Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'уочи'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 15 results

  1. Доносимо предавање протопрезвитера-ставрофора Гојка Перовића, рекотра Цетињске богословије, на тему "Христова проповијед уочи посљедњег уласка у Јерусалим", које је у организацији Православног братства Свети Арсеније из Даниловграда, одржано у Крстопоклону недјељу, 31.03.2019. године у сали Завичајног музеја у Даниловграду.
  2. Уводне напомене Избори за Европски парламент су свакако најважнији политички догађај у 2019. За њих су заинтересовани сви, од САД до Русије. О самим изборима, као и о кандидатима постоје различита мишљења. Став који свакако има тежину, јесте и став цркве, овде, у првом реду Ватикана, као најмногољудније хришћанске заједнице. Искрено говорећи, лично сам очекивао да тај став буде једна врста папине поруке, но, он је изгледа много више од тога. Декларација Већа бискупских конференција Европске Уније, која се појавила доста раније од званичних порука европских лидера (нпр. Макроновог писма), показала је модел теолошког обраћања верницима 21. века, за које су политички избори важна ствар. Питање ових избора свуда је означено као почетак обнове Европе. Читајући поменуту Декларацију, чини ми се да се у хришћанском свету пали аларм за једну обнову теологије која ће говорити о животу који се налази у том распону не само од Недеље до Недеље, већ и између тога. У том простору и времену, ми, који „нисмо од света“, „живимо у свету“. Декларација бискупа ЕУ говори о томе, о нашој одговорности да будемо активни хришћани и живе посланице! Све до 1979. године национални парламенти су делегирали представнике при Европском парламенту. Од поменуте године одржавају се директни избори овог типа. Изборни закони су раличити од државе до државе, али је општеприхваћена ствар да цензус за улазак у парламент не сме бити испод 5 %. Националне партије које припадају европским групама изабраће своје кандидате, а онда ће на изборима, који ће се одржати од 23. до 26. маја у различитим данима, изаћи бирачи и својим изабраницима поверити мандате у трајању од пет година. Наредну прилику за гласање Еврољани ће имати 2024. Овде се крије основна проблематика. Замислимо Европу 2024.? То је прилично тежак задатак, по мом скромном мишљењу немогућ. Управо из овог разлога, ови, за државе чланице Европске Уније, другоразредни (и даље су ови избори мање популарни од избора за националне парламенте), а за оне које то нису (као што је то случај са нашом државом) трећеразредни избори, јесу ипак избори којима ће, хтели ми то или не, припасти примат овог пута. Политичка позадина За саме актере, боље рећи главне актере, ови избори су преломни за будућност Европе. Тако је француски председник, Емануел Макрон, након повлачења немачке канцеларке, Ангеле Меркел, са чела партије и њених последних година на месту канцеларке, преузео иницијативу да објасни важност избора. То појашњење добило је буквално форму посланице, коју је Маркон упутио на адресе свих чланица ЕУ, а која носи назив „Pour une Renaissance européenne“. У њој је између осталог рекао: “Никада после Другог светског рата Европа није била толико потребна. Па ипак, Европа никада није била у толикој опасности. […] Ово је одлучујућа прекретница за наш континент; тренутак у коме заједнички морамо, и политички и културно, поновно осмислити облике наше цивилизације у свету који се мења. Ово је тренутак европске обнове. Стога, одупирући се искушењима повлачења и подела, предлажем да заједно покренемо обнову Европе кроз три стратешке визије: слободе, заштите и напретка.“ Убрзо након тога, стигао је одговор који су сви очекивали. Анегрет Крамп-Каренбауер, председница немачке Хришћанско-демократске Уније, јасно је ставила до знања да Европа мора бити јача, али да се она противи европском централизму Макроновог типа, европском етатизму, колективизацији дугова, европеизацији социјалних система и минималних зарада. Она, једноставно, не жели да Немци трпе због европског пројекта, имајући, вероватно, на уму кампању коју води крајња десница тзв. Алтернатива, која свим силама жели да убеди своје грађане да им Европа само одузима новац. У овом неслагању најмоћнијих своју шансу виде они мање моћни, а то су десни популисти, који су своју славу у Европи градили на јакој кампањи против миграната. Но, како је мигрантски проблем мало помало изгубио фокус, десни популисти почели су да се позивају на јачање својих националних идеја и ту свакако траже савезнике у хришћанским заједницама. Ипак, њихов главни проблем тиче се питања сопственог, националног идентитета, само до оног тренутка док се не дође до теме новца. Ту се, једноставно, разилазе. Италијани почињу да говоре како превише новца дају за европске фондове и да тај новац могу употребити за себе, док, са друге стране, Мађарска или Пољска, колико год биле антиевроспки настројене, не желе ни да замисле шта би се њиховим економијама догодило без поменутих фондова. У сваком случају, према озбиљним политичким анализама, европски популисти неће успети на овим изборима, јер, једноставно, знају пуно тога шта неће, али мало тога шта хоће и ту, свакако, спада новац ЕУ. Једно је јасно, на политичком пољу још једном ће се потврдити да свако жели да врши „обнову“ у складу са сопственим интересима. Глас Цркве Чује ли се глас цркве у „преломним временима“ за Европу? Веће Бискупских конференција Европске Уније (COMECE) издало је Декларацију посвећену европским изборима, под називом „Rebuilding Community in Europe“, још 12. фебруара. Та декларација је својеврсни позив „верницима и свим људима добре воље“, да на изборе изађу. Оно што је битно одмах подвући, документ бискупа из ЕУ нема класичну црквену ноту. Када то кажем, мислим пре свега на флоскуле које иначе оптерећују изјаве или декларације којима се црква обраћа свету. Друга, јако битна ствар, црква се не представља као идеални систем, као нека „држава Божија“ на коју треба да се угледају земаљске државе, већ се јасно констатују чињенице у којима се Европа данас налази и црква са њом, без да се црквена јерархија подиже на ниво виши од „осталог света“, а још мање да се са неке висине деле лекције грађанима. То се види и по томе што, колико год ови избори били важни и колико год и сама Света Столица, као најмоћнија хришћанска институција имала својих интереса, гласачима и кандидатима се не обраћа сам папа, већ бискупи који делују у оквиру Већа Бискупских конференција ЕУ. Пре него што је констатовано стање у којем се ЕУ налази, бискупи су јасно, након упућеног позива, посебно своје вернике подсетили на одговорност коју имају. Та одговорност није само политичка, већ, пре свега, црквена, одговорност пред Богом и ближњим, пред заједницом. Зато бискупи констатују да излазак на изборе није само право, нити само дужност, већ и могућност да се допринесе изградњи заједнице. Наглашено је и да учествујући у изборима, хришћани директно дају допринос демократским процесима који морају бити и остати огледало Европе. Истичући да је Европа кренула путем који је мимо пута реалног живота људи, бискупи су позвали да се обнови нада у Европску Унију, која није нека далека бирократска стварност, већ стварност заједничког живота различитих народа, подсећајући на мото ЕУ „јединство у различитости“. Улога цркве у овом процесу наслања се на 17. члан Лисабонског уговора, где се европске институције позивају на отворен, транспарентан и редован дијалог са црквама и верским заједницама. У том дијалогу од хришћанских црква најдаље је отишла Католичка црква, која је кроз своје социјално учење јасно дефинисала своју политичку философију, чији су основни принципи попут слободе, солидарности и супсидијарности уједно и основни принципи ЕУ. Декларација Већа Бискупских конференција ЕУ, али и пленарна седница у Бриселу одржана од 13. до 15. марта, уз присуство председника Европске комисије, Жан Клод Јункера, само су још један показатељ да Света Столица наставља да води активани дијалог са државама и наднационалним заједницама, а, пре свега, са својим верницима, који су уједно и грађани, и на тај начин води бригу о њима позивајући их и да преузму судбину у своје руке, да изађу и гласају, да се баве политиком да се политика не би бавила њима. Овим интересовањем за изборе за Европски парламент Католичка црква је показала неколико битних ствари. Прва је, свакако, да као црква схвата где јој је место у датом историјском тренутку и демократском поретку. Друга, да је дужна да упути пастирску реч својим верницима, а не политички савет, поштујући на тај начин њихову слободу. Трећа, да подсети на одговорност, која је срж деловања теолога, верника, цркве уопште, у јавној сфери. Четврта, да се и сама институционално интересује за политичке токове, не у смислу подршке одређеним кандидатима и политикама, већ својом присутношћу и учешћем (довољно је подсетити да нпр. Католици у Европи имају два Већа Бискупских конференција, једно при читавој Европи и једно при Европској Унији). Пета, да не осуђује и не „попује“, већ да буди наду својим верницима да се и политички боре, јер како стоји у Декларацији, „опште добро је веће од Европе“, а борба за опште добро је одговорност коју од нас тражи сам Господ. У овим преломним временима за будућност Европе, битан је глас цркве, али не било какав, а понајмање популистички. Битан је аутентичан јеванђелски глас. Тај глас позива на дијалог, одговорност и расуђивање. Такав глас се овог пута чуо од стране бискупа из Европске Уније и он није само допринос обнављању Европе, већ и обнављању теологије, која је принцип одговорности потпуно изгубила из вида. Ова Декларација, од десетак пасуса, може бити савршен увод у исправну теологију дијалога цркве и света, теологије засноване на заједници и личности, коју поред толико помињаних слободе и љубави, чине још два неизоставна елемента а то су одговорност и расуђивање. Чини се да европска теологија има посебан задатак да ради на друштвеној активности да, опет, не би морала да даје одговор на питање како говорити о Богу након једног Аушвица или неке сличне катастрофе. Извор: Теологија.нет
  3. Ово слово посветио сам човјеку Божијем. Кратко слово које је измијешано будућношћу, садашњошћу и прошлошћу. Јер све три димензије ме вежу за овога човјека Божјег. Биће и лично и заједничко, јер једно не могу одвојити од другога, па ће можда и изгледати као набацано. Ово је слово о човјеку који је своје намјере и живот поистовјетио са вољом Божијом, који је допустио да кроз њега дјелује Бог. Јер, духовни живот је живот који је надахнут, руковођен, усмјераван, заодјенут Духом Светим. Духовни живот је двиг ка небесима. Човјек који живи духовним животом, иако ходи по земљи, узлази на небеса, празнује на небесима. Преносе га крила Духа Светога и небо је циљ његов, чежња његова, бивствовање његово, свакодневна брига његова. Такав је био живот оца Лазара. Отац Лазар се радовао богослужењима, и друге је уводио у ову радост. Богослужење, „причешћивање, тј. живљење по Богу и милостињу никада не прекидати“, како је сам записао у једном писму. Својим богослужењем ушао је у љепоту литургијског богословља и нас увео у њу. Био је човјек који се хранио молитвом и друге хранио њоме. Није раздвајао молитву од рада. Хранио је себе и друге тајном смирења и љубави. Зато су се његове гране стремљења и ишчекивања извиле до неба. Једном ријечју живио је у простору истинске православне слободе. Поред њега се питање постојања разобличава. Видиш га и помишљаш „жив је Господ“. Не дивиш се њему, већ исповиједаш своју вјеру у Бога. Иако је желио светогорску тишину и скривеност и жељу да се напаја атонским неизрецивим искуством, Бог другачије мисли и за њега и за нас. Господ је у њему видио способност и практичност за извршење тешког послушања. Шаље га другим изгубљеним људима, Својим изгубљеним овцама, у свијет. Шаље га нама. Он је у људима рађао новог човјека са новим чулима, радостима и стремљењима. Он их је учио да виде, чују и осјећају другачије. Једна од његових највећих одлика је та да је увидио да је свима и праведнима и грешнима потребна љубав. Свима недостаје истинска и чиста љубав. Он је видио људе као дјецу немирну, неухрањену, престрашену, тужну, завађену, усплахирену, храњену бездушним и анемичним животом. То је био човјек који је све проживљавао са нама тј. са човјеком са којим се сусретао. Удубљивао се у сваки наш тренутак живота, у сваки наш трептај и проживљавао га, а да притом није гушио нашу слободу. Подједнако је све волио и то стално персирање другога, за које смо мислили да нас некада удаљава од њега, на крају схватиш да је то његово Ви било најљепше и најближе Ти. Надограђивао нас је дубљом причом. Учио нас је да ће Бог сваки труд љубављу наградити. Учио нас је како да живимо и да се радујемо животу, како да презремо страсти, а да љубимо Христа, тражећи свагда да буде воља Његова, у радостима и у тугама. Учио нас је да је боље да говориш о ономе што живиш и како то живиш, него о ономе што претпостављаш да знаш. Учио нас је да Сила Божија постоји да бисмо је користили у свом животу, а Божији свијет да треба да живимо, а не да га гледамо из даљине и да га не познајемо. Он је говорио лично, изражавао се слободно. Није судио већ лијечио. Понекад грдио, али те и тада чинио радосним. Омекшавао нам је душе својом духовитошћу, а да то нијесмо очекивали. Разријешио би нам питања и недоумице, прије него што бисмо га и питали. Послије тога све је новорођено, аутентично и бескрајно. „Ушавши у наш простор, говорио нам је, не језиком наше логике већ би нам једноставно отварао душу, срце, цијело биће, кроз који је ушао тихи повјетарац чист и свјеж, и одувао духовну учмалост и измаглицу. Оживотворио нам је свијет изнутра. Он разговара и говори са љубављу и смиреноумљем. Није самовољан, не намеће се, не приморава. Он живи тајну вјере и све остале позива на једини могући пут непосредног стицања знања и свесвијетлог искуства по ријечима: „Окусите и видите да је добар Господ“. Код њега се све само усаглашава топлином вјере и Божанском љубављу, која ври у њему и стиже до другога као благослов и изненађење. Његовим благословом живимо и сада као и тада и биће тако све до новог сусрета у молитвама и помињањима и оног најљепшег и најдубљег сусрета у Царству Христа Васкрслога. Амин. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  4. Непрекидна колона поклоника је притицала Кивоту са моштима Светог Василија Острошког, а у острошку светињу током дана пристизале су групе ходочасника који су из разних крајева Црне Горе, Србије, Босне и Херцеговине и Републике Српске кренули пјешке, а тако ће бити током цијеле ноћи и сјутрашњег дана. На крају богослужења свештеници су помазивали вјерни народ, а сабране је бесједећи поучавао Преосвећени Владика Кирило. Владика Кирило је најавио да ће у поноћ поред моштију Светог Василија бити прочитан Акатист, а да ће током ноћи у црквама острошког манастира поводом манастирске слави бити служене Литургије. Централна Литургија биће служена на платоу испред Горњег манастира на сам празник, 12. маја у 8 сати, а са Митрополитом црногорско-приморским Г. Амфилохијем служиће је више архијереја са свештенством и свештеномонаштвом. Извор: Манастир Острог
  5. Његово Преосвештенство новоизабрани Епископ буеносајрески и централно-јужноамерички Г. Кирило са бројним свештенством и свештеномонаштвом служио је свечано празнично Бденије у петак 11.маја, уочи празника Светог Василија Острошког Чудотоврца на платоу испред Горњег острошког манастира у присуству више хиљада вјерника који су из разних крајева свијета дошли на поклоњење Светитељу. Звучни запис беседе Владике Кирила -ФОТОГАЛЕРИЈА- Непрекидна колона поклоника је притицала Кивоту са моштима Светог Василија Острошког, а у острошку светињу током дана пристизале су групе ходочасника који су из разних крајева Црне Горе, Србије, Босне и Херцеговине и Републике Српске кренули пјешке, а тако ће бити током цијеле ноћи и сјутрашњег дана. На крају богослужења свештеници су помазивали вјерни народ, а сабране је бесједећи поучавао Преосвећени Владика Кирило. Владика Кирило је најавио да ће у поноћ поред моштију Светог Василија бити прочитан Акатист, а да ће током ноћи у црквама острошког манастира поводом манастирске слави бити служене Литургије. Централна Литургија биће служена на платоу испред Горњег манастира на сам празник, 12. маја у 8 сати, а са Митрополитом црногорско-приморским Г. Амфилохијем служиће је више архијереја са свештенством и свештеномонаштвом. Извор: Манастир Острог View full Странице
  6. Високопреподобни архимандрит Стефан (Вучковић), игуман манастира Велика Ремета на Фрушкој Гори, уочи предстојећег Часног поста упутио је кратку духовну поуку слушаоцима Радија "Слово љубве". Слово о. Стефана о људској острашћености, одрицању од ње и наше греховне природе, узроцима агресивности и борби са њом, враћању на Пост и молитву, забележила је гђа Зорица Зец у манастиру Велика Ремета, приликом посете светињи на Сретење Господње ове године. Извор: Радио "Слово љубве" Преузимање
  7. Високопреподобни архимандрит Стефан (Вучковић), игуман манастира Велика Ремета на Фрушкој Гори, уочи предстојећег Часног поста упутио је кратку духовну поуку слушаоцима Радија "Слово љубве". Слово о. Стефана о људској острашћености, одрицању од ње и наше греховне природе, узроцима агресивности и борби са њом, враћању на Пост и молитву, забележила је гђа Зорица Зец у манастиру Велика Ремета, приликом посете светињи на Сретење Господње ове године. Извор: Радио "Слово љубве" Преузимање View full Странице
  8. Pesma "Mogu da neću" rezultat je inicijative učenica i učenika iz Muzičke škole "Stanković" koji su se nakon pohađanih radionica na projektu "Mogu da neću. Ljubav nije nasilje" uključili u širenje svesti o partnerskom nasilju među mladim ljudima. Srednjoškolke i srednjoškolci iz različitih razreda su pesmu napisali i komponovali uz podršku profesorke Teodore Tapavički i psihološkinje Vesne Rokvić. Kampanja "Mogu da neću" deo je šireg projekta "Nulta tolerancija na rodno zasnovano nasilje" koji sprovodi Autonomni ženski centar i realizuje se od januara 2016. do kraja 2018. godine. Projekat je finansijski podržao Fond Ujedinjenih nacija za suzbijanje nasilja prema ženama, a realizuje se uz preporuku Grupe za zaštitu od diskriminacije i nasilja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. FB: https://www.facebook.com/mogudanecu/ INSTA: https://www.instagram.com/mogudanecu/ Web: www.mogudanecu.rs Izvode: Iz Muzičke škole ’’Stanković’’ Vokali Anita Aleksić Vladana Drašković Minja Petrović Teodora Marić Mila Filipović Tijana Filipović Mia Malešev Magdalena Ostojić Nikola Kuzman Mihailo Pupavac Aleksa Todosijević Anđela Tasić Dunja Popović Gitara Matija Milošević Klavir Danijel Marinković Bas gitara Olga Mašić Aranžman i organizacija: Teodora Tapavički, MŠ ’’Stanković’’ Produkcija pesme Studio Lana: Lana Toković Snimatelj tona Dejan Pandurović/Pax Programing Sasa Grahovac/Grašak Režija spota Milena Arsenić i Nebojša Rudić Kamera Milena Arsenić i Nataša Ilić Montaža Nebojša Rudić Realizacija Kontakta PR & Media Consulting Hvala Vesni Rokvić, psihološkinji u Muzičkoj školi Stanković, za podršku u organizaciji i pisanju teksta Sanji Pešić, za podršku i motivaciju Fondu UN za sprečavanje nasilja nad ženama za podršku kampanji Projekat Mogu da neću realizuje Autonomni ženski centar Tekst pesme: Mogu da hoću da volim te Mogu da neću ne bojim se Kad kažem neću to znači ne Ne igram igre ne šalim se Kad kažem neću to znači ne NE NE NE Ne šalim se Mogu da hoću da dajem sve A kad je dosta da kažem ne Hoću da neću ne bojim se Kad igraš grubo kraj je za sve Kad kazem neću to znači ne NE NE NE Ne šalim se Hoću da odem napuštam sve Mogu da kažem ne pristajem Ja idem dalje ne bojim se Mogu da hoću da volim te Mogu da neću ne bojim se Kad kažem neću to znači ne Ne igram igre ne šalim se Kad kažem neću to znači ne NE NE NE Ne šalim se (Gitara solo) Hoću da odem napuštam sve Mogu da kažem ne pristajem Ja idem dalje ne bojim se Mogu da hoću da volim te Mogu da neću ne bojim se Kad kažem neću to znači ne Ne igram igre ne šalim se Kad kažem neću to znači ne NE NE NE Ne šalim se
  9. Према писању данашње Политике песма је синоћ представљена јавности, а наредних дана биће емитована у медијима који су кампању подржали. Ученици и ученице, који су заједно извели песму, рекли су да су им радионице на којима се разговарало о квалитетним партнерским везама помогле да отворено говоре о својим проблемима, али и да препознају неке форме насиља што до тада нису умели. Pesma "Mogu da neću" rezultat je inicijative učenica i učenika iz Muzičke škole "Stanković" koji su se nakon pohađanih radionica na projektu "Mogu da neću. Ljubav nije nasilje" uključili u širenje svesti o partnerskom nasilju među mladim ljudima. Srednjoškolke i srednjoškolci iz različitih razreda su pesmu napisali i komponovali uz podršku profesorke Teodore Tapavički i psihološkinje Vesne Rokvić. Kampanja "Mogu da neću" deo je šireg projekta "Nulta tolerancija na rodno zasnovano nasilje" koji sprovodi Autonomni ženski centar i realizuje se od januara 2016. do kraja 2018. godine. Projekat je finansijski podržao Fond Ujedinjenih nacija za suzbijanje nasilja prema ženama, a realizuje se uz preporuku Grupe za zaštitu od diskriminacije i nasilja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. FB: https://www.facebook.com/mogudanecu/ INSTA: https://www.instagram.com/mogudanecu/ Web: www.mogudanecu.rs Izvode: Iz Muzičke škole ’’Stanković’’ Vokali Anita Aleksić Vladana Drašković Minja Petrović Teodora Marić Mila Filipović Tijana Filipović Mia Malešev Magdalena Ostojić Nikola Kuzman Mihailo Pupavac Aleksa Todosijević Anđela Tasić Dunja Popović Gitara Matija Milošević Klavir Danijel Marinković Bas gitara Olga Mašić Aranžman i organizacija: Teodora Tapavički, MŠ ’’Stanković’’ Produkcija pesme Studio Lana: Lana Toković Snimatelj tona Dejan Pandurović/Pax Programing Sasa Grahovac/Grašak Režija spota Milena Arsenić i Nebojša Rudić Kamera Milena Arsenić i Nataša Ilić Montaža Nebojša Rudić Realizacija Kontakta PR & Media Consulting Hvala Vesni Rokvić, psihološkinji u Muzičkoj školi Stanković, za podršku u organizaciji i pisanju teksta Sanji Pešić, za podršku i motivaciju Fondu UN za sprečavanje nasilja nad ženama za podršku kampanji Projekat Mogu da neću realizuje Autonomni ženski centar Tekst pesme: Mogu da hoću da volim te Mogu da neću ne bojim se Kad kažem neću to znači ne Ne igram igre ne šalim se Kad kažem neću to znači ne NE NE NE Ne šalim se Mogu da hoću da dajem sve A kad je dosta da kažem ne Hoću da neću ne bojim se Kad igraš grubo kraj je za sve Kad kazem neću to znači ne NE NE NE Ne šalim se Hoću da odem napuštam sve Mogu da kažem ne pristajem Ja idem dalje ne bojim se Mogu da hoću da volim te Mogu da neću ne bojim se Kad kažem neću to znači ne Ne igram igre ne šalim se Kad kažem neću to znači ne NE NE NE Ne šalim se (Gitara solo) Hoću da odem napuštam sve Mogu da kažem ne pristajem Ja idem dalje ne bojim se Mogu da hoću da volim te Mogu da neću ne bojim se Kad kažem neću to znači ne Ne igram igre ne šalim se Kad kažem neću to znači ne NE NE NE Ne šalim se View full Странице
  10. 11. Новембар 2017 - 23:17 На празничном бденије уочи ктиторске славе манастира Грачанице Епископ Рашко-призренски Теодосије замонашио је две искушенице овог манастира. Расофорна монахиња Серафима (Плавшић) примила је чин мале схиме под истим монашким именом, а искушеница Јелица (Матовић) примила је чин мале схиме под именом Јулита. У свечаном бденију су поред сестара манастира Грачанице учестовали монаси и монахиње из више косовско-метохијских манастира. Две сестре је у име болесне игуманије Ефросиније привела игуманија манастира Девич, мати Анастасија. Бденију и монашењу присуствовало је и више свештеника Епархије као и верни народ који се окупио да прослави Бога који се тако чудесно прославио у ктитору манастира Св. Краљу Милутину.
  11. 11. Новембар 2017 - 23:17 На празничном бденије уочи ктиторске славе манастира Грачанице Епископ Рашко-призренски Теодосије замонашио је две искушенице овог манастира. Расофорна монахиња Серафима (Плавшић) примила је чин мале схиме под истим монашким именом, а искушеница Јелица (Матовић) примила је чин мале схиме под именом Јулита. У свечаном бденију су поред сестара манастира Грачанице учестовали монаси и монахиње из више косовско-метохијских манастира. Две сестре је у име болесне игуманије Ефросиније привела игуманија манастира Девич, мати Анастасија. Бденију и монашењу присуствовало је и више свештеника Епархије као и верни народ који се окупио да прослави Бога који се тако чудесно прославио у ктитору манастира Св. Краљу Милутину. View full Странице
  12. Уочи Свете Петке двоструко монашење у манастиру Фенек У навечерје празника Свете Петке, 26. октобра лета господњег 2017. у манастиру Фенеку, празничним вечерњим богослужењем началствоао је Епископ сремски Василије. После празничног бденија и молитви пред кивотом са честицом моштију Свете Петке, извршен је чин монашења двојице досадашњих искушеника Ђорђа и Богдана. Искушеници овог манастира, које су на радост Бога нашега, привели високопреподобни архимандрити Макарије, игуман манастира Фенека и Михајло, игуман манастира Светих архангела из Призрена, приступили полагању монашких заветâ. Преосвећени владика сремски Василије честитао је високопреподобном игуману Макарију и сабраћи Георгију и Нектарију који су примили ангелски монашки чин и казао како је Господ свакоме подарио шта је потребно, Крст који може да носи, па тако и њима које су добровољно и без икаквог наговора и присиле примили монашки постриг, примили Крст Христов и пошли за Њим. У навечерје празника Свете Петке, 26. октобра лета господњег 2017. у манастиру Фенеку, празничним вечерњим богослужењем началствоао је Епископ сремски Василије уз саслужење високопреподобног архимандрита Доситеја из манастира Гргетега, јеромонаха Лукијана (манастир Ђипша) и Василије (манастир Врањаш), протосинђела Мардарија из манастира Светог Јована Богослова (Епархија нишка), протојереја-ставрофора Слободана Радојчића архијерејског намесника земунског, протојереја Јефте Павловића, као и протођакона Слободана Вујасиновића и ђакона Милована Бојчића. За певницом је било братство манастира, свештенство намесништа земунског крстоносни оци Перица Влаинић и Ненад Катић, док је сестринство из фрушкогорских манастира појало за левом певницом. Вечерњем са петохлебницом узносећи молитве многопоштованој светитељки којој се сви клањају, песмом и одговарањем присуствовали су верни из разних места. Христољубиви народ наш испунио је манастирску цркву и порту. После празничног бденија и молитви пред кивотом са честицом моштију Свете Петке, извршен је чин монашења двојице досадашњих искушеника Ђорђа и Богдана. Искушеници овог манастира, које су на радост ангела и Бога нашега, и богољубивог народа, привели високопреподобни архимандрити Макарије, игуман манастира Фенека и Михајло, игуман манастира Светих архангела из Призрена, приступили су тајни неба и земље, полагању монашких заветâ. Пострижени руком Епископа сремског Василија добили су монашка имена Георгије и Нектарије, примише равноангелни чин и предадоше себе Господу. Велика је и наша духовна радост што постадосмо богатији за нове војнике војске Христове. Преосвећени владика сремски Василије честитао је високопреподобном игуману Макарију и сабраћи Георгију и Нектарију који су примили ангелски монашки чин и казао како је Господ свакоме подарио шта је потребно, Крст који може да носи, па тако и њима које су добровољно и без икаквог наговора и присиле примили монашки постриг, примили Крст Христов и пошли за Њим. Владика сремски Василије је свима честитао празник Свете Петке, казао њено житије и позвао све да се у вери укрепимо, да непрестано стражимо над собом и ближњима, посебно над децом, младима, чувајући породицу. Молитвено торжество настављено је трпезом хришћанске љубави која је припремљена трудом братства манастира са благоверним народом. + Аудио прилог патријаршијског радија "Слово љубве"
  13. Уочи Свете Петке двоструко монашење у манастиру Фенек У навечерје празника Свете Петке, 26. октобра лета господњег 2017. у манастиру Фенеку, празничним вечерњим богослужењем началствоао је Епископ сремски Василије. После празничног бденија и молитви пред кивотом са честицом моштију Свете Петке, извршен је чин монашења двојице досадашњих искушеника Ђорђа и Богдана. Искушеници овог манастира, које су на радост Бога нашега, привели високопреподобни архимандрити Макарије, игуман манастира Фенека и Михајло, игуман манастира Светих архангела из Призрена, приступили полагању монашких заветâ. Преосвећени владика сремски Василије честитао је високопреподобном игуману Макарију и сабраћи Георгију и Нектарију који су примили ангелски монашки чин и казао како је Господ свакоме подарио шта је потребно, Крст који може да носи, па тако и њима које су добровољно и без икаквог наговора и присиле примили монашки постриг, примили Крст Христов и пошли за Њим. У навечерје празника Свете Петке, 26. октобра лета господњег 2017. у манастиру Фенеку, празничним вечерњим богослужењем началствоао је Епископ сремски Василије уз саслужење високопреподобног архимандрита Доситеја из манастира Гргетега, јеромонаха Лукијана (манастир Ђипша) и Василије (манастир Врањаш), протосинђела Мардарија из манастира Светог Јована Богослова (Епархија нишка), протојереја-ставрофора Слободана Радојчића архијерејског намесника земунског, протојереја Јефте Павловића, као и протођакона Слободана Вујасиновића и ђакона Милована Бојчића. За певницом је било братство манастира, свештенство намесништа земунског крстоносни оци Перица Влаинић и Ненад Катић, док је сестринство из фрушкогорских манастира појало за левом певницом. Вечерњем са петохлебницом узносећи молитве многопоштованој светитељки којој се сви клањају, песмом и одговарањем присуствовали су верни из разних места. Христољубиви народ наш испунио је манастирску цркву и порту. После празничног бденија и молитви пред кивотом са честицом моштију Свете Петке, извршен је чин монашења двојице досадашњих искушеника Ђорђа и Богдана. Искушеници овог манастира, које су на радост ангела и Бога нашега, и богољубивог народа, привели високопреподобни архимандрити Макарије, игуман манастира Фенека и Михајло, игуман манастира Светих архангела из Призрена, приступили су тајни неба и земље, полагању монашких заветâ. Пострижени руком Епископа сремског Василија добили су монашка имена Георгије и Нектарије, примише равноангелни чин и предадоше себе Господу. Велика је и наша духовна радост што постадосмо богатији за нове војнике војске Христове. Преосвећени владика сремски Василије честитао је високопреподобном игуману Макарију и сабраћи Георгију и Нектарију који су примили ангелски монашки чин и казао како је Господ свакоме подарио шта је потребно, Крст који може да носи, па тако и њима које су добровољно и без икаквог наговора и присиле примили монашки постриг, примили Крст Христов и пошли за Њим. Владика сремски Василије је свима честитао празник Свете Петке, казао њено житије и позвао све да се у вери укрепимо, да непрестано стражимо над собом и ближњима, посебно над децом, младима, чувајући породицу. Молитвено торжество настављено је трпезом хришћанске љубави која је припремљена трудом братства манастира са благоверним народом. + Аудио прилог патријаршијског радија "Слово љубве" View full Странице
×
×
  • Create New...