и српски. Током боравка у хиландарској обитељи представник цивилне власти на Светој Гори имао је прилику да се упозна са богатим наслеђем манастира и радовима на обнови од последица пожара 2004. На крају посете заједно са игуманом Методијем обишао је виноград на Савином пољу и винарију. Извор: Манастир Хиландар
  11. Нови цивилни гувернер Свете Горе Константинос Димцас посетио је 29.08. Манастир Хиландар. Димцас је ступио на дужност 2. августа, заменивши Аристоса Касмироглуа, који је на том месту био од 2010. године. Будући да је Свете Гора аутономна област унутар Републике Грчке, институција гувернера кога поставља Министарство спољних послова, представља везу између управе Свете Горе и грчке државе. Његово седиште је у Кареји, административном центру Свете Горе. Након ступања на функцију гувернера Димцас је, како је то уобичајено, кренуо у обилазак свих двадесет светогорских манастира и посете монашким обитељима. Пре Хиландара, који је четврти манастир по светогорској хијерархији, нови гувернер је обишао прва три, Велику лавру, Ватопед и Ивирон. Гувернера је у Хиландару дочекао игуман, Високопреподобни архимандрит Методије са братијом. Гост је на манастирској капији дочекан са Светим Јеванђељем. Затим је у литији допраћен до саборне цркве где је одслужена доксологија. Константинос Димцас је осведочени пријатељ српског народа. Током свог дугогодишњег рада на месту директора добротворне организације Архиепископије атинске “Апостоли”, дванаест пута је долазио у Србију доносећи хуманитарну помоћ српском народу на Косову и Метохији. У својим беседама, игуман Методије и гувернер Димцас, посебно су истакли веома важну улогу Светог манастира Хиландара као моста који већ више од осам векова спаја два братска народа, грчки и српски. Током боравка у хиландарској обитељи представник цивилне власти на Светој Гори имао је прилику да се упозна са богатим наслеђем манастира и радовима на обнови од последица пожара 2004. На крају посете заједно са игуманом Методијем обишао је виноград на Савином пољу и винарију. Извор: Манастир Хиландар View full Странице
  12. Свети мученик цар Николај је посебно поштован у српском народу као заштитник и одани пријатељ у најтежим историјским тренуцима. Недвоумећи се, одмах после аустроугарске објаве рата Србији, Цар је стао у одбрану српске православне браће и то по цену великих жртава у сопственом народу. У светој царској српској лаври Хиландару на Светој Гори Атонској сваке године се прославља празник Светих царских мученика. Ове године по одлуци Свештеног сабора стараца на стогодишњицу страдања богољубивог Цара и његове породице у Хиландару је 14. јула 2018. године служено свеноћно бдење, а сутрадан и света Литургија. Датум молитвеног спомена је померен у односу на сам дан празника у календару, 17. јул, како би служба била свечанија и пала у недељу. Након торжествене службе, за празничном трпезом читана је беседа Светог владике Николаја Велимировића о Светом цару Николају II коју је одржао у Београду 1932. године на празник Светог равноапостолног кнеза Владимира. Хиландарско братство на челу са игуманом, архимандритом Методијем, сјединило се са целим српским родом у радосном прослављању мучеништва великог заштитника и исповедника православне вере, коме кличе: Радуј се, страдалниче све земље руске! Радуј се, Свети царе Николаје, верни слуго Бога Живога! Извор: Српска Православна Црква
  13. Православна Црква широм васељене молитвено се сећа мученичког страдања Светог цара Николаја II и чланова царске породице Романов које су, пре 100 година, тајно и мучки убили бољшевици у Јекатеринбургу. Свети мученик цар Николај је посебно поштован у српском народу као заштитник и одани пријатељ у најтежим историјским тренуцима. Недвоумећи се, одмах после аустроугарске објаве рата Србији, Цар је стао у одбрану српске православне браће и то по цену великих жртава у сопственом народу. У светој царској српској лаври Хиландару на Светој Гори Атонској сваке године се прославља празник Светих царских мученика. Ове године по одлуци Свештеног сабора стараца на стогодишњицу страдања богољубивог Цара и његове породице у Хиландару је 14. јула 2018. године служено свеноћно бдење, а сутрадан и света Литургија. Датум молитвеног спомена је померен у односу на сам дан празника у календару, 17. јул, како би служба била свечанија и пала у недељу. Након торжествене службе, за празничном трпезом читана је беседа Светог владике Николаја Велимировића о Светом цару Николају II коју је одржао у Београду 1932. године на празник Светог равноапостолног кнеза Владимира. Хиландарско братство на челу са игуманом, архимандритом Методијем, сјединило се са целим српским родом у радосном прослављању мучеништва великог заштитника и исповедника православне вере, коме кличе: Радуј се, страдалниче све земље руске! Радуј се, Свети царе Николаје, верни слуго Бога Живога! Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  14. Саговорници су били: Владан Вукосављевић, министар културе и председник Комисије за Хиландар проф. Мирко Ковачевић, главни архитекта Обнове Хиландара и члан комисије проф. Владета Јанковић, члан комисије Миливој Ранђић, директор Задужбине Хиландара, члан комисије мр Владимир Булајић, руководилац рестаураторско-конзерваторских радова, члан комисије Зоран Вапа, директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе, члан комисије Милан Црнобарић, лекар Хиландарског лекарског друштва Данијел Соколовић, технолог Винарије Манастира Хиландара Аутор прилога: Немања Милутиновић Извор: Манастир Хиландар
  15. Током одржавања седнице Комисије за Хиландар Републике Србије и боравка министра културе Владана Вукосављевића, екипа Око магазина РТС забележила je 13. 06. 2018. докле је стигла обнова и како се данас живи у Хиландару. Приказани су радови на грађевинској обнови, конзервацији и рестаурацији покретног и непокретног наслеђа, манастирска ватрогасна бригада, амбуланта која дежура 24 сата са лекарима Хиландарског лекарског друштва, манастирска економија на којој се узгаја поврће и воће, велики маслињаци и посебно, нови виноград и винарија на Савином пољу. Саговорници су били: Владан Вукосављевић, министар културе и председник Комисије за Хиландар проф. Мирко Ковачевић, главни архитекта Обнове Хиландара и члан комисије проф. Владета Јанковић, члан комисије Миливој Ранђић, директор Задужбине Хиландара, члан комисије мр Владимир Булајић, руководилац рестаураторско-конзерваторских радова, члан комисије Зоран Вапа, директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе, члан комисије Милан Црнобарић, лекар Хиландарског лекарског друштва Данијел Соколовић, технолог Винарије Манастира Хиландара Аутор прилога: Немања Милутиновић Извор: Манастир Хиландар View full Странице
  16. Приликом обиласка манастирског имања на коме се налазе нови виноград и винарија, председник Додик је изјавио: „Оно што сам могао да видим, за разлику од моје раније посјете када су ти чокоти тек били засађени, направљена је винарија и сада се ту производи квалитетно вино Хиландара које носи назив Савино поље“ По његовим речима, то је показатељ да монаси вредно раде на стварању услова за обнову, додавши, да су захвални за сваку помоћ коју добију али и сами улажу велику енергију и посвећеност у обнову и одржање манастира. На хиландарском поседу су видљиви трагови скорашњег невремена са обилним падавинама које су у највећој мери причиниле штету путевима. Поправци се одмах приступило и сви путеви су убрзо били проходни. Као помоћ за санацију штете од невремена и бујица које су погодиле имање манастира Хиландара, Влада Републике Српске је уплатила манастиру 100.000 км (51.000 евра) помоћи. Извор: Манастир Хиландар
  17. Председник Републике Српске Милорад Додик посетио је 30. јуна 2018. Манастир Хиландар. Председника Српске је дочео игуман Манастира Хиландара архимандрит Методије који га је упознао са обновом грађевина изгорелих у пожару 2004, као и о санацији других објеката којима је такође била неопходна обнова. Такође, председник Додик је имао прилике да се увери о значајним радовима на инфраструктури и економији. Видео прилог Приликом обиласка манастирског имања на коме се налазе нови виноград и винарија, председник Додик је изјавио: „Оно што сам могао да видим, за разлику од моје раније посјете када су ти чокоти тек били засађени, направљена је винарија и сада се ту производи квалитетно вино Хиландара које носи назив Савино поље“ По његовим речима, то је показатељ да монаси вредно раде на стварању услова за обнову, додавши, да су захвални за сваку помоћ коју добију али и сами улажу велику енергију и посвећеност у обнову и одржање манастира. На хиландарском поседу су видљиви трагови скорашњег невремена са обилним падавинама које су у највећој мери причиниле штету путевима. Поправци се одмах приступило и сви путеви су убрзо били проходни. Као помоћ за санацију штете од невремена и бујица које су погодиле имање манастира Хиландара, Влада Републике Српске је уплатила манастиру 100.000 км (51.000 евра) помоћи. Извор: Манастир Хиландар View full Странице
  18. Седамдесет посто пожаром уништених објеката у манастиру Хиландар обновљено је, приводе се крају радови на Белом конаку, започети су на трпезарији, предстоји обнова Игуменарије и Дохије, како би све било завршено до 2021. године, али у плану је и измештање манастирске ризнице, као и обнова других објекта, који нису изгорели у пожару. Министар културе и информисања Владан Вукосављевић, који је пре две недеље боравио на Хиландару где је и одржана седница Комисије за Хиландар, на чијем је челу, рекао је Тањугу да је задовољан током обнове и да овако темељна реконструкција манастира до сада није рађена. „Због недостатка средстава углавном се само “дограђивало и крпило”, и да је сада прилика да се уради све оно што стручњаци процењују да је потребно.Реч је о осетљивим процесима реконструкције и рестаурације, јер је сваки сантиметар у Хиландару драгоцен и од историјског значаја, каже он. Архитекта-конзерватор проф. др Мирко Ковачевић, који је од 1983. задужен за радове у Хиландару, а од 2004. је главни архитекта обнове манастира, објашњава колико је важна обнова Белог конака. „Реч је о једаном од три најстарија аутентична конака из периода с почетка 16. века сачуваних на Светој гори. Он је у доње две етаже имао потпуно сачуване оригиналне келије из времена око 1600 године са вратима, прозорима, намештајем, све је то изгорело”, објашњава Ковачевић у разговору за Танјуг. Како каже изгорела су и четири параклиса (мале цркве) од 12 колико има Хиландар, од тога један потпуно у Белом конаку. “Параклис Светог Николе је остао, али је живопис изгубио боју, париклиси Светог Саве и Светог Димитрија су мало оштећени пожаром, али пошто приликом градње то није добро урађено, 2015. се већи део срушио, тако да од та два параклиса имамо само источне делове”, објашњава Ковачевић. Додаје да код објеката где су сачувани спољни зидови, није било проблема обновити их, али код Белог конака, који ће бити завршен за месец дана, морали су све да граде, а доњи делови који су остали, уклопљени су у здање. Трпезарија, која се тренутно обнавља, мало је страдала од пожара, али је она последњи пут конзерваторски третирана двадесетих година 17. века. “ Трпезарија датира од Светога Саве, али је велику обнову урадио краљ Милутин око 1300. године. Пошто од 17. века на њој ништа није рађено, део крова је иструлео и на ослонцима је понегде дошло до пропадања дрвених греда тако да ће морати да се направи додатна конструкција”, објашњава Ковачевић. У трпезарији су до 1926. постојали камени столови, што је случај само са прва четири у рангу манастира од 20 колико их има на Светој гори (Велика ларва, Ватопед, Ивирон и Хиландар). Сачувано је неколико оригиналних, укључујући игумански -једини који није изнет 1926. и по угледу на њих ће се направити нови. Што се тиче Игуменарије, односно игумнске келије и Дохије (подрума), Ковачевић наглашава да постоје два проблема – зид на западу се помера и: остаци зидина из 5.и 6. века откривени приликом рашчишћавања терена морају се сачувати приликом обнове. Како каже, приликом рашчишћавања рушевина у Дохији наишло се на остатке зида из периода ране Византије, као доказ постојања грађевина и пре него што је Георгије Хиландарис у 10. веку кренуо да гради Хиландар. Ризница и библиотека, објекат који је изгорео 1722. али је обновљен тек у 20. веку и најмлађи је на Хиландаром и данас има велики проблем са влагом, јер су песак и шљунак за изградњу донети са мора са великом количином соли. Ковачевић каже да су 2000. направили дупле зидове и систем за извлачење влаге, чиме су мало смањили влагу, али проблем није дефинитивно решен, због чега је неопходно измештање ризнице. “Постоје пројекти да се простор у доњим етажама Дохије искористи за излагање предмета из Ризнице, а за депое јос немамо решење. Имамо нешто у Јужној мали, у јужном делу манастира, где је библиотека са савременим књигама из последња два века и библиотека инкунабула, првоштампаних књига, и оне су сигурне, али иконе и рукописне књиге су проблем, јер су у Ризници”, објашњава Ковачевић. Подсећа да се у Ризници чува Типик Светог Саве из 1199, пуно повеља, од Немањића и Хребељановића, много рукописних књига, књига из 12. века, затим 13. и 14. века, ту је мозаичка икона Богородице са којом је у рукама, по предању, Стефан Немања издахнуо, као и руком сликане иконе из 13. и 14. века, па поклон руске царице Јелисавете – позлаћено јевенђеље дужине 70 сантиметара. Саговорник Танјуга наглашава да и други објекти, који нису изгорели, захтевају обновљање, јер дуго ништа није рађено, попут Пирге краља Милутина из 14. века и конака на југу у коме је болница. “Седамдесетих година је било 16 монаха у Хиландару, од тога половина немоћни старци, а манастир није имао ни средстава за одржавање објеката, тако су тек деведесетих година кренули озбиљнији радови, тада већ на обнови“. Промењен је кров на Пиргу Светог Ђорђа што је најстарија грађевина у манастиру, почетком осамдесетих година је на југу дрвена конструкција замењена бетонском, али болница захтева темељну обнову. Напомиње да Хиландар није само утврђена целина, да има преко 20 келија у Кареји, које такође треба одржавати и обнављати, а ту је и Црква светог Василија коју константно угрожава запљускивање мора и велика количина соли. У протеклих 10 година Србија је за обнову Хиландара издвојила 795 милиона динара, а само за ову годину опредељено је 80 милиона. До сада је обновљен Велики конак са близу 3.000 квадратних метара корисног простора, подигнут између 1816. и 1820. године, који је већ неколико година у функцији, 2007. је отворен Синодик из 1814. на самом улазу у манастир, први обновљени објекат након пожара, као и улазни део који се надовезује. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  19. Седамдесет посто пожаром уништених објеката у манастиру Хиландар обновљено је, приводе се крају радови на Белом конаку, започети су на трпезарији, предстоји обнова Игуменарије и Дохије, како би све било завршено до 2021. године. Седамдесет посто пожаром уништених објеката у манастиру Хиландар обновљено је, приводе се крају радови на Белом конаку, започети су на трпезарији, предстоји обнова Игуменарије и Дохије, како би све било завршено до 2021. године, али у плану је и измештање манастирске ризнице, као и обнова других објекта, који нису изгорели у пожару. Министар културе и информисања Владан Вукосављевић, који је пре две недеље боравио на Хиландару где је и одржана седница Комисије за Хиландар, на чијем је челу, рекао је Тањугу да је задовољан током обнове и да овако темељна реконструкција манастира до сада није рађена. „Због недостатка средстава углавном се само “дограђивало и крпило”, и да је сада прилика да се уради све оно што стручњаци процењују да је потребно.Реч је о осетљивим процесима реконструкције и рестаурације, јер је сваки сантиметар у Хиландару драгоцен и од историјског значаја, каже он. Архитекта-конзерватор проф. др Мирко Ковачевић, који је од 1983. задужен за радове у Хиландару, а од 2004. је главни архитекта обнове манастира, објашњава колико је важна обнова Белог конака. „Реч је о једаном од три најстарија аутентична конака из периода с почетка 16. века сачуваних на Светој гори. Он је у доње две етаже имао потпуно сачуване оригиналне келије из времена око 1600 године са вратима, прозорима, намештајем, све је то изгорело”, објашњава Ковачевић у разговору за Танјуг. Како каже изгорела су и четири параклиса (мале цркве) од 12 колико има Хиландар, од тога један потпуно у Белом конаку. “Параклис Светог Николе је остао, али је живопис изгубио боју, париклиси Светог Саве и Светог Димитрија су мало оштећени пожаром, али пошто приликом градње то није добро урађено, 2015. се већи део срушио, тако да од та два параклиса имамо само источне делове”, објашњава Ковачевић. Додаје да код објеката где су сачувани спољни зидови, није било проблема обновити их, али код Белог конака, који ће бити завршен за месец дана, морали су све да граде, а доњи делови који су остали, уклопљени су у здање. Трпезарија, која се тренутно обнавља, мало је страдала од пожара, али је она последњи пут конзерваторски третирана двадесетих година 17. века. “ Трпезарија датира од Светога Саве, али је велику обнову урадио краљ Милутин око 1300. године. Пошто од 17. века на њој ништа није рађено, део крова је иструлео и на ослонцима је понегде дошло до пропадања дрвених греда тако да ће морати да се направи додатна конструкција”, објашњава Ковачевић. У трпезарији су до 1926. постојали камени столови, што је случај само са прва четири у рангу манастира од 20 колико их има на Светој гори (Велика ларва, Ватопед, Ивирон и Хиландар). Сачувано је неколико оригиналних, укључујући игумански -једини који није изнет 1926. и по угледу на њих ће се направити нови. Што се тиче Игуменарије, односно игумнске келије и Дохије (подрума), Ковачевић наглашава да постоје два проблема – зид на западу се помера и: остаци зидина из 5.и 6. века откривени приликом рашчишћавања терена морају се сачувати приликом обнове. Како каже, приликом рашчишћавања рушевина у Дохији наишло се на остатке зида из периода ране Византије, као доказ постојања грађевина и пре него што је Георгије Хиландарис у 10. веку кренуо да гради Хиландар. Ризница и библиотека, објекат који је изгорео 1722. али је обновљен тек у 20. веку и најмлађи је на Хиландаром и данас има велики проблем са влагом, јер су песак и шљунак за изградњу донети са мора са великом количином соли. Ковачевић каже да су 2000. направили дупле зидове и систем за извлачење влаге, чиме су мало смањили влагу, али проблем није дефинитивно решен, због чега је неопходно измештање ризнице. “Постоје пројекти да се простор у доњим етажама Дохије искористи за излагање предмета из Ризнице, а за депое јос немамо решење. Имамо нешто у Јужној мали, у јужном делу манастира, где је библиотека са савременим књигама из последња два века и библиотека инкунабула, првоштампаних књига, и оне су сигурне, али иконе и рукописне књиге су проблем, јер су у Ризници”, објашњава Ковачевић. Подсећа да се у Ризници чува Типик Светог Саве из 1199, пуно повеља, од Немањића и Хребељановића, много рукописних књига, књига из 12. века, затим 13. и 14. века, ту је мозаичка икона Богородице са којом је у рукама, по предању, Стефан Немања издахнуо, као и руком сликане иконе из 13. и 14. века, па поклон руске царице Јелисавете – позлаћено јевенђеље дужине 70 сантиметара. Саговорник Танјуга наглашава да и други објекти, који нису изгорели, захтевају обновљање, јер дуго ништа није рађено, попут Пирге краља Милутина из 14. века и конака на југу у коме је болница. “Седамдесетих година је било 16 монаха у Хиландару, од тога половина немоћни старци, а манастир није имао ни средстава за одржавање објеката, тако су тек деведесетих година кренули озбиљнији радови, тада већ на обнови“. Промењен је кров на Пиргу Светог Ђорђа што је најстарија грађевина у манастиру, почетком осамдесетих година је на југу дрвена конструкција замењена бетонском, али болница захтева темељну обнову. Напомиње да Хиландар није само утврђена целина, да има преко 20 келија у Кареји, које такође треба одржавати и обнављати, а ту је и Црква светог Василија коју константно угрожава запљускивање мора и велика количина соли. У протеклих 10 година Србија је за обнову Хиландара издвојила 795 милиона динара, а само за ову годину опредељено је 80 милиона. До сада је обновљен Велики конак са близу 3.000 квадратних метара корисног простора, подигнут између 1816. и 1820. године, који је већ неколико година у функцији, 2007. је отворен Синодик из 1814. на самом улазу у манастир, први обновљени објекат након пожара, као и улазни део који се надовезује. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  20. Галерија фотографија монаха Милутина Хиландарца на Крстовдан и Богојављење у Светој царској српској лаври Хиландару. Извор: Манастир Хиландар View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...