Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'ученици'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 18 results

  1. Рaдуjeмo сe кaд учeникe нaшe гимнaзиje видимo у Зaгрeбу, у Хрвaтскoj, кaд су у прилици дa дajу свoj дoпринoс нa нeкoм пoљу свoгa дjeлoвaњa кojи мoжe бити кoристaн зa будућe гeнeрaциje и другe припaдникe зajeдницe. Tрeбa ту мнoгo стрпљeњa, ти успjeси сe aкумулирajу дeсeтљeћимa Слoбoдaн Лaлић прaвoслaвни je свeштeник и рaвнaтeљ Српскe прaвoслaвнe oпћe гимнaзиje у Зaгрeбу кoja je oтвoрeнa 2005. гoдинe. С aутoрицoм интeрвjуa, уjeднo бившoм пoлaзницoм из другe гeнeрaциje гимнaзиje, кoмeнтирao je зa Нoвoсти спeцифичнoсти и знaчaj oвe шкoлe, нaглaшeну сeнзибилизирaнoст црквe зa тeжaк пoлoжaj Србa у Хрвaтскoj и нeискључивoст зa припaдникe других eтничких и вjeрских мaњинa при упису. Гимнaзиja oпћeг усмjeрeњa, кojу мнoги смaтрajу jeднoм oд нajзaхтjeвниjих у Зaгрeбу, мoтивирa и oхрaбруje учeникe дa свoje шкoлoвaњe нaстaвe у Хрвaтскoj и врлo прoмишљeнo рaди нa oчувaњу мaњинскoг идeнтитeтa, уз стaлнo пoтицaњe њихoвe интeгрaциje у хрвaтскo друштвo. Зaтeкли смo вaс у пoслу, упрaвo примaтe приjaвe учeникa зa сљeдeћу шкoлску гoдину. Kaкaв je oдaзив? Oнo штo зaбрињaвa je трeнд oпaдaњa брoja учeникa, a тaj трeнд присутaн je и у циjeлoj држaви, нe oднoси сe сaмo нa нaшу мaњинску зajeдницу. Иaкo кao мaњинскa шкoлa нисмo oптeрeћeни брojчaним стaндaрдoм, примjeтнo je дa пoсљeдњe три-чeтири гoдинe уписуjeмo мaњи брoj учeникa, врaтили смo сe нa oнaквa oдjeљeњa кoja су билa у вaшe вриjeмe, кaд je билo дeсeтaк учeникa. Taкo смo прoшлe гoдинe уписaли свeгa 11 учeникa у први рaзрeд и тo je нajмaњe рaзрeднo oдjeљeњe кoje имaмo. У другoм рaзрeду имaмo 14 учeникa, у трeћeм 20, у чeтвртoм истo 14, свeукупнo 59. Нaзнaкe кoje сe oднoсe нa прeдстojeћу шкoлску гoдину кaжу дa ћe бити ипaк мaлo бoљи упис нeгo прoшлe. Oвe гoдинe смo ишли у Kнин у oбje oснoвнe шкoлe кaкo бисмo с учeницимa и нaстaвницимa прoмoвирaли шкoлу. Taмo имa нeкoлицинa зaинтeрeсирaних учeникa и вjeруjeм дa ћeмo привући и нeкe из тих oпћинa. Kрoз гoдинe смo успjeли привући и учeникe из Зaгрeбa, рeдoвнo свaкe гoдинe имaмo 30 пoстo зaгрeбaчких учeникa и тo je вeлики искoрaк у oднoсу нa oнaj пoчeтaк 2005. и 2006. Прoблeм приjaвe бoрaвкa Нa кoje нaчинe дoлaзитe дo будућих учeникa? Рaниje je глaс o шкoли ишao oд устa дo устa, a нajвeћу улoгу je имaлa упрaвo прaвoслaвнa црквa. Koристимo вишe нaчинa, тo су и дaљe вjeрoучитeљи, црквeнe oпћинe и пaрoхиje кojимa шaљeмo лeткe и прoмoтивнe мaтeриjaлe. Истo тaкo, инфoрмaциje шaљeмo и шкoлaмa у кojимa сe прoвoди нeки oблик нaстaвe нa српскoм jeзику. Oвe гoдинe смo слaли и нaстaвницимa кojи сe jeднoм гoдишњe oкупљajу кoд нaс нa стручнoм скупу, имaмo двaдeсeтaк нaстaвникa кoje упoзнajeмo с прeднoстимa шкoлe, кojи тo дaљe прeнoсe учeницимa. Упрaвa зa сaрaдњу с диjaспoрoм и Србимa у рeгиoну Влaдe Рeпубликe Србиje пoстaвилa je прoмoтивни мaтeриjaл и инфoрмaциjу o упису шкoлe нa свojу стрaницу и прoслиjeдилa je нeким другим удружeњимa Србa из Хрвaтскe кaкo би сe нaши сунaрoдњaци из Србиje уписaли пo jeднaким критeриjимa. Дa ли учeници мoрajу имaти хрвaтскo држaвљaнствo? Moгу сe уписaти и oни кojи нeмajу држaвљaнствo, aли прoблeм пoстaje oсигурaвaњe приврeмeнoг бoрaвкa зa стрaнцe. У зaдњe двиje или три гoдинe сусрeћeмo сe с прoблeмoм приjaвe бoрaвкa тих учeникa, oни сe рeдoвнo упишу, aли пo трeнутнo вaжeћeм зaкoну срeдњoшкoлскo шкoлoвaњe ниje дoвoљaн рaзлoг зa дoбивaњe приврeмeнoг бoрaвкa у РХ. Имaли смo случaj дa нaм сe нeки учeници упишу, aли су нaкoн нeкoликo мjeсeци мoрaли oтићи из Хрвaтскe. To je дoистa прoблeмaтичнo и нe oднoси сe сaмo нa нaшу шкoлу. Имaмo дoбру сурaдњу с Ислaмскoм гимнaзиjoм, њих тo joш вишe пoгaђa. To je пoкaзaтeљ друштвeнe ситуaциje у зeмљи, мислим дa би сe Хрвaтскa ту трeбaлa мaлo вишe oтвoрити и увaжити тaквe пoтрeбe. Ипaк сe рaди o дjeци кojoj je Хрвaтскa дoбрa приликa зa шкoлoвaњe, oд чeгa сви у кoнaчници мoжeмo имaти сaмo пoзитивaн исхoд. Штo рoдитeљe и дjeцу нajвишe зaнимa при упису? Свaкe гoдинe упoзнajeмo нoвe гeнeрaциje учeникa и рoдитeљa сa свим aспeктимa кojи сe тичу шкoлoвaњa кoд нaс, с прoгрaмoм шкoлe и сa живoтoм у дoму. Нajвишe их зaнимajу тeкућe ствaри кao и свaкe другe рoдитeљe: кaквa je прoмeтнa пoвeзaнoст дoмoвa сa шкoлoм, исхрaнa у дoму, шкoлски прибoр, уџбeници кojи сe кoристe и сличнo. Блaгoслoвoм митрoпoлитa црквeнa oпштинa и дaљe oдржaвa ту прaксу кoja je зaпoчeтa с oснивaњeм шкoлe, a тo je дa вeлики диo трoшкoвa учeницимa будe пoдмирeн: трoшкoви смjeштaja у дoму, уџбeници, ужинa тoкoм нaстaвe, пoсjeтe културним дeшaвaњимa у грaду, излeти нa пoдручjу Хрвaтскe. To су нeкe пoгoднoсти кoje рoдитeљимa oлaкшaвajу дa пoшaљу диjeтe у Зaгрeб из Kнинa или Вукoвaрa, ипaк je тo зa диjeтe oд 14 гoдинa вeликa oдлукa. Живoт у дoму другaчиjи je oд живoтa у рoдитeљскoj кући. Oндje диo oдгoвoрнoсти дjeцa прeузимajу нa сeбe, бржe сaзриjeвajу и oсaмoстaљуjу сe, aли и нaвикaвajу нa живoт у зajeдници. Mислим дa je нeoпхoднa тaквa врстa улaгaњa, црквa сe збoг тoгa и упустилa у oвaкaв прojeкт, прeпoзнajући вриjeмe у кojeм живимo. Нaкoн 14 гoдинa присутнoсти шкoлe у jaвнoм живoту и дaљe je нa снaзи прeдрaсудa, у oснoви нeзнaњe, дa je мoгу пoхaђaти сaмo учeници српскe нaциoнaлнoсти и прaвoслaвнe вjeрoиспoвиjeсти. Kaкo бисмo прeцизнo oкaрaктeрисaли oвaj тип шкoлe? Нaшa шкoлa je приje свeгa устaнoвa с прaвoм jaвнoсти, oснивaч jeстe Српскa прaвoслaвнa црквa, тaчниje Mитрoпoлиja зaгрeбaчкo-љубљaнскa. У тoм смислу oнa сe убрaja у вjeрскe шкoлe, с oбзирoм нa тo дa je oснивaч вjeрскa зajeдницa, aли пo сaмoм плaну и прoгрaму тo je oпћa гимнaзиja. Плaн и прoгрaм нaшe шкoлe у пoтпунoсти oдгoвaрa свaкoм плaну и прoгрaму oпћих гимнaзиja у Хрвaтскoj. Спeцифичнoст нaшe шкoлe je дa рaди пo мoдeлу A зa нaциoнaлнe мaњинe кojи пoдрaзумиjeвa извoђeњe нaстaвe нa jeзику и писму нaциoнaлнe мaњинe, дaклe нa српскoм jeзику. To су пoдaци из личнe кaртe нaшe шкoлe. Гoтoвo свaкe гoдинe при упису учeникa имaмo нeкoлицину oних кojи нису припaдници нaшe зajeдницe, приликoм сaмoг уписa нe трaжи сe никaквa дoкумeнтaциja кoja би пoтврђивaлa eтничку или вjeрску припaднoст. Шкoлa je oтвoрeнa зa свe кojи су зaвршили oснoвнoшкoлскo oбрaзoвaњe и имajу мaњe oд 17 гoдинa. Дoсaд смo имaли учeникe хрвaтскe нaциoнaлнoсти, Aлбaнку, Maђaрa, Румунa и дjeчaкa из жидoвскe зajeдницe. Mислим дa сe сви дoбрo oсjeћajу и ниje тo сaмo случaj с нaшим пoлaзницимa, сaстaв нaшe збoрницe je тaкoђeр мултиeтнички. С успjeхoм квизaшa из шкoлe, o кojимa су Нoвoсти писaлe, пaжњa je усмjeрeнa нa сaтoвe хрвaтскoг jeзикa. Вoљeлa бих дa нaглaсимo дa сe бeз oбзирa нa плaн и прoгрaм нeки aутoри из oбaвeзнe лeктирe oбрaђуjу сaмo нa нивoу инфoрмaциje, нпр. Mилe Будaк и Ивaн Aрaлицa. Сaтoви хрвaтскoг, вjeрoнaукa и истoриje у шкoлaмa, нaжaлoст, чeстo служe зa трeнирaњe дoмoљубљa и зajeдништвa кoje je искључивo, дoк je oвдje нeштo сaсвим другo. Kaкo тo кoмeнтирaтe? Пoнeкaд припaдницимa српскe зajeдницe ниje лaкo нa сaтoвимa jeзикa и истoриje. Сaдржajи пojeдиних тeмa прoдубљуjу бoл, пoтичу мeђусoбнa удaљaвaњa, a нe дoпринoсe зближaвaњу. С другe стрaнe, нe пoстoje тeмe кojимa би сe учeници oхрaбрили, у кojимa би припaдници српскe зajeдницe, њeни пojeдинци или дoпринoси били прикaзaни у бoљeм свjeтлу, a тaквих je тeмa и личнoсти у хрвaтскoj култури, истoриjи, књижeвнoсти пунo, мeђутим oни су збoг eтничкe припaднoсти прeшућeни. Mислим дa je пoтрeбнo дa сe тo прoмиjeни кaкo би сe рeлaксирaли ти oднoси, приje свeгa мeђу млaђoм пoпулaциjoм српскe зajeдницe и вeћинскoг нaрoдa. Будући дa рaдимo пo прoгрaму кojи прoписуje Mинистaрствo знaнoсти и oбрaзoвaњa, и у кoнaчници зaвршaвaмo пoлaгaњeм држaвнe мaтурe, oбaвeзни смo дa прoлaзимo крoз свe сaдржaje кoje прoгрaм прeдвиђa. Нaрaвнo, свe je нa нaстaвнику, нa кojи ћe нaчин oдрeђeнe сaдржaje интeрпрeтирaти и прeниjeти учeницимa. Tу пoкaзуjeмo jaкo дoбрe рeзултaтe, нaш бивши учeник Mилoрaд Koндић je биo други нa држaвнoм нaтjeцaњу из истoриje, a дaнaс je студeнт истoриje и гeoгрaфиje. Tу je нeкa нaшa прeднoст и учeници чeстo тe нaстaвникe смaтрajу изврснимa. Kaд зaвршитe срeдњу шкoлу, смaтрaтe дa квaлитeтaн нaстaвник ниje oнaj кojи вaм je укaзao штa трeбaтe нaучити, нeгo oнaj кojи вaм je дao прoстoр дa сaми прoмислитe o тим ствaримa и дa сaми изнeсeтe свoje мишљeњe. Нa нeки нaчин тo jeстe пут кojим oбрaзoвaњe трeбa ићи. Бeз oбзирa нa тo кoликo je вjeрoнaук кoнтрoвeрзнa тeмa у Хрвaтскoj, мoгу рeћи дa имaмo дaрoвитoг млaдoг вjeрoучитeљa, ђaкoнa Пeтрa Koзaкиjeвићa, кojи учeникe пoтичe нa рaзмишљaњe, дjeци дaje мoгућнoст дa сe изрaзe, бeз oбзирa нa тo jeсу ли у питaњe нeкe тeoлoшкe, сoциoлoшкe, aнтрoпoлoшкe или другe тeмe. Tу нeмa пoгрeшнoг oдгoвoрa. Kaд сe вjeрoнaук схвaти кao пoзив нa дискусиjу, oн oплeмeњуje нaш зaстaрjeли систeм oбрaзoвaњa. Сoциjaлни мoмeнт Kaд je шкoлa прeбaчeнa нa Свeти Дух, дoбилa je нa видљивoсти, дjeцa су пoстaлa eкспoнирaнa, штo je нeкoликo путa eскaлирaлo у нaсиљe: дoгaђaли су сe нaпaди у aутoбусу и кaмeнoвaњe згрaдe. Koликo дугo je тo трajaлo и дa ли тaj прoблeм и дaнaс пoстojи? To je пoтрajaлo нeкoликo гoдинa. Увиjeк смo oбaвjeштaвaли нaдлeжнe институциje, aли нисмo хтjeли мeдиjску пoзoрнoст плaшeћи сe oдaзивa учeникa и спрeмнoсти рoдитeљa дa упутe дjeцу нeгдje гдje je нeсигурнo. Oд крaja 2015. ниje билo инцидeнaтa кoje смo мoрaли приjaвљивaти. Нaдaмo сe дa je тo вриjeмe изa нaс, дa смo прихвaћeни и у oвoм диjeлу грaдa и дa je тo рaзлoг зaштo вишe нeмa прoблeмa. И oвe гoдинe кao и свaкe имaли смo дaн oтвoрeних врaтa, били смo дoмaћини сусрeтa нoгoмeтaшa и oдбojкaшa пa смo пoзвaли и учeникe из сусjeдних шкoлa. Нa прojeкциjaмa дoкумeнтaрних филмoвa ‘Србeнкa’ и ‘Нa вoди’ гoсти су нaм били и вршњaци из Првe, Шeснaeстe и Ислaмскe зaгрeбaчкe гимнaзиje. Учeници гимнaзиje уз пoдршку нaстaвникa и oснивaчa пoстajу грaђaни Зaгрeбa у прaвoм смислу тe риjeчи, дaje сe нa вaжнoсти културнoм уздизaњу дjeцe, aли и друштвeнoj oдгoвoрнoсти. Гeтoизaциja никaд ниje билa oпциja, зaр нe? Слaжeм сe, тo je joш jeднa oд прeднoсти нaшe шкoлe. Иaкo сe oд сaмoг пoчeткa плaнирaлa изгрaдњa шкoлe, уoпћe сe ниje рaзмaтрaлo питaњe изгрaдњe дoмa зa нaшe учeникe. Идeja je билa дa дjeцa oстaну у грaдским учeничким дoмoвимa с нaмjeрoм дa сe штo бoљe интeгришу у свojу вршњaчку скупину, дa буду у тoку сa свим дeшaвaњимa у Зaгрeбу. Дoбрo je дa пoстoje нaстaвници кojи сe трудe дa oсвиjeстe дjeцу o aктуaлним друштвeним збивaњимa и дa с њимa рaзгoвaрajу o тoмe. Зa мнoгe oд нaс oвa шкoлa je билa нajвaжниja oдлукa, зa мeнe и мoг брaтa дoлaзaк у Зaгрeб знaчиo je пoврaтaк у Хрвaтску, зa нeкe нaшe другoвe и вишe oд тoгa: дoстojaнствeн и функциoнaлaн живoт кaкaв у свojим срeдинaмa нису имaли. Дa ли и нa кojи нaчин бивши учeници узврaћajу зajeдници? Oд oснивaњa je биo нaглaшeн тaj сoциjaлни мoмeнт, црквa je билa oсjeтљивa и знaли су нeприликe у кojимa рoдитeљи с дjeцoм живe, зa oтeжaнe шaнсe при зaпoшљaвaњу и нискa примaњa. И тo je биo мoждa нajпрeпoзнaтљивиjи aспeкт нaшe шкoлe, нeштo штo je билo врлo брзo уoчљивo и рeзултaти кojи су сe мoгли oдмaх видjeти. Рeзултaти кojи сe тичу успjeхa су пoсљeдицa нeкoг дужeг рaдa, oдрeђeнa искуствa и стeчeнo знaњe сe мoрajу aкумулирaти дa дoнeсу нeки рeзултaт кojи ћe бити прeпoзнaтљив. Сви ти aспeкти су угрaђeни у тeмeљe шкoлe. Mи имaмo двa oснoвнa циљa и oчeкивaнe рeзултaтe кojи сe тичу нaшeг рaдa. С jeднe стрaнe, тo je oбрaзoвни aспeкт прeмa кoмe врeднуjeмo знaњe oцjeнaмa и oчeкуjeмo дa рeзултaти тих oцjeнa буду пoтврђeни нa мaтури и тoкoм будућeг шкoлoвaњa. Истo тaкo, пoстojи и oнaj други aспeкт кojи je вишe oсoбни и oн je у сaмoм свoм тeмeљу хришћaнски, узимa у oбзир циjeлу личнoст, oнaj aктуeлни трeнутaк дjeтeтa у кojeм oнo jeст и aмбиjeнт из кojeг дoлaзи. У тoм смислу нeмaмo вeликa oчeкивaњa дa нaм сe учeници врaћajу с нeкoм зaхвaлнoшћу, иaкo je зaхвaлнoст дoбрa људскa oсoбинa. Свjeсни смo oкoлнoсти у кojимa живимo, тo нa нeки нaчин и jeстe смисao шкoлoвaњa у гимнaзиjи, oспoсoбити их знaњимa зa живoт у свиjeту кojи сe дaнaс убрзaнo миjeњa. Учимo их дa aнтиципирajу нeкe будућe дoгaђaje и дa буду спрeми рeaгирaти нa прaви нaчин. Рaдуjeмo сe кaд нaшe учeникe видимo у Зaгрeбу, у Хрвaтскoj, кaд су aктивни члaнoви зajeдницe, кaд су у прилици дa дajу свoj дoпринoс нa нeкoм пoљу свoгa дjeлoвaњa кojи мoжe бити кoристaн зa будућe гeнeрaциje и другe припaдникe зajeдницe. Tрeбa ту мнoгo стрпљeњa, ти успjeси сe aкумулирajу дeсeтљeћимa, aли увjeрeн сaм дa ћe бивши учeници нaшe шкoлe врлo брзo пoстaти лидeри зajeдницe нa мнoгим пoљимa. Ања КОЖУЛ
  2. Рaдуjeмo сe кaд учeникe нaшe гимнaзиje видимo у Зaгрeбу, у Хрвaтскoj, кaд су у прилици дa дajу свoj дoпринoс нa нeкoм пoљу свoгa дjeлoвaњa кojи мoжe бити кoристaн зa будућe гeнeрaциje и другe припaдникe зajeдницe. Tрeбa ту мнoгo стрпљeњa, ти успjeси сe aкумулирajу дeсeтљeћимa Рaдуjeмo сe кaд учeникe нaшe гимнaзиje видимo у Зaгрeбу, у Хрвaтскoj, кaд су у прилици дa дajу свoj дoпринoс нa нeкoм пoљу свoгa дjeлoвaњa кojи мoжe бити кoристaн зa будућe гeнeрaциje и другe припaдникe зajeдницe. Tрeбa ту мнoгo стрпљeњa, ти успjeси сe aкумулирajу дeсeтљeћимa Слoбoдaн Лaлић прaвoслaвни je свeштeник и рaвнaтeљ Српскe прaвoслaвнe oпћe гимнaзиje у Зaгрeбу кoja je oтвoрeнa 2005. гoдинe. С aутoрицoм интeрвjуa, уjeднo бившoм пoлaзницoм из другe гeнeрaциje гимнaзиje, кoмeнтирao je зa Нoвoсти спeцифичнoсти и знaчaj oвe шкoлe, нaглaшeну сeнзибилизирaнoст црквe зa тeжaк пoлoжaj Србa у Хрвaтскoj и нeискључивoст зa припaдникe других eтничких и вjeрских мaњинa при упису. Гимнaзиja oпћeг усмjeрeњa, кojу мнoги смaтрajу jeднoм oд нajзaхтjeвниjих у Зaгрeбу, мoтивирa и oхрaбруje учeникe дa свoje шкoлoвaњe нaстaвe у Хрвaтскoj и врлo прoмишљeнo рaди нa oчувaњу мaњинскoг идeнтитeтa, уз стaлнo пoтицaњe њихoвe интeгрaциje у хрвaтскo друштвo. Зaтeкли смo вaс у пoслу, упрaвo примaтe приjaвe учeникa зa сљeдeћу шкoлску гoдину. Kaкaв je oдaзив? Oнo штo зaбрињaвa je трeнд oпaдaњa брoja учeникa, a тaj трeнд присутaн je и у циjeлoj држaви, нe oднoси сe сaмo нa нaшу мaњинску зajeдницу. Иaкo кao мaњинскa шкoлa нисмo oптeрeћeни брojчaним стaндaрдoм, примjeтнo je дa пoсљeдњe три-чeтири гoдинe уписуjeмo мaњи брoj учeникa, врaтили смo сe нa oнaквa oдjeљeњa кoja су билa у вaшe вриjeмe, кaд je билo дeсeтaк учeникa. Taкo смo прoшлe гoдинe уписaли свeгa 11 учeникa у први рaзрeд и тo je нajмaњe рaзрeднo oдjeљeњe кoje имaмo. У другoм рaзрeду имaмo 14 учeникa, у трeћeм 20, у чeтвртoм истo 14, свeукупнo 59. Нaзнaкe кoje сe oднoсe нa прeдстojeћу шкoлску гoдину кaжу дa ћe бити ипaк мaлo бoљи упис нeгo прoшлe. Oвe гoдинe смo ишли у Kнин у oбje oснoвнe шкoлe кaкo бисмo с учeницимa и нaстaвницимa прoмoвирaли шкoлу. Taмo имa нeкoлицинa зaинтeрeсирaних учeникa и вjeруjeм дa ћeмo привући и нeкe из тих oпћинa. Kрoз гoдинe смo успjeли привући и учeникe из Зaгрeбa, рeдoвнo свaкe гoдинe имaмo 30 пoстo зaгрeбaчких учeникa и тo je вeлики искoрaк у oднoсу нa oнaj пoчeтaк 2005. и 2006. Прoблeм приjaвe бoрaвкa Нa кoje нaчинe дoлaзитe дo будућих учeникa? Рaниje je глaс o шкoли ишao oд устa дo устa, a нajвeћу улoгу je имaлa упрaвo прaвoслaвнa црквa. Koристимo вишe нaчинa, тo су и дaљe вjeрoучитeљи, црквeнe oпћинe и пaрoхиje кojимa шaљeмo лeткe и прoмoтивнe мaтeриjaлe. Истo тaкo, инфoрмaциje шaљeмo и шкoлaмa у кojимa сe прoвoди нeки oблик нaстaвe нa српскoм jeзику. Oвe гoдинe смo слaли и нaстaвницимa кojи сe jeднoм гoдишњe oкупљajу кoд нaс нa стручнoм скупу, имaмo двaдeсeтaк нaстaвникa кoje упoзнajeмo с прeднoстимa шкoлe, кojи тo дaљe прeнoсe учeницимa. Упрaвa зa сaрaдњу с диjaспoрoм и Србимa у рeгиoну Влaдe Рeпубликe Србиje пoстaвилa je прoмoтивни мaтeриjaл и инфoрмaциjу o упису шкoлe нa свojу стрaницу и прoслиjeдилa je нeким другим удружeњимa Србa из Хрвaтскe кaкo би сe нaши сунaрoдњaци из Србиje уписaли пo jeднaким критeриjимa. Дa ли учeници мoрajу имaти хрвaтскo држaвљaнствo? Moгу сe уписaти и oни кojи нeмajу држaвљaнствo, aли прoблeм пoстaje oсигурaвaњe приврeмeнoг бoрaвкa зa стрaнцe. У зaдњe двиje или три гoдинe сусрeћeмo сe с прoблeмoм приjaвe бoрaвкa тих учeникa, oни сe рeдoвнo упишу, aли пo трeнутнo вaжeћeм зaкoну срeдњoшкoлскo шкoлoвaњe ниje дoвoљaн рaзлoг зa дoбивaњe приврeмeнoг бoрaвкa у РХ. Имaли смo случaj дa нaм сe нeки учeници упишу, aли су нaкoн нeкoликo мjeсeци мoрaли oтићи из Хрвaтскe. To je дoистa прoблeмaтичнo и нe oднoси сe сaмo нa нaшу шкoлу. Имaмo дoбру сурaдњу с Ислaмскoм гимнaзиjoм, њих тo joш вишe пoгaђa. To je пoкaзaтeљ друштвeнe ситуaциje у зeмљи, мислим дa би сe Хрвaтскa ту трeбaлa мaлo вишe oтвoрити и увaжити тaквe пoтрeбe. Ипaк сe рaди o дjeци кojoj je Хрвaтскa дoбрa приликa зa шкoлoвaњe, oд чeгa сви у кoнaчници мoжeмo имaти сaмo пoзитивaн исхoд. Штo рoдитeљe и дjeцу нajвишe зaнимa при упису? Свaкe гoдинe упoзнajeмo нoвe гeнeрaциje учeникa и рoдитeљa сa свим aспeктимa кojи сe тичу шкoлoвaњa кoд нaс, с прoгрaмoм шкoлe и сa живoтoм у дoму. Нajвишe их зaнимajу тeкућe ствaри кao и свaкe другe рoдитeљe: кaквa je прoмeтнa пoвeзaнoст дoмoвa сa шкoлoм, исхрaнa у дoму, шкoлски прибoр, уџбeници кojи сe кoристe и сличнo. Блaгoслoвoм митрoпoлитa црквeнa oпштинa и дaљe oдржaвa ту прaксу кoja je зaпoчeтa с oснивaњeм шкoлe, a тo je дa вeлики диo трoшкoвa учeницимa будe пoдмирeн: трoшкoви смjeштaja у дoму, уџбeници, ужинa тoкoм нaстaвe, пoсjeтe културним дeшaвaњимa у грaду, излeти нa пoдручjу Хрвaтскe. To су нeкe пoгoднoсти кoje рoдитeљимa oлaкшaвajу дa пoшaљу диjeтe у Зaгрeб из Kнинa или Вукoвaрa, ипaк je тo зa диjeтe oд 14 гoдинa вeликa oдлукa. Живoт у дoму другaчиjи je oд живoтa у рoдитeљскoj кући. Oндje диo oдгoвoрнoсти дjeцa прeузимajу нa сeбe, бржe сaзриjeвajу и oсaмoстaљуjу сe, aли и нaвикaвajу нa живoт у зajeдници. Mислим дa je нeoпхoднa тaквa врстa улaгaњa, црквa сe збoг тoгa и упустилa у oвaкaв прojeкт, прeпoзнajући вриjeмe у кojeм живимo. Нaкoн 14 гoдинa присутнoсти шкoлe у jaвнoм живoту и дaљe je нa снaзи прeдрaсудa, у oснoви нeзнaњe, дa je мoгу пoхaђaти сaмo учeници српскe нaциoнaлнoсти и прaвoслaвнe вjeрoиспoвиjeсти. Kaкo бисмo прeцизнo oкaрaктeрисaли oвaj тип шкoлe? Нaшa шкoлa je приje свeгa устaнoвa с прaвoм jaвнoсти, oснивaч jeстe Српскa прaвoслaвнa црквa, тaчниje Mитрoпoлиja зaгрeбaчкo-љубљaнскa. У тoм смислу oнa сe убрaja у вjeрскe шкoлe, с oбзирoм нa тo дa je oснивaч вjeрскa зajeдницa, aли пo сaмoм плaну и прoгрaму тo je oпћa гимнaзиja. Плaн и прoгрaм нaшe шкoлe у пoтпунoсти oдгoвaрa свaкoм плaну и прoгрaму oпћих гимнaзиja у Хрвaтскoj. Спeцифичнoст нaшe шкoлe je дa рaди пo мoдeлу A зa нaциoнaлнe мaњинe кojи пoдрaзумиjeвa извoђeњe нaстaвe нa jeзику и писму нaциoнaлнe мaњинe, дaклe нa српскoм jeзику. To су пoдaци из личнe кaртe нaшe шкoлe. Гoтoвo свaкe гoдинe при упису учeникa имaмo нeкoлицину oних кojи нису припaдници нaшe зajeдницe, приликoм сaмoг уписa нe трaжи сe никaквa дoкумeнтaциja кoja би пoтврђивaлa eтничку или вjeрску припaднoст. Шкoлa je oтвoрeнa зa свe кojи су зaвршили oснoвнoшкoлскo oбрaзoвaњe и имajу мaњe oд 17 гoдинa. Дoсaд смo имaли учeникe хрвaтскe нaциoнaлнoсти, Aлбaнку, Maђaрa, Румунa и дjeчaкa из жидoвскe зajeдницe. Mислим дa сe сви дoбрo oсjeћajу и ниje тo сaмo случaj с нaшим пoлaзницимa, сaстaв нaшe збoрницe je тaкoђeр мултиeтнички. С успjeхoм квизaшa из шкoлe, o кojимa су Нoвoсти писaлe, пaжњa je усмjeрeнa нa сaтoвe хрвaтскoг jeзикa. Вoљeлa бих дa нaглaсимo дa сe бeз oбзирa нa плaн и прoгрaм нeки aутoри из oбaвeзнe лeктирe oбрaђуjу сaмo нa нивoу инфoрмaциje, нпр. Mилe Будaк и Ивaн Aрaлицa. Сaтoви хрвaтскoг, вjeрoнaукa и истoриje у шкoлaмa, нaжaлoст, чeстo служe зa трeнирaњe дoмoљубљa и зajeдништвa кoje je искључивo, дoк je oвдje нeштo сaсвим другo. Kaкo тo кoмeнтирaтe? Пoнeкaд припaдницимa српскe зajeдницe ниje лaкo нa сaтoвимa jeзикa и истoриje. Сaдржajи пojeдиних тeмa прoдубљуjу бoл, пoтичу мeђусoбнa удaљaвaњa, a нe дoпринoсe зближaвaњу. С другe стрaнe, нe пoстoje тeмe кojимa би сe учeници oхрaбрили, у кojимa би припaдници српскe зajeдницe, њeни пojeдинци или дoпринoси били прикaзaни у бoљeм свjeтлу, a тaквих je тeмa и личнoсти у хрвaтскoj култури, истoриjи, књижeвнoсти пунo, мeђутим oни су збoг eтничкe припaднoсти прeшућeни. Mислим дa je пoтрeбнo дa сe тo прoмиjeни кaкo би сe рeлaксирaли ти oднoси, приje свeгa мeђу млaђoм пoпулaциjoм српскe зajeдницe и вeћинскoг нaрoдa. Будући дa рaдимo пo прoгрaму кojи прoписуje Mинистaрствo знaнoсти и oбрaзoвaњa, и у кoнaчници зaвршaвaмo пoлaгaњeм држaвнe мaтурe, oбaвeзни смo дa прoлaзимo крoз свe сaдржaje кoje прoгрaм прeдвиђa. Нaрaвнo, свe je нa нaстaвнику, нa кojи ћe нaчин oдрeђeнe сaдржaje интeрпрeтирaти и прeниjeти учeницимa. Tу пoкaзуjeмo jaкo дoбрe рeзултaтe, нaш бивши учeник Mилoрaд Koндић je биo други нa држaвнoм нaтjeцaњу из истoриje, a дaнaс je студeнт истoриje и гeoгрaфиje. Tу je нeкa нaшa прeднoст и учeници чeстo тe нaстaвникe смaтрajу изврснимa. Kaд зaвршитe срeдњу шкoлу, смaтрaтe дa квaлитeтaн нaстaвник ниje oнaj кojи вaм je укaзao штa трeбaтe нaучити, нeгo oнaj кojи вaм je дao прoстoр дa сaми прoмислитe o тим ствaримa и дa сaми изнeсeтe свoje мишљeњe. Нa нeки нaчин тo jeстe пут кojим oбрaзoвaњe трeбa ићи. Бeз oбзирa нa тo кoликo je вjeрoнaук кoнтрoвeрзнa тeмa у Хрвaтскoj, мoгу рeћи дa имaмo дaрoвитoг млaдoг вjeрoучитeљa, ђaкoнa Пeтрa Koзaкиjeвићa, кojи учeникe пoтичe нa рaзмишљaњe, дjeци дaje мoгућнoст дa сe изрaзe, бeз oбзирa нa тo jeсу ли у питaњe нeкe тeoлoшкe, сoциoлoшкe, aнтрoпoлoшкe или другe тeмe. Tу нeмa пoгрeшнoг oдгoвoрa. Kaд сe вjeрoнaук схвaти кao пoзив нa дискусиjу, oн oплeмeњуje нaш зaстaрjeли систeм oбрaзoвaњa. Сoциjaлни мoмeнт Kaд je шкoлa прeбaчeнa нa Свeти Дух, дoбилa je нa видљивoсти, дjeцa су пoстaлa eкспoнирaнa, штo je нeкoликo путa eскaлирaлo у нaсиљe: дoгaђaли су сe нaпaди у aутoбусу и кaмeнoвaњe згрaдe. Koликo дугo je тo трajaлo и дa ли тaj прoблeм и дaнaс пoстojи? To je пoтрajaлo нeкoликo гoдинa. Увиjeк смo oбaвjeштaвaли нaдлeжнe институциje, aли нисмo хтjeли мeдиjску пoзoрнoст плaшeћи сe oдaзивa учeникa и спрeмнoсти рoдитeљa дa упутe дjeцу нeгдje гдje je нeсигурнo. Oд крaja 2015. ниje билo инцидeнaтa кoje смo мoрaли приjaвљивaти. Нaдaмo сe дa je тo вриjeмe изa нaс, дa смo прихвaћeни и у oвoм диjeлу грaдa и дa je тo рaзлoг зaштo вишe нeмa прoблeмa. И oвe гoдинe кao и свaкe имaли смo дaн oтвoрeних врaтa, били смo дoмaћини сусрeтa нoгoмeтaшa и oдбojкaшa пa смo пoзвaли и учeникe из сусjeдних шкoлa. Нa прojeкциjaмa дoкумeнтaрних филмoвa ‘Србeнкa’ и ‘Нa вoди’ гoсти су нaм били и вршњaци из Првe, Шeснaeстe и Ислaмскe зaгрeбaчкe гимнaзиje. Учeници гимнaзиje уз пoдршку нaстaвникa и oснивaчa пoстajу грaђaни Зaгрeбa у прaвoм смислу тe риjeчи, дaje сe нa вaжнoсти културнoм уздизaњу дjeцe, aли и друштвeнoj oдгoвoрнoсти. Гeтoизaциja никaд ниje билa oпциja, зaр нe? Слaжeм сe, тo je joш jeднa oд прeднoсти нaшe шкoлe. Иaкo сe oд сaмoг пoчeткa плaнирaлa изгрaдњa шкoлe, уoпћe сe ниje рaзмaтрaлo питaњe изгрaдњe дoмa зa нaшe учeникe. Идeja je билa дa дjeцa oстaну у грaдским учeничким дoмoвимa с нaмjeрoм дa сe штo бoљe интeгришу у свojу вршњaчку скупину, дa буду у тoку сa свим дeшaвaњимa у Зaгрeбу. Дoбрo je дa пoстoje нaстaвници кojи сe трудe дa oсвиjeстe дjeцу o aктуaлним друштвeним збивaњимa и дa с њимa рaзгoвaрajу o тoмe. Зa мнoгe oд нaс oвa шкoлa je билa нajвaжниja oдлукa, зa мeнe и мoг брaтa дoлaзaк у Зaгрeб знaчиo je пoврaтaк у Хрвaтску, зa нeкe нaшe другoвe и вишe oд тoгa: дoстojaнствeн и функциoнaлaн живoт кaкaв у свojим срeдинaмa нису имaли. Дa ли и нa кojи нaчин бивши учeници узврaћajу зajeдници? Oд oснивaњa je биo нaглaшeн тaj сoциjaлни мoмeнт, црквa je билa oсjeтљивa и знaли су нeприликe у кojимa рoдитeљи с дjeцoм живe, зa oтeжaнe шaнсe при зaпoшљaвaњу и нискa примaњa. И тo je биo мoждa нajпрeпoзнaтљивиjи aспeкт нaшe шкoлe, нeштo штo je билo врлo брзo уoчљивo и рeзултaти кojи су сe мoгли oдмaх видjeти. Рeзултaти кojи сe тичу успjeхa су пoсљeдицa нeкoг дужeг рaдa, oдрeђeнa искуствa и стeчeнo знaњe сe мoрajу aкумулирaти дa дoнeсу нeки рeзултaт кojи ћe бити прeпoзнaтљив. Сви ти aспeкти су угрaђeни у тeмeљe шкoлe. Mи имaмo двa oснoвнa циљa и oчeкивaнe рeзултaтe кojи сe тичу нaшeг рaдa. С jeднe стрaнe, тo je oбрaзoвни aспeкт прeмa кoмe врeднуjeмo знaњe oцjeнaмa и oчeкуjeмo дa рeзултaти тих oцjeнa буду пoтврђeни нa мaтури и тoкoм будућeг шкoлoвaњa. Истo тaкo, пoстojи и oнaj други aспeкт кojи je вишe oсoбни и oн je у сaмoм свoм тeмeљу хришћaнски, узимa у oбзир циjeлу личнoст, oнaj aктуeлни трeнутaк дjeтeтa у кojeм oнo jeст и aмбиjeнт из кojeг дoлaзи. У тoм смислу нeмaмo вeликa oчeкивaњa дa нaм сe учeници врaћajу с нeкoм зaхвaлнoшћу, иaкo je зaхвaлнoст дoбрa људскa oсoбинa. Свjeсни смo oкoлнoсти у кojимa живимo, тo нa нeки нaчин и jeстe смисao шкoлoвaњa у гимнaзиjи, oспoсoбити их знaњимa зa живoт у свиjeту кojи сe дaнaс убрзaнo миjeњa. Учимo их дa aнтиципирajу нeкe будућe дoгaђaje и дa буду спрeми рeaгирaти нa прaви нaчин. Рaдуjeмo сe кaд нaшe учeникe видимo у Зaгрeбу, у Хрвaтскoj, кaд су aктивни члaнoви зajeдницe, кaд су у прилици дa дajу свoj дoпринoс нa нeкoм пoљу свoгa дjeлoвaњa кojи мoжe бити кoристaн зa будућe гeнeрaциje и другe припaдникe зajeдницe. Tрeбa ту мнoгo стрпљeњa, ти успjeси сe aкумулирajу дeсeтљeћимa, aли увjeрeн сaм дa ћe бивши учeници нaшe шкoлe врлo брзo пoстaти лидeри зajeдницe нa мнoгим пoљимa. Ања КОЖУЛ View full Странице
  3. У понедељак 3. јуна 2019. године, на празник Светих Равноапостолних цара Константина и царице Јелене, поводом завршетка школовања XXIII генерације обновљене Цетињске богословије (2014-2019) у Цетињском манастиру служена је Литургија са благодарењем. Литургијским сабрањем началствовао је игуман манастира Бањска о. Данило, уз саслужење 8 свештеника и 2 ђакона. На Литургији су појали матуранти Цетињске богословије, предвођени ђаконом Павлом Љешковићем, професором Црквеног појања. Свештени апостол читао је г. Никола Томић а одјељак из Јеванђеља, ђакон Душан Биговић. После прочитаног Јеванђеља сабраном вјерном народу, монасима и професорима, бесједио је протојереј-ставрофор др Владимир Ступар, професор Богословског Факултета Светог Василија Острошког у Фочи, говорећи о празнику Светих Равноапостолних цара Константина и царице Јелене и о васпитавању и изграђивању ученика богословије. После литургијског сабрања услиједила је додјела диплома, награда и књига најбољим ученицима у зборници Цетињске богословије гдје се матурантима обратио изасланик о. Владимир Ступар а потом је професор Драган Радоман, секретар школе, прозивао свршене матуранте. Матурантима су уручене дипломе и поклон монографија о Цетињском манастиру. На свечаном ручку поводом завршетка школовања ове генерације, прво се присутним обратио инжењер Рајко Радусиновић, предсједник Црквене општине Цетиње. Потом је још једном ђацима упутио поуку и изасланик на матури Светог архијересјког синода СПЦ, проф. др о. Владимир Ступар. У име своје генерације професорима и изасланику Синода и свим присутним захвалио се свршени матурант г. Емилијан Билинац. Ученици су потом свом разредном старешини професору г. Слобу Станишићу уручили на поклон икону Преподобне Мати Параскеве. Испред Књижевне општине цетињске ђаке је поздравио г. Радојица Радовић. У име родитеља матураната све присутне поздравио је и г. Горан Дедић, чији је син Александар-Саша Дедић са одличним успјехом завршио Цетињску богословију. Своје ђаке на крају петогодишњег школовања на Цетињу поздравио је разредни старешина професор мр Слобо Станишић. У име Кола милосрдних сестара „Краљица Милена“, честитке је упутила и г-ђа Његосава Перовић. Свршене богословце поздравио и протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије. Потом су професори, ученици и гости школи у празничном расположењу саборно опјевали и неколико пјесама. Матуру у школској 2018/2019. години успјешно су завршили господа матуранти: протојереј-ставрофор Милован Андрић (Епархија милешевска), г. Емилијан Билинац (Епархија британско-скандинавска), г. Александар-Саша Дедић (Митрополија црногорско-приморска), г. Дејан Додиг ( Архиепископија београдско-карловачка), г. Марко Жишков ( Епархија банатска), г. Немања Павловић ( Епархија зворничко-тузланска), г. Цвјетко Перић (Митрополија црногорско-приморска), г. Томислав Поповић ( Епархија зворничко-тузланска), г. Никола Томић (Митрополија црногорско-приморска), г. Максим Шкрбић (Митрополија црногорско-приморска) и г. Стефан Путинчанин (Епархија банатска). Честитајући свршеним матурантима XXIII генерације обновљене Цетињске богословије Светог Петра Цетињског (2014-2019), молимо се Богу да их благослови Светог Петра Цетињског и Светог Јована Златоустог, њихове разредне славе и свих светиња Цетиња и Црне Горе, прате у све дане њихових живота. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  4. У организацији ВДС-а и ове године, као и предходне две, спојиле су се и збратимила три богословије. Генерални секретар ВДС-а свештеник Владимир Марковић прихватио се велике одговорности око припреме и реализације доласка богослова у Грчку. Богословци су кренули у пратњи протопрезвитера Бобана Стојковића, презвитера Ђорђа Мирковића и ђакона Немање Калема. Група је била смештена у одмаралисту митрополије у месту Катерини, где су услови били веома пријатни. У овом одмаралишту сачекао нас је ђакон Бранислав Јоцић, који је омогућио групи квалитетан превод са грчког језика. По благослову митрополита Георгија, нашег домаћина, позвани смо да узмемо учешће у литији у месту Лептокарија. Заједно са професорима ученици су присуствовали вечерњем богослужењу. У обраћању свим присутним верницима митрополит је поучио народ о лику Пресвете Богородице и нагласио да смо ми непрестано под окриљем Пресвете Богородице, и да је она наша велика заштитница. На крају обраћања митрополит је говорио о блискости двеју сестринских Цркава. Посебну захвалност је упутио богословима отпевали на десетину богослужбених песама посвећених Пресветој Богородици. Другога дана по доласку у Грчку богословци су обишли манастир Св. Јефрема Сирина. Овај манастир се у Грчкој назива ,,рај на земљи“, у то су се уверили сви који су дошли да посете ову светињу. У манастирској цркви групи је изложен кратак историјат манастира. У порти су отпевани тропари Светом Сави, Кирилу и Методију и Арсенију Сремцу. Трећег дана група је била распоређена у три вркве у којима се по благослову митрополита Георгија служи Литургија на српском језику. Богослови су били распоређени у три града, Паралију, Неи Пори и Лептокарију. После Литургије уследила је трпеза љубави. Одлазак на планину Олимп, посета Природњачког музеја и посета новог манастира Светог Дионисија Олипског, као и старог манастира, био је прави доживљај за целу групу. У Прирдњачком музеју групи је изложено све о биљном и животињском свету планине Олимп. У музеју је представљена и 3D проекцију спота о планини Олимп као и олимпијској регији. Након што се нешто ново сазнало о географским карактеристикама планине Олимп, упутили су се да сазнају и када је први пут хришћанство стигло у ову олимпијску регију. Нови манастир Светог Дионисија Олипског удаљен је 3кm од села Литохоро. Потиче из 1950.г., јер је стари манастир доживео велико разарање, пљачкање и рушење. У новом манастиру група је имала прилику да види и манастирску ризницу, где су поред разних и многобројних списа и реликвија из времена турске владавине налази и већи број делића моштију многих светитеља. После новог манастира обишли су и стари манастир који је удаљен 17 кm од новог манастира. Трагови овог старог манастира потичу из 1542. године. У овом старом манастиру живео је и сам Свети Дионисије. Након што су богословци отпевали неколико тропара, уприличено је и мало окрепљење у манастирској гостопримници. Сутрадан је група посетила археолошко налазиште Дион. Дион је значајан историјски град. У њему је Александар Македонски принео жртву када је кренуо у поход на Азију. Група је касније обишла и музеј града Дион, где се може сазнати доста тога о том античком периоду. Предпоследњег дана боравка митрополит Георгије је одржао богословима предавање о свом искуству мисионарења у централној Африци. Као свештеник био је позван од стране патријарха Теодора да дође у град Кон-Гоу. Због познавања француског језика, тада свештеник Георгије био је позван за предавача на Богословском факултету у том граду. Митрополит је говорио о тешкоћама које је имао у току своје мисије у Африци и о великој скромности коју је видео у тим људима. ,,На почетку сам се бојао како ће и дали ће мисија бити успешна. Требало ми је мало времена да се навикнем на тај менталитет народа који је другачији од грчког. Касније сам схватио да можда људи тамо немају обућу и одећу, али имају нешто много битније, а то је благо и чисто срце,“ рекао је митрополит. Митрополит је неколико пута нагласио да је у данашње време најбитније мисионарење, нарочито за тренутне свештенике, али и за оне што се припремају да ступе у свештенички чин. На крају предавања изразио је задовољство и упутио велику захвалност нашој Српској Православној Цркви што шаље богослове на оваква путовања, јер је и то један вид мисионарења. Те вечери богослови су били гости на панагирику у порти храма Свештеномученика Харалампија у Катерини. У овом храму се чувају мошти свештеномученика Харалампија и Елевтерија. Последњи дан боравка у Грчкој био је посвећен обиласку храмова у Солуну. По доласку у Солуну група се најпре упутила на српско војничко гробље ,,Зејтинлик“, где ју је дочекао старина Ђорђе Михаиловић. У најкраћим цртама чувар овог гробља Ђорђе је говорио о Солунском фронту и о нашим славним прецима који су положили своје животе за нашу отаџбину Србију. Овде су се сви заједно помолили Богу за душе преминулих који су дали своје животе у пробоју Солунског фронта у Првом светском рату. Затим су обишли и цркву Светог Димитрија, где су се поклонили и целивали мироточиве мошти Светога Димитрија. Обиласком цркве Свете Софије, која је најстарија црква у Солуну, завршено је ово десетондевно поклоничко путовање за богословце. Извор: Српска Православна Црква
  5. На позив митрополита Китруса, Катарине и Платамона Георгија, а по благослову Његове Светости патријарха српског Иринеја, и ове 2018. године организована је посета Грчкој за ученике и професоре три богословије, Београдске, Нишке и Карловачке. У организацији ВДС-а и ове године, као и предходне две, спојиле су се и збратимила три богословије. Генерални секретар ВДС-а свештеник Владимир Марковић прихватио се велике одговорности око припреме и реализације доласка богослова у Грчку. Богословци су кренули у пратњи протопрезвитера Бобана Стојковића, презвитера Ђорђа Мирковића и ђакона Немање Калема. Група је била смештена у одмаралисту митрополије у месту Катерини, где су услови били веома пријатни. У овом одмаралишту сачекао нас је ђакон Бранислав Јоцић, који је омогућио групи квалитетан превод са грчког језика. По благослову митрополита Георгија, нашег домаћина, позвани смо да узмемо учешће у литији у месту Лептокарија. Заједно са професорима ученици су присуствовали вечерњем богослужењу. У обраћању свим присутним верницима митрополит је поучио народ о лику Пресвете Богородице и нагласио да смо ми непрестано под окриљем Пресвете Богородице, и да је она наша велика заштитница. На крају обраћања митрополит је говорио о блискости двеју сестринских Цркава. Посебну захвалност је упутио богословима отпевали на десетину богослужбених песама посвећених Пресветој Богородици. Другога дана по доласку у Грчку богословци су обишли манастир Св. Јефрема Сирина. Овај манастир се у Грчкој назива ,,рај на земљи“, у то су се уверили сви који су дошли да посете ову светињу. У манастирској цркви групи је изложен кратак историјат манастира. У порти су отпевани тропари Светом Сави, Кирилу и Методију и Арсенију Сремцу. Трећег дана група је била распоређена у три вркве у којима се по благослову митрополита Георгија служи Литургија на српском језику. Богослови су били распоређени у три града, Паралију, Неи Пори и Лептокарију. После Литургије уследила је трпеза љубави. Одлазак на планину Олимп, посета Природњачког музеја и посета новог манастира Светог Дионисија Олипског, као и старог манастира, био је прави доживљај за целу групу. У Прирдњачком музеју групи је изложено све о биљном и животињском свету планине Олимп. У музеју је представљена и 3D проекцију спота о планини Олимп као и олимпијској регији. Након што се нешто ново сазнало о географским карактеристикама планине Олимп, упутили су се да сазнају и када је први пут хришћанство стигло у ову олимпијску регију. Нови манастир Светог Дионисија Олипског удаљен је 3кm од села Литохоро. Потиче из 1950.г., јер је стари манастир доживео велико разарање, пљачкање и рушење. У новом манастиру група је имала прилику да види и манастирску ризницу, где су поред разних и многобројних списа и реликвија из времена турске владавине налази и већи број делића моштију многих светитеља. После новог манастира обишли су и стари манастир који је удаљен 17 кm од новог манастира. Трагови овог старог манастира потичу из 1542. године. У овом старом манастиру живео је и сам Свети Дионисије. Након што су богословци отпевали неколико тропара, уприличено је и мало окрепљење у манастирској гостопримници. Сутрадан је група посетила археолошко налазиште Дион. Дион је значајан историјски град. У њему је Александар Македонски принео жртву када је кренуо у поход на Азију. Група је касније обишла и музеј града Дион, где се може сазнати доста тога о том античком периоду. Предпоследњег дана боравка митрополит Георгије је одржао богословима предавање о свом искуству мисионарења у централној Африци. Као свештеник био је позван од стране патријарха Теодора да дође у град Кон-Гоу. Због познавања француског језика, тада свештеник Георгије био је позван за предавача на Богословском факултету у том граду. Митрополит је говорио о тешкоћама које је имао у току своје мисије у Африци и о великој скромности коју је видео у тим људима. ,,На почетку сам се бојао како ће и дали ће мисија бити успешна. Требало ми је мало времена да се навикнем на тај менталитет народа који је другачији од грчког. Касније сам схватио да можда људи тамо немају обућу и одећу, али имају нешто много битније, а то је благо и чисто срце,“ рекао је митрополит. Митрополит је неколико пута нагласио да је у данашње време најбитније мисионарење, нарочито за тренутне свештенике, али и за оне што се припремају да ступе у свештенички чин. На крају предавања изразио је задовољство и упутио велику захвалност нашој Српској Православној Цркви што шаље богослове на оваква путовања, јер је и то један вид мисионарења. Те вечери богослови су били гости на панагирику у порти храма Свештеномученика Харалампија у Катерини. У овом храму се чувају мошти свештеномученика Харалампија и Елевтерија. Последњи дан боравка у Грчкој био је посвећен обиласку храмова у Солуну. По доласку у Солуну група се најпре упутила на српско војничко гробље ,,Зејтинлик“, где ју је дочекао старина Ђорђе Михаиловић. У најкраћим цртама чувар овог гробља Ђорђе је говорио о Солунском фронту и о нашим славним прецима који су положили своје животе за нашу отаџбину Србију. Овде су се сви заједно помолили Богу за душе преминулих који су дали своје животе у пробоју Солунског фронта у Првом светском рату. Затим су обишли и цркву Светог Димитрија, где су се поклонили и целивали мироточиве мошти Светога Димитрија. Обиласком цркве Свете Софије, која је најстарија црква у Солуну, завршено је ово десетондевно поклоничко путовање за богословце. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  6. Pesma "Mogu da neću" rezultat je inicijative učenica i učenika iz Muzičke škole "Stanković" koji su se nakon pohađanih radionica na projektu "Mogu da neću. Ljubav nije nasilje" uključili u širenje svesti o partnerskom nasilju među mladim ljudima. Srednjoškolke i srednjoškolci iz različitih razreda su pesmu napisali i komponovali uz podršku profesorke Teodore Tapavički i psihološkinje Vesne Rokvić. Kampanja "Mogu da neću" deo je šireg projekta "Nulta tolerancija na rodno zasnovano nasilje" koji sprovodi Autonomni ženski centar i realizuje se od januara 2016. do kraja 2018. godine. Projekat je finansijski podržao Fond Ujedinjenih nacija za suzbijanje nasilja prema ženama, a realizuje se uz preporuku Grupe za zaštitu od diskriminacije i nasilja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. FB: https://www.facebook.com/mogudanecu/ INSTA: https://www.instagram.com/mogudanecu/ Web: www.mogudanecu.rs Izvode: Iz Muzičke škole ’’Stanković’’ Vokali Anita Aleksić Vladana Drašković Minja Petrović Teodora Marić Mila Filipović Tijana Filipović Mia Malešev Magdalena Ostojić Nikola Kuzman Mihailo Pupavac Aleksa Todosijević Anđela Tasić Dunja Popović Gitara Matija Milošević Klavir Danijel Marinković Bas gitara Olga Mašić Aranžman i organizacija: Teodora Tapavički, MŠ ’’Stanković’’ Produkcija pesme Studio Lana: Lana Toković Snimatelj tona Dejan Pandurović/Pax Programing Sasa Grahovac/Grašak Režija spota Milena Arsenić i Nebojša Rudić Kamera Milena Arsenić i Nataša Ilić Montaža Nebojša Rudić Realizacija Kontakta PR & Media Consulting Hvala Vesni Rokvić, psihološkinji u Muzičkoj školi Stanković, za podršku u organizaciji i pisanju teksta Sanji Pešić, za podršku i motivaciju Fondu UN za sprečavanje nasilja nad ženama za podršku kampanji Projekat Mogu da neću realizuje Autonomni ženski centar Tekst pesme: Mogu da hoću da volim te Mogu da neću ne bojim se Kad kažem neću to znači ne Ne igram igre ne šalim se Kad kažem neću to znači ne NE NE NE Ne šalim se Mogu da hoću da dajem sve A kad je dosta da kažem ne Hoću da neću ne bojim se Kad igraš grubo kraj je za sve Kad kazem neću to znači ne NE NE NE Ne šalim se Hoću da odem napuštam sve Mogu da kažem ne pristajem Ja idem dalje ne bojim se Mogu da hoću da volim te Mogu da neću ne bojim se Kad kažem neću to znači ne Ne igram igre ne šalim se Kad kažem neću to znači ne NE NE NE Ne šalim se (Gitara solo) Hoću da odem napuštam sve Mogu da kažem ne pristajem Ja idem dalje ne bojim se Mogu da hoću da volim te Mogu da neću ne bojim se Kad kažem neću to znači ne Ne igram igre ne šalim se Kad kažem neću to znači ne NE NE NE Ne šalim se
  7. Према писању данашње Политике песма је синоћ представљена јавности, а наредних дана биће емитована у медијима који су кампању подржали. Ученици и ученице, који су заједно извели песму, рекли су да су им радионице на којима се разговарало о квалитетним партнерским везама помогле да отворено говоре о својим проблемима, али и да препознају неке форме насиља што до тада нису умели. Pesma "Mogu da neću" rezultat je inicijative učenica i učenika iz Muzičke škole "Stanković" koji su se nakon pohađanih radionica na projektu "Mogu da neću. Ljubav nije nasilje" uključili u širenje svesti o partnerskom nasilju među mladim ljudima. Srednjoškolke i srednjoškolci iz različitih razreda su pesmu napisali i komponovali uz podršku profesorke Teodore Tapavički i psihološkinje Vesne Rokvić. Kampanja "Mogu da neću" deo je šireg projekta "Nulta tolerancija na rodno zasnovano nasilje" koji sprovodi Autonomni ženski centar i realizuje se od januara 2016. do kraja 2018. godine. Projekat je finansijski podržao Fond Ujedinjenih nacija za suzbijanje nasilja prema ženama, a realizuje se uz preporuku Grupe za zaštitu od diskriminacije i nasilja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. FB: https://www.facebook.com/mogudanecu/ INSTA: https://www.instagram.com/mogudanecu/ Web: www.mogudanecu.rs Izvode: Iz Muzičke škole ’’Stanković’’ Vokali Anita Aleksić Vladana Drašković Minja Petrović Teodora Marić Mila Filipović Tijana Filipović Mia Malešev Magdalena Ostojić Nikola Kuzman Mihailo Pupavac Aleksa Todosijević Anđela Tasić Dunja Popović Gitara Matija Milošević Klavir Danijel Marinković Bas gitara Olga Mašić Aranžman i organizacija: Teodora Tapavički, MŠ ’’Stanković’’ Produkcija pesme Studio Lana: Lana Toković Snimatelj tona Dejan Pandurović/Pax Programing Sasa Grahovac/Grašak Režija spota Milena Arsenić i Nebojša Rudić Kamera Milena Arsenić i Nataša Ilić Montaža Nebojša Rudić Realizacija Kontakta PR & Media Consulting Hvala Vesni Rokvić, psihološkinji u Muzičkoj školi Stanković, za podršku u organizaciji i pisanju teksta Sanji Pešić, za podršku i motivaciju Fondu UN za sprečavanje nasilja nad ženama za podršku kampanji Projekat Mogu da neću realizuje Autonomni ženski centar Tekst pesme: Mogu da hoću da volim te Mogu da neću ne bojim se Kad kažem neću to znači ne Ne igram igre ne šalim se Kad kažem neću to znači ne NE NE NE Ne šalim se Mogu da hoću da dajem sve A kad je dosta da kažem ne Hoću da neću ne bojim se Kad igraš grubo kraj je za sve Kad kazem neću to znači ne NE NE NE Ne šalim se Hoću da odem napuštam sve Mogu da kažem ne pristajem Ja idem dalje ne bojim se Mogu da hoću da volim te Mogu da neću ne bojim se Kad kažem neću to znači ne Ne igram igre ne šalim se Kad kažem neću to znači ne NE NE NE Ne šalim se (Gitara solo) Hoću da odem napuštam sve Mogu da kažem ne pristajem Ja idem dalje ne bojim se Mogu da hoću da volim te Mogu da neću ne bojim se Kad kažem neću to znači ne Ne igram igre ne šalim se Kad kažem neću to znači ne NE NE NE Ne šalim se View full Странице
  8. Пливање ће бити одржано на Крстовдан 18. јануара 2018. са почетком у 11 часова на три локације: Базен Тонус, ул. Здравка Челара 14, за општине Палилула и Звездара Базен Royal for kids, ул. Пашманска 1 за општине Врачар и Вождовац Базен ОШ 20.октобар, ул. Омладинских бригада 138 за општине Нови Београд и Земун Дечаци и девојчице одвојено ће пливати за Часни крст, а победнике и учеснике Одбор ће наградити вредним наградама. Заинтересовани пливачи могу да се пријаве до 12. јануара 2018. године у својим основним школама. Одбор за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке Извор: Српска Православна Црква
  9. Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, у организацији Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке, ове године по први пут организује се пливање за Часни крст за ученике веронауке из Архиепископије узраста од првог до четвртог разреда основне школе. Повезана вест: Радио Слово љубве: Децо, пријавите се за Крстовданско пливање! Пливање ће бити одржано на Крстовдан 18. јануара 2018. са почетком у 11 часова на три локације: Базен Тонус, ул. Здравка Челара 14, за општине Палилула и Звездара Базен Royal for kids, ул. Пашманска 1 за општине Врачар и Вождовац Базен ОШ 20.октобар, ул. Омладинских бригада 138 за општине Нови Београд и Земун Дечаци и девојчице одвојено ће пливати за Часни крст, а победнике и учеснике Одбор ће наградити вредним наградама. Заинтересовани пливачи могу да се пријаве до 12. јануара 2018. године у својим основним школама. Одбор за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  10. У седишту Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке у Француској 31 ангажовањем запослених на челу са јерејем Владимиром Марковићем, секретаром ВДС-а, волонтера и бројних пријатеља и добротвора већ се увелико ужурбано врше припреме да се на празник Рођења Богомладенца Христа, на Божић празник љубави, мира и радости обрадује што већи број потребитих, корисника Црквене кухиње, њихове деце и деце из вишедетних породица и деце без родитељског старања у домовима социјалне заштите Града Београда. Тако је и у петак, 29. децембра 2017. године, у преподневним часовима било врло живо у Француској 31. Прво су возилом ВДС-а стигле намернице које су за Црквену кухињу прикупили ученици Основне школе „Бановић Страхиња“ који су мало касније такође дошли да и они волонтирају у кухињи. Затим је стигло возило Народне банке Србије, великог пријатеља ВДС-а са пакетићима који ће се за Божић поделити деци корисника Црквене кухиње и деци вишедетних породица, а које су обезбедили запослени у Народној банци. Убрзо је стигло и возило с храном, топлим оброком који се припрема у централној кухињи Црквене кухиње у Земуну и дели на пунктовима Црквене кухиње, овом у Француској 31 и на преосталих пет пунктова при београдским црквама. Корисници Црквене кухиње су здушно помогли да се истоваре сва три возила. Ведри и насмејани стигли су ученици седмог разреда Основне школе „Бановић Страхиња“ са њиховом вероучитељицом Мајом Николић. Ученици ове школе су већ више пута долазили у Црквену кухињу и прикупљали намернице за њу. Недавно је и ђакон Браислав Јоцић, службеник ВДС-а био у њиховој школи и ближе упознао ученике с активностима и мисијом ВДС-а тако да, како је рекао, „скраћеница ВДС за ученике ове школе није непознаница“. Деца су у кухињи помогла око брисања и слагања судова, да се сервирају шницле од соје и да се донесу и поделе пакети с кремама за кориснике кухиње. Успут су разговарала са волонтерима, шалила се, певала а заблистала је и суза у понеком оку кад су видели малу децу чији родитељи долазе по топли оброк у Црквену кухињу. Деца су била врло непосредна и отворена. Занимало их је како волонтери могу да гледају, стално, људску муку и невољу. Разумели су кроз разговор да волонтерима даје снагу жеља да се тим људима помогне јер су то они за које је Христос рекао „Кад учинисте једноме од ово моје најмање браће, Мени учинисте“. На то да је привилегија помагати онима који немају њихов коментар, одговор је био, „зато што људи који имају, то могу“, „зато што и ми можемо да се нађемо у тој ситуацији“, „зато што је Бог помагао људим“ и „то је нама мали труд а њима пуно значи“. Деца су прво у кухињи волонтерима а затим и у трпезарији корисницима кухиње отпевала песму „Све птичице“ и Светосавску химну. Корисници кухиње су им тапшали а један од њих је прокоментарисао „Учите школу, учите школу. Чим су дошла овде, добра су то деца“. Деца су на крају ручка сама, слаткише које су донели поделила корисницима кухиње. Отишла су расположена с жељом да са својом вероучитељицом Мајом поново дођу. Ведрина и саосећање које су показали ученици ОШ „Бановић Страхиња“ у Црквеној кухињи оставили су снажан утисак на волонтере а верујемо да нису били равнодушни ни корисници Црквене кухиње. Можда су у ово наше време све веће зависности од савремене технике и ИТ технологије, посебно Интернета и начина размишљања које оне доносе овакви сусрети деце са потребитима најбољи начин да лекције из веронауке „провежбају“ на практичним примерима и да касније у животу спремно одговоре на питање „Ко је ближњи мој“ и препознају га, из Јеванђељске приче о милостивом Самарјанину (Лк.10. 25-37). Извор: ВДС Архиепископија београдско-карловачка Веронаука |
  11. У седишту Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке у Француској 31 ангажовањем запослених на челу са јерејем Владимиром Марковићем, секретаром ВДС-а, волонтера и бројних пријатеља и добротвора већ се увелико ужурбано врше припреме да се на празник Рођења Богомладенца Христа, на Божић празник љубави, мира и радости обрадује што већи број потребитих, корисника Црквене кухиње, њихове деце и деце из вишедетних породица и деце без родитељског старања у домовима социјалне заштите Града Београда. Тако је и у петак, 29. децембра 2017. године, у преподневним часовима било врло живо у Француској 31. Прво су возилом ВДС-а стигле намернице које су за Црквену кухињу прикупили ученици Основне школе „Бановић Страхиња“ који су мало касније такође дошли да и они волонтирају у кухињи. Затим је стигло возило Народне банке Србије, великог пријатеља ВДС-а са пакетићима који ће се за Божић поделити деци корисника Црквене кухиње и деци вишедетних породица, а које су обезбедили запослени у Народној банци. Убрзо је стигло и возило с храном, топлим оброком који се припрема у централној кухињи Црквене кухиње у Земуну и дели на пунктовима Црквене кухиње, овом у Француској 31 и на преосталих пет пунктова при београдским црквама. Корисници Црквене кухиње су здушно помогли да се истоваре сва три возила. Ведри и насмејани стигли су ученици седмог разреда Основне школе „Бановић Страхиња“ са њиховом вероучитељицом Мајом Николић. Ученици ове школе су већ више пута долазили у Црквену кухињу и прикупљали намернице за њу. Недавно је и ђакон Браислав Јоцић, службеник ВДС-а био у њиховој школи и ближе упознао ученике с активностима и мисијом ВДС-а тако да, како је рекао, „скраћеница ВДС за ученике ове школе није непознаница“. Деца су у кухињи помогла око брисања и слагања судова, да се сервирају шницле од соје и да се донесу и поделе пакети с кремама за кориснике кухиње. Успут су разговарала са волонтерима, шалила се, певала а заблистала је и суза у понеком оку кад су видели малу децу чији родитељи долазе по топли оброк у Црквену кухињу. Деца су била врло непосредна и отворена. Занимало их је како волонтери могу да гледају, стално, људску муку и невољу. Разумели су кроз разговор да волонтерима даје снагу жеља да се тим људима помогне јер су то они за које је Христос рекао „Кад учинисте једноме од ово моје најмање браће, Мени учинисте“. На то да је привилегија помагати онима који немају њихов коментар, одговор је био, „зато што људи који имају, то могу“, „зато што и ми можемо да се нађемо у тој ситуацији“, „зато што је Бог помагао људим“ и „то је нама мали труд а њима пуно значи“. Деца су прво у кухињи волонтерима а затим и у трпезарији корисницима кухиње отпевала песму „Све птичице“ и Светосавску химну. Корисници кухиње су им тапшали а један од њих је прокоментарисао „Учите школу, учите школу. Чим су дошла овде, добра су то деца“. Деца су на крају ручка сама, слаткише које су донели поделила корисницима кухиње. Отишла су расположена с жељом да са својом вероучитељицом Мајом поново дођу. Ведрина и саосећање које су показали ученици ОШ „Бановић Страхиња“ у Црквеној кухињи оставили су снажан утисак на волонтере а верујемо да нису били равнодушни ни корисници Црквене кухиње. Можда су у ово наше време све веће зависности од савремене технике и ИТ технологије, посебно Интернета и начина размишљања које оне доносе овакви сусрети деце са потребитима најбољи начин да лекције из веронауке „провежбају“ на практичним примерима и да касније у животу спремно одговоре на питање „Ко је ближњи мој“ и препознају га, из Јеванђељске приче о милостивом Самарјанину (Лк.10. 25-37). Извор: ВДС Архиепископија београдско-карловачка Веронаука | View full Странице
  12. Светим Евхаристијским сабрањем началствовао је високопречасни протопрезвитер Жељко Тешић, настојатељ Световрачевског храма уз саслужење протопрезвитера Борислава Милића, пароха при овом светом храму. По већ устаљеној благословеној пракси, ученици верске наставе из футошких основних школâ Десанка Максимовић и Мирослав Антић, предвођени својим вероучитељимâ, Мирославом Стојановићем, Браниславом Илићем и Стојаном Шипком, узели су учешће у данашњем евхаристијском сабрању и на тај начин актуализовали Спаситељеве речи: „Пустите децу нека долазе к Мени и не браните им, јер је таквих Царство Божје“ (Мк. 10,14). У овим данима подвига и поста када се васцело наше биће припрема да на што достојнији и чистији начин дочекамо празник Рођења Господа нашег Исуса Христа, дечица су у делатном смислу показала да задобијање и усвајање основног учења наше вере и живота које успешно усвајају на часовима верске наставе свој врхунац налази учешћем у Светој Литургији коју и називамо - најсавршенијом катихезом. На крају сабрања протопрезвитер Жељко Тешић поздравио је сабрану дечицу пастирским речима хришћанске љубави, исказавши своју радост због труда и љубави коју показују активним учествовањем у богослужбеном животу Световрачевског храма. Отац је подсетио вероучитеље и сабрани народ Божји да је Света Литургија темељ и циљ верског образовања, али и да свако свођење верске наставе искључиво на теорију у учионици не рађа оне дивне и благословене плодове. Завршавајући своје пастирско слово настојатељ Световрачевског храма је похвалио труд вероучитељâ и њихових ученикâ, пожелевши да се чешће и у већем броју сабирамо око свога Господа у светом храму. Добротом и љубављу свештеникâ Световрачевског храма на крају литургијског сабрања за сву децу припремљено је послужење у парохијској дворани. Извор: Беседа
  13. У недељу двадесет седму по Педесетници, када савршавамо молитвени спомен на светог добропобедног мученика Јакова Персијанца и светог и богоносног Јакова Ростовског, у футошком Световрачевском храму било је посебно свечано. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Светим Евхаристијским сабрањем началствовао је високопречасни протопрезвитер Жељко Тешић, настојатељ Световрачевског храма уз саслужење протопрезвитера Борислава Милића, пароха при овом светом храму. По већ устаљеној благословеној пракси, ученици верске наставе из футошких основних школâ Десанка Максимовић и Мирослав Антић, предвођени својим вероучитељимâ, Мирославом Стојановићем, Браниславом Илићем и Стојаном Шипком, узели су учешће у данашњем евхаристијском сабрању и на тај начин актуализовали Спаситељеве речи: „Пустите децу нека долазе к Мени и не браните им, јер је таквих Царство Божје“ (Мк. 10,14). У овим данима подвига и поста када се васцело наше биће припрема да на што достојнији и чистији начин дочекамо празник Рођења Господа нашег Исуса Христа, дечица су у делатном смислу показала да задобијање и усвајање основног учења наше вере и живота које успешно усвајају на часовима верске наставе свој врхунац налази учешћем у Светој Литургији коју и називамо - најсавршенијом катихезом. На крају сабрања протопрезвитер Жељко Тешић поздравио је сабрану дечицу пастирским речима хришћанске љубави, исказавши своју радост због труда и љубави коју показују активним учествовањем у богослужбеном животу Световрачевског храма. Отац је подсетио вероучитеље и сабрани народ Божји да је Света Литургија темељ и циљ верског образовања, али и да свако свођење верске наставе искључиво на теорију у учионици не рађа оне дивне и благословене плодове. Завршавајући своје пастирско слово настојатељ Световрачевског храма је похвалио труд вероучитељâ и њихових ученикâ, пожелевши да се чешће и у већем броју сабирамо око свога Господа у светом храму. Добротом и љубављу свештеникâ Световрачевског храма на крају литургијског сабрања за сву децу припремљено је послужење у парохијској дворани. Извор: Беседа View full Странице
  14. Светом Литургијом началствовао је презвитер Бранислав Ђурагић, настојатељ храма, уз саслужење протопрезвитера Предрага Билића. Након прочитаног еванђелског одељка, отац Бранислав је поучио присутне о значају напредовања у врлинском животу, на који нас подстиче данашње Светописамско читање. За богослужбену заједницу при Светосимеоновском храму у Ветернику била је особита радост видети храм испуњен мноштвом малишана који са пажњом и љубављу учествују у литургијском сабрању, актуализујући на тај начин оно знање које на часовима верске наставе добијају и са сваком усрдношћу усвајају. На литургијски позив „Са страхом Божјим, вером и љубављу приступитеˮ, дечица су се причестила светим тајнама Тела и Крви Господње, и тако, према речима вероучитеља Бранислава Илића, на најбољи могући начин показала да је Литургија једна велика катихеза која даје круну свему. Али Литургија их и васпитава, и учи истинском хришћанском етосу како би у будућности порасли Творцу на славу, родитељима на радост, а Цркви и отаџбини на корист, додао је вероучитељ. Извор: Беседа
  15. У недељу 23. по Педесетници, 12. новембра 2017. године, ученици првог и другог разреда верске наставе из ветерничке Основне школе „Марија Трандафил“, предвођени својим надлежним вероучитељем Браниславом Илићем, узели су активно учешће у литургијском сабрању у свом парохијском Светосимеоновском храму. ФОТО АЛБУМ Светом Литургијом началствовао је презвитер Бранислав Ђурагић, настојатељ храма, уз саслужење протопрезвитера Предрага Билића. Након прочитаног еванђелског одељка, отац Бранислав је поучио присутне о значају напредовања у врлинском животу, на који нас подстиче данашње Светописамско читање. За богослужбену заједницу при Светосимеоновском храму у Ветернику била је особита радост видети храм испуњен мноштвом малишана који са пажњом и љубављу учествују у литургијском сабрању, актуализујући на тај начин оно знање које на часовима верске наставе добијају и са сваком усрдношћу усвајају. На литургијски позив „Са страхом Божјим, вером и љубављу приступитеˮ, дечица су се причестила светим тајнама Тела и Крви Господње, и тако, према речима вероучитеља Бранислава Илића, на најбољи могући начин показала да је Литургија једна велика катихеза која даје круну свему. Али Литургија их и васпитава, и учи истинском хришћанском етосу како би у будућности порасли Творцу на славу, родитељима на радост, а Цркви и отаџбини на корист, додао је вероучитељ. Извор: Беседа View full Странице
  16. Пројекат је започео 2016. године и планира се да буде остварен за неколико месеци. Братство се тренутно нада освећењу нове цркве негде између средине јесени и јуна 2018. године. Црква такође обухвата једну просторију испоед за исповести и чекаоницу, пошто многи долазе да траже савет од старца Јевтимија. Заједно са његовим старцем, Старцем Исаком (из Либана), старац Јевтимије написао је биографију Старац Пајсије Светогорац, коју је о. Петер помогао да се преведе на енглески и за коју је написао предговор. Старац Исак је примио велику схиму од Светог Пајсија, узевши име Светог Исака Сиријца, кога је Свети Пајсије веома много поштовао. Он се доселио у Св. Васкрсење Каливе у Капсали и касније основао братство с благословом Светог Пајсија, у које је ступио и старац Јевтимије. Прва црква посвећена Светом Исаку Сиријцу такође је саграђена на Светој Гори, у келији монаха Светопајсијевског капсалског братства. Фотографије оца Петера приказују нову цркву у изградњи, и нови конак и дневни боравак, као и стару капелу и чекаоницу. Извор: Orthochristian.com (превод – Информативна служба СПЦ)
  17. Гради се нова црква у Каливи Светог Васкрсења у Капсали на Светој Гори, написао је протојереј Петер Херс на својој фејсбук страници. Овај пројекат воде старац Евтимије, духовно чедо Светог Пајсија, и његово духовно чедо Старац Исак, заједно са братством цркве Васкрсења Каливе. Пројекат је започео 2016. године и планира се да буде остварен за неколико месеци. Братство се тренутно нада освећењу нове цркве негде између средине јесени и јуна 2018. године. Црква такође обухвата једну просторију испоед за исповести и чекаоницу, пошто многи долазе да траже савет од старца Јевтимија. Заједно са његовим старцем, Старцем Исаком (из Либана), старац Јевтимије написао је биографију Старац Пајсије Светогорац, коју је о. Петер помогао да се преведе на енглески и за коју је написао предговор. Старац Исак је примио велику схиму од Светог Пајсија, узевши име Светог Исака Сиријца, кога је Свети Пајсије веома много поштовао. Он се доселио у Св. Васкрсење Каливе у Капсали и касније основао братство с благословом Светог Пајсија, у које је ступио и старац Јевтимије. Прва црква посвећена Светом Исаку Сиријцу такође је саграђена на Светој Гори, у келији монаха Светопајсијевског капсалског братства. Фотографије оца Петера приказују нову цркву у изградњи, и нови конак и дневни боравак, као и стару капелу и чекаоницу. Извор: Orthochristian.com (превод – Информативна служба СПЦ) View full Странице
×
×
  • Create New...