Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'хаљине'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 2 results

  1. -Црква Христова је тијело Христово, а Он вјечна и непромијенљива глава тога тијела. Они који припадају том Тијелу постају Његови чланови тако што примају свето крштење у име Оца и Сина и Духа Светога, казао је митрополит Амфилохије поред ћивота Светог Василија Острошког у манастиру Острог где је на празник Светих Козме и Дамјана служио свету Литургију. Објашњавајући да се они који се крштавају облаче у Христа, Митрополит је појаснио да крштени примају силу Божју и постају чланови Божје заједнице и народа који се сабира са разних крајева света из свих земаљских народа: -Сабирају се и постају чланови и удови - Цркве Христове, заједнице која није за пролазност, у којој се не рађа, као из материне утробе, за овај пролазни земаљски живот, него се рађа за вјечни и непролазни живот. Владика је нагласио да чланови Цркве Божје добијају разне дарове, да је љубав пуноћа свега и да њоме Бог испуњава људска срца: -Ако је Бог љубав, а јесте, онда је и човјек призван, створен по лику и по подобију Божјем, да и он буде љубав. Прије свега да воли Господа Бога свим срцем, душом и мишљу, а ближњега свога (а ближњи је сваки човјек) да љуби као себе самога и више него себе. -Бог је заволио људски род и овај свијет да је и Сина Свога дао да сваки који у Њега вјерује не погине, него да има живот вјечни. Син Божји, Исус Христос дошао у овај свијет да служи и жртвује Себе за живот и спасење свијета, подсетио је Митрополит и нагласио да је света Литургија оприсутњење те Његове Боговчовечанске жртве: -Дарује нам Себе и Своју љубав. Жртвује се за нас, наше здравље, исцељење, за наш напредак. Жртвује се Господ за спасење свијета. То оприсутњење је у свакој светој Литургији, па и овај данашњој. Ми приносима сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу на дар, а Он себе дарује нама и непрекидно нам се дарује као истина... као живот вјечни непролазни. Дарује нам своје Тијело и Крв. Господ нам се дарује се као хљеб живота који силази с неба и сваки који једе од тога хљеба неће умријети него ће вјечно жив бити. Високопреосвећени Митрополит је истакао да је кроз векове много дивних сведока Њега као истинитога Бога и савршенога човека: -Данас славимо бесребренике Козму и Дамјана који су добили Божје дарове исцељења у своје вријеме док су ходили по земљи и пострадали за Христа и који кроз вјекове дарују исцељење свима који славе Бога и који их поштују. Међу њима као исцелитељ је Свети отац наш Василије Острошки који више од триста година, непрекидно живећи у овој пустињи, је добио ту силу Духа Светога Животворнога. Уселила се у ову пећину, у њега и његове кости, тијело и душу, сила Божја, која исцелитељски дјелује на све оне који цјеливају његове свете мошти, и који се труде да живе онако као што је он живио. Само тако могу добити од њега божански дар – дар Христове љубави и само тако потврђују да су заиста чланови заједнице Цркве – Тијела Христовога и Његови часни удови. Наглашавајући да су исцелитељи и чудотворци и Свети Козма и Дамјан и Василије Острошки, Митрополит је казао да само Бог знаде још колико је њих који су примили те божанске дарове: -Сви који су се крстили примили су, свако по својој мјери, те божанске дарове. Зато када се сабирамо на Светој литургији, када се молимо и призивамо Духа Светога да сиђе на нас и да освешта нас и наше дарове, тада се и причешћујемо Тијела и Крви Господње, наравно, када се припремимо за ту Светињу. Подсетивши на јеванђељску причу о исцељењу крвоточиве жене, Митрополит је казао: -Наш живот није ништа друго него дотицање хаљина Господњих, а свети Божји људи су управо Христове хаљине. Христова одежда је и Свети отац наш Василије. Зато ко се дотиче хаљине тога Светог Божјег угодника и његових моштију, он тим додиром, као жена крвоточива, задобија ту силу ако има вјере и духа покајања и ако се помирио са Господом и ближњима својим. Ако се труди да живи Господ у њему, као што је живио у Светом апостолу Павлу: Не живим ја, живи Христос у мени. -То је оно звање и призвање, та света заједница – Црква Божја која нас сабира и овдје око моштију Светога Василија и у другим мјестима широм васељене , закључио је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије поред ћивота Светог Василија Острошког у манастиру Острог. Извор: Митрополија црногорско-приморска СПЦ
  2. Објављено у ПРАВОСЛАВНОМ МИСИОНАРУ мај-јун/2010 Кожне хаљине „И начини Господ Бог Адаму и жени његовој хаљине кожне, и одену их.“ Пост 3, 21 Књига Постања говори нам о стварању света и човека. Глава и круна творевине, човек, створен је по лику и подобију Божијем (Пост 1, 26). Лик је оно што је човеку дато, а подобије му је задато. Отуда је лик потенцијал, моћ и способност да се иде и стигне до подобија, да лик досегне свој Оригинал, свој Прволик. Шта је то „лик Божији“ а шта „подобије Божије“ у човеку? Лик Божији у човеку јесу ово троје: разум, слобода и личносни начин постојања. Имајући лик Божији у себи, човек није просто део света. Човек је разумно и слободно биће које постоји као личност. Лик Божији човека издваја из света, ставља га наспрам света. Тако, нема свет човека, већ човек има свет. Човек је разум света и слобода света, лице света. Њему је дато да говори у име васколике бесловесне твари. Зато је човек судбина света. То достојанство лика Божијег које је човеку дато није укочени атрибут. Разум, слобода и личност јесу динамика и делатност. „Отац мој до сада дела, и Ја делам“, каже Господ (Јн 5, 17). Отуда лик тежи и вапи за покретом. Лик Божији у човеку је сила која стреми ка смислу, ка подобију Божијем. Оно што је „дато“ вапи за оним што је „задато“, „лик“ стреми „подобију“. А шта је подобије Божије? То је Божији циљ стварања света и човека, Божији призив да човек и свет кроз човека, буду, по дару и благодати, оно што је Бог по својој природи. То је позив на љубав и постојање: вечно, слободно и љубеће постојање. Човек је створен да постане бог, син Божији по благодати, а свет да се кроз човека обожи и постане Рај. То творевина и даље чека и чекајући тугује, јер се човек још није уподобио Богу. Лик није одговорио подобију, икона се није изједначила са својим Прволиком. Зато, творевина тугује и са нестрпљењем чека на људе да на ово одговоре: „Јер жарким ишчекивањем творевина очекује да се јаве синови Божији.“ (Рим 8, 19). Ко су синови Божији? То су разумни и слободни људи, истинске личности. То су људи који ће одговорити на призив Божији, те неће само остати на „лику Божијем“ већ ће стећи и „подобије Његово“. То су обожени људи. Та туга творевине је трегедија и туга човекова, трагедија неделатног лика. Јер, творевина, будући бесловесна, тугује и радује се само кроз своје лице, кроз своје словесно и слободно одређење. То њено одређење је човек. А у чему је трагедија и туга човекова? Његова трегедија огледа се у томе што дар „лика Божијег“, моћ делатности који тај дар са собом носи, није усмерио ка „подобију Божијем“. Човек је свој дар усмерио у погрешном правцу, промашио је циљ. Уместо уподобљавања Богу, човек је изабрао да се уподоби бесловесној природи. Тако је целокупну творевину окренуо наопачке, направивши велики промашај. Релност човековог постојања у односу са створеном природом више није такав де је он судбина и смисао природе. Не, човек је твар одредио за свој смисао и своју судбину. Тако, уместо да човек буде судбина света, свет је постао судбина човека: „У зноју лица свога јешћеш хлеб свој, док се не вратиш у земљу, од које си узет. Јер си земља и у земљу ћеш отићи. (Пост 3, 19). Но, Бог није одустао од своје воље, да човек и свет постоје вечно у заједници са Њим. Јер, „Бог није човек да лаже, ни син човечји да се покаје. Шта каже неће ли учинити, и шта рече неће ли извршити?“ (Бр 23, 19). Бескрајна премудрост и љубав Божија, учинили су да се човеков пад и промашај релативизују. Човек није престао да буде створење по лику Божијем и поред своје погрешне одлуке. Он је остао разумно, слободно и личносно биће. Бог је лик Божији у човеку прилагодио новонасталој ситуацију. Човек је обучен у „кожне хаљине“. Човеков промашај Божијег призива у Библији је символично описан као срамота људске голотиње. Након преступа Божије воље, људи осетише срамоту: „И отворише се очи њих двоје, и познаше да су наги; и сашише лишће од смокве и начинише себи прегаче.“ (Пост 3, 7). Изабравши створену природу за своју судбину, људи су утеху своје срамоте тражили у тој истој природи. То покривање природом, огртање у бесловесност и смртност, одвојило их је од Бога: „И позва Господ Бог Адама, и рече самом Адаму: „Где си?““ (Пост 3, 9). Чиме се то Адам могао сакрити пред свевидећим Богом? Сакрио се својим бесмислом, својом тамом и својим избором лажи. Зато га Бог „не види“. Јер, „шта има праведност са безакоњем; или какву заједницу има светлост са тамом?“ (2. Кор 6, 14). Пред бљеском Светлости мрак нестаје и пред Правдом безакоње бежи и скрива се: „Глас твој чух где ходиш по рају и уплаших се, јер сам наг, и сакрих се.“ (Пост 3, 10). Та „нагота“ због које се Адам застидео пред Богом јесте разобличена лаж и осрамоћени промашај људски. Свељубећи Бог, ипак, не оставља човека у срамоти његове голотиње. Као каквом насамареном наивцу, кога су разбојници преварили и свукли до голе коже, сажаљиви Бог му шије хаљине од коже: „ И начини Бог Адаму и жени његовој хаљине од коже, и одену их.“ (Пост 3, 21). Од какве коже Бог шије хаљине? Од коже бесловесних животиња. „Кожне хаљине“ јесу огрубљење човека, његова деградација и декаденција. Оне су последица човековог промашаја (греха). По тумачењу светих отаца, „кожне хаљине“ нису ништа друго до облачење у животињску природну, нужност и смртност. Свети Григорије Ниски то јасно каже: „Стога је смртност, која потиче од природе бића којима недостаје интелигенција, по Божијем допуштењу наметнута природи створеној за бесмртност.“ Ипак, иако су последица греха, хаљине од коже нису без Божијег благослова. У њима се на тајанствен начин преплићу људска лудост и божанска мудрост. И све опет бива, премудрошћу Божијом, на добро и корист човеку. Тако, „хаљине од коже“ показују човекову низину, јер је од датог величанства начинио пад и промашај, али поакзују и Божију величину, јер је од пада и промашаја начинио нови пут ка висинама. „Хаљине од коже“ су учиниле да човек буде сличан животињама, јер је тако изабрао. Али, оне су омогућиле и да човек опстане у новонасталој ситуацији, да преживи, те да и даље има моћи да крене ка свом задатом циљу, ка подобију Бижијем. Огрнувши га у природу животиња и у судбину животиња, Бог није лишио човека дара лика Божијег. Парадоксално, садашња реалност човека је чудновата испреплетаност поноса и срама, слободе и нужности, словесности и бесловесности. Садшњи човек је суживот дара лика Божијег и жовотињске природне нужности: animal rationale. Дар лика Божијег, своју словесност, слободу и личносност, човек сада користи у реалности палог, пролазног и смртног постојања. Сав његов труд и мука у свету јесу последица његовог пада. Човек са знојем лица свог једе хлеб и са муком рађа. Живот је постао борба за опстанак и преживљавање. Са једне стране, човек је слободан да креира своју личност, користећи свој разум и таленте. Много тога зависи од његове слободне воље и упорности. У свету, који је одредио за свој циљ и судбину, човек проналази задовољство и срећу: посао који воли, каријеру, породицу, пријатеље, материјално и друго благостање. Али, та његова задовољства су увек скопчана са болом, неодвојива су од бола. Заиста, нема тог људског задовољства коме не претходи или не следује бол. Ипак, такав живот почиње болом, траје мешавином задовољства и бола и завршава се болом. Рађање човека је бол као почетак, а смрт је бол као његов крај. Док први бол има утеху, јер за њим следи живот, други бол је неутешан, јер за њим следи нестанак живота. У тој чудној реалности „кожних хаљина“, човеку остаје ово двоје: да буде очајник или да се запита о смислу свог постојања. Велика борба између Божијег лика и животињске природе траје у човеку. Благослов и заслужена казна преплићу се у души његовој. Ипак, човек је кадар да од ово двоје учини једну и јединствену реалност. Или да буде очајник, да потпуно избрише дар Божијег лика у себи, те да благослов претвори и изједначи са казном и проклетством; или, пак, да се запита и промисли, те да праведну казну и проклетство преобрази и изједначи са благодаћу. Тако, премудрошћу Божијом, „кожне хаљине“ бивају и једно и друго, и благослов и проклетство. Човек је позван да од то двоје направи једну реалност. Сав тај његов труд којим живи, образује се, ствара, успева у животу „са знојем лица свог“, јесте последица његовог првобитног промашаја циља. И поред тога, човек ипак може да сав тај свој труд и муку, окрене ка правом и првосазданом смислу, ка подобију Божијем. Чак шта више, тај његов рад и живот, иако последица првородног греха, може га довести до правог циља и смисла. Потребно је да човек, не бежећи од света и реалности „кожних хаљина“, врати ствари на своје место. Да поново он буде судбина света, а не свет његова судбина. Човек треба да пројави свет, а не да се пројављује ка свету. Човек треба да се окрене ка Богу, те да тиме и читав свет окрене ка смислу. То је пут да свуче „хаљине од коже“ са свог тела и да поново као слободно, словесно и личносно биће гледа у свог Творца без стида и скривања. „Јер треба ово рапсадљиво да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност. А када се ово распадљиво обуче у нераспадљивост, и ово смртно обуче у бесмртност, онда ће се испунити она реч што је написана: Победа прождре смрт. Где ти је, смрти, жалац? Где ти је пакле победа?“ (1. Кор 15, 54-55). То је пут досезања лика до Прволика, пут човековог уподобљавања Богу. То је остварење правог и истинитог човека. Тај истинити човек је Богочовек. Александар Милојков
×
×
  • Create New...