Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ
Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'хиландара'.
Found 32 results
-
Викарни Епископ ремезијански Стефан на слави свештене обитељи царске лавре манастира Хиландара
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Архиепископије
Братство Свете царске српске лавре Хиландара прославило је своју храмовну славу, Ваведење Пресвете Богородице. Због великих радова који се тренутно одвијају у манастиру, а нарочито због обнове велике трпезарије Светог Краља Милутина, ове године је празнику присуствовао нешто мањи број гостију. Међу придошлим гостима били су Његово Преосвештенство Епископ ремезијански Г. Стефан, викар и званични изасланик Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, Високопреподобни архимандрит Јефрем, игуман Манастира Ватопеда, гувернер Свете Горе, Константин Димцас, конзул Републике Србије у Солуну, г. Синиша Павић, монаси из светогорских манастира и келија, свештенство и полоници из Србије и других земаља. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Служба је започела свеноћним бдењем, у понедељак, 3. децембра. Благољепију и торжеству богослужења допринели су светогорски појци – за десном певницом старци, келиоти, Антипа и Дамаскин са својом братијом, док су за левом певницом појали монаси из хиландарске келије Светог Николаја – Буразери. Свечана трпеза љубави је након завршетка службе уприличена у привременој трпезарији која је постављена у манастирској порти. У складу са древним обичајем сваке године, на дан храмовне славе, игуманско место је на један дан преузео игуман Светог манастира Ватопеда. Посебне братске везе између Ватопеда и Хиландара утемељене су још у време Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог, и сваке године за време манастирских слава игумани два манастира замењују места. Извор: Манастир Хиландар ПОВЕЗАНА ВЕСТ: https://pouke.org/forum/index.php?/index/-/1346435955/манастир-хиландар-торжествено-прославио-славу-ваведење-пресвете-богородице-r11723/ -
Уз последњи рачун ЈКП Инфостан Београђанима стиже и уплатница „Помоћ за oбнову Хиландара“ - према својим могућностима помозимо обнову српског манастира на Светој Гори који је страдао у разорном пожару 2004. године када је изгорела половина манастирског комплекса. Обнова се одвија захваљујући подршци отаџбине, прилози су добровољни и служе искључиво за обнову Хиландара. Уз обнову грађевина које су непосредно погођене ватреном стихијом, обнова Хиландара је широк подухват који обухвата реконструкцију, изградњу, рестаурацију и свеопшту заштиту непокретног и покретног наслеђа манастира, а уз то, обнова Хиландара има за циљ и обезбеђивање одрживог развоја манастира, његове економије и услова неопходних за живот братства, чувајући јединствени карактер и светост самог места које је вековима чувар духовног и националног бића српског народа. На сајту Задужбине Хиландара (www. hilandar.org) у одељку „Обнова“ можете сазнати више о подухвату обнове. Благодаримо свима који помажу обнову Хиландара. Уплатница "Помоћ за Обнову Хиландара": Сврха уплате: "Помоћ за Обнову Хиландара" Прималац: Задужбина Светог манастира Хиландара, Булевар војводе Мишића 71, 11040 Београд Шифра плаћања: 189 Број рачуна: 205-51128-61 Позив на број: 34-49501 Извор: Српска Православна Црква
-
Архимандрит др Тихон (Ракићевић): Однос Светог Саве према монасима Хиландара и Студенице изложен у пролозима ових манастира
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Поучни
-
Архимандрит др Тихон (Ракићевић): Однос Светог Саве према монасима Хиландара и Студенице изложен у пролозима ових манастира
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Архимандрит студенички др Тихон Ракићевић: Предавање из циклуса "Света Гора Атонска" - Српска академија наука и уметности и Друштво пријатеља Свете Горе Атонске, Видовдан 2018. View full Странице -
ТВ Храм: Игуман Методије са братством Хиландара подржао Патријарха у очувању јединства Косова и Метохије
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Цркве
-
ТВ Храм: Игуман Методије са братством Хиландара подржао Патријарха у очувању јединства Косова и Метохије
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
View full Странице -
Дани Хиландара у Скопљу – духовне поуке игумана Методија
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Епархија
Предавању су присуствовали и амбасадори Србије Душанка Дивјак Томоћ и Босне и Херцеговине Лепа Бабић, црквени великодостојници, монаси, монахиње и верници канонске Православне Охридске архиепископије Српске православне цркве, предствници дела локалне и државне власти Македоније, професори, студенти, спортисти, хуманитарци, љубитељи Хиландара … После духовних песама вокалне групе Косовски божури и уводних напомена о древној српској светињи, архимандрит Методије је поделио радост сусрета на Данима Хиландара у Скопљу, захваљујући на позиву организатора из Споне и пренео благослов Свете Горе Атонске. На почетку предавања, преносећи део надахнућа које је понео још на поласку са Свете Горе, на броду према копну, кренувши за Скопље, отац Методије је изнео утиске из разговора са грчким монасима о светим савременицима, као што је монах Амфилохије, који је управо проглашен светим. – Сви ми смо позвани и у данашње време да будемо свети. Зато се и на крају свете литургије пред причешће каже – светиње светима. Светиње су тело и крв Христова у виду хлеба и вина, а ти свети, то смо ми. Дакле, сви смо ми позвани да будемо свети. А баш проглашење некога за светог кога још памтимо, који је био наш савременик, јесте једна такође важна поука. А та порука неба гласи да време светих нису стари векови, нека стара времена, па да кажемо ето, то је некада било и ми сада неможемо више тако да живимо, не можемо да будемо свети. То није тако. Док се ми овде сусрећемо и разговарамо, ту у близини у једном храму у Грчкој прогласиће за светог неког ко је наш савременик, монах – Амфилохије. То се дешава и на другим крајевима и у другим православним црквама. И сваке године православна црква прогласи нове свете. Један велики руски старац, преподобни Серафим Саровски, једом приликом је упитан од неког свог ученика – баћушка Серафиме, зашто ми више не живимо онако како су живели древни оци и светитељи, него сада живимо другачије. А он му је одговорио – знаш, и у ово време је могуће да будемо свети. То само зависи од нас. Јер, Бог је исти, и какав је био некад такав је и сада, такав ће бити у векове. Бог се не мења, само је потребна наша жеља, наша ревност. И зато једна од највећих обмана, или боље рећи самоуобмана је то да кажемо да и у ово време не можемо да живимо духовним животом. Често ћемо чути, “е, сада је 21. век то више није оно време као што је некада било. Није тачно, ето, пример нам је баш отац Серафим који није живео у нека стара времена јер је нама близак, најбољи је доказ да је својим животом превазишао и многе светитеље из првих векова. И зато да не мислимо да ћемо имати неке изговоре и оправдања ако потпуно занемаримо духовни живот, рекао је игуман Методије. Ова времена су, како је додао, веома тешка. Свако покољење људи на земљи се сусреће са све тежим искушењима, са оним изазовима који одвлаче нас и цело човечанство, сваког од нас лично, од Бога. И наравно да ће Бог имати то виду. – Бог неће нама да суди исто као онима који су живели у стара времена када су око себе имали мноштва светих људи, и када су и они са малим трудом просто били вођени примером оних који су живели поред њих. У садашња времена тај истински хришћански живот ретко можемо да сретнемо. И због тога ће сигурно Бог бити блажи према нама у свом суду. Али, не смемо у потпуности да занемаримо духовни живот и духовно напредовање. Дакле, то је не само наш позив, не само да се морално усавршимо, да будемо бољи људи, већ и позив да будемо свети да се обожимо и сјединимо са Христом још овде на земљи. А то је потврдио и сам наш господ Исус Христос када је рекао – царство небеско није негде тамо далеко, неко је оно унутра у вама. Још на земљи можемо да будемо сведоци тог деловања царства небеског. Наравно у ограниченом виду, а онда после изласка душе из тела, осетићемо ту пуноту царства небеског, рекао је отац Методије. Свако време има неки свој најбољи начин за духовни живот за духовно напредовање. Тако и у наше време, како је рекао, савремени хришћани најбоље се спасавају трпљењем невоља. – То је вероватно због тога што смо ми као савремени људи, имајући на располагању многа достигнућа науке усавршавања технологије и свега осталог, некако изгубили то смирење, тај осећај да све што имамо, да је то од Бога. Онда су се сви некако погордили и мислимо да све што чинимо у свом животу и што сво човечанство остварује, јесу само дела људске способности. И због тога се такво духовно настројење преноси и на духовни живот. Па онда имамо пример да у садашње време неко ко се само мало више моли, почне да пости, онда се некако преузноси у односу на остале око себе. И онда оно што би требало да му буде на корист, сада му у ствари доноси духовну штету. Видевши то Бог нам је дао један други начин спасавања. А то је трпљење невоља. Ми као људи, као слаби, често, а можда у скоро у свим ситуацијама животним када нам се дешавају неке невоље, када дођу болести, када дође до неке несреће, сматрамо то као неку апсолутну штету за нас. Међутим духовни људи тако не размишљају. Једина права штета за човека јесте – грех. Дакле, оно што га одваја од Бога. А ако нам се деси нека невоља, нека болест, а то нас приведе Богу, на крају треба да посматрамо на исправан начин. Да кажемо, па то је у ствари за мене било добро. И што Бог више жели да људи напредују, видевши да је неко више привезан за Бога, и да има већу веру, он му шаље та животна искушења, много чешће да би га што више привео ка себи, рекао је отац Методије. Робовање страстима у ово време, како је рекао игуман, доводи до тога да се људи често нама предлажу као примери које треба следити. Свако од људи има савест, који је Божји глас у нама, који нам говори да то није тако. – Пошто смо свакодневно, бомбардовани тиме, у нама се тај систем вредности изокрене. Међутим, читајући Свето писмо, читајући духовне књиге, ми онда схватимо да то није тако. И онда исправимо тај систем вредности у нама, а то значи да ћемо оставити друге циљеве у животу. Да нећемо бити везани само за оно што је пролазно, а посебно нећемо дозволити себи да чинимо неправду другима због тога, него ћемо више да обратимо пажњу на оно што је духовно на оно што је Божје, поручио је отац Методије на предавању у Скопљу. Извор: Манастир Хиландар -
Дани Хиландара у Скопљу – духовне поуке игумана Методија
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
У оквиру Дана Хиландара у Скопљу, 15. септембра је у организацији Српског културно информативног центра Спона, одржано предавање игумана Свете царске српске лавре на Атосу, архимандрита Методија на тему „Духовна искуства Свете Горе“. У крцатој сали Кинотеке Македоније није било довољно места за све заинтересоване већ је део народа жељног духовних поука беседу пратио и у препуном холу здања. Предавању су присуствовали и амбасадори Србије Душанка Дивјак Томоћ и Босне и Херцеговине Лепа Бабић, црквени великодостојници, монаси, монахиње и верници канонске Православне Охридске архиепископије Српске православне цркве, предствници дела локалне и државне власти Македоније, професори, студенти, спортисти, хуманитарци, љубитељи Хиландара … После духовних песама вокалне групе Косовски божури и уводних напомена о древној српској светињи, архимандрит Методије је поделио радост сусрета на Данима Хиландара у Скопљу, захваљујући на позиву организатора из Споне и пренео благослов Свете Горе Атонске. На почетку предавања, преносећи део надахнућа које је понео још на поласку са Свете Горе, на броду према копну, кренувши за Скопље, отац Методије је изнео утиске из разговора са грчким монасима о светим савременицима, као што је монах Амфилохије, који је управо проглашен светим. – Сви ми смо позвани и у данашње време да будемо свети. Зато се и на крају свете литургије пред причешће каже – светиње светима. Светиње су тело и крв Христова у виду хлеба и вина, а ти свети, то смо ми. Дакле, сви смо ми позвани да будемо свети. А баш проглашење некога за светог кога још памтимо, који је био наш савременик, јесте једна такође важна поука. А та порука неба гласи да време светих нису стари векови, нека стара времена, па да кажемо ето, то је некада било и ми сада неможемо више тако да живимо, не можемо да будемо свети. То није тако. Док се ми овде сусрећемо и разговарамо, ту у близини у једном храму у Грчкој прогласиће за светог неког ко је наш савременик, монах – Амфилохије. То се дешава и на другим крајевима и у другим православним црквама. И сваке године православна црква прогласи нове свете. Један велики руски старац, преподобни Серафим Саровски, једом приликом је упитан од неког свог ученика – баћушка Серафиме, зашто ми више не живимо онако како су живели древни оци и светитељи, него сада живимо другачије. А он му је одговорио – знаш, и у ово време је могуће да будемо свети. То само зависи од нас. Јер, Бог је исти, и какав је био некад такав је и сада, такав ће бити у векове. Бог се не мења, само је потребна наша жеља, наша ревност. И зато једна од највећих обмана, или боље рећи самоуобмана је то да кажемо да и у ово време не можемо да живимо духовним животом. Често ћемо чути, “е, сада је 21. век то више није оно време као што је некада било. Није тачно, ето, пример нам је баш отац Серафим који није живео у нека стара времена јер је нама близак, најбољи је доказ да је својим животом превазишао и многе светитеље из првих векова. И зато да не мислимо да ћемо имати неке изговоре и оправдања ако потпуно занемаримо духовни живот, рекао је игуман Методије. Ова времена су, како је додао, веома тешка. Свако покољење људи на земљи се сусреће са све тежим искушењима, са оним изазовима који одвлаче нас и цело човечанство, сваког од нас лично, од Бога. И наравно да ће Бог имати то виду. – Бог неће нама да суди исто као онима који су живели у стара времена када су око себе имали мноштва светих људи, и када су и они са малим трудом просто били вођени примером оних који су живели поред њих. У садашња времена тај истински хришћански живот ретко можемо да сретнемо. И због тога ће сигурно Бог бити блажи према нама у свом суду. Али, не смемо у потпуности да занемаримо духовни живот и духовно напредовање. Дакле, то је не само наш позив, не само да се морално усавршимо, да будемо бољи људи, већ и позив да будемо свети да се обожимо и сјединимо са Христом још овде на земљи. А то је потврдио и сам наш господ Исус Христос када је рекао – царство небеско није негде тамо далеко, неко је оно унутра у вама. Још на земљи можемо да будемо сведоци тог деловања царства небеског. Наравно у ограниченом виду, а онда после изласка душе из тела, осетићемо ту пуноту царства небеског, рекао је отац Методије. Свако време има неки свој најбољи начин за духовни живот за духовно напредовање. Тако и у наше време, како је рекао, савремени хришћани најбоље се спасавају трпљењем невоља. – То је вероватно због тога што смо ми као савремени људи, имајући на располагању многа достигнућа науке усавршавања технологије и свега осталог, некако изгубили то смирење, тај осећај да све што имамо, да је то од Бога. Онда су се сви некако погордили и мислимо да све што чинимо у свом животу и што сво човечанство остварује, јесу само дела људске способности. И због тога се такво духовно настројење преноси и на духовни живот. Па онда имамо пример да у садашње време неко ко се само мало више моли, почне да пости, онда се некако преузноси у односу на остале око себе. И онда оно што би требало да му буде на корист, сада му у ствари доноси духовну штету. Видевши то Бог нам је дао један други начин спасавања. А то је трпљење невоља. Ми као људи, као слаби, често, а можда у скоро у свим ситуацијама животним када нам се дешавају неке невоље, када дођу болести, када дође до неке несреће, сматрамо то као неку апсолутну штету за нас. Међутим духовни људи тако не размишљају. Једина права штета за човека јесте – грех. Дакле, оно што га одваја од Бога. А ако нам се деси нека невоља, нека болест, а то нас приведе Богу, на крају треба да посматрамо на исправан начин. Да кажемо, па то је у ствари за мене било добро. И што Бог више жели да људи напредују, видевши да је неко више привезан за Бога, и да има већу веру, он му шаље та животна искушења, много чешће да би га што више привео ка себи, рекао је отац Методије. Робовање страстима у ово време, како је рекао игуман, доводи до тога да се људи често нама предлажу као примери које треба следити. Свако од људи има савест, који је Божји глас у нама, који нам говори да то није тако. – Пошто смо свакодневно, бомбардовани тиме, у нама се тај систем вредности изокрене. Међутим, читајући Свето писмо, читајући духовне књиге, ми онда схватимо да то није тако. И онда исправимо тај систем вредности у нама, а то значи да ћемо оставити друге циљеве у животу. Да нећемо бити везани само за оно што је пролазно, а посебно нећемо дозволити себи да чинимо неправду другима због тога, него ћемо више да обратимо пажњу на оно што је духовно на оно што је Божје, поручио је отац Методије на предавању у Скопљу. Извор: Манастир Хиландар View full Странице -
Интервју архимандрита Методија, игумана манастира Хиландара за РТРС
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Са званичне интернет презентације радија Светигоре доносимо звучни запис интервјуа високопреподобног архимандрита Методија, игумана свете царске лавре манастира Хиландара, који је дао за Радио-Телевизију Републике Српске. Звучни запис разговора View full Странице -
Интеврју архимандрита Методија, игумана манастира Хиландара за РТРС
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Поучни
Звучни запис разговора -
Дочекана икона Млекопитатељнице из Хиландара и прослављена слава крипте Храма Светог Саве (ВИДЕО+ФОТО)
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Архиепископије
У својој надахнутој беседи после одељка из Светог Јеванђеља, свештеник Драган Шовљански рекао је:” И радост и туга, и песма и плач, и игра и страдање, и осмех и суза, и цвет и роса, и јунаштво и витештво и страдање – сва осећања и све наше речи стају у једно срце које се пише другачије, а значи исто – Видовдан.Видовдан је опредељење за Царство Небеско, за вечне духовне вредности, вечну истину, правду, наду и вечни живот и тим вредностима је Свети Кнез Лазар испуњавао свој живот и за њих је тај исти живот и положио – то је свето-лазаревски завет и аманет сваком Србину, у њему се рађамо, трајемо и умиремо!” – истакао је отац Драган. Овом свечаном и надасве значајном празнику Видовдану, придружила се још једна велика радост, а то је дочек копије иконе Мајке Божије Млекопитатељнице из манастира Хиландара са Свете Горе Атонске. Икона – коју су урадили светогорски иконописци и освештали је у Кареји где се чува оригинал – поклон је Храму Светог Саве г. Слободана Симића из Варварина. Са Свете Горе, из српске лавре манастира Хиландара, донео ју је јереј Предраг Продић са господом Драганом Пантелићем и Александром Видовићем, испраћени том приликом од Хиландарског игумана архимандрита оца Методија и братства. Мноштво верног народа сабрало се овим несвакидашњим поводом, под куполом Заветног Храма српског народа на Врачару, како би целивали икону Пресвете Богородице Млекопитатељнице, и узели благослов од Његовог Преосвештенства новохиротонисаног Епископа Стефана. Извор: Српска Православна Црква -
Дочекана икона Млекопитатељнице из Хиландара и прослављена слава крипте Храма Светог Саве (ВИДЕО+ФОТО)
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Свечаном архијерејском Литургијом у чевртак 28. јуна 2018. године у Крипти Храма Светог Саве прослављен је угодник божији Свети Великомученик Кнез Лазар, коме је крипта и посвећена. Литургијско сабрање предводио је Епископ ремезијански г. Стефан, викар његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и настојатељ Светосавског Храма. Владици Стефану саслуживало је братство Храма: протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије; јереји: Предраг Продић, Драган Шовљански, Бранислав Кличковић; и јереј Марко Максимовић, парох цркве Св. Василија Острошког на Бежанијској Коси, затим протођакон Игор Давидовић, хонорарни ђакони при Храму Светог Саве и секретар Светог Архијерејског Синода СПЦ-е; ђакон Радомир Врућинић , хонорарни ђакони при Храму Светог Саве и професор Богословије Свети Сава у Београду; као и ђакон Милош Ракетић из Епархије аустралијско-новозеландске. У својој надахнутој беседи после одељка из Светог Јеванђеља, свештеник Драган Шовљански рекао је:” И радост и туга, и песма и плач, и игра и страдање, и осмех и суза, и цвет и роса, и јунаштво и витештво и страдање – сва осећања и све наше речи стају у једно срце које се пише другачије, а значи исто – Видовдан.Видовдан је опредељење за Царство Небеско, за вечне духовне вредности, вечну истину, правду, наду и вечни живот и тим вредностима је Свети Кнез Лазар испуњавао свој живот и за њих је тај исти живот и положио – то је свето-лазаревски завет и аманет сваком Србину, у њему се рађамо, трајемо и умиремо!” – истакао је отац Драган. Овом свечаном и надасве значајном празнику Видовдану, придружила се још једна велика радост, а то је дочек копије иконе Мајке Божије Млекопитатељнице из манастира Хиландара са Свете Горе Атонске. Икона – коју су урадили светогорски иконописци и освештали је у Кареји где се чува оригинал – поклон је Храму Светог Саве г. Слободана Симића из Варварина. Са Свете Горе, из српске лавре манастира Хиландара, донео ју је јереј Предраг Продић са господом Драганом Пантелићем и Александром Видовићем, испраћени том приликом од Хиландарског игумана архимандрита оца Методија и братства. Мноштво верног народа сабрало се овим несвакидашњим поводом, под куполом Заветног Храма српског народа на Врачару, како би целивали икону Пресвете Богородице Млекопитатељнице, и узели благослов од Његовог Преосвештенства новохиротонисаног Епископа Стефана. Извор: Српска Православна Црква View full Странице -
Према агенцији Вимаортоксиас.гр, пожар је настао у нижим пределима близу арсане Светог Василија и брзо је обустављен. Уз то је још седморица људи изашло да пешке смирују преостале делове ватре. За сада је узрок пожара непознат, а нема података ни о штети или повређенима. Извор: Српска Православна Црква
-
Пожар је избио јуче 6. јуна 2018. године поподне у једном шумовитом пределу Свете Горе, близу српског манастира Хиландара, јавља Ромфеа. Десет лица у пет ватрогасних кола одјурили су на лице места и почели да гасе ватру, а употребљена су и два противпожарна авиона. Према агенцији Вимаортоксиас.гр, пожар је настао у нижим пределима близу арсане Светог Василија и брзо је обустављен. Уз то је још седморица људи изашло да пешке смирују преостале делове ватре. За сада је узрок пожара непознат, а нема података ни о штети или повређенима. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
-
Света лоза са Хиландара засађена на платоу спомен-храма Светог Саве на Врачару (ВИДЕО)
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Архиепископије
Ипак, захваљујући члановима одбора за обнову Манастира Милентије и калемарској вештини и умећу породице Пантелић из Селишта код Трстеника произведено је 49 калемова прве класе. Одлучили су да их засаде у портама цркава и манастира Епархије крушевачке али и другим српским светињама. Хиландарска лоза до сада је засађена у Студеници, Жичи, Љубостињи, Манасији, Раваници, Светом Роману и многим другим светињама. Благословом Епископа крушевачког г-дина Давида, три саднице Хиландарске лозе данас је засађено и на платоу код спомен-храма Светог Саве на Врачару. У име настојатеља Храма Светог Саве архимандрита Стефана, новонареченог Викарног Епископа Патријарха српског – лозу су засадили јереји Драган Шовљански и Предраг Продић а испред Одбора за обнову Манастира Милентије то су учинили професор доктор Мирко Ковачевић и г-дин Ранко Пантелић, калемар из Селишта код Трстеника. Извор: Телевизија Храм -
Света лоза са Хиландара засађена на платоу спомен-храма Светог Саве на Врачару (ВИДЕО)
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Лозу је са Свете Горе, благословом игумана Манастира Хиландар донео професор Небојша Марковић, прото-мајстор нових хиландарских винограда. Првобитна идеја била је да се та садница винове лозе засади у порти Манастира Милентије чија је обнова у току. Ипак, захваљујући члановима одбора за обнову Манастира Милентије и калемарској вештини и умећу породице Пантелић из Селишта код Трстеника произведено је 49 калемова прве класе. Одлучили су да их засаде у портама цркава и манастира Епархије крушевачке али и другим српским светињама. Хиландарска лоза до сада је засађена у Студеници, Жичи, Љубостињи, Манасији, Раваници, Светом Роману и многим другим светињама. Благословом Епископа крушевачког г-дина Давида, три саднице Хиландарске лозе данас је засађено и на платоу код спомен-храма Светог Саве на Врачару. У име настојатеља Храма Светог Саве архимандрита Стефана, новонареченог Викарног Епископа Патријарха српског – лозу су засадили јереји Драган Шовљански и Предраг Продић а испред Одбора за обнову Манастира Милентије то су учинили професор доктор Мирко Ковачевић и г-дин Ранко Пантелић, калемар из Селишта код Трстеника. Извор: Телевизија Храм View full Странице -
Лоза Светог Стефана Немање са Хиландара засађена у манастиру Љубостиња
Драгана Милошевић је објавио/ла a Странице у Вести из Епархија
У Цркви Свете Тројице у Трстенику и манастиру Љубостиња засађена је света лоза са Хиландара. Калем лозе добио је Ранко Пантелић, калемар из Селишта код Трстеника, и одлучио да неколико примерака засади у портама цркве у Трстенику и манастира у Љубостињи. Пантелић је рекао да су успели да произведу педесетак калемова које ће засадити у околини Трстеника. "Успели смо да окалемимо 79 примерака, од којих смо произвели 49 калемова прве класе. Они су већ нашли своја места, и то претежно у Расинском округу и у манастирима на овом подручју", рекао је Пантелић. Председник општине Трстеник Александар Ћирић истакао је да је велика привилегија што ће света лоза са Хиландара бити засађена у околини Трстеника. "Захваљујући вредним калемарима из околине Трстеника, за које се чуло чак до Хиландара, и који су добили благослов од свештенства, успели су да ову лозу умноже и добију калемове које ће засадити у нашој општини. Ово је за нас велика част и привилегија", рекао је Ћирић. -
Лоза Светог Стефана Немање са Хиландара засађена у манастиру Љубостиња
Драгана Милошевић је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
У Цркви Свете Тројице у Трстенику и манастиру Љубостиња засађена је света лоза са Хиландара. Калем лозе добио је Ранко Пантелић, калемар из Селишта код Трстеника, и одлучио да неколико примерака засади у портама цркве у Трстенику и манастира у Љубостињи. Пантелић је рекао да су успели да произведу педесетак калемова које ће засадити у околини Трстеника. "Успели смо да окалемимо 79 примерака, од којих смо произвели 49 калемова прве класе. Они су већ нашли своја места, и то претежно у Расинском округу и у манастирима на овом подручју", рекао је Пантелић. Председник општине Трстеник Александар Ћирић истакао је да је велика привилегија што ће света лоза са Хиландара бити засађена у околини Трстеника. "Захваљујући вредним калемарима из околине Трстеника, за које се чуло чак до Хиландара, и који су добили благослов од свештенства, успели су да ову лозу умноже и добију калемове које ће засадити у нашој општини. Ово је за нас велика част и привилегија", рекао је Ћирић. View full Странице -
Савиндан - ктиторска слава манастира Хиландара
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Цркве
Славски гости хиландарског братства били су Његово Високопреосвештенство Митрополит Китруса, Катеринија и Платамоне г. Георгије и Високопреподобни архимандрит Христифор, игуман манастира Григоријата. На панигир у Хиландару пристигли су монаси и из осталих светогорских обитељи, као и велики број гостију из Србије. Свечану службу појањем су улепшали григоријатски монаси и појци из хиландарских келија Светог Николе - Буразери и Светих Архангела. На крају, за славском трпезом беседе су, редом, одржали игумани Методије и Христифор, као и митрополит Георгије. Извор: Манастир Хиландар -
Савиндан - ктиторска слава манастира Хиландара
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Празник Светог Саве Српског, ктиторска слава светог манастира Хиландара, прослављен је торжественим празничним бдењем и светом Литургијом, након које је уследила славска трпеза. Звучни запис беседе -ФОТОГАЛЕРИЈА- Славски гости хиландарског братства били су Његово Високопреосвештенство Митрополит Китруса, Катеринија и Платамоне г. Георгије и Високопреподобни архимандрит Христифор, игуман манастира Григоријата. На панигир у Хиландару пристигли су монаси и из осталих светогорских обитељи, као и велики број гостију из Србије. Свечану службу појањем су улепшали григоријатски монаси и појци из хиландарских келија Светог Николе - Буразери и Светих Архангела. На крају, за славском трпезом беседе су, редом, одржали игумани Методије и Христифор, као и митрополит Георгије. Извор: Манастир Хиландар View full Странице -
Хиландар: Звучни запис беседâ са славе свештене царске лавре манастира Хиландара (АУДИО)
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Цркве
И поред лошег времена услед чега нису саобраћали бродови, велики број гостију и монаха из осталих светогорских манастира пристигао је у манастир. Хиландарско братство је, са дозволом Свештене општине Свете Горе, организовало превоз возилима од границе за све госте. Као представник Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, био је Високопреосвећени митрополит дабробосански г. Хризостом, који је увек радо виђен гост Хиландара и који је једно кратко време био и њихов сабрат. По древном обичају у манастир је, уз свечани дочек, пристигао Високопреподбни архимандрит Јефрем, игуман манастира Ватопеда. На литургији је био гувернер Свете Горе г. Аристос Казмироглу, док је генерални конзул Републике Србије у Солуну, г. Синиша Павић провео оба дана у манастиру. Благољепију светогорског богослужења допринео је хор монаха манастира Ватопеда за десном певницом, док је за левом појао хор хиландарске келије Светог Николаја, Буразери. Уочи славе служено је свеноћно бденије уз учешће монаха из других светогорских манастира и присутних гостију. Сва служба је величанствена и у свему царска. У манастиру се поводом славе спрема свечана трпеза и кољиво са изображеном иконом Ваведења и друго кољиво за парастос свим ктиторима и приложницима обитељи који се служи истога дана али увече. У складу са древним обичајем сваке године игуманско место на један дан преузима игуман Светог манастира Ватопеда. Посебне братске везе између Ватопеда и Хиландара утемељене су још у време Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог и сваке године за време манастирских слава игумани два манастира замењују места. На то је посебно подсетио игуман свете Лавре манастира Хиландара, високопреподобни архимандрит Методије, током трпезе љубави после богослужења, на којој су, након њега, беседили игуман Јефрем и митрополит Хризостом. Извор: Манастир Хиландар -
Хиландар: Звучни запис беседâ са славе свештене царске лавре манастира Хиландара (АУДИО)
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Велика радост која прати прославу Богородичиних празника на Светој Гори, исказана је торжествено у Светој српској царској лаври Хиландара на празник Ваведења Пресвете Богородице, када манастир прославља своју храмовну славу. Повезана вест: Фото вест: Ваведење Пресвете Богородице - Слава манастира Хиландара И поред лошег времена услед чега нису саобраћали бродови, велики број гостију и монаха из осталих светогорских манастира пристигао је у манастир. Хиландарско братство је, са дозволом Свештене општине Свете Горе, организовало превоз возилима од границе за све госте. Као представник Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, био је Високопреосвећени митрополит дабробосански г. Хризостом, који је увек радо виђен гост Хиландара и који је једно кратко време био и њихов сабрат. По древном обичају у манастир је, уз свечани дочек, пристигао Високопреподбни архимандрит Јефрем, игуман манастира Ватопеда. На литургији је био гувернер Свете Горе г. Аристос Казмироглу, док је генерални конзул Републике Србије у Солуну, г. Синиша Павић провео оба дана у манастиру. Благољепију светогорског богослужења допринео је хор монаха манастира Ватопеда за десном певницом, док је за левом појао хор хиландарске келије Светог Николаја, Буразери. Уочи славе служено је свеноћно бденије уз учешће монаха из других светогорских манастира и присутних гостију. Сва служба је величанствена и у свему царска. У манастиру се поводом славе спрема свечана трпеза и кољиво са изображеном иконом Ваведења и друго кољиво за парастос свим ктиторима и приложницима обитељи који се служи истога дана али увече. У складу са древним обичајем сваке године игуманско место на један дан преузима игуман Светог манастира Ватопеда. Посебне братске везе између Ватопеда и Хиландара утемељене су још у време Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог и сваке године за време манастирских слава игумани два манастира замењују места. На то је посебно подсетио игуман свете Лавре манастира Хиландара, високопреподобни архимандрит Методије, током трпезе љубави после богослужења, на којој су, након њега, беседили игуман Јефрем и митрополит Хризостом. Извор: Манастир Хиландар View full Странице -
Фото вест: Ваведење Пресвете Богородице - Слава манастира Хиландара
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Цркве
Фотографије хиландарског монаха Милутина:- 1 comment
-
- 2
-
-
- богородице
- пресвете
- (и још 6 )
-
Фото вест: Ваведење Пресвете Богородице - Слава манастира Хиландара
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Посетиоцима наше интернет презентације доносимо фото вест са славе свештене царске лавре манастира Хиландара. Фотографије хиландарског монаха Милутина, преузели смо са фејсбук странице Задужбине Манастира Хиландара. Фотографије хиландарског монаха Милутина: View full Странице- 1 нови одговор
-
- 1
-
-
- богородице
- пресвете
- (и још 6 )
-
Празник Ваведења Пресвете Богородице прославља се као слава манастира Хиландара
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Поучни
Уочи манастирске славе, служи се свеноћно бденије уз учешће монаха из других светогорских манастира и присутних гостију. Сва служба је величанствена и у свему царска. У манастиру се поводом славе спрема свечана трпеза и кољиво са изображеном иконом Ваведења и друго кољиво за парастос свим ктиторима и приложницима обитељи који се служи истога дана али увече. У складу са древним обичајем сваке године игуманско место на један дан преузима игуман Светог манастира Ватопеда. Посебне братске везе између Ватопеда и Хиландара утемељене су још у време Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог и сваке године за време манастирских слава игумани два манастира замењују места. Извор: Манастир Хиландар
