Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'хиландара'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 35 results

  1. Међу бројним гостима на слави капеле посвећене Светом Василију Острпшком Чудотворцу у манастиру Пустиња нашао се и монах Доментијан, сабрат хиландарске обитељи. Колико Свети Василије као понос монаха значи светогорској браћи, каква је симболичка веза између Хиландара и манастира Пустиња, сведочи о. Доментијан у разговору са Јадранком Јанковић. Извор: Радио Источник
  2. Игуман српске царске Лавре на Светој Гори, манастира Хиландара, архимандрит Методије, богослужио је о празнику Светог Георгија у манастиру Ћелије код Лајковца, поводом славе ове светиње у Епархији шумадијској, известио је за Радио Слово љубве нови настојатељ Ћелија, јеромонах Доситеј Хиландарац. Архимандрит Методије је заблагодарио на благослову за богослужење у Ћелијама Епископу шумадијском г. Јовану и пожелео новопостављеном игуману Доситеју да му у преносу духовног пламена из Хиландара народу у Србији на помоћи буде Игуманија Свете Горе Пресвета Богородица, те му је овом приликом даровао Икону Пресвете Богородице Тројеручице. Отац Доситеј је узвратио уздрајем у виду лепо украшеног Светог писма за које је казао да је то „најмоћније оружје на свету – реч Божја“, на шта се игуман Хиландара Методије захвалио и поучио присутне да „Свето писмо треба не само да читамо, него да га испуњавамо“. У беседи је архимандрит Методије истакао значај духовног труда сваког хришћанина, посебно угледање на светитеље мученике: „Колико Господ да благодати, онолико ће од нас и тражити, али не смемо бити духовно лењи, већ треба да се трудимо да испунимо своју меру“. Манастир Ћелије потиче из 15. века, доста је страдао кроз историју. Налази се у подножју Врапче брда где се одиграла чувена Колубарска битка, а испод цркве су похрањене кости хиљада српских војника погинулих за своју отаџбину. Такође има много костију и аустроугарских војника, нарочито међу њима Чеха. Због тога се манастирска црква зове још и спомен-костурница. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  3. Министарство културе и информисања Србије издвојило је 80 милиона динара /око 680.000 евра/ за наставак радова на обнови манастира Хиландар за ову годину, саопштено је из овог министарства. Планом рада у 2019. години предвиђен је наставак реконструкције трпезарије са кухињом, као и наставак припремних радова на дохији и игуменарији са параклисом који подразумјевају ојачање, осигурање и демонтажу дјелова који би могли да падну, како би се приступило конзерваторским радовима на том објекту. Комисија за Хиландар, којом је предсједавао министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић, усвојила је на данашњој сједници извјештај о извршеним радовима у прошлој години и план радова за ову годину, чиме су усаглашени оквири за даљи наставак обнове најзначајнијег српског манастира. Комисија је констатовала да су завршени комплетни рестаураторско-конзерваторски радови на Белом конаку и да је објекат у функцији, те да су у складу са планом изведени радови на кровној конструкцији трпезарије са кухињом, а започети су припремни радови на дохији и игуменарији са параклисом. Наведено је да је у складу са предвиђеном динамиком Покрајински завод за заштиту споменика културе „Петоварадин“ спровео конзерваторско-рестаураторске радове на трону Богородице Тројеручице. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  4. Братство Свете царске српске лавре Хиландара прославило је своју храмовну славу, Ваведење Пресвете Богородице. Због великих радова који се тренутно одвијају у манастиру, а нарочито због обнове велике трпезарије Светог Краља Милутина, ове године је празнику присуствовао нешто мањи број гостију. Међу придошлим гостима били су Његово Преосвештенство Епископ ремезијански Г. Стефан, викар и званични изасланик Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, Високопреподобни архимандрит Јефрем, игуман Манастира Ватопеда, гувернер Свете Горе, Константин Димцас, конзул Републике Србије у Солуну, г. Синиша Павић, монаси из светогорских манастира и келија, свештенство и полоници из Србије и других земаља. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Служба је започела свеноћним бдењем, у понедељак, 3. децембра. Благољепију и торжеству богослужења допринели су светогорски појци – за десном певницом старци, келиоти, Антипа и Дамаскин са својом братијом, док су за левом певницом појали монаси из хиландарске келије Светог Николаја – Буразери. Свечана трпеза љубави је након завршетка службе уприличена у привременој трпезарији која је постављена у манастирској порти. У складу са древним обичајем сваке године, на дан храмовне славе, игуманско место је на један дан преузео игуман Светог манастира Ватопеда. Посебне братске везе између Ватопеда и Хиландара утемељене су још у време Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог, и сваке године за време манастирских слава игумани два манастира замењују места. Извор: Манастир Хиландар ПОВЕЗАНА ВЕСТ: https://pouke.org/forum/index.php?/index/-/1346435955/манастир-хиландар-торжествено-прославио-славу-ваведење-пресвете-богородице-r11723/
  5. Уз последњи рачун ЈКП Инфостан Београђанима стиже и уплатница „Помоћ за oбнову Хиландара“ - према својим могућностима помозимо обнову српског манастира на Светој Гори који је страдао у разорном пожару 2004. године када је изгорела половина манастирског комплекса. Обнова се одвија захваљујући подршци отаџбине, прилози су добровољни и служе искључиво за обнову Хиландара. Уз обнову грађевина које су непосредно погођене ватреном стихијом, обнова Хиландара је широк подухват који обухвата реконструкцију, изградњу, рестаурацију и свеопшту заштиту непокретног и покретног наслеђа манастира, а уз то, обнова Хиландара има за циљ и обезбеђивање одрживог развоја манастира, његове економије и услова неопходних за живот братства, чувајући јединствени карактер и светост самог места које је вековима чувар духовног и националног бића српског народа. На сајту Задужбине Хиландара (www. hilandar.org) у одељку „Обнова“ можете сазнати више о подухвату обнове. Благодаримо свима који помажу обнову Хиландара. Уплатница "Помоћ за Обнову Хиландара": Сврха уплате: "Помоћ за Обнову Хиландара" Прималац: Задужбина Светог манастира Хиландара, Булевар војводе Мишића 71, 11040 Београд Шифра плаћања: 189 Број рачуна: 205-51128-61 Позив на број: 34-49501 Извор: Српска Православна Црква
  6. Архимандрит студенички др Тихон Ракићевић: Предавање из циклуса "Света Гора Атонска" - Српска академија наука и уметности и Друштво пријатеља Свете Горе Атонске, Видовдан 2018. View full Странице
  7. Предавању су присуствовали и амбасадори Србије Душанка Дивјак Томоћ и Босне и Херцеговине Лепа Бабић, црквени великодостојници, монаси, монахиње и верници канонске Православне Охридске архиепископије Српске православне цркве, предствници дела локалне и државне власти Македоније, професори, студенти, спортисти, хуманитарци, љубитељи Хиландара … После духовних песама вокалне групе Косовски божури и уводних напомена о древној српској светињи, архимандрит Методије је поделио радост сусрета на Данима Хиландара у Скопљу, захваљујући на позиву организатора из Споне и пренео благослов Свете Горе Атонске. На почетку предавања, преносећи део надахнућа које је понео још на поласку са Свете Горе, на броду према копну, кренувши за Скопље, отац Методије је изнео утиске из разговора са грчким монасима о светим савременицима, као што је монах Амфилохије, који је управо проглашен светим. – Сви ми смо позвани и у данашње време да будемо свети. Зато се и на крају свете литургије пред причешће каже – светиње светима. Светиње су тело и крв Христова у виду хлеба и вина, а ти свети, то смо ми. Дакле, сви смо ми позвани да будемо свети. А баш проглашење некога за светог кога још памтимо, који је био наш савременик, јесте једна такође важна поука. А та порука неба гласи да време светих нису стари векови, нека стара времена, па да кажемо ето, то је некада било и ми сада неможемо више тако да живимо, не можемо да будемо свети. То није тако. Док се ми овде сусрећемо и разговарамо, ту у близини у једном храму у Грчкој прогласиће за светог неког ко је наш савременик, монах – Амфилохије. То се дешава и на другим крајевима и у другим православним црквама. И сваке године православна црква прогласи нове свете. Један велики руски старац, преподобни Серафим Саровски, једом приликом је упитан од неког свог ученика – баћушка Серафиме, зашто ми више не живимо онако како су живели древни оци и светитељи, него сада живимо другачије. А он му је одговорио – знаш, и у ово време је могуће да будемо свети. То само зависи од нас. Јер, Бог је исти, и какав је био некад такав је и сада, такав ће бити у векове. Бог се не мења, само је потребна наша жеља, наша ревност. И зато једна од највећих обмана, или боље рећи самоуобмана је то да кажемо да и у ово време не можемо да живимо духовним животом. Често ћемо чути, “е, сада је 21. век то више није оно време као што је некада било. Није тачно, ето, пример нам је баш отац Серафим који није живео у нека стара времена јер је нама близак, најбољи је доказ да је својим животом превазишао и многе светитеље из првих векова. И зато да не мислимо да ћемо имати неке изговоре и оправдања ако потпуно занемаримо духовни живот, рекао је игуман Методије. Ова времена су, како је додао, веома тешка. Свако покољење људи на земљи се сусреће са све тежим искушењима, са оним изазовима који одвлаче нас и цело човечанство, сваког од нас лично, од Бога. И наравно да ће Бог имати то виду. – Бог неће нама да суди исто као онима који су живели у стара времена када су око себе имали мноштва светих људи, и када су и они са малим трудом просто били вођени примером оних који су живели поред њих. У садашња времена тај истински хришћански живот ретко можемо да сретнемо. И због тога ће сигурно Бог бити блажи према нама у свом суду. Али, не смемо у потпуности да занемаримо духовни живот и духовно напредовање. Дакле, то је не само наш позив, не само да се морално усавршимо, да будемо бољи људи, већ и позив да будемо свети да се обожимо и сјединимо са Христом још овде на земљи. А то је потврдио и сам наш господ Исус Христос када је рекао – царство небеско није негде тамо далеко, неко је оно унутра у вама. Још на земљи можемо да будемо сведоци тог деловања царства небеског. Наравно у ограниченом виду, а онда после изласка душе из тела, осетићемо ту пуноту царства небеског, рекао је отац Методије. Свако време има неки свој најбољи начин за духовни живот за духовно напредовање. Тако и у наше време, како је рекао, савремени хришћани најбоље се спасавају трпљењем невоља. – То је вероватно због тога што смо ми као савремени људи, имајући на располагању многа достигнућа науке усавршавања технологије и свега осталог, некако изгубили то смирење, тај осећај да све што имамо, да је то од Бога. Онда су се сви некако погордили и мислимо да све што чинимо у свом животу и што сво човечанство остварује, јесу само дела људске способности. И због тога се такво духовно настројење преноси и на духовни живот. Па онда имамо пример да у садашње време неко ко се само мало више моли, почне да пости, онда се некако преузноси у односу на остале око себе. И онда оно што би требало да му буде на корист, сада му у ствари доноси духовну штету. Видевши то Бог нам је дао један други начин спасавања. А то је трпљење невоља. Ми као људи, као слаби, често, а можда у скоро у свим ситуацијама животним када нам се дешавају неке невоље, када дођу болести, када дође до неке несреће, сматрамо то као неку апсолутну штету за нас. Међутим духовни људи тако не размишљају. Једина права штета за човека јесте – грех. Дакле, оно што га одваја од Бога. А ако нам се деси нека невоља, нека болест, а то нас приведе Богу, на крају треба да посматрамо на исправан начин. Да кажемо, па то је у ствари за мене било добро. И што Бог више жели да људи напредују, видевши да је неко више привезан за Бога, и да има већу веру, он му шаље та животна искушења, много чешће да би га што више привео ка себи, рекао је отац Методије. Робовање страстима у ово време, како је рекао игуман, доводи до тога да се људи често нама предлажу као примери које треба следити. Свако од људи има савест, који је Божји глас у нама, који нам говори да то није тако. – Пошто смо свакодневно, бомбардовани тиме, у нама се тај систем вредности изокрене. Међутим, читајући Свето писмо, читајући духовне књиге, ми онда схватимо да то није тако. И онда исправимо тај систем вредности у нама, а то значи да ћемо оставити друге циљеве у животу. Да нећемо бити везани само за оно што је пролазно, а посебно нећемо дозволити себи да чинимо неправду другима због тога, него ћемо више да обратимо пажњу на оно што је духовно на оно што је Божје, поручио је отац Методије на предавању у Скопљу. Извор: Манастир Хиландар
  8. У оквиру Дана Хиландара у Скопљу, 15. септембра је у организацији Српског културно информативног центра Спона, одржано предавање игумана Свете царске српске лавре на Атосу, архимандрита Методија на тему „Духовна искуства Свете Горе“. У крцатој сали Кинотеке Македоније није било довољно места за све заинтересоване већ је део народа жељног духовних поука беседу пратио и у препуном холу здања. Предавању су присуствовали и амбасадори Србије Душанка Дивјак Томоћ и Босне и Херцеговине Лепа Бабић, црквени великодостојници, монаси, монахиње и верници канонске Православне Охридске архиепископије Српске православне цркве, предствници дела локалне и државне власти Македоније, професори, студенти, спортисти, хуманитарци, љубитељи Хиландара … После духовних песама вокалне групе Косовски божури и уводних напомена о древној српској светињи, архимандрит Методије је поделио радост сусрета на Данима Хиландара у Скопљу, захваљујући на позиву организатора из Споне и пренео благослов Свете Горе Атонске. На почетку предавања, преносећи део надахнућа које је понео још на поласку са Свете Горе, на броду према копну, кренувши за Скопље, отац Методије је изнео утиске из разговора са грчким монасима о светим савременицима, као што је монах Амфилохије, који је управо проглашен светим. – Сви ми смо позвани и у данашње време да будемо свети. Зато се и на крају свете литургије пред причешће каже – светиње светима. Светиње су тело и крв Христова у виду хлеба и вина, а ти свети, то смо ми. Дакле, сви смо ми позвани да будемо свети. А баш проглашење некога за светог кога још памтимо, који је био наш савременик, јесте једна такође важна поука. А та порука неба гласи да време светих нису стари векови, нека стара времена, па да кажемо ето, то је некада било и ми сада неможемо више тако да живимо, не можемо да будемо свети. То није тако. Док се ми овде сусрећемо и разговарамо, ту у близини у једном храму у Грчкој прогласиће за светог неког ко је наш савременик, монах – Амфилохије. То се дешава и на другим крајевима и у другим православним црквама. И сваке године православна црква прогласи нове свете. Један велики руски старац, преподобни Серафим Саровски, једом приликом је упитан од неког свог ученика – баћушка Серафиме, зашто ми више не живимо онако како су живели древни оци и светитељи, него сада живимо другачије. А он му је одговорио – знаш, и у ово време је могуће да будемо свети. То само зависи од нас. Јер, Бог је исти, и какав је био некад такав је и сада, такав ће бити у векове. Бог се не мења, само је потребна наша жеља, наша ревност. И зато једна од највећих обмана, или боље рећи самоуобмана је то да кажемо да и у ово време не можемо да живимо духовним животом. Често ћемо чути, “е, сада је 21. век то више није оно време као што је некада било. Није тачно, ето, пример нам је баш отац Серафим који није живео у нека стара времена јер је нама близак, најбољи је доказ да је својим животом превазишао и многе светитеље из првих векова. И зато да не мислимо да ћемо имати неке изговоре и оправдања ако потпуно занемаримо духовни живот, рекао је игуман Методије. Ова времена су, како је додао, веома тешка. Свако покољење људи на земљи се сусреће са све тежим искушењима, са оним изазовима који одвлаче нас и цело човечанство, сваког од нас лично, од Бога. И наравно да ће Бог имати то виду. – Бог неће нама да суди исто као онима који су живели у стара времена када су око себе имали мноштва светих људи, и када су и они са малим трудом просто били вођени примером оних који су живели поред њих. У садашња времена тај истински хришћански живот ретко можемо да сретнемо. И због тога ће сигурно Бог бити блажи према нама у свом суду. Али, не смемо у потпуности да занемаримо духовни живот и духовно напредовање. Дакле, то је не само наш позив, не само да се морално усавршимо, да будемо бољи људи, већ и позив да будемо свети да се обожимо и сјединимо са Христом још овде на земљи. А то је потврдио и сам наш господ Исус Христос када је рекао – царство небеско није негде тамо далеко, неко је оно унутра у вама. Још на земљи можемо да будемо сведоци тог деловања царства небеског. Наравно у ограниченом виду, а онда после изласка душе из тела, осетићемо ту пуноту царства небеског, рекао је отац Методије. Свако време има неки свој најбољи начин за духовни живот за духовно напредовање. Тако и у наше време, како је рекао, савремени хришћани најбоље се спасавају трпљењем невоља. – То је вероватно због тога што смо ми као савремени људи, имајући на располагању многа достигнућа науке усавршавања технологије и свега осталог, некако изгубили то смирење, тај осећај да све што имамо, да је то од Бога. Онда су се сви некако погордили и мислимо да све што чинимо у свом животу и што сво човечанство остварује, јесу само дела људске способности. И због тога се такво духовно настројење преноси и на духовни живот. Па онда имамо пример да у садашње време неко ко се само мало више моли, почне да пости, онда се некако преузноси у односу на остале око себе. И онда оно што би требало да му буде на корист, сада му у ствари доноси духовну штету. Видевши то Бог нам је дао један други начин спасавања. А то је трпљење невоља. Ми као људи, као слаби, често, а можда у скоро у свим ситуацијама животним када нам се дешавају неке невоље, када дођу болести, када дође до неке несреће, сматрамо то као неку апсолутну штету за нас. Међутим духовни људи тако не размишљају. Једина права штета за човека јесте – грех. Дакле, оно што га одваја од Бога. А ако нам се деси нека невоља, нека болест, а то нас приведе Богу, на крају треба да посматрамо на исправан начин. Да кажемо, па то је у ствари за мене било добро. И што Бог више жели да људи напредују, видевши да је неко више привезан за Бога, и да има већу веру, он му шаље та животна искушења, много чешће да би га што више привео ка себи, рекао је отац Методије. Робовање страстима у ово време, како је рекао игуман, доводи до тога да се људи често нама предлажу као примери које треба следити. Свако од људи има савест, који је Божји глас у нама, који нам говори да то није тако. – Пошто смо свакодневно, бомбардовани тиме, у нама се тај систем вредности изокрене. Међутим, читајући Свето писмо, читајући духовне књиге, ми онда схватимо да то није тако. И онда исправимо тај систем вредности у нама, а то значи да ћемо оставити друге циљеве у животу. Да нећемо бити везани само за оно што је пролазно, а посебно нећемо дозволити себи да чинимо неправду другима због тога, него ћемо више да обратимо пажњу на оно што је духовно на оно што је Божје, поручио је отац Методије на предавању у Скопљу. Извор: Манастир Хиландар View full Странице
  9. Са званичне интернет презентације радија Светигоре доносимо звучни запис интервјуа високопреподобног архимандрита Методија, игумана свете царске лавре манастира Хиландара, који је дао за Радио-Телевизију Републике Српске. Звучни запис разговора View full Странице
  10. У својој надахнутој беседи после одељка из Светог Јеванђеља, свештеник Драган Шовљански рекао је:” И радост и туга, и песма и плач, и игра и страдање, и осмех и суза, и цвет и роса, и јунаштво и витештво и страдање – сва осећања и све наше речи стају у једно срце које се пише другачије, а значи исто – Видовдан.Видовдан је опредељење за Царство Небеско, за вечне духовне вредности, вечну истину, правду, наду и вечни живот и тим вредностима је Свети Кнез Лазар испуњавао свој живот и за њих је тај исти живот и положио – то је свето-лазаревски завет и аманет сваком Србину, у њему се рађамо, трајемо и умиремо!” – истакао је отац Драган. Овом свечаном и надасве значајном празнику Видовдану, придружила се још једна велика радост, а то је дочек копије иконе Мајке Божије Млекопитатељнице из манастира Хиландара са Свете Горе Атонске. Икона – коју су урадили светогорски иконописци и освештали је у Кареји где се чува оригинал – поклон је Храму Светог Саве г. Слободана Симића из Варварина. Са Свете Горе, из српске лавре манастира Хиландара, донео ју је јереј Предраг Продић са господом Драганом Пантелићем и Александром Видовићем, испраћени том приликом од Хиландарског игумана архимандрита оца Методија и братства. Мноштво верног народа сабрало се овим несвакидашњим поводом, под куполом Заветног Храма српског народа на Врачару, како би целивали икону Пресвете Богородице Млекопитатељнице, и узели благослов од Његовог Преосвештенства новохиротонисаног Епископа Стефана. Извор: Српска Православна Црква
  11. Свечаном архијерејском Литургијом у чевртак 28. јуна 2018. године у Крипти Храма Светог Саве прослављен је угодник божији Свети Великомученик Кнез Лазар, коме је крипта и посвећена. Литургијско сабрање предводио је Епископ ремезијански г. Стефан, викар његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и настојатељ Светосавског Храма. Владици Стефану саслуживало је братство Храма: протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије; јереји: Предраг Продић, Драган Шовљански, Бранислав Кличковић; и јереј Марко Максимовић, парох цркве Св. Василија Острошког на Бежанијској Коси, затим протођакон Игор Давидовић, хонорарни ђакони при Храму Светог Саве и секретар Светог Архијерејског Синода СПЦ-е; ђакон Радомир Врућинић , хонорарни ђакони при Храму Светог Саве и професор Богословије Свети Сава у Београду; као и ђакон Милош Ракетић из Епархије аустралијско-новозеландске. У својој надахнутој беседи после одељка из Светог Јеванђеља, свештеник Драган Шовљански рекао је:” И радост и туга, и песма и плач, и игра и страдање, и осмех и суза, и цвет и роса, и јунаштво и витештво и страдање – сва осећања и све наше речи стају у једно срце које се пише другачије, а значи исто – Видовдан.Видовдан је опредељење за Царство Небеско, за вечне духовне вредности, вечну истину, правду, наду и вечни живот и тим вредностима је Свети Кнез Лазар испуњавао свој живот и за њих је тај исти живот и положио – то је свето-лазаревски завет и аманет сваком Србину, у њему се рађамо, трајемо и умиремо!” – истакао је отац Драган. Овом свечаном и надасве значајном празнику Видовдану, придружила се још једна велика радост, а то је дочек копије иконе Мајке Божије Млекопитатељнице из манастира Хиландара са Свете Горе Атонске. Икона – коју су урадили светогорски иконописци и освештали је у Кареји где се чува оригинал – поклон је Храму Светог Саве г. Слободана Симића из Варварина. Са Свете Горе, из српске лавре манастира Хиландара, донео ју је јереј Предраг Продић са господом Драганом Пантелићем и Александром Видовићем, испраћени том приликом од Хиландарског игумана архимандрита оца Методија и братства. Мноштво верног народа сабрало се овим несвакидашњим поводом, под куполом Заветног Храма српског народа на Врачару, како би целивали икону Пресвете Богородице Млекопитатељнице, и узели благослов од Његовог Преосвештенства новохиротонисаног Епископа Стефана. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  12. Према агенцији Вимаортоксиас.гр, пожар је настао у нижим пределима близу арсане Светог Василија и брзо је обустављен. Уз то је још седморица људи изашло да пешке смирују преостале делове ватре. За сада је узрок пожара непознат, а нема података ни о штети или повређенима. Извор: Српска Православна Црква
  13. Пожар је избио јуче 6. јуна 2018. године поподне у једном шумовитом пределу Свете Горе, близу српског манастира Хиландара, јавља Ромфеа. Десет лица у пет ватрогасних кола одјурили су на лице места и почели да гасе ватру, а употребљена су и два противпожарна авиона. Према агенцији Вимаортоксиас.гр, пожар је настао у нижим пределима близу арсане Светог Василија и брзо је обустављен. Уз то је још седморица људи изашло да пешке смирују преостале делове ватре. За сада је узрок пожара непознат, а нема података ни о штети или повређенима. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  14. Ипак, захваљујући члановима одбора за обнову Манастира Милентије и калемарској вештини и умећу породице Пантелић из Селишта код Трстеника произведено је 49 калемова прве класе. Одлучили су да их засаде у портама цркава и манастира Епархије крушевачке али и другим српским светињама. Хиландарска лоза до сада је засађена у Студеници, Жичи, Љубостињи, Манасији, Раваници, Светом Роману и многим другим светињама. Благословом Епископа крушевачког г-дина Давида, три саднице Хиландарске лозе данас је засађено и на платоу код спомен-храма Светог Саве на Врачару. У име настојатеља Храма Светог Саве архимандрита Стефана, новонареченог Викарног Епископа Патријарха српског – лозу су засадили јереји Драган Шовљански и Предраг Продић а испред Одбора за обнову Манастира Милентије то су учинили професор доктор Мирко Ковачевић и г-дин Ранко Пантелић, калемар из Селишта код Трстеника. Извор: Телевизија Храм
  15. Лозу је са Свете Горе, благословом игумана Манастира Хиландар донео професор Небојша Марковић, прото-мајстор нових хиландарских винограда. Првобитна идеја била је да се та садница винове лозе засади у порти Манастира Милентије чија је обнова у току. Ипак, захваљујући члановима одбора за обнову Манастира Милентије и калемарској вештини и умећу породице Пантелић из Селишта код Трстеника произведено је 49 калемова прве класе. Одлучили су да их засаде у портама цркава и манастира Епархије крушевачке али и другим српским светињама. Хиландарска лоза до сада је засађена у Студеници, Жичи, Љубостињи, Манасији, Раваници, Светом Роману и многим другим светињама. Благословом Епископа крушевачког г-дина Давида, три саднице Хиландарске лозе данас је засађено и на платоу код спомен-храма Светог Саве на Врачару. У име настојатеља Храма Светог Саве архимандрита Стефана, новонареченог Викарног Епископа Патријарха српског – лозу су засадили јереји Драган Шовљански и Предраг Продић а испред Одбора за обнову Манастира Милентије то су учинили професор доктор Мирко Ковачевић и г-дин Ранко Пантелић, калемар из Селишта код Трстеника. Извор: Телевизија Храм View full Странице
  16. У Цркви Свете Тројице у Трстенику и манастиру Љубостиња засађена је света лоза са Хиландара. Калем лозе добио је Ранко Пантелић, калемар из Селишта код Трстеника, и одлучио да неколико примерака засади у портама цркве у Трстенику и манастира у Љубостињи. Пантелић је рекао да су успели да произведу педесетак калемова које ће засадити у околини Трстеника. "Успели смо да окалемимо 79 примерака, од којих смо произвели 49 калемова прве класе. Они су већ нашли своја места, и то претежно у Расинском округу и у манастирима на овом подручју", рекао је Пантелић. Председник општине Трстеник Александар Ћирић истакао је да је велика привилегија што ће света лоза са Хиландара бити засађена у околини Трстеника. "Захваљујући вредним калемарима из околине Трстеника, за које се чуло чак до Хиландара, и који су добили благослов од свештенства, успели су да ову лозу умноже и добију калемове које ће засадити у нашој општини. Ово је за нас велика част и привилегија", рекао је Ћирић.
  17. У Цркви Свете Тројице у Трстенику и манастиру Љубостиња засађена је света лоза са Хиландара. Калем лозе добио је Ранко Пантелић, калемар из Селишта код Трстеника, и одлучио да неколико примерака засади у портама цркве у Трстенику и манастира у Љубостињи. Пантелић је рекао да су успели да произведу педесетак калемова које ће засадити у околини Трстеника. "Успели смо да окалемимо 79 примерака, од којих смо произвели 49 калемова прве класе. Они су већ нашли своја места, и то претежно у Расинском округу и у манастирима на овом подручју", рекао је Пантелић. Председник општине Трстеник Александар Ћирић истакао је да је велика привилегија што ће света лоза са Хиландара бити засађена у околини Трстеника. "Захваљујући вредним калемарима из околине Трстеника, за које се чуло чак до Хиландара, и који су добили благослов од свештенства, успели су да ову лозу умноже и добију калемове које ће засадити у нашој општини. Ово је за нас велика част и привилегија", рекао је Ћирић. View full Странице
  18. Славски гости хиландарског братства били су Његово Високопреосвештенство Митрополит Китруса, Катеринија и Платамоне г. Георгије и Високопреподобни архимандрит Христифор, игуман манастира Григоријата. На панигир у Хиландару пристигли су монаси и из осталих светогорских обитељи, као и велики број гостију из Србије. Свечану службу појањем су улепшали григоријатски монаси и појци из хиландарских келија Светог Николе - Буразери и Светих Архангела. На крају, за славском трпезом беседе су, редом, одржали игумани Методије и Христифор, као и митрополит Георгије. Извор: Манастир Хиландар
  19. Празник Светог Саве Српског, ктиторска слава светог манастира Хиландара, прослављен је торжественим празничним бдењем и светом Литургијом, након које је уследила славска трпеза. Звучни запис беседе -ФОТОГАЛЕРИЈА- Славски гости хиландарског братства били су Његово Високопреосвештенство Митрополит Китруса, Катеринија и Платамоне г. Георгије и Високопреподобни архимандрит Христифор, игуман манастира Григоријата. На панигир у Хиландару пристигли су монаси и из осталих светогорских обитељи, као и велики број гостију из Србије. Свечану службу појањем су улепшали григоријатски монаси и појци из хиландарских келија Светог Николе - Буразери и Светих Архангела. На крају, за славском трпезом беседе су, редом, одржали игумани Методије и Христифор, као и митрополит Георгије. Извор: Манастир Хиландар View full Странице
  20. И поред лошег времена услед чега нису саобраћали бродови, велики број гостију и монаха из осталих светогорских манастира пристигао је у манастир. Хиландарско братство је, са дозволом Свештене општине Свете Горе, организовало превоз возилима од границе за све госте. Као представник Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, био је Високопреосвећени митрополит дабробосански г. Хризостом, који је увек радо виђен гост Хиландара и који је једно кратко време био и њихов сабрат. По древном обичају у манастир је, уз свечани дочек, пристигао Високопреподбни архимандрит Јефрем, игуман манастира Ватопеда. На литургији је био гувернер Свете Горе г. Аристос Казмироглу, док је генерални конзул Републике Србије у Солуну, г. Синиша Павић провео оба дана у манастиру. Благољепију светогорског богослужења допринео је хор монаха манастира Ватопеда за десном певницом, док је за левом појао хор хиландарске келије Светог Николаја, Буразери. Уочи славе служено је свеноћно бденије уз учешће монаха из других светогорских манастира и присутних гостију. Сва служба је величанствена и у свему царска. У манастиру се поводом славе спрема свечана трпеза и кољиво са изображеном иконом Ваведења и друго кољиво за парастос свим ктиторима и приложницима обитељи који се служи истога дана али увече. У складу са древним обичајем сваке године игуманско место на један дан преузима игуман Светог манастира Ватопеда. Посебне братске везе између Ватопеда и Хиландара утемељене су још у време Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог и сваке године за време манастирских слава игумани два манастира замењују места. На то је посебно подсетио игуман свете Лавре манастира Хиландара, високопреподобни архимандрит Методије, током трпезе љубави после богослужења, на којој су, након њега, беседили игуман Јефрем и митрополит Хризостом. Извор: Манастир Хиландар
  21. Велика радост која прати прославу Богородичиних празника на Светој Гори, исказана је торжествено у Светој српској царској лаври Хиландара на празник Ваведења Пресвете Богородице, када манастир прославља своју храмовну славу. Повезана вест: Фото вест: Ваведење Пресвете Богородице - Слава манастира Хиландара И поред лошег времена услед чега нису саобраћали бродови, велики број гостију и монаха из осталих светогорских манастира пристигао је у манастир. Хиландарско братство је, са дозволом Свештене општине Свете Горе, организовало превоз возилима од границе за све госте. Као представник Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, био је Високопреосвећени митрополит дабробосански г. Хризостом, који је увек радо виђен гост Хиландара и који је једно кратко време био и њихов сабрат. По древном обичају у манастир је, уз свечани дочек, пристигао Високопреподбни архимандрит Јефрем, игуман манастира Ватопеда. На литургији је био гувернер Свете Горе г. Аристос Казмироглу, док је генерални конзул Републике Србије у Солуну, г. Синиша Павић провео оба дана у манастиру. Благољепију светогорског богослужења допринео је хор монаха манастира Ватопеда за десном певницом, док је за левом појао хор хиландарске келије Светог Николаја, Буразери. Уочи славе служено је свеноћно бденије уз учешће монаха из других светогорских манастира и присутних гостију. Сва служба је величанствена и у свему царска. У манастиру се поводом славе спрема свечана трпеза и кољиво са изображеном иконом Ваведења и друго кољиво за парастос свим ктиторима и приложницима обитељи који се служи истога дана али увече. У складу са древним обичајем сваке године игуманско место на један дан преузима игуман Светог манастира Ватопеда. Посебне братске везе између Ватопеда и Хиландара утемељене су још у време Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог и сваке године за време манастирских слава игумани два манастира замењују места. На то је посебно подсетио игуман свете Лавре манастира Хиландара, високопреподобни архимандрит Методије, током трпезе љубави после богослужења, на којој су, након њега, беседили игуман Јефрем и митрополит Хризостом. Извор: Манастир Хиландар View full Странице
×
×
  • Create New...