Претражи Живе Речи Утехе

Архимандрит студенички др Тихон Ракићевић: Предавање из циклуса "Света Гора Атонска" - Српска академија наука и уметности и Друштво пријатеља Свете Горе Атонске, Видовдан 2018. View full Странице

View full Странице

У оквиру Дана Хиландара у Скопљу, 15. септембра је у организацији Српског културно информативног центра Спона, одржано предавање игумана Свете царске српске лавре на Атосу, архимандрита Методија на тему „Духовна искуства Свете Горе“. У крцатој сали Кинотеке Македоније није било довољно места за све заинтересоване већ је део народа жељног духовних поука беседу пратио и у препуном холу здања. Предавању су присуствовали и амбасадори Србије Душанка Дивјак Томоћ и Босне и Херцеговине Лепа Бабић, црквени великодостојници, монаси, монахиње и верници канонске Православне Охридске архиепископије Српске православне цркве, предствници дела локалне и државне власти Македоније, професори, студенти, спортисти, хуманитарци, љубитељи Хиландара … После духовних песама вокалне групе Косовски божури и уводних напомена о древној српској светињи, архимандрит Методије је поделио радост сусрета на Данима Хиландара у Скопљу, захваљујући на позиву организатора из Споне и пренео благослов Свете Горе Атонске. На почетку предавања, преносећи део надахнућа које је понео још на поласку са Свете Горе, на броду према копну, кренувши за Скопље, отац Методије је изнео утиске из разговора са грчким монасима о светим савременицима, као што је монах Амфилохије, који је управо проглашен светим. – Сви ми смо позвани и у данашње време да будемо свети. Зато се и на крају свете литургије пред причешће каже – светиње светима. Светиње су тело и крв Христова у виду хлеба и вина, а ти свети, то смо ми. Дакле, сви смо ми позвани да будемо свети. А баш проглашење некога за светог кога још памтимо, који је био наш савременик, јесте једна такође важна поука. А та порука неба гласи да време светих нису стари векови, нека стара времена, па да кажемо ето, то је некада било и ми сада неможемо више тако да живимо, не можемо да будемо свети. То није тако. Док се ми овде сусрећемо и разговарамо, ту у близини у једном храму у Грчкој прогласиће за светог неког ко је наш савременик, монах – Амфилохије. То се дешава и на другим крајевима и у другим православним црквама. И сваке године православна црква прогласи нове свете. Један велики руски старац, преподобни Серафим Саровски, једом приликом је упитан од неког свог ученика – баћушка Серафиме, зашто ми више не живимо онако како су живели древни оци и светитељи, него сада живимо другачије. А он му је одговорио – знаш, и у ово време је могуће да будемо свети. То само зависи од нас. Јер, Бог је исти, и какав је био некад такав је и сада, такав ће бити у векове. Бог се не мења, само је потребна наша жеља, наша ревност. И зато једна од највећих обмана, или боље рећи самоуобмана је то да кажемо да и у ово време не можемо да живимо духовним животом. Често ћемо чути, “е, сада је 21. век то више није оно време као што је некада било. Није тачно, ето, пример нам је баш отац Серафим који није живео у нека стара времена јер је нама близак, најбољи је доказ да је својим животом превазишао и многе светитеље из првих векова. И зато да не мислимо да ћемо имати неке изговоре и оправдања ако потпуно занемаримо духовни живот, рекао је игуман Методије. Ова времена су, како је додао, веома тешка. Свако покољење људи на земљи се сусреће са све тежим искушењима, са оним изазовима који одвлаче нас и цело човечанство, сваког од нас лично, од Бога. И наравно да ће Бог имати то виду. – Бог неће нама да суди исто као онима који су живели у стара времена када су око себе имали мноштва светих људи, и када су и они са малим трудом просто били вођени примером оних који су живели поред њих. У садашња времена тај истински хришћански живот ретко можемо да сретнемо. И због тога ће сигурно Бог бити блажи према нама у свом суду. Али, не смемо у потпуности да занемаримо духовни живот и духовно напредовање. Дакле, то је не само наш позив, не само да се морално усавршимо, да будемо бољи људи, већ и позив да будемо свети да се обожимо и сјединимо са Христом још овде на земљи. А то је потврдио и сам наш господ Исус Христос када је рекао – царство небеско није негде тамо далеко, неко је оно унутра у вама. Још на земљи можемо да будемо сведоци тог деловања царства небеског. Наравно у ограниченом виду, а онда после изласка душе из тела, осетићемо ту пуноту царства небеског, рекао је отац Методије. Свако време има неки свој најбољи начин за духовни живот за духовно напредовање. Тако и у наше време, како је рекао, савремени хришћани најбоље се спасавају трпљењем невоља. – То је вероватно због тога што смо ми као савремени људи, имајући на располагању многа достигнућа науке усавршавања технологије и свега осталог, некако изгубили то смирење, тај осећај да све што имамо, да је то од Бога. Онда су се сви некако погордили и мислимо да све што чинимо у свом животу и што сво човечанство остварује, јесу само дела људске способности. И због тога се такво духовно настројење преноси и на духовни живот. Па онда имамо пример да у садашње време неко ко се само мало више моли, почне да пости, онда се некако преузноси у односу на остале око себе. И онда оно што би требало да му буде на корист, сада му у ствари доноси духовну штету. Видевши то Бог нам је дао један други начин спасавања. А то је трпљење невоља. Ми као људи, као слаби, често, а можда у скоро у свим ситуацијама животним када нам се дешавају неке невоље, када дођу болести, када дође до неке несреће, сматрамо то као неку апсолутну штету за нас. Међутим духовни људи тако не размишљају. Једина права штета за човека јесте – грех. Дакле, оно што га одваја од Бога. А ако нам се деси нека невоља, нека болест, а то нас приведе Богу, на крају треба да посматрамо на исправан начин. Да кажемо, па то је у ствари за мене било добро. И што Бог више жели да људи напредују, видевши да је неко више привезан за Бога, и да има већу веру, он му шаље та животна искушења, много чешће да би га што више привео ка себи, рекао је отац Методије. Робовање страстима у ово време, како је рекао игуман, доводи до тога да се људи често нама предлажу као примери које треба следити. Свако од људи има савест, који је Божји глас у нама, који нам говори да то није тако. – Пошто смо свакодневно, бомбардовани тиме, у нама се тај систем вредности изокрене. Међутим, читајући Свето писмо, читајући духовне књиге, ми онда схватимо да то није тако. И онда исправимо тај систем вредности у нама, а то значи да ћемо оставити друге циљеве у животу. Да нећемо бити везани само за оно што је пролазно, а посебно нећемо дозволити себи да чинимо неправду другима због тога, него ћемо више да обратимо пажњу на оно што је духовно на оно што је Божје, поручио је отац Методије на предавању у Скопљу. Извор: Манастир Хиландар View full Странице

Са званичне интернет презентације радија Светигоре доносимо звучни запис интервјуа високопреподобног архимандрита Методија, игумана свете царске лавре манастира Хиландара, који је дао за Радио-Телевизију Републике Српске. Звучни запис разговора View full Странице

Свечаном архијерејском Литургијом у чевртак 28. јуна 2018. године у Крипти Храма Светог Саве прослављен је угодник божији Свети Великомученик Кнез Лазар, коме је крипта и посвећена. Литургијско сабрање предводио је Епископ ремезијански г. Стефан, викар његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и настојатељ Светосавског Храма. Владици Стефану саслуживало је братство Храма: протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије; јереји: Предраг Продић, Драган Шовљански, Бранислав Кличковић; и јереј Марко Максимовић, парох цркве Св. Василија Острошког на Бежанијској Коси, затим протођакон Игор Давидовић, хонорарни ђакони при Храму Светог Саве и секретар Светог Архијерејског Синода СПЦ-е; ђакон Радомир Врућинић , хонорарни ђакони при Храму Светог Саве и професор Богословије Свети Сава у Београду; као и ђакон Милош Ракетић из Епархије аустралијско-новозеландске. У својој надахнутој беседи после одељка из Светог Јеванђеља, свештеник Драган Шовљански рекао је:” И радост и туга, и песма и плач, и игра и страдање, и осмех и суза, и цвет и роса, и јунаштво и витештво и страдање – сва осећања и све наше речи стају у једно срце које се пише другачије, а значи исто – Видовдан.Видовдан је опредељење за Царство Небеско, за вечне духовне вредности, вечну истину, правду, наду и вечни живот и тим вредностима је Свети Кнез Лазар испуњавао свој живот и за њих је тај исти живот и положио – то је свето-лазаревски завет и аманет сваком Србину, у њему се рађамо, трајемо и умиремо!” – истакао је отац Драган. Овом свечаном и надасве значајном празнику Видовдану, придружила се још једна велика радост, а то је дочек копије иконе Мајке Божије Млекопитатељнице из манастира Хиландара са Свете Горе Атонске. Икона – коју су урадили светогорски иконописци и освештали је у Кареји где се чува оригинал – поклон је Храму Светог Саве г. Слободана Симића из Варварина. Са Свете Горе, из српске лавре манастира Хиландара, донео ју је јереј Предраг Продић са господом Драганом Пантелићем и Александром Видовићем, испраћени том приликом од Хиландарског игумана архимандрита оца Методија и братства. Мноштво верног народа сабрало се овим несвакидашњим поводом, под куполом Заветног Храма српског народа на Врачару, како би целивали икону Пресвете Богородице Млекопитатељнице, и узели благослов од Његовог Преосвештенства новохиротонисаног Епископа Стефана. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Пожар је избио јуче 6. јуна 2018. године поподне у једном шумовитом пределу Свете Горе, близу српског манастира Хиландара, јавља Ромфеа. Десет лица у пет ватрогасних кола одјурили су на лице места и почели да гасе ватру, а употребљена су и два противпожарна авиона. Према агенцији Вимаортоксиас.гр, пожар је настао у нижим пределима близу арсане Светог Василија и брзо је обустављен. Уз то је још седморица људи изашло да пешке смирују преостале делове ватре. За сада је узрок пожара непознат, а нема података ни о штети или повређенима. Извор: Српска Православна Црква View full Странице