Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'успенија'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 18 results

  1. У суботу, 1. септембра 2018. године, служена је торжествена Литургија у славу и част Успења Пресвете Богородице у манастиру у Хилместиру, тако да су прослављању могли да присуствују и они који због радних обавеза нису стигли на сам дан празника када је началствовао Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј, администратор Епархије франкфуртске и све Немачке. Светом Литургијом је началствовао отац Александар Перковић, парох каселски, док су саслуживали ђакони Горан Аврамовић из Падерборна и Илија Шлепегрел из Бремена. Молитве је у олтару узносио високопреподобни архимандрит Василије Гролимунд, светило наше вере и Цркве у Европи. За певницом је на српском језику појало сестринство манастира предвођено високопреподобном игуманијом мати Диодором. Службу Господу су узвеличали гласови наших мирјанки из Хановера и Диселдорфа. Високопреподобна игуманија мати Емилијана из манастира Свете Нине такође је узносила молитве Господу и појала песме славе и хвале Творцу свега света. Славски тропар је отпојан једним устима после ломљења славског колача који је припремила гђа Новка Ћеранић из оближњег Хилдесхајма. Отац Александар Перковић из Касела, чијој парохији припада и манастир у Хилместиру, подсетио је на четири деценије манастира, који окупља све под омофор Пресвете Богородице, честитао је свима празник и славу и изјавио радост што су се у толиком броју сабрали у овај суботњи дан. Верни су имали прилику да се поклоне честици моштију Светог Владике Николаја која се чува у манастиру Успења Пресвете Богородице. У манастирској порти су млади из културно-уметничког друштва из Хановера извели сплет српских игара, што је светковању дало још лепшу и свечанију слику. Др Ивана Ружић, која при цркви Светога Саве у Хановеру води фолклор, постарала се са неколико мајки да деца организовано колима дођу из Хановера и да на најлепши начин после литургијског сабрања покажу лепо лице наше вере, Цркве и српске културе и традиције. За трпезом се вернима обратила игуманија манастира Успења Пресвете Богородице мати Диодора, игуманија мати Емилијана из Америке и отац Александар Перковић. Празниковање је завршено вечерњим богослужењем. Извор: Српска Православна Црква
  2. У 2018. години велики јубилеј - 40 година манастира и 50 година Епархије. Архимандрит Василије Гролимунд на слави. У суботу, 1. септембра 2018. године, служена је торжествена Литургија у славу и част Успења Пресвете Богородице у манастиру у Хилместиру, тако да су прослављању могли да присуствују и они који због радних обавеза нису стигли на сам дан празника када је началствовао Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј, администратор Епархије франкфуртске и све Немачке. Светом Литургијом је началствовао отац Александар Перковић, парох каселски, док су саслуживали ђакони Горан Аврамовић из Падерборна и Илија Шлепегрел из Бремена. Молитве је у олтару узносио високопреподобни архимандрит Василије Гролимунд, светило наше вере и Цркве у Европи. За певницом је на српском језику појало сестринство манастира предвођено високопреподобном игуманијом мати Диодором. Службу Господу су узвеличали гласови наших мирјанки из Хановера и Диселдорфа. Високопреподобна игуманија мати Емилијана из манастира Свете Нине такође је узносила молитве Господу и појала песме славе и хвале Творцу свега света. Славски тропар је отпојан једним устима после ломљења славског колача који је припремила гђа Новка Ћеранић из оближњег Хилдесхајма. Отац Александар Перковић из Касела, чијој парохији припада и манастир у Хилместиру, подсетио је на четири деценије манастира, који окупља све под омофор Пресвете Богородице, честитао је свима празник и славу и изјавио радост што су се у толиком броју сабрали у овај суботњи дан. Верни су имали прилику да се поклоне честици моштију Светог Владике Николаја која се чува у манастиру Успења Пресвете Богородице. У манастирској порти су млади из културно-уметничког друштва из Хановера извели сплет српских игара, што је светковању дало још лепшу и свечанију слику. Др Ивана Ружић, која при цркви Светога Саве у Хановеру води фолклор, постарала се са неколико мајки да деца организовано колима дођу из Хановера и да на најлепши начин после литургијског сабрања покажу лепо лице наше вере, Цркве и српске културе и традиције. За трпезом се вернима обратила игуманија манастира Успења Пресвете Богородице мати Диодора, игуманија мати Емилијана из Америке и отац Александар Перковић. Празниковање је завршено вечерњим богослужењем. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  3. Потом је из порте храма формирана свечана литија које је прошла главним улицама града Пирота све до центра града и градске општине где је још једном обављен чин сечења славског колача, а присутне су поздравили Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније и градоначелник Пирота господин Владан Васић. „Желео бих од свег срца да вам честитам вашу славу, овај велики и дивни празник Успења Пресвете Богородице који славимо данас, а који наша браћа Грци називају „летњом Пасхом“ или летњим Васкрсом зато што заправо славимо Њено васкрсење – устајање из гроба и придруживање Сину Њеноме у Царству небескоме“, речи су Владике Арсенија, који у наставку беседе говори о Широј од Небеса, већој од анђела, часнијој од Херувима. Извор: Епархија нишка
  4. На празник Успења Пресвете Богородице Његово Преосвештенство Епископ нишки Г.Г. Арсеније служио је Свету архијерејску Литургију у Пироту, где је у Саборној цркви данас обележена храмовна и градска слава. Владики је саслуживало свештенство пиротског намесништва и гости свештеници који су дошли да увеличају славље. Како у изјави за радио Глас каже јереј Душко Видачић, храм је био препун верног народа, а одговарање на Литургији је увеличао хор Свети Јован Златоусти. Велики број верујућих хришћана се причестио, а на крају Свете Литургије је пресечен славски колач. Звучни запис беседе Потом је из порте храма формирана свечана литија које је прошла главним улицама града Пирота све до центра града и градске општине где је још једном обављен чин сечења славског колача, а присутне су поздравили Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније и градоначелник Пирота господин Владан Васић. „Желео бих од свег срца да вам честитам вашу славу, овај велики и дивни празник Успења Пресвете Богородице који славимо данас, а који наша браћа Грци називају „летњом Пасхом“ или летњим Васкрсом зато што заправо славимо Њено васкрсење – устајање из гроба и придруживање Сину Њеноме у Царству небескоме“, речи су Владике Арсенија, који у наставку беседе говори о Широј од Небеса, већој од анђела, часнијој од Херувима. Извор: Епархија нишка View full Странице
  5. Прослава празника посвећеног нашој посредници пред престолом Свевишњег, Пресветој Дјеви Марији, заштитиници капелице на Водици, молитвено је настављена у уторак 28. августа 2018. године служењем свете Литургије којом је началствовао протојереј-ставрофор Мирко Шипка, уз саслужење презвитера Илије Анђелића и протонамесника Рада Шовљанског, умировљеног пароха александровачког. Након литургијског сабрања учињен је трократни опход око храма и одслужен помен за ктиторе и добротворе овог храма и за све до сада преминуле. У поподневним часовима, прослава славе, је настављена служењем Вечерњег богослужења, којим је началстовао умировљени протојереј-ставрофор Мирко Шипка уз саслужење свештенства суботичког намесништва и ђакона Дарка Ивковића. Током вечерњег богослужења извршен је благослов славског колача и жита, принос породице Анђелић. Вечерњем богослужењу присуствовали су представници римокатоличке цркве. Пред крај молитвеног саборовања, архијерејски намесник суботички, протонамесник Миодраг Шипка, уручио је захвалнице Црквене Општине свима који су новчано помогли да се Параклис фрескопише. Прославом празника Успенија Пресвете Богородице уједно је завршен програм овогодишњих Богородичиних дана које већ традиционално организује Српска Правосалвна Црквена Општина суботичка, а која је ове године испуњена духовно-историјским садржајима. Извор: Радио Славословље
  6. Прослава празника започела је служењем празничног бденија, у понедељак 27. августа 2018. године на Водици, којим је началствовао протонамесник Миодраг Шипка, архијерејски намесник суботички, уз саслужење ђакона Дарка Ивковића. -ФОТОГАЛЕРИЈА (1)- -ФОТОГАЛЕРИЈА (2)- -ФОТОГАЛЕРИЈА (3)- Прослава празника посвећеног нашој посредници пред престолом Свевишњег, Пресветој Дјеви Марији, заштитиници капелице на Водици, молитвено је настављена у уторак 28. августа 2018. године служењем свете Литургије којом је началствовао протојереј-ставрофор Мирко Шипка, уз саслужење презвитера Илије Анђелића и протонамесника Рада Шовљанског, умировљеног пароха александровачког. Након литургијског сабрања учињен је трократни опход око храма и одслужен помен за ктиторе и добротворе овог храма и за све до сада преминуле. У поподневним часовима, прослава славе, је настављена служењем Вечерњег богослужења, којим је началстовао умировљени протојереј-ставрофор Мирко Шипка уз саслужење свештенства суботичког намесништва и ђакона Дарка Ивковића. Током вечерњег богослужења извршен је благослов славског колача и жита, принос породице Анђелић. Вечерњем богослужењу присуствовали су представници римокатоличке цркве. Пред крај молитвеног саборовања, архијерејски намесник суботички, протонамесник Миодраг Шипка, уручио је захвалнице Црквене Општине свима који су новчано помогли да се Параклис фрескопише. Прославом празника Успенија Пресвете Богородице уједно је завршен програм овогодишњих Богородичиних дана које већ традиционално организује Српска Правосалвна Црквена Општина суботичка, а која је ове године испуњена духовно-историјским садржајима. Извор: Радио Славословље View full Странице
  7. У свом архипастирском слову, после прочитаног јеванђелског одељка, владика Иринеј је истакао: Успење Пресвете Богородице је централни празник Богородичин. Пресвета Дјева Марија је Мати Господа и Спаса нашега Исуса Христа и самим тим мати и свих нас. Она која је „Мати Живота” данас прелази у гроб, а по речима црквеног песника и по смрти је жива. Данашњи празник, мада Свето Писмо не говори о њему, веома је рано установљен и утемељен у дубинама Светог предања мајке Цркве. Садржај празника је веома богат и садржи читав сажетак нашег спасења. Извор: Епархија бачка
  8. Поводом дана у којем наша света Црква прославља дан Успења Пресвете Богородице Његова Светост Патријарх српски Иринеј началствовао је светом архијерејском Литургијом у тенди-ротонди манастира Раковица у Београду. Свјатјејшем Патријарху српском Иринеју саслуживали су протојереји-ставрофори др Драгомир Сандо, Игњат Товаровић, Славко Божић и Јован Благојевић као и протођакони Стеван Рапајић и Владимир Руменић. Прилог радија Слово љубве View full Странице
  9. На празник Успења Пресвете Богородице, 15/28. августа 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин Иринеј служио је свету Литургију у новосадском Саборном храму уз саслужење братства храма. -ФОТОГАЛЕРИЈА- У свом архипастирском слову, после прочитаног јеванђелског одељка, владика Иринеј је истакао: Успење Пресвете Богородице је централни празник Богородичин. Пресвета Дјева Марија је Мати Господа и Спаса нашега Исуса Христа и самим тим мати и свих нас. Она која је „Мати Живота” данас прелази у гроб, а по речима црквеног песника и по смрти је жива. Данашњи празник, мада Свето Писмо не говори о њему, веома је рано установљен и утемељен у дубинама Светог предања мајке Цркве. Садржај празника је веома богат и садржи читав сажетак нашег спасења. Извор: Епархија бачка View full Странице
  10. На сам дан Празника Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ ЗХиП Григорије. Светој литургији су саслуживали умировљени Епископ Атанасије, новоизабрани Епископ ЗХиП Димитрије и свештенство и монаштво наше епархије. Велики број вјерног народа, нарочито дјеце, узео је учешће у Светом Причешћу. Послије Св. Литургије услиједила је Литија, а затим се пред Храмом преломио славски колач. Након ломљења славског колача бесједио је Епископ Григорије. Добри домаћини приредили су трпезу љубави за све присутне. Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
  11. Уочи празника Успења Пресвете Богородице, славе Манастира Тврдош, служено је вечерње Богослужење са петохљебницом, које је служио Епископ ЗХиП Григорије са свештенством и монаштвом наше епархије, уз ућешће умировљеног епископа Атанасија, новоизабранoг Епископа ЗХиП Димитрија и игумана манастира Тврдош Саве(Мирића). На сам дан Празника Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ ЗХиП Григорије. Светој литургији су саслуживали умировљени Епископ Атанасије, новоизабрани Епископ ЗХиП Димитрије и свештенство и монаштво наше епархије. Велики број вјерног народа, нарочито дјеце, узео је учешће у Светом Причешћу. Послије Св. Литургије услиједила је Литија, а затим се пред Храмом преломио славски колач. Након ломљења славског колача бесједио је Епископ Григорије. Добри домаћини приредили су трпезу љубави за све присутне. Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска View full Странице
  12. Предавање протођакона др Саве Милина о празнику Успенија Пресвете Богородице које је одржао у Капели цркве Свете Петке на Калемегдану, у оквиру редовних духовних сусрета петком. Велика Госпојина се празнује од 528. године и убраја се међу 12 највећих црквених празника. Звучни запис предавања Извор: Радио Светигора View full Странице
  13. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служиће 27. августа 2018. године у манастиру Раковици, уочи славе ове светиње, празнично бденије са почетком у 17 часова. На празник Успенија Пресвете Богородице, 28. августа 2018. године, Патријарх српски г. Иринеј служиће свету архијерејску Литургију са почетком у 8,30 часова. Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, служиће на празник Успенија Пресвете Богородице свету архијерејску Литургију у Умчарима. Прослава храмовне славе започеће свечаним дочеком Преосвећеног Владике у 7,30 часова. Света Литургија почеће у 8 часова. Ове године храм Успенија Пресвете Богородице у Умчарима обележава 135 година постојања.
  14. Са званичне интернет странице Српске Православне Цркве преносимо најаву празничних богослужења у српској Престоници: Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служиће 27. августа 2018. године у манастиру Раковици, уочи славе ове светиње, празнично бденије са почетком у 17 часова. На празник Успенија Пресвете Богородице, 28. августа 2018. године, Патријарх српски г. Иринеј служиће свету архијерејску Литургију са почетком у 8,30 часова. Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, служиће на празник Успенија Пресвете Богородице свету архијерејску Литургију у Умчарима. Прослава храмовне славе започеће свечаним дочеком Преосвећеног Владике у 7,30 часова. Света Литургија почеће у 8 часова. Ове године храм Успенија Пресвете Богородице у Умчарима обележава 135 година постојања. View full Странице
  15. Огради ум мој, Спасе мој, јер Ограду света хоћу да похвалим - Пречисту Матер Твоју. Тврђавом речи оснажи ме, и дубином појмова ојачај ме. Јер си Ти рекао да ћеш испунити, молбе оних који с вером ишту. Зато ми даруј језик, и говор, и мисао непостиђену. Јер сваки дар просветљења даје се од Тебе, Светлодавче, који се усели у утробу Вечнодевствену. (Икос на Успеније Пресвете Богородице) Празник Успенија Пресвете Владичице наше Богородице заузима посебно и значајно место међу празницима који су установљени у славу Божју, а у част Његове Пресвете и пречисте мајке. Празником Успенија Пресвете Богородице завршава се годишњи круг великих празникâ, док празником Рођења Пресвете Богородице почиње годишњи богослужбени круг великих празникâ. Сведочанства о овом празнику налазимо искључиво у свештеном и благословеном предању Цркве, будући да не постоје Светописамска сведочанства о Успенију Богомајке. Према предању Цркве, али и мањим сведочанствима која су записана у Делима Апостолским, Пресвета Богомајка је дане после силаска Светога Духа на Апостоле проводила у Јерусалиму. Када је дошло време страшног гоњења од стране цара Ирода, место њеног молитвеног боравка постаје дом љубљеног ученика Христовог, Светог славног Јована Богослова, који се налазио на гори Сионској. Из предања Цркве сазнајемо да је Пресвета Богомајка дане након гоњења провела и у путовању по Ефесу, Антиохији и другим местима, али и да је своје последње дане проводила на месту Христовог Вазнесења на Јелеонској гори, молећи се да Господ прими њен дух. Приликом њене усрдне молитве, Архангел Гаврило као благовеститељ Божји, благовестио је Пресветој Дјеви вест да ће Господ за три дана узети њену душу. Након ове благе вести, Пресвета Богородица је своје последње дане провела са Светим славним и свехвалним Апостолима. По неисказаном промислу Божјем приликом успенија и погребења Пресвете Богородице од апостола једино није био присутан Свети славни Апостол Тома. Кад је после три дана Апостол Тома дошао, изразио је жељу да целива гроб и свето тело Богородице. Кад су отишли на гроб и отворили га, они су видели само покрове, а тела Пресвете Богомајке не беше у гробу. Тело је Њено Господ узнео на Небо. То се показало истога дана, јер се Пресвета Богомајка предвече јавила свим Апостолима и објавила да је Она отишла Сину Своме, изнад свих Небеса. Као што је Апостол Тома, уверени ученик Христов био чулни сведок да је Христос заиста Васкрсао, тако је он и сада по промислу Божјем послужио тајни Божјој о Успенију Пресвете Богомајке која се преко њега пројавила свима нама. Прва после Господа Христа, Пресвета Богородица је доживела радост да се телом својим узнесе и да васкрсне са телом, као што је Син Њен васкрсао. Тиме је Она показала оно што је Господ хтео Својим Васкрсењем. То јест, да је Он на овој земљи васкрсао из мртвих, васкрсао тело Своје, да би показао да ћемо ми васкрснути у дан Суда. О значају празника Успенија Пресвете Богомајке говори и преподобни отац Јустин ћелијски: „Пресвета Богомајка родивши нам Спаситеља, све је Његове заповести испунила на земљи и тако показала пример свима људима да и ми то исто чинимо. Не само то, Она свакоме даје силу и моћ, ко Јој се обраћа и извршује заповести Господа Христа. Данас је велики и Свети Празник. Пун је силе Господње, пун је благодати Божије. Благодати која је потребна свакоме од нас да можемо вршити и испуњавати заповести Господње. А те заповести су сила за нас, оне су бесмртност за нас. То су Божанске силе које уносимо у себе, да и ми можемо овде на земљи почети живети Вечним Животом, Небеским Животом. И Пресвета Богомајка показује кроз безброј чудеса, да је Она заиста Прва после Господа Христа Заштитница рода људског, и да све што бива у Цркви бива преко Ње. Она нам је Бога родила и тиме дала сва небеска блага, све небеске вредности. Зато, вели један Свети Отац, све дарове које нам је Господ Христос донео, Он нам је дао преко Пресвете Богомајке, преко Пресвете Богородице. И нама су потребни ти дарови, дарови живота, потребна Истина Божија, Правда Божија, Добро Божије, Љубав Божија, све нам је то потребно. А ми све то добијамо од Господа преко Пресвете Богомајке, Која се за нас моли и Која измољује од Њега све Његове Божанске дарове за свако људско биће које се Њој обраћа за помоћ. Нека би Она посредовала између нас и Божанског Сина Свог, и даровала Божанске силе које су потребне за побожан живот у овоме свету, и за Вечни Живот у ономе свету. А наш живот почиње овде на земљи да се продужи кроза све векове. Нека би нас Пресвета Богомајка водила и руководила целог живота нашег, и извела из овога света, и увела у онај свет, у Царство, у Вечно Царство Сина Свог, да бисмо и ми недостојни могли славити Чудесног Сина Њеног Господа и Бога и Спаса нашег Христа, и Њу увек имати за свога Вођу у свима световима и животима. Амин.[1] Успеније као самосталан празник и богослужбене особености Празновање Успенија као самосталног празника настало је одвајањем из оног јединственог и јединог саборног празника Богородице који је празнован у дан по Рождеству Христовом. Најстарије сведочанство о празнику Успенија Пресвете Богородице налазимо у беседи јерусалимског патријарха Модеста из 7. века. Већ један век касније налазимо три беседе Светог Андреја Критског, и три беседе Светог Јована Дамаскина на празник Успенија Пресвете Богомајке, које такође представљају једно битно сведочанство да се празник торжествено прослављао. Занимљиво је нагласити да Свети Јован Дамаскин и својим беседа дословно цитира предање Цркве везано за Успеније Пресвете Богомајке. Празновање празника Успенија Пресвете Богомајке развило се из оног јединог и јединственог празника Пресвете Богородице који је био повезан са празновањем Рођења Христовог и који се прослављао у дан по Рождеству Христовом. У панигирику монаха Теодора налазимо сведочанство да је празник Успенија у Јерусалиму прослављан сваке године. Прво увођење овог празника у Византији везано је за цара Маврикија који је наредио да се Успеније празнује у петнаести дан месеца августа. Од осмог века празновање је већ преовладало и из тог времена већ имамо бројне химнографске текстове у част Успенија Пресвете Богомајке. Уважени професор Лазар Мирковић напомиње да из овог периода постоји канон на Успеније, који је саставио знаменити Свети Андреј Критски, али да је овај канон временом пребачен на предпразништво Успенија док је на његово место дошао канон који су касније саставили Свети Козма Мајумски и Свети Јован Дамаскин (сведочанство о овим канонима налазимо и у евергетидском типику). Дивну и богату химнографију у част Богородичиног Успенија саставили су и: Свети Герман Цариградски (четврту стихиру на Господи возвах), Анатолије (другу стихиру на литији), Свети Теофан исповедник (славу на литији). Занимљиво је споменути богослужбену праску Јерусалимске Цркве, Мајке свих Цркава, у којој се најсвечаније прославља празник Успенија Пресвете Богородице. У Гетсимаији где се и налази гроб Пресвете Богородице савршава се богослужење које по својој структури у потпуности подсећа на богослужење јутрења Свете и Велике суботе. Дан уочи празника савршава се чин који би ми могли да назовемо погребење Пресвете Богородице, и сам овај чин је састављен из познате седамнаесте катизме (што је и случај са богослужењем Велике суботе). Када говоримо о богослужбеним особеностима у богослужењу наше Свете Цркве посебно место заузима стихира коју певамо као Слава и сада на Господи Возвах, која се поја кроз свих осам гласова. Данас из земаљског Јерусалима, Град Божији Одушевљени, ка Горњем Јерусалиму пресељава се; и Она која је Прворођенога све твари, Јединороднога из Оца, као Првенца Јединородног из Себе родила, настањује се у Цркву прворођених; и Ковчег Господњи, Живи и Словесни, преноси се у станиште Сина. Врата рајска се отварају и дочекују богоносну Њиву, из Које израставши Дрво Живота вечнога уништи непослушност Евину и смртност Адамову. Сам Христос, Узрочник живота свих и свега, Пећину уклесану, Гору некаменосечену дочекује, од Које Камен без руку одсечен - васељену испуни. Брачна Одаја Божанског оваплоћења Логоса, као у славној одаји почину у Гробу, одакле улази ка небеској одаји да славно са Сином и Богом царује, а Гроб као невестинску собу нама на земљи остави. Гроб као невестинска соба?! Да, и од свке невестинске собе свесјајнији, не блистајући бљеском злата, ни сјајем сребра и одсјајима драгог камења, или украшен свиленом и златотканом одећом и порфиром, него Богосветлећим сјајем Пресветога Духа; не узрокујући спајање тела земаљских заљубљеника, него свезама Духа сједињење преподобних душа с Богом, боље и слађе од сваког другог. (Из похвалног слова преподобног Јована Дамаскина на празник Успенија Пресвете Богородице) Рађањем си сачувала дјевство, а смрћу ниси оставила свет, пресвета Богородице. Прешла си у живот, мати Правог Живота, и својим молитвама избављаш од смрти душе наше. (тропар) Не савладаше гроб и смрт пресвету Богородицу, неуморну у молитвама и у посредништву неизменљиву наду, јер је матер Живота преселио у живот Онај који се уселио у утробу увек девојачку. (кондак) Катихета Бранислав Илић ___________________ [1] Извод из беседе преподобног Јустина ћелијског, коју је изговорио 1974. лета Господњег у Светоархангелској обитељи манастира Ћелије.
  16. Огради ум мој, Спасе мој, јер Ограду света хоћу да похвалим - Пречисту Матер Твоју. Тврђавом речи оснажи ме, и дубином појмова ојачај ме. Јер си Ти рекао да ћеш испунити, молбе оних који с вером ишту. Зато ми даруј језик, и говор, и мисао непостиђену. Јер сваки дар просветљења даје се од Тебе, Светлодавче, који се усели у утробу Вечнодевствену. (Икос на Успеније Пресвете Богородице) Празник Успенија Пресвете Владичице наше Богородице заузима посебно и значајно место међу празницима који су установљени у славу Божју, а у част Његове Пресвете и пречисте мајке. Празником Успенија Пресвете Богородице завршава се годишњи круг великих празникâ, док празником Рођења Пресвете Богородице почиње годишњи богослужбени круг великих празникâ. Сведочанства о овом празнику налазимо искључиво у свештеном и благословеном предању Цркве, будући да не постоје Светописамска сведочанства о Успенију Богомајке. Према предању Цркве, али и мањим сведочанствима која су записана у Делима Апостолским, Пресвета Богомајка је дане после силаска Светога Духа на Апостоле проводила у Јерусалиму. Када је дошло време страшног гоњења од стране цара Ирода, место њеног молитвеног боравка постаје дом љубљеног ученика Христовог, Светог славног Јована Богослова, који се налазио на гори Сионској. Из предања Цркве сазнајемо да је Пресвета Богомајка дане након гоњења провела и у путовању по Ефесу, Антиохији и другим местима, али и да је своје последње дане проводила на месту Христовог Вазнесења на Јелеонској гори, молећи се да Господ прими њен дух. Приликом њене усрдне молитве, Архангел Гаврило као благовеститељ Божји, благовестио је Пресветој Дјеви вест да ће Господ за три дана узети њену душу. Након ове благе вести, Пресвета Богородица је своје последње дане провела са Светим славним и свехвалним Апостолима. По неисказаном промислу Божјем приликом успенија и погребења Пресвете Богородице од апостола једино није био присутан Свети славни Апостол Тома. Кад је после три дана Апостол Тома дошао, изразио је жељу да целива гроб и свето тело Богородице. Кад су отишли на гроб и отворили га, они су видели само покрове, а тела Пресвете Богомајке не беше у гробу. Тело је Њено Господ узнео на Небо. То се показало истога дана, јер се Пресвета Богомајка предвече јавила свим Апостолима и објавила да је Она отишла Сину Своме, изнад свих Небеса. Као што је Апостол Тома, уверени ученик Христов био чулни сведок да је Христос заиста Васкрсао, тако је он и сада по промислу Божјем послужио тајни Божјој о Успенију Пресвете Богомајке која се преко њега пројавила свима нама. Прва после Господа Христа, Пресвета Богородица је доживела радост да се телом својим узнесе и да васкрсне са телом, као што је Син Њен васкрсао. Тиме је Она показала оно што је Господ хтео Својим Васкрсењем. То јест, да је Он на овој земљи васкрсао из мртвих, васкрсао тело Своје, да би показао да ћемо ми васкрснути у дан Суда. О значају празника Успенија Пресвете Богомајке говори и преподобни отац Јустин ћелијски: „Пресвета Богомајка родивши нам Спаситеља, све је Његове заповести испунила на земљи и тако показала пример свима људима да и ми то исто чинимо. Не само то, Она свакоме даје силу и моћ, ко Јој се обраћа и извршује заповести Господа Христа. Данас је велики и Свети Празник. Пун је силе Господње, пун је благодати Божије. Благодати која је потребна свакоме од нас да можемо вршити и испуњавати заповести Господње. А те заповести су сила за нас, оне су бесмртност за нас. То су Божанске силе које уносимо у себе, да и ми можемо овде на земљи почети живети Вечним Животом, Небеским Животом. И Пресвета Богомајка показује кроз безброј чудеса, да је Она заиста Прва после Господа Христа Заштитница рода људског, и да све што бива у Цркви бива преко Ње. Она нам је Бога родила и тиме дала сва небеска блага, све небеске вредности. Зато, вели један Свети Отац, све дарове које нам је Господ Христос донео, Он нам је дао преко Пресвете Богомајке, преко Пресвете Богородице. И нама су потребни ти дарови, дарови живота, потребна Истина Божија, Правда Божија, Добро Божије, Љубав Божија, све нам је то потребно. А ми све то добијамо од Господа преко Пресвете Богомајке, Која се за нас моли и Која измољује од Њега све Његове Божанске дарове за свако људско биће које се Њој обраћа за помоћ. Нека би Она посредовала између нас и Божанског Сина Свог, и даровала Божанске силе које су потребне за побожан живот у овоме свету, и за Вечни Живот у ономе свету. А наш живот почиње овде на земљи да се продужи кроза све векове. Нека би нас Пресвета Богомајка водила и руководила целог живота нашег, и извела из овога света, и увела у онај свет, у Царство, у Вечно Царство Сина Свог, да бисмо и ми недостојни могли славити Чудесног Сина Њеног Господа и Бога и Спаса нашег Христа, и Њу увек имати за свога Вођу у свима световима и животима. Амин.[1] Успеније као самосталан празник и богослужбене особености Празновање Успенија као самосталног празника настало је одвајањем из оног јединственог и јединог саборног празника Богородице који је празнован у дан по Рождеству Христовом. Најстарије сведочанство о празнику Успенија Пресвете Богородице налазимо у беседи јерусалимског патријарха Модеста из 7. века. Већ један век касније налазимо три беседе Светог Андреја Критског, и три беседе Светог Јована Дамаскина на празник Успенија Пресвете Богомајке, које такође представљају једно битно сведочанство да се празник торжествено прослављао. Занимљиво је нагласити да Свети Јован Дамаскин и својим беседа дословно цитира предање Цркве везано за Успеније Пресвете Богомајке. Празновање празника Успенија Пресвете Богомајке развило се из оног јединог и јединственог празника Пресвете Богородице који је био повезан са празновањем Рођења Христовог и који се прослављао у дан по Рождеству Христовом. У панигирику монаха Теодора налазимо сведочанство да је празник Успенија у Јерусалиму прослављан сваке године. Прво увођење овог празника у Византији везано је за цара Маврикија који је наредио да се Успеније празнује у петнаести дан месеца августа. Од осмог века празновање је већ преовладало и из тог времена већ имамо бројне химнографске текстове у част Успенија Пресвете Богомајке. Уважени професор Лазар Мирковић напомиње да из овог периода постоји канон на Успеније, који је саставио знаменити Свети Андреј Критски, али да је овај канон временом пребачен на предпразништво Успенија док је на његово место дошао канон који су касније саставили Свети Козма Мајумски и Свети Јован Дамаскин (сведочанство о овим канонима налазимо и у евергетидском типику). Дивну и богату химнографију у част Богородичиног Успенија саставили су и: Свети Герман Цариградски (четврту стихиру на Господи возвах), Анатолије (другу стихиру на литији), Свети Теофан исповедник (славу на литији). Занимљиво је споменути богослужбену праску Јерусалимске Цркве, Мајке свих Цркава, у којој се најсвечаније прославља празник Успенија Пресвете Богородице. У Гетсимаији где се и налази гроб Пресвете Богородице савршава се богослужење које по својој структури у потпуности подсећа на богослужење јутрења Свете и Велике суботе. Дан уочи празника савршава се чин који би ми могли да назовемо погребење Пресвете Богородице, и сам овај чин је састављен из познате седамнаесте катизме (што је и случај са богослужењем Велике суботе). Када говоримо о богослужбеним особеностима у богослужењу наше Свете Цркве посебно место заузима стихира коју певамо као Слава и сада на Господи Возвах, која се поја кроз свих осам гласова. Данас из земаљског Јерусалима, Град Божији Одушевљени, ка Горњем Јерусалиму пресељава се; и Она која је Прворођенога све твари, Јединороднога из Оца, као Првенца Јединородног из Себе родила, настањује се у Цркву прворођених; и Ковчег Господњи, Живи и Словесни, преноси се у станиште Сина. Врата рајска се отварају и дочекују богоносну Њиву, из Које израставши Дрво Живота вечнога уништи непослушност Евину и смртност Адамову. Сам Христос, Узрочник живота свих и свега, Пећину уклесану, Гору некаменосечену дочекује, од Које Камен без руку одсечен - васељену испуни. Брачна Одаја Божанског оваплоћења Логоса, као у славној одаји почину у Гробу, одакле улази ка небеској одаји да славно са Сином и Богом царује, а Гроб као невестинску собу нама на земљи остави. Гроб као невестинска соба?! Да, и од свке невестинске собе свесјајнији, не блистајући бљеском злата, ни сјајем сребра и одсјајима драгог камења, или украшен свиленом и златотканом одећом и порфиром, него Богосветлећим сјајем Пресветога Духа; не узрокујући спајање тела земаљских заљубљеника, него свезама Духа сједињење преподобних душа с Богом, боље и слађе од сваког другог. (Из похвалног слова преподобног Јована Дамаскина на празник Успенија Пресвете Богородице) Рађањем си сачувала дјевство, а смрћу ниси оставила свет, пресвета Богородице. Прешла си у живот, мати Правог Живота, и својим молитвама избављаш од смрти душе наше. (тропар) Не савладаше гроб и смрт пресвету Богородицу, неуморну у молитвама и у посредништву неизменљиву наду, јер је матер Живота преселио у живот Онај који се уселио у утробу увек девојачку. (кондак) Катихета Бранислав Илић ___________________ [1] Извод из беседе преподобног Јустина ћелијског, коју је изговорио 1974. лета Господњег у Светоархангелској обитељи манастира Ћелије. View full Странице
×
×
  • Create New...