Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'хиландара'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 42 results

  1. У Хиландару је свечано прослављена ктиторска слава, празник Светог Саве, Првог Архиепископа српског. Дан уочи празника, 26. јануара, пристигли су многобројни гости, међу којима и монаси из осталих светогорских манастира и епархија Српске цркве. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Главни гост је био игуман Манастира Григоријата, Високопреподобни архимандрит Христофор, који је началствовао празничним богослужењем, свеноћним бдењем и Светом литургијом. Лепоти богослужења допринели су појци из Григоријата за десном певницом, док су за левом били хиландарски монаси и појци из хора Свети Симеон Мироточиви. У беседи на славској трпези, која је уследила одмах након завршетка Литургије, игуман Хиландара Методије је нагласио да је данашњи празник наставак прослављања 800 годишњице хиротоније Светог Саве, хиландарског и светогорског монаха, за Првог Архиепископа аутокефалне Српске цркве, која се прослављала целе претходне године. Такође, исказао је радост што је по благослову блаженопочившег игумана Григоријата, Георгија Капсаниса, заживела нова пракса да хиландарски игуман долази у Григоријат на празник њиховог ктитора, Преподобног Григорија Горњачког, а да григоријатски игуман долази у Хиландар на празник хиландарског ктитора, Светог Саве. Игуман Христофор је у својој беседи покушао да пронађе одговор на питање – како је млад принц Растко одлучио да остави престо, богатство и славу овога света и да од најраније младости себе посвети на службу Богу. По његовом мишљењу, то дело је учињено јер је Растко – Свети Сава увек имао дубоку веру у Господа, љубав према Њему и зато што је смисао свог живота пронашао у речима „Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан.“ (Мат: 10:37) и „И који не узме крста својега и не пође за мном, није мене достојан.“ (Мат: 10:38) . Такође, нагласио је да је за њега циљ живота на Светој Гори био исти као код свих светих људи – обожење, које се задобија када се срце, претходно кроз подвиге, очисти од страсти. На овај начин он је постао изабрани сасуд Духа Светога, па је преко њега задобио спасење цео један народ. Срби су били у његово време пред великим изазовима и вероватно би на крају, да није било Светог Саве, подлегли утицају римокатоличког запада, закључио је игуман Христофор. Извор: Манастир Хиландар
  2. Порука Свештеног братства Пресвете Богородице Свете и Славне царске лавре, манастира Хиландара на Светој Гори Атонској. Високопреосвећеном Митрополиту и Преосвећенoj господи Архијерејима, Свечасном свештенству и преподобном монаштву, љубљеној браћи и сестрама, Цркви Христовој сабраној у невољи, у дан 8./21. месеца децембра 2019. пред кивотом Св. Василија, у Богом спасаваном граду Никшићу! Браћо, На Свету Гору Атонску удаљили смо се, из своје отаџбине, да би тражили најпре Царство Небеско и задобили непрекидну молитву, без ометања од насладе и таштине овога света. Овим путем пошли смо за Светим Савом и преподобним Симеоном Немањом, радујући се новој домовини као предворју савршеног Царства. Међутим, ко међу нама може да заборави груди које су га млеком појиле и руке које су га носиле и изнеле да би се једнога дана уздигао, дај Боже, пред престо самог Цара Славе? Тако ни ми, који смо добровољно свету странци, који смо Богородици посвећени и Христу Богу заклети, не заборављамо светло лице своје мајке и љубав своје браће. До горе атонске, некада је долазила слава и похвала Немањине дедовине, а данас стиже глас срамоте њених главара. Њихов наум и претње упућене, без савести и срама, Православној Цркви у Црној Гори, опомињу нас да се подиже велико духовно зло – да се на место Православне Цркве устоличити идолопоклонички олтар. Ради тога се данас спрема разбојничка пљачка заветних храмова Божијих, а сутра, ако се допусти да се то зло размахне, оно може да насрне и на сам живот. У природи је зла да увек иде све даље у безакоњу и греху и да не може имати мира док све не принесе пропасти. Са Свете Горе се јасно види да на Православној Цркви у Црној Гори нема никакве кривице, осим ако јој се замера што је мајка православног народа, верна своме Предању и што не може да пристане да се по страстима земаљским кроје Свети догмати, уређују канони и брише двехиљаде година православне цивилизације. Да није трагично и опасно, било би за подсмех. Безумље које се тако одважно проповеда, јер су се избрисале све границе и погубила сва мерила, опасно је по све и свакога. Ко препознаје овај рукопис тај већ познаје и шта ће бити, јер иза кулиса, иза конкретних људи, само је један родитељ сваком безакоњу и њему је само један циљ – да свет у злу лежи. То је опомена не само нама православнима, него и другим људима, другим народима, другачијег закона и мишљења, са којима делимо свет Божији. За све људе важи то правило да ко нема љубави тај нема спасења, ко нема милости тај нема покајања, ко је без савести, тај је без разума. Браћо, без разума праведног закона нема, и нема мира међу људима. Наше горке речи не служе да вас учине оруђем било чије политике и воље. Оне су извештај о томе како у тишини Свете Горе видимо догађаје који се спремају пред свима нама. Ви сте слободни људи који се поносе својом слободом. Носите слободу са осећањем да је једина воља коју човек треба да следује воља Божија. Као слободни људи чувајте мир и презрите безакоње. Нека би дао Бог да и срце главара прими светлост истине и топлу љубав Христову која изгони мрак незнања. Благослов Пресветог и Чудотворног образа Пресвете Богородице Тројеручице над свима вама и над дедовином преподобног Симеона Немање, мир вама и свима људима Црне Горе и приморја. Нека би све нас Свети Сава, анђео небески и заштитник мајке која нас је из недара духовно породила, и његов духовни следбеник, први међу прослављеним синовима његовог наследства, Свети Василије, острошки и херцеговачки чудотворац, заступали пред престолом Цара Славе, Господа и Спаса нашег Исуса Христа. Игуман Светог манастира Хиландара архимандрит Методије са својим у Христу братством Извор: Манастир Хиландар
  3. Хиландар – На дан празника Ваведења Пресвете Владичице Богородице, који наша Света Православна Црква прославља 21. новембра по јулијанском календару а 4. децембра по грегоријанском календару, Света царска српска лавра манастир Хиландар свечано прославља своју манастирску славу. Уочи манастирске славе, служи се свеноћно бденије уз учешће монаха из других светогорских манастира и присутних гостију. Сва служба је величанствена и у свему царска. У манастиру се поводом славе спрема свечана трпеза и кољиво са изображеном иконом Ваведења и друго кољиво за парастос свим ктиторима и приложницима обитељи који се служи истога дана али увече. У складу са древним обичајем сваке године игуманско место на један дан преузима игуман Светог манастира Ватопеда. Посебне братске везе између Ватопеда и Хиландара утемељене су још у време Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог и сваке године за време манастирских слава игумани два манастира замењују места. Извор: Манастир Хиландар
  4. Игуман манастира Хиландара архимандрит Методије посетио је 1. октобра седиште Удружења грађана „CarGo” у Београду и том приликом у знак захвалности за пружену подршку „Кампу пријатељства”, који организује Манастир, уручио је „Хиландарску споменицу” и копију иконе Богородице Тројеручице. Игуман Методије захвалио је Удружењу грађана „CarGO“ на помоћи и подршци „Кампу пријатељства“ и изразио наду за даљу сарадњу на пољу добротворног рада. „Манастир Хиландар додељује споменицу, али и наш највећи благослов и највећу светињу икону Богородице Тројеручице, да вам помогне у раду и напредовању, као што и нама помаже“, изјавио је игуман Методије. Александар Вучић, председник Удружења грађана „CarGo” истакао је да је веома почаствован због прилике да угости игумана манастира Хиландар, који је вековна кућа хуманости, културе и образовања. Вучић је додао да се радо одазвао позиву манастира Хиландар да CarGo учествује у „Кампу пријатељства” у покривању трошкова смештаја и превоза деце слабијег материјалног статуса из целог региона током њиховог боравка у Београду. „Лично сам дочекао 350 деце и не могу да вам опишем њихове осмехе и срећу. Зато захваљујемо Хиландару – што су нам омогућили да поделимо дечију радост, да помогнемо и будемо део заједнице која дарује“, рекао је Вучић. Александар Вучић истакао је да је ова хуманитарна акција била прекретница у укључивању CarGo-а у хуманитарним мисијама и да су у плану бројне доброчинитељске активности. Извор: Хиландар
  5. Из дубоких духовних потреба, међу запосленима у Казнено Поправном Заводу за малолетнике у Ваљеву, изнедрила се замисао о посети Свете Горе и манастира Хиландар. Уз помоћ и пожртвовање духовника завода, свештеника Дејана Трипковића, од Епископа ваљевског Господна Милутина и манастира Хиландар, добијен је благослов, те је посета одређена за празник Велике Госпојине. Након молитве у цркви Св. Нектарија, за мирно путовање, у недељу 25. августа, на пут су, осим свештенка Дејана, кренули и архијерејски заменик протонамесник Филип Јаковљевић, парох бабинолучки Никола Петровић и једанаест поклоника и запослених у КПЗ за малолетнике. Прво поклоничко стајање начинили смо у Аспровалти (Струмички залив, Грчка), нешто пре 7 сати изјутра, како би посетили манастир посвећен Светој Лидији из Тиајтре, и која је прва европљанка која је примила хришћанство, а како нас је отац Дејан упутио, помиње се и у Делима Апостолским (Д. Ап. 16, 12-15). Манастир Св. Лидије, је женски манастир и најпознатији је по свом хуманитарном и мисионарском раду. У оквиру овог манастира постоји и штампарија, у којој се, како сазнајемо, штампају и издања из Хиландара. Осим поменутог, мисионарство се огледа и у радио станици „Лидија Филипија“ као и телевизијској станици „4Е“ а све у организацији манастира. Такође, у његовом склопу постоји објекат са смештајним капацитетом око 400 кревета и да су исти више пута посетила и деца из Србије, посебно са Косова и Републике Српске. Након обиласка и окрепљења у манастирској трпезарији, опростили смо се од монахиње, са надом у срцу да ћемо и ми једног дана достићи такву мирноћу и доброту, као што је она има. Пут смо наставили до Јерисоса, који је од Аспровалте удаљен 55 км и где смо нашли преноћиште. На 8 км пре Јерисоса, направили смо паузу у метоху манастира Хиландар, манастиру Какову. Манастир Каково или Мило Арсеница, који је у поседу манастира Хиланадар, први пут се помиње почетком 16. века у турским документима. Величина овог поседа, током протока времена, варирала је од 10000 па до данашњих 2000 хектара, а које је, како нам је гостопримац испричао, дато као поклон од стране турког вазала који је уз помоћ Лозе Симеонове, добио сина, а којег је обећао замонашити а којег су монаси отпустили видевши превелику тугу његовог оца. Манастир Каково поседује пилану и столарску радионицу, вештачко језеро-рибњак, маслињак, два конака, цркву посвећеној Богородици Живоносном Источнику (изградњу цркве 1959. год., преузео архимандрит Никонор, родом из Диваца), књижару и продавницу литературе и монашких рукотворина. По доласку у Јерисос, остатак дана је искоришћен за обилазак места и одмарање на оближњој плажи. У јутро 27. августа, кренули смо у Уранополис где смо преузели дозволу за боравак на Светој Гори, тј. ДИАМОНИТИРИОН, и где смо купили карту за брод на који смо се укрцали око 09.30 часова. Пут трајектом до Свете земље и луке Јовањица, током којег смо више били загледани у себе него у лепоте око нас, трајао је непун сат. По искрцавању, манастирским аутобусом смо се одвезли до Хиландара. Дочекани усрдно и са освежењем, упућени смо у спаваоне где смо обавештени о правилима понашања, времену обедовања и службама на којима смо обавезни. Позвани смо на одговорност и поштовање места где се налазимо. По кратком одмору, упутили смо се ка манастиру Есфигмен, око 3 км удаљеног од Хиландара. По пријатном дочеку и окрепљењу у трпезарији, вратили смо се у Хиландар како би присуствовали служби и ручку. До краја дана присуствовали смо празничном бдењу које је трајало од 21.00ч па до 02.30ч сутрадан. По поноћи смо приступили Светој Тајни Исповести. Осим крајње неописивог осећаја током Литургије, велики утисак на све нас, оставило је „њихање полијелеја“ а које има трајање од пре раскола у хришћанству и које ствара невероватну игру светлости и рефлексије на злату олтара, уводећи нас тако, у неке нове висине. Изјутра 28. августа, присуствовали смо Светој Литургији посвећеној Успењу Пресвете Богородице, (Велика Госпојина) и причешћу. Након завршетка службе, уследила је празнична трпеза, током које је читана беседа о последњим земаљским данима Мати Божије. Када се огласило звоно за крај обеда, за нас је то значило да се опраштамо од манастира, до наредне прилике. Последњи поздрав учинили смо унутрашњим видом посматрајући манастирски комплекс који по средини пресецају кипариси (врста чемпреса) Св. Саве и Св. Симеона, који као да представљају место где се све душе могу усидрити. По повратку из Богоридичиног врта, поново смо се обрели у Јерисосу што смо искористили за одмор и сабирање утисака пред полазак за Ваљево. У рано јутро 29. августа, кренули смо ка Солуну и успут, у области између насеља Ватопеди и Ормилија, посетили смо женски манастир Благовести Пресвете Богородице, познатији као манастир Ормилија, који броји преко 100 монахиња. У склопу манастира, посетили смо и место где је сахрањен архимандрит Емилијан, који је био духовни отац и вођа манастирским сестрама. На километар од манастира основан је и „Центар за духовну и социјалну подршку“, медицинског и социјалног карактера, пружајући народу из околине подршку и лечење а посебно преко програма за превенцију рака и АИДС-а. Монахиње у центру, служе људима духовно и телесно, преко савремених одељења патологије, стоматологије, микробиолошких лабораторија и хала за духовне скупове и научне симпозијуме. По завршеној посети, упутили смо се ка Зејтинлику, нашој последњој, за овај пут, станици, пред одлазак у Ваљево. Тамо нас је, са стиховима на маузолеју, дочекао Војислав Илић Млађи, и који нас додатно учвршћује у нашој вери, подсећајући нас на српско страдање. Овај покушај описа путешествија до Нашег Изворишта, најбоље могу описати речи Светог Владике Николаја Велимировића: „Кад сам био дечак веровао сам у Бога, али сад не морам да више верујем, јер знам да Бог постоји.“. Никола Савић МА социолог, васпитач у КПЗ за малолетнике у Ваљеву За Поуке.орг: презвитер Дејан Трипковић
  6. Игуман Свете царске српске лавре, високопреподобни архимандрит Методије, борави у вишедневној посети Сједињеним Америчким Државама. Први званични сусрет је уприличен у Њујорку, у седишту Грчке православне архиепископије америчке (Цариградске Патријаршије), где се игуман Методије сусрео са новоустоличеним Архиепископом америчким Елпидофором. Архиепископ се занимао за обнову манастира и поделио са гостима своје успомене из посета Хиландару у младости. Игуман га је позвао да поново посети Хиландар када буде у могућности. У пратњи игумана су били Миливој Ранђић, директор Задужбине Хиландара у Београду и Бранислав Вујиновић, архитекта из Њујорка. Извор: Телевизија Храм
  7. Међу бројним гостима на слави капеле посвећене Светом Василију Острпшком Чудотворцу у манастиру Пустиња нашао се и монах Доментијан, сабрат хиландарске обитељи. Колико Свети Василије као понос монаха значи светогорској браћи, каква је симболичка веза између Хиландара и манастира Пустиња, сведочи о. Доментијан у разговору са Јадранком Јанковић. Извор: Радио Источник
  8. Игуман српске царске Лавре на Светој Гори, манастира Хиландара, архимандрит Методије, богослужио је о празнику Светог Георгија у манастиру Ћелије код Лајковца, поводом славе ове светиње у Епархији шумадијској, известио је за Радио Слово љубве нови настојатељ Ћелија, јеромонах Доситеј Хиландарац. Архимандрит Методије је заблагодарио на благослову за богослужење у Ћелијама Епископу шумадијском г. Јовану и пожелео новопостављеном игуману Доситеју да му у преносу духовног пламена из Хиландара народу у Србији на помоћи буде Игуманија Свете Горе Пресвета Богородица, те му је овом приликом даровао Икону Пресвете Богородице Тројеручице. Отац Доситеј је узвратио уздрајем у виду лепо украшеног Светог писма за које је казао да је то „најмоћније оружје на свету – реч Божја“, на шта се игуман Хиландара Методије захвалио и поучио присутне да „Свето писмо треба не само да читамо, него да га испуњавамо“. У беседи је архимандрит Методије истакао значај духовног труда сваког хришћанина, посебно угледање на светитеље мученике: „Колико Господ да благодати, онолико ће од нас и тражити, али не смемо бити духовно лењи, већ треба да се трудимо да испунимо своју меру“. Манастир Ћелије потиче из 15. века, доста је страдао кроз историју. Налази се у подножју Врапче брда где се одиграла чувена Колубарска битка, а испод цркве су похрањене кости хиљада српских војника погинулих за своју отаџбину. Такође има много костију и аустроугарских војника, нарочито међу њима Чеха. Због тога се манастирска црква зове још и спомен-костурница. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  9. Министарство културе и информисања Србије издвојило је 80 милиона динара /око 680.000 евра/ за наставак радова на обнови манастира Хиландар за ову годину, саопштено је из овог министарства. Планом рада у 2019. години предвиђен је наставак реконструкције трпезарије са кухињом, као и наставак припремних радова на дохији и игуменарији са параклисом који подразумјевају ојачање, осигурање и демонтажу дјелова који би могли да падну, како би се приступило конзерваторским радовима на том објекту. Комисија за Хиландар, којом је предсједавао министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић, усвојила је на данашњој сједници извјештај о извршеним радовима у прошлој години и план радова за ову годину, чиме су усаглашени оквири за даљи наставак обнове најзначајнијег српског манастира. Комисија је констатовала да су завршени комплетни рестаураторско-конзерваторски радови на Белом конаку и да је објекат у функцији, те да су у складу са планом изведени радови на кровној конструкцији трпезарије са кухињом, а започети су припремни радови на дохији и игуменарији са параклисом. Наведено је да је у складу са предвиђеном динамиком Покрајински завод за заштиту споменика културе „Петоварадин“ спровео конзерваторско-рестаураторске радове на трону Богородице Тројеручице. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  10. Братство Свете царске српске лавре Хиландара прославило је своју храмовну славу, Ваведење Пресвете Богородице. Због великих радова који се тренутно одвијају у манастиру, а нарочито због обнове велике трпезарије Светог Краља Милутина, ове године је празнику присуствовао нешто мањи број гостију. Међу придошлим гостима били су Његово Преосвештенство Епископ ремезијански Г. Стефан, викар и званични изасланик Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, Високопреподобни архимандрит Јефрем, игуман Манастира Ватопеда, гувернер Свете Горе, Константин Димцас, конзул Републике Србије у Солуну, г. Синиша Павић, монаси из светогорских манастира и келија, свештенство и полоници из Србије и других земаља. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Служба је започела свеноћним бдењем, у понедељак, 3. децембра. Благољепију и торжеству богослужења допринели су светогорски појци – за десном певницом старци, келиоти, Антипа и Дамаскин са својом братијом, док су за левом певницом појали монаси из хиландарске келије Светог Николаја – Буразери. Свечана трпеза љубави је након завршетка службе уприличена у привременој трпезарији која је постављена у манастирској порти. У складу са древним обичајем сваке године, на дан храмовне славе, игуманско место је на један дан преузео игуман Светог манастира Ватопеда. Посебне братске везе између Ватопеда и Хиландара утемељене су још у време Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог, и сваке године за време манастирских слава игумани два манастира замењују места. Извор: Манастир Хиландар ПОВЕЗАНА ВЕСТ: https://pouke.org/forum/index.php?/index/-/1346435955/манастир-хиландар-торжествено-прославио-славу-ваведење-пресвете-богородице-r11723/
  11. Уз последњи рачун ЈКП Инфостан Београђанима стиже и уплатница „Помоћ за oбнову Хиландара“ - према својим могућностима помозимо обнову српског манастира на Светој Гори који је страдао у разорном пожару 2004. године када је изгорела половина манастирског комплекса. Обнова се одвија захваљујући подршци отаџбине, прилози су добровољни и служе искључиво за обнову Хиландара. Уз обнову грађевина које су непосредно погођене ватреном стихијом, обнова Хиландара је широк подухват који обухвата реконструкцију, изградњу, рестаурацију и свеопшту заштиту непокретног и покретног наслеђа манастира, а уз то, обнова Хиландара има за циљ и обезбеђивање одрживог развоја манастира, његове економије и услова неопходних за живот братства, чувајући јединствени карактер и светост самог места које је вековима чувар духовног и националног бића српског народа. На сајту Задужбине Хиландара (www. hilandar.org) у одељку „Обнова“ можете сазнати више о подухвату обнове. Благодаримо свима који помажу обнову Хиландара. Уплатница "Помоћ за Обнову Хиландара": Сврха уплате: "Помоћ за Обнову Хиландара" Прималац: Задужбина Светог манастира Хиландара, Булевар војводе Мишића 71, 11040 Београд Шифра плаћања: 189 Број рачуна: 205-51128-61 Позив на број: 34-49501 Извор: Српска Православна Црква
  12. Архимандрит студенички др Тихон Ракићевић: Предавање из циклуса "Света Гора Атонска" - Српска академија наука и уметности и Друштво пријатеља Свете Горе Атонске, Видовдан 2018. View full Странице
  13. Предавању су присуствовали и амбасадори Србије Душанка Дивјак Томоћ и Босне и Херцеговине Лепа Бабић, црквени великодостојници, монаси, монахиње и верници канонске Православне Охридске архиепископије Српске православне цркве, предствници дела локалне и државне власти Македоније, професори, студенти, спортисти, хуманитарци, љубитељи Хиландара … После духовних песама вокалне групе Косовски божури и уводних напомена о древној српској светињи, архимандрит Методије је поделио радост сусрета на Данима Хиландара у Скопљу, захваљујући на позиву организатора из Споне и пренео благослов Свете Горе Атонске. На почетку предавања, преносећи део надахнућа које је понео још на поласку са Свете Горе, на броду према копну, кренувши за Скопље, отац Методије је изнео утиске из разговора са грчким монасима о светим савременицима, као што је монах Амфилохије, који је управо проглашен светим. – Сви ми смо позвани и у данашње време да будемо свети. Зато се и на крају свете литургије пред причешће каже – светиње светима. Светиње су тело и крв Христова у виду хлеба и вина, а ти свети, то смо ми. Дакле, сви смо ми позвани да будемо свети. А баш проглашење некога за светог кога још памтимо, који је био наш савременик, јесте једна такође важна поука. А та порука неба гласи да време светих нису стари векови, нека стара времена, па да кажемо ето, то је некада било и ми сада неможемо више тако да живимо, не можемо да будемо свети. То није тако. Док се ми овде сусрећемо и разговарамо, ту у близини у једном храму у Грчкој прогласиће за светог неког ко је наш савременик, монах – Амфилохије. То се дешава и на другим крајевима и у другим православним црквама. И сваке године православна црква прогласи нове свете. Један велики руски старац, преподобни Серафим Саровски, једом приликом је упитан од неког свог ученика – баћушка Серафиме, зашто ми више не живимо онако како су живели древни оци и светитељи, него сада живимо другачије. А он му је одговорио – знаш, и у ово време је могуће да будемо свети. То само зависи од нас. Јер, Бог је исти, и какав је био некад такав је и сада, такав ће бити у векове. Бог се не мења, само је потребна наша жеља, наша ревност. И зато једна од највећих обмана, или боље рећи самоуобмана је то да кажемо да и у ово време не можемо да живимо духовним животом. Често ћемо чути, “е, сада је 21. век то више није оно време као што је некада било. Није тачно, ето, пример нам је баш отац Серафим који није живео у нека стара времена јер је нама близак, најбољи је доказ да је својим животом превазишао и многе светитеље из првих векова. И зато да не мислимо да ћемо имати неке изговоре и оправдања ако потпуно занемаримо духовни живот, рекао је игуман Методије. Ова времена су, како је додао, веома тешка. Свако покољење људи на земљи се сусреће са све тежим искушењима, са оним изазовима који одвлаче нас и цело човечанство, сваког од нас лично, од Бога. И наравно да ће Бог имати то виду. – Бог неће нама да суди исто као онима који су живели у стара времена када су око себе имали мноштва светих људи, и када су и они са малим трудом просто били вођени примером оних који су живели поред њих. У садашња времена тај истински хришћански живот ретко можемо да сретнемо. И због тога ће сигурно Бог бити блажи према нама у свом суду. Али, не смемо у потпуности да занемаримо духовни живот и духовно напредовање. Дакле, то је не само наш позив, не само да се морално усавршимо, да будемо бољи људи, већ и позив да будемо свети да се обожимо и сјединимо са Христом још овде на земљи. А то је потврдио и сам наш господ Исус Христос када је рекао – царство небеско није негде тамо далеко, неко је оно унутра у вама. Још на земљи можемо да будемо сведоци тог деловања царства небеског. Наравно у ограниченом виду, а онда после изласка душе из тела, осетићемо ту пуноту царства небеског, рекао је отац Методије. Свако време има неки свој најбољи начин за духовни живот за духовно напредовање. Тако и у наше време, како је рекао, савремени хришћани најбоље се спасавају трпљењем невоља. – То је вероватно због тога што смо ми као савремени људи, имајући на располагању многа достигнућа науке усавршавања технологије и свега осталог, некако изгубили то смирење, тај осећај да све што имамо, да је то од Бога. Онда су се сви некако погордили и мислимо да све што чинимо у свом животу и што сво човечанство остварује, јесу само дела људске способности. И због тога се такво духовно настројење преноси и на духовни живот. Па онда имамо пример да у садашње време неко ко се само мало више моли, почне да пости, онда се некако преузноси у односу на остале око себе. И онда оно што би требало да му буде на корист, сада му у ствари доноси духовну штету. Видевши то Бог нам је дао један други начин спасавања. А то је трпљење невоља. Ми као људи, као слаби, често, а можда у скоро у свим ситуацијама животним када нам се дешавају неке невоље, када дођу болести, када дође до неке несреће, сматрамо то као неку апсолутну штету за нас. Међутим духовни људи тако не размишљају. Једина права штета за човека јесте – грех. Дакле, оно што га одваја од Бога. А ако нам се деси нека невоља, нека болест, а то нас приведе Богу, на крају треба да посматрамо на исправан начин. Да кажемо, па то је у ствари за мене било добро. И што Бог више жели да људи напредују, видевши да је неко више привезан за Бога, и да има већу веру, он му шаље та животна искушења, много чешће да би га што више привео ка себи, рекао је отац Методије. Робовање страстима у ово време, како је рекао игуман, доводи до тога да се људи често нама предлажу као примери које треба следити. Свако од људи има савест, који је Божји глас у нама, који нам говори да то није тако. – Пошто смо свакодневно, бомбардовани тиме, у нама се тај систем вредности изокрене. Међутим, читајући Свето писмо, читајући духовне књиге, ми онда схватимо да то није тако. И онда исправимо тај систем вредности у нама, а то значи да ћемо оставити друге циљеве у животу. Да нећемо бити везани само за оно што је пролазно, а посебно нећемо дозволити себи да чинимо неправду другима због тога, него ћемо више да обратимо пажњу на оно што је духовно на оно што је Божје, поручио је отац Методије на предавању у Скопљу. Извор: Манастир Хиландар
  14. У оквиру Дана Хиландара у Скопљу, 15. септембра је у организацији Српског културно информативног центра Спона, одржано предавање игумана Свете царске српске лавре на Атосу, архимандрита Методија на тему „Духовна искуства Свете Горе“. У крцатој сали Кинотеке Македоније није било довољно места за све заинтересоване већ је део народа жељног духовних поука беседу пратио и у препуном холу здања. Предавању су присуствовали и амбасадори Србије Душанка Дивјак Томоћ и Босне и Херцеговине Лепа Бабић, црквени великодостојници, монаси, монахиње и верници канонске Православне Охридске архиепископије Српске православне цркве, предствници дела локалне и државне власти Македоније, професори, студенти, спортисти, хуманитарци, љубитељи Хиландара … После духовних песама вокалне групе Косовски божури и уводних напомена о древној српској светињи, архимандрит Методије је поделио радост сусрета на Данима Хиландара у Скопљу, захваљујући на позиву организатора из Споне и пренео благослов Свете Горе Атонске. На почетку предавања, преносећи део надахнућа које је понео још на поласку са Свете Горе, на броду према копну, кренувши за Скопље, отац Методије је изнео утиске из разговора са грчким монасима о светим савременицима, као што је монах Амфилохије, који је управо проглашен светим. – Сви ми смо позвани и у данашње време да будемо свети. Зато се и на крају свете литургије пред причешће каже – светиње светима. Светиње су тело и крв Христова у виду хлеба и вина, а ти свети, то смо ми. Дакле, сви смо ми позвани да будемо свети. А баш проглашење некога за светог кога још памтимо, који је био наш савременик, јесте једна такође важна поука. А та порука неба гласи да време светих нису стари векови, нека стара времена, па да кажемо ето, то је некада било и ми сада неможемо више тако да живимо, не можемо да будемо свети. То није тако. Док се ми овде сусрећемо и разговарамо, ту у близини у једном храму у Грчкој прогласиће за светог неког ко је наш савременик, монах – Амфилохије. То се дешава и на другим крајевима и у другим православним црквама. И сваке године православна црква прогласи нове свете. Један велики руски старац, преподобни Серафим Саровски, једом приликом је упитан од неког свог ученика – баћушка Серафиме, зашто ми више не живимо онако како су живели древни оци и светитељи, него сада живимо другачије. А он му је одговорио – знаш, и у ово време је могуће да будемо свети. То само зависи од нас. Јер, Бог је исти, и какав је био некад такав је и сада, такав ће бити у векове. Бог се не мења, само је потребна наша жеља, наша ревност. И зато једна од највећих обмана, или боље рећи самоуобмана је то да кажемо да и у ово време не можемо да живимо духовним животом. Често ћемо чути, “е, сада је 21. век то више није оно време као што је некада било. Није тачно, ето, пример нам је баш отац Серафим који није живео у нека стара времена јер је нама близак, најбољи је доказ да је својим животом превазишао и многе светитеље из првих векова. И зато да не мислимо да ћемо имати неке изговоре и оправдања ако потпуно занемаримо духовни живот, рекао је игуман Методије. Ова времена су, како је додао, веома тешка. Свако покољење људи на земљи се сусреће са све тежим искушењима, са оним изазовима који одвлаче нас и цело човечанство, сваког од нас лично, од Бога. И наравно да ће Бог имати то виду. – Бог неће нама да суди исто као онима који су живели у стара времена када су око себе имали мноштва светих људи, и када су и они са малим трудом просто били вођени примером оних који су живели поред њих. У садашња времена тај истински хришћански живот ретко можемо да сретнемо. И због тога ће сигурно Бог бити блажи према нама у свом суду. Али, не смемо у потпуности да занемаримо духовни живот и духовно напредовање. Дакле, то је не само наш позив, не само да се морално усавршимо, да будемо бољи људи, већ и позив да будемо свети да се обожимо и сјединимо са Христом још овде на земљи. А то је потврдио и сам наш господ Исус Христос када је рекао – царство небеско није негде тамо далеко, неко је оно унутра у вама. Још на земљи можемо да будемо сведоци тог деловања царства небеског. Наравно у ограниченом виду, а онда после изласка душе из тела, осетићемо ту пуноту царства небеског, рекао је отац Методије. Свако време има неки свој најбољи начин за духовни живот за духовно напредовање. Тако и у наше време, како је рекао, савремени хришћани најбоље се спасавају трпљењем невоља. – То је вероватно због тога што смо ми као савремени људи, имајући на располагању многа достигнућа науке усавршавања технологије и свега осталог, некако изгубили то смирење, тај осећај да све што имамо, да је то од Бога. Онда су се сви некако погордили и мислимо да све што чинимо у свом животу и што сво човечанство остварује, јесу само дела људске способности. И због тога се такво духовно настројење преноси и на духовни живот. Па онда имамо пример да у садашње време неко ко се само мало више моли, почне да пости, онда се некако преузноси у односу на остале око себе. И онда оно што би требало да му буде на корист, сада му у ствари доноси духовну штету. Видевши то Бог нам је дао један други начин спасавања. А то је трпљење невоља. Ми као људи, као слаби, често, а можда у скоро у свим ситуацијама животним када нам се дешавају неке невоље, када дођу болести, када дође до неке несреће, сматрамо то као неку апсолутну штету за нас. Међутим духовни људи тако не размишљају. Једина права штета за човека јесте – грех. Дакле, оно што га одваја од Бога. А ако нам се деси нека невоља, нека болест, а то нас приведе Богу, на крају треба да посматрамо на исправан начин. Да кажемо, па то је у ствари за мене било добро. И што Бог више жели да људи напредују, видевши да је неко више привезан за Бога, и да има већу веру, он му шаље та животна искушења, много чешће да би га што више привео ка себи, рекао је отац Методије. Робовање страстима у ово време, како је рекао игуман, доводи до тога да се људи често нама предлажу као примери које треба следити. Свако од људи има савест, који је Божји глас у нама, који нам говори да то није тако. – Пошто смо свакодневно, бомбардовани тиме, у нама се тај систем вредности изокрене. Међутим, читајући Свето писмо, читајући духовне књиге, ми онда схватимо да то није тако. И онда исправимо тај систем вредности у нама, а то значи да ћемо оставити друге циљеве у животу. Да нећемо бити везани само за оно што је пролазно, а посебно нећемо дозволити себи да чинимо неправду другима због тога, него ћемо више да обратимо пажњу на оно што је духовно на оно што је Божје, поручио је отац Методије на предавању у Скопљу. Извор: Манастир Хиландар View full Странице
  15. Са званичне интернет презентације радија Светигоре доносимо звучни запис интервјуа високопреподобног архимандрита Методија, игумана свете царске лавре манастира Хиландара, који је дао за Радио-Телевизију Републике Српске. Звучни запис разговора View full Странице
  16. У својој надахнутој беседи после одељка из Светог Јеванђеља, свештеник Драган Шовљански рекао је:” И радост и туга, и песма и плач, и игра и страдање, и осмех и суза, и цвет и роса, и јунаштво и витештво и страдање – сва осећања и све наше речи стају у једно срце које се пише другачије, а значи исто – Видовдан.Видовдан је опредељење за Царство Небеско, за вечне духовне вредности, вечну истину, правду, наду и вечни живот и тим вредностима је Свети Кнез Лазар испуњавао свој живот и за њих је тај исти живот и положио – то је свето-лазаревски завет и аманет сваком Србину, у њему се рађамо, трајемо и умиремо!” – истакао је отац Драган. Овом свечаном и надасве значајном празнику Видовдану, придружила се још једна велика радост, а то је дочек копије иконе Мајке Божије Млекопитатељнице из манастира Хиландара са Свете Горе Атонске. Икона – коју су урадили светогорски иконописци и освештали је у Кареји где се чува оригинал – поклон је Храму Светог Саве г. Слободана Симића из Варварина. Са Свете Горе, из српске лавре манастира Хиландара, донео ју је јереј Предраг Продић са господом Драганом Пантелићем и Александром Видовићем, испраћени том приликом од Хиландарског игумана архимандрита оца Методија и братства. Мноштво верног народа сабрало се овим несвакидашњим поводом, под куполом Заветног Храма српског народа на Врачару, како би целивали икону Пресвете Богородице Млекопитатељнице, и узели благослов од Његовог Преосвештенства новохиротонисаног Епископа Стефана. Извор: Српска Православна Црква
  17. Свечаном архијерејском Литургијом у чевртак 28. јуна 2018. године у Крипти Храма Светог Саве прослављен је угодник божији Свети Великомученик Кнез Лазар, коме је крипта и посвећена. Литургијско сабрање предводио је Епископ ремезијански г. Стефан, викар његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и настојатељ Светосавског Храма. Владици Стефану саслуживало је братство Храма: протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије; јереји: Предраг Продић, Драган Шовљански, Бранислав Кличковић; и јереј Марко Максимовић, парох цркве Св. Василија Острошког на Бежанијској Коси, затим протођакон Игор Давидовић, хонорарни ђакони при Храму Светог Саве и секретар Светог Архијерејског Синода СПЦ-е; ђакон Радомир Врућинић , хонорарни ђакони при Храму Светог Саве и професор Богословије Свети Сава у Београду; као и ђакон Милош Ракетић из Епархије аустралијско-новозеландске. У својој надахнутој беседи после одељка из Светог Јеванђеља, свештеник Драган Шовљански рекао је:” И радост и туга, и песма и плач, и игра и страдање, и осмех и суза, и цвет и роса, и јунаштво и витештво и страдање – сва осећања и све наше речи стају у једно срце које се пише другачије, а значи исто – Видовдан.Видовдан је опредељење за Царство Небеско, за вечне духовне вредности, вечну истину, правду, наду и вечни живот и тим вредностима је Свети Кнез Лазар испуњавао свој живот и за њих је тај исти живот и положио – то је свето-лазаревски завет и аманет сваком Србину, у њему се рађамо, трајемо и умиремо!” – истакао је отац Драган. Овом свечаном и надасве значајном празнику Видовдану, придружила се још једна велика радост, а то је дочек копије иконе Мајке Божије Млекопитатељнице из манастира Хиландара са Свете Горе Атонске. Икона – коју су урадили светогорски иконописци и освештали је у Кареји где се чува оригинал – поклон је Храму Светог Саве г. Слободана Симића из Варварина. Са Свете Горе, из српске лавре манастира Хиландара, донео ју је јереј Предраг Продић са господом Драганом Пантелићем и Александром Видовићем, испраћени том приликом од Хиландарског игумана архимандрита оца Методија и братства. Мноштво верног народа сабрало се овим несвакидашњим поводом, под куполом Заветног Храма српског народа на Врачару, како би целивали икону Пресвете Богородице Млекопитатељнице, и узели благослов од Његовог Преосвештенства новохиротонисаног Епископа Стефана. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  18. Према агенцији Вимаортоксиас.гр, пожар је настао у нижим пределима близу арсане Светог Василија и брзо је обустављен. Уз то је још седморица људи изашло да пешке смирују преостале делове ватре. За сада је узрок пожара непознат, а нема података ни о штети или повређенима. Извор: Српска Православна Црква
  19. Пожар је избио јуче 6. јуна 2018. године поподне у једном шумовитом пределу Свете Горе, близу српског манастира Хиландара, јавља Ромфеа. Десет лица у пет ватрогасних кола одјурили су на лице места и почели да гасе ватру, а употребљена су и два противпожарна авиона. Према агенцији Вимаортоксиас.гр, пожар је настао у нижим пределима близу арсане Светог Василија и брзо је обустављен. Уз то је још седморица људи изашло да пешке смирују преостале делове ватре. За сада је узрок пожара непознат, а нема података ни о штети или повређенима. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  20. Ипак, захваљујући члановима одбора за обнову Манастира Милентије и калемарској вештини и умећу породице Пантелић из Селишта код Трстеника произведено је 49 калемова прве класе. Одлучили су да их засаде у портама цркава и манастира Епархије крушевачке али и другим српским светињама. Хиландарска лоза до сада је засађена у Студеници, Жичи, Љубостињи, Манасији, Раваници, Светом Роману и многим другим светињама. Благословом Епископа крушевачког г-дина Давида, три саднице Хиландарске лозе данас је засађено и на платоу код спомен-храма Светог Саве на Врачару. У име настојатеља Храма Светог Саве архимандрита Стефана, новонареченог Викарног Епископа Патријарха српског – лозу су засадили јереји Драган Шовљански и Предраг Продић а испред Одбора за обнову Манастира Милентије то су учинили професор доктор Мирко Ковачевић и г-дин Ранко Пантелић, калемар из Селишта код Трстеника. Извор: Телевизија Храм
×
×
  • Креирај ново...