Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'украјинске'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 22 results

  1. Обласни административни суд Кијева донео је решење 5. априла 2019. године да су мере председника Врховне раде Андреја Парубија у вези са применом закона о обавезном преименовању канонске Украјинске Православне Цркве незаконите, према речима његовог заменика Вадима Новинског, чврстог заступника канонске Цркве. Новински је одлуку суда назвао „великим догађајем“ у савременој историји Украјине, где је суд, први пут, стао на страну јавности и признао да су незаконите адмистративне мере власти, које воде борбу против канонске Цркве,. Наиме, у децембру је украјински Парламент (Врховна рада) усвојио закон, који је потписао председник државе Петро Порошенко, према којем се канонској Украјинској Православној Цркви и неколицини црквених заједница одузимају њихови законити називи и она се приморава да се поново региструје као Руска Православна Црква у Украјини. Министарство културе Украјине поставило је 26. април, Велики петак, као рок Цркви да се преименује. Због овог случаја Црква је са своје стране покренула парницу против Министарства. Кијевски суд је тако усвојио апелацију посланика Александра Долженкова из партије Опозиционог блока, објаснивши да су власти покушале да на силу преименују Украјинску Православну Цркву у Руску Православну Цркву у Украјини без узимања у обзир става саме Цркве, ставова верника или уставних норми. Власти немају уставна права да се мешају у верска питања у Украјини. Закон о преименовању Цркава који је, наводно, заснован на ставку о тзв. „агресорским државама“, чак је други пут стављен на гласање у Ради, против правила, да би се осигурало да закон ипак прође. Питање преименовања УПЦ сада је скинуто с дневног реда, посланик коментарише, изразивши наду да ће се ствари коначно смирити. Суд сада треба да донесе званично саопштење. http://www.spc.rs/sr/kijevski_sud_zakon_o_prisilnom_preimenovanju_ukrajinske_crkve_nezakonit
  2. Представник Украјинске православне цркве при европским међународним организацијама, Епископ баришевски Виктор (Коцаба), обратио се званичницима Уједињених нација, Организације за европску сарадњу и безбедност, Европске Уније и других земаља поводом масовног кршења људских права у Украјини и могуће ескалације верских сукоба. Епископ Виктор је истакао да је УПЦ највећа Црква у Украјини са 12.000 парохија. Навео је да њене храмове и манастире посећују милиони грађана Украјине који воле своју земљу и народ, и непрестано се моле за прекид рата и успостављање мира у отаџбини. Међутим, на велику жалост, православни верници у Украјини постали су жртве политичке игре првих људи државе, који су у те процесе увукли и цариградског Патријарха Вартоломеја, што је већ довело до многобројних сукоба на верској основи. Данас наше храмове, који имају 1000-годишњу историју, заузимају, вернике туку, а државни чиновници присиљавају свештенослужитеље УПЦ да пређу у „нову Цркву“, коју подржава председник Украјине. Служба безбености Украјине, зове наше свештенике на информативне разговоре, а наши архијереји могу путовати преко границе само после претходног информативног разговора. У овом обраћању сагледаћете шокирајуће кадрове како се туку верници и заузимају храмови у присуству сарадника полиције, што је постало свакодневна појава у нашој држави… Милиони верних наше Украјинске православне цркве апелују на званичне личности европских и међународних установа и моле их да снажно подигну свој глас и умешају се у ова збивања у Украјини, и да „сходно својим пуномоћима и мандатима поступите и заштитите праву страну уз помоћ савремених иструмената дипломатије права и правосуђа.“ Представник Украјинске православне цркве при европским међународним организацијама, Епископ баришевски Виктор позвао је све заинтересоване новинаре, бранитеље законитости, чиновнике УН, ЕУ и других земаља да дођу у Украјину и својим очима виде и детаљно испитају тежак положај УПЦ. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  3. Васељенска патријаршија дала је аукефалност Украјинској православној цркви. Смешна ствар је да је пре неколико година имала потпуно другачије мишљење о овом питању. Наиме Цариград изгубио је аутономију Кијева давне 1686. године када је Руској православој цркви дато право да бира Кијевског митрополита. Српска православна црква ту аутокефалност не признаје и "нову" Украјинску цркву сматра неканонском и расколничком. У вези са тим погоршала је ситуација око манастира Хиландар. Монашка република планини Атос је потпуно подређена Васељенске патријаршије и мора строго да се придржава свих њењих наређења. Међутим, манастир Хиландар је основан на иницијативу Стефана Немање и сада је у веома тешком положају, јер је у двојној подређености. Као један од 20 манастира Свете Горе, он се предаје руководству монашке републике и, стога, Цариградском патријарху. Али као манастир Српске православне цркве, он мора следити наредбе патријарха Иринеја, који је одбио да призна нову украјинску цркву. Чини се, у чему је разлика, који положај заузима један од манастира СПЦ, ако је то само један од многих манастира. Али, прво, један део цркве не може да предузме акције на које се други не слаже, јер ће се иначе претворити у поделу. Друго, манастири Свете Горе су средиште читавог православља планете. Бискупи, метрополити и патријарси могу играти политику или се свађати. Али монаси Атоса ће наставити да се моле Господу и задржавају веру у себе. Утицај Свете Горе је огроман. Чак се и Османско царство није усудило да је дотакне, знајући добро за могуће посљедице. Стога је положај Хиландара за СПЦ изузетно важан, јер су деведесет монаха срце српског православља. Хиландар такође добро знаје овај значај, јер до сада није одговорио на питање о признавању нове цркве Украјине. С друге стране, умешаност монаха у сукоб цркава је велика грешка. Људи одлазе у манастир од гужве и буке живота међу обичним људима и се сви покушавају посветити Богу. Од висине зидова манастира сва питања изгледају као права бесмислена врева. За њих није битно ко ће сутра бити предсједник или прогласити рат сусједној земљи. Не би требало да се тичу свих врста политичких конфронтација. Али у таквој ситуацији, пре или касније, монаси ће бити приморани да одговоре на питање "Шта је за њих важније - манастир или православље?"
  4. Обраћање Светог Синода Украјинске Православне Цркве архипастирима, пастирима, монаштву и верницима од 17. децембра 2018. године Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства! Вољени у Господу, оци, браћо и сестре! Дана 15. децембра 2018. године у Кијеву, на територији Националног парка „Софија Кијевска“ одржан је такозвани сабор уједињења на којем је саопштено о стварању нове црквене организације под називом „Православна Црква“, која је настала као резултат уједињења две неканонске структуре: „Украјинске Аутокефалне Православне Цркве“ и „Украјинске Православне Цркве Кијевске патријаршије“. Дакле, ово сабрање представља удруживање расколника и нема никакве везе са Украјинском Православном Црквом. За нашу Цркву се у суштини ништа није променило, јер су расколници остали у расколу, а Украјинска Православна Црква остаје истинска Христова Црква у Украјини. Нико у свету не подвргава сумњи важење епископских и свештеничких хиротонија клира Украјинске Православне Цркве и благодатност Тајни које се обављају у нашој Цркви, што се не може рећи за новостворену структуру. С тугом саопштавамо да је Свети Синод због одласка у раскол био приморан да разреши управљања епархијом и забрани свештенослужење преосвећеном Митрополиту виницком и барском Симеону, као и да забрани служење преосвећеном Митрополиту перејаслав-хмељницком и вишњевском Александру. Позивамо све вас, драге владике, оци, браћо и сестре, да се молите за уразумљење и повратак под окриље Цркве поменутих владика и других који су отишли у раскол. Наша Црква, као Мајка пуна љубави, с надом чека њихов повратак. Жао нам је што је један од иницијатора данашњих искушења Украјинске Православне Цркве Цариградска патријаршија која своје право мешања у наше црквене послове аргументује тиме што се наша Црква некада налазила под њеном јурисдикцијом. У вези с тим желели бисмо да подсетимо да је Руска Православна Црква принудно прогласила своју аутокефалију због тога што је Царигадска патријаршија издала православну веру и потписала унију с Римом на Ферарско-Фирентинском сабору из 1439. године. Ова духовна издаја православне вере била је главни узрок одвајања Кијевске митрополије од Цариграда. Унија је изазвала поремећај у црквеним односима и неповерење, који су се касније продубили тиме што вековима у најтежим временима искушења за православље у нашој земљи Цариградска Црква није пружала одговарајућу пастирску бригу и помоћ. Кијевска митрополија која је била ослабљена услед верског сукоба с унијатима, похарана у ратовима, посебно после Брестске уније из 1596. године, у циљу чувања православне вере ушла је у састав Руске Православне Цркве крајем XVII века. Зато Цариградска патријаршија данас нема никаквог моралног ни канонског права да се меша у унутрашње послове и духовни живот Украјинске Православне Цркве. Не само то, поступци Цариградске патријаршије су довели до тога да је могућност поновног јединства православаца у Украјини немогућа у догледној будућности, ако не и заувек. Драге владике, оци, браћо и сестре. С љубављу вам се обраћамо с молбом да и убудуће чувате чистоту свете православне вере, да чувате духовно јединство у нашој Светој Украјинској Цркви која је канонска наследница древне Кијевске митрополије која је настала по молитвама светог апостола Андреја Првозваног и захваљујући труду светог равноапостолног кнеза Владимира, и у којој су живели и Богу угађали наши славни преци. Захваљујемо се архијерејима, клиру, монаштву и свим мирјанима који у овим тешким временима трпе притисак и потврђују своју верност Светој Украјинској Православној Цркви. „Буди веран до саме смрти и даћу ти венац живота.“ (Откр. 2:10) – учи нас Свето Писмо. Сву верну децу наше Цркве позивамо да се моле за оне који мрзе нас и нашу Цркву, а да то не схватају. Нека им Господ опрости. А ви волите своју Цркву, волите нашу домовину Украјину и чините све како би у нашој земљи и у нашем народу владали мир, стрпљење, слога и права хришћанска љубав. У име Светог Синода Украјинске Православне Цркве + ОНУФРИЈЕ Митрополит кијевски и целе Украјине, поглавар Украјинске Православне Цркве Извор: Православие.ру
  5. Дарко Ђого гостовао на РТС-у Кад је васељенски патријарх покренуо процес давања аутокефалије, он заправо није мислио ни на једну од ове две цркве, да ли сада иде у правцу стварања неке нове украјинске православне цркве? "То је оно што је најављено из Цариградског патријархата, да они желе да направе нову структуру. Оно што је нетачно у њиховој најави, то је да ће они ујединити све комплетно украјинско православље, дакле и канонску Украјинску православну цркву Московског патријархата и ове две расколничке. Цариград најављује прављење једне нове структуре, које ће се састојати од тзв. Кијевског патријархата и од тзв. Украјинске аутокефалне православне цркве. Они су их већ вратили у канонско општење. Филарет (Денисенко) је након прављења раскола најпре рашчињен '92. године, а затим предат анатеми '97. године, и да историја буде најзанимљивија у овом моменту, управо патријарх Вартоломеј је то примио к знању и чак обавестио Московску патријаршију да ће спроводити саборске одлуке Москве. Тако да имате заправо помало парадоксалну ситуацију, да човек који је пре 20-ак година прихватио одређене одлуке, чак их поздравио, данас је потписао одлуке које негирају сопствено прихватање. А оно што је питање над свим питањима је на који начин ћа та нова структура уопште бити могућа? Цариград се тренутно поставља као неко ко може то да реши, а украјинска држава врши притисак на обједињавање, али бих напомено да су у последњих 15 година све украјинске власти покушавале, и мимо цариградске иницијативе, да направе обједињавање тзв. Кијевског патријархата и тзв. Украјинске аутокефалне православне цркве и нису успели, а ту постоји један проблем што Филарет не жели да буде било шта друго него патријарх, а врло тешко да ће му и Цариград дати тај статус." Патријарх Вартоломеј је рекао да Цариград има право да реши украјинско црквено питање без учешћа Москве и помиње документ из 17. века којим је, лаичким речником речено, дао Москви право да се брине о територији Украјине, они сада повлаче тај документ и кажу – ми смо одговорни за територију Украјине. "То повлачење докумената поставља и нека много дубља питања – да ли је могуће историју вратити у некакву тачку која вама одговара? А притом имамо реалије које апсолутно нису исте, чак територија Кијевске митрополије која је тада постојала апсолутно није идентична ни са територијом Украјине, ни са територијом Кијевске митрополије, која сада постоји. А онда се поставља питање да ли онда било који документ из прошлости може да се поништи? Да ли документ о аутокефалији Српске православне цркве из 1920. године може да се поништи? Пре четири месеца Вартоломеј је још увек признавао Украјинску православну цркву, канонску, њене представнике, митрополита Онуфрија... Шта се то догодило у последња четири месеца, осим геополитичких дешавања и унутар украјинских дешавања, што би у црквеном смислу мотивисало неког да донесе такву одлуку?" Да ли би ово могло да се одрази на Македонију, македонске власти су, слично украјинским властима, писале Вартоломеју да одобри аутокефалију Македонској православној цркви, која је непризната још од 60-их година прошлог века, тражило се од бугарске цркве да постане мајка црква, може ли принцип који је важио у Украјини васељенски патријарх да примени у Македонији? "Ако бисмо погледали тумачење, како се Цариградски патријархат постављао, испада да има право да било кад, на било који начин, примени било који принцип, мада је Цариградска патријаршија, осећајући бојазни Српске православне цркве, дала једну изјаву у којој је рекла да упућује цркву у Скопљу да проблем решава пре свега са Српском православном црквом, а подсетио бих да је Иларион у једном недавном интервјуу рекао да је и став Руске православне цркве да је питање тзв. МПЦ саставни део СПЦ. Има ту један проблем, Петро Порошенко експлицитно каже – питање цркве је питање националне безбедности Украјине и зато то радимо. Филип Вујановић се својевремено бавио црногорским црквеним питањем опет тражећи од Цариграда одређене уступке које није добио, решавајући црногорско идентитетско питање. Тзв. Македонска православна црква данас тражи неког саговорника, јасно је зашто националне олигархије нових земаља то желе да ураде, али је право питање да ли је сад православна црква банкарско тржиште и да можете да дођете на један шалтер, па нисмо ништа добили, а онда на други шалтер, па ћемо на трећи, па неко има монопол. Проблем је у пристајању помесних цркава да буду некакве експозитуре и да запримају такве ствари, то је ипак новост у православној цркви јер је постојало вековима некакво канонско устројство." Поменули сте Црну Гору, занимљиво је што је поглавара канонски непризнате Црногорске православне цркве Мираша Дедеића рашчинио управо васељенски патријарх. "Ту имамо неколико занимљивих ствари, најпре тачно – био је рашчињен, Митрополија црногорско-приморска је чак објавила његово писмо патријарху Павлу у коме каже да је његов сукоб са Цариградом наступио због његових просрпских националистичких активности у Риму, па се то није свидело Грцима... али је на крају та авантуристичка личност отишла једним потпуно другим правцем. Оно што је занимљиво за Украјину и тзв. ЦПЦ то је да су Филарет (Денисенко), и такозвани Алтернативни синод Бугарске православне цркве, дакле један раскол који постоји у Бугарској, заједно са Мирашем, чинили неку врсту 'неканонског интеркомунија'. Имали сте ситуацију да су Филарет, Мираш Дедеић и тај синод бугарске цркве паралелно деловали, тако да сте на Цетињу за Лучиндан, где је деловао Мираш, увек могли да видите неког украјинског епископа, и неког из Бугарске, а на овим литијама у Кијеву који је организовао Филарет увек је био или сам Мираш или неко од његових... СПЦ је рекла је да неће признати, нити може признати, да се некоме врати чин, напросто ми не можемо да признамо неког ко је до јуче служио са Мирашем Дедеићем, да може сутрадан да уђе у неку српску цркву. Поставља се питање на који начин Цариград мисли да ће његово решавање у Украјини моћи уопште бити примљено у некој од православних цркава." Каква је позиција СПЦ, она не сме да се опредељује ни за једну страну, васељенски патријарх је историјски најважнији, први међу једнакима у православном свету, а Московска патријаршија је најмоћнија, има највише верника? "Не само што не смемо, нас обавезује чињеница да јесмо и геополитички и народно и на сваки начин неко средиште, у контакту смо и са хеленским, грчким православљем, а са друге стране део смо словенског света и природно и братски повезани са Руском православном црквом. СПЦ је назвала принцип решавања проблема у Украјини неканонским од стране Цариградске патријаршије, а не треба ни поистовећивати ту патријаршију са Вартоломејом, чини ми се да и у оквиру грчког православља имате гласове који опомињу да су ти потези деструктивни, контрапродуктивни... и то је добро, оно што се предвиђало да ће доћи до некакве велике поделе на словенско и грчко православље, до тога, чини ми се, ипак неће доћи, него до једног здравог промишљања. Оно што је код Цариграда очигледно, то је, чини ми се, геополитички притисак који их тера да се понашају на начин који је самом Цариграду до пре два месеца био потпуно неприхватљив, нпр. потписивање протокола између председника Порошенка и патријарха Вартоломеја, где се патријарх Вартоломеј ставља у функцију некаквог извођача радова за Украјину, а онда Украјина даје један манастир, то је нешто што то да сте пре два месеца питали људе који су били процариградски расположени њима би се чинило да је тај став недостојан првог међу једнакима." Шта је са Светом Гором, она је под јурисдикцијом васељенског патријарха, и директна последица овог сукоба Москве и Цариграда је да је московски патријарх Кирил забранио руским верницима да се причешћују у манастиру Пантелејмон на Светој Гори. Какве би могле да буду последице по Хиландар? "Тренутно Хиландар остаје у статусу који јесте, али чини ми се да у том дипломатском маниру који је почео да влада и са стране Цариграда и том владавином докумената, чини ми се да се помало и у Московској патријаршији губи осећај за реални живот, па сад дипломатски реципроцитет захтева да се нигде и ни са ким не служи и не причешћује, укључујући и Свету Гору. Света Гора је увек била издвојена по свему, по свом духовном бићу, по томе шта и ко она јесте, и мислим да се ту помало показује нека врста пренагљености, колико год да разумем реакцију Московске патријаршије и лично сам везан, јер често идем у Украјину." Kадa је васељенски патријарх Вартоломеј покренуо процес давања аутокефалије украјинској цркви, водећи људи СПЦ су упозорили да то може да буде увод у највећи раскол у православном свету, који може да се упореди чак и са Великом шизмом из 1054. године. Где смо данас и да ли је тај процес неповратан? "Као и 1054. године, поред црквених правила, једну улогу ће сигурно одиграти и геополитика, јер можемо да видимо да неке велике силе учествују бар у конструисању воље за раскол. Ја не бих у потпуности негативно гледао на будућност, мислим да и даље постоји здраво тело у свакој од помесних цркава, и не мислим да је тај процес отишао у потпуни неповрат и да оно што је тренутно стање може да траје много. Мислим да ћемо пре доћи до неког решења него до неког цементирања, зато што ипак теолошке, културолошке, лингвистичке разлике између помесних цркава данас нису тако велике колико су биле између Запада и Истока 1054. године, када сте имали једну потпуну самосвест о два раздвојена света." http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3329265/rusija-i-ukrajina-verski-raskol-u-doba-rata.html
  6. Дарко Ђого гостовао на РТС-у Кад је васељенски патријарх покренуо процес давања аутокефалије, он заправо није мислио ни на једну од ове две цркве, да ли сада иде у правцу стварања неке нове украјинске православне цркве? "То је оно што је најављено из Цариградског патријархата, да они желе да направе нову структуру. Оно што је нетачно у њиховој најави, то је да ће они ујединити све комплетно украјинско православље, дакле и канонску Украјинску православну цркву Московског патријархата и ове две расколничке. Цариград најављује прављење једне нове структуре, које ће се састојати од тзв. Кијевског патријархата и од тзв. Украјинске аутокефалне православне цркве. Они су их већ вратили у канонско општење. Филарет (Денисенко) је након прављења раскола најпре рашчињен '92. године, а затим предат анатеми '97. године, и да историја буде најзанимљивија у овом моменту, управо патријарх Вартоломеј је то примио к знању и чак обавестио Московску патријаршију да ће спроводити саборске одлуке Москве. Тако да имате заправо помало парадоксалну ситуацију, да човек који је пре 20-ак година прихватио одређене одлуке, чак их поздравио, данас је потписао одлуке које негирају сопствено прихватање. А оно што је питање над свим питањима је на који начин ћа та нова структура уопште бити могућа? Цариград се тренутно поставља као неко ко може то да реши, а украјинска држава врши притисак на обједињавање, али бих напомено да су у последњих 15 година све украјинске власти покушавале, и мимо цариградске иницијативе, да направе обједињавање тзв. Кијевског патријархата и тзв. Украјинске аутокефалне православне цркве и нису успели, а ту постоји један проблем што Филарет не жели да буде било шта друго него патријарх, а врло тешко да ће му и Цариград дати тај статус." Патријарх Вартоломеј је рекао да Цариград има право да реши украјинско црквено питање без учешћа Москве и помиње документ из 17. века којим је, лаичким речником речено, дао Москви право да се брине о територији Украјине, они сада повлаче тај документ и кажу – ми смо одговорни за територију Украјине. "То повлачење докумената поставља и нека много дубља питања – да ли је могуће историју вратити у некакву тачку која вама одговара? А притом имамо реалије које апсолутно нису исте, чак територија Кијевске митрополије која је тада постојала апсолутно није идентична ни са територијом Украјине, ни са територијом Кијевске митрополије, која сада постоји. А онда се поставља питање да ли онда било који документ из прошлости може да се поништи? Да ли документ о аутокефалији Српске православне цркве из 1920. године може да се поништи? Пре четири месеца Вартоломеј је још увек признавао Украјинску православну цркву, канонску, њене представнике, митрополита Онуфрија... Шта се то догодило у последња четири месеца, осим геополитичких дешавања и унутар украјинских дешавања, што би у црквеном смислу мотивисало неког да донесе такву одлуку?" Да ли би ово могло да се одрази на Македонију, македонске власти су, слично украјинским властима, писале Вартоломеју да одобри аутокефалију Македонској православној цркви, која је непризната још од 60-их година прошлог века, тражило се од бугарске цркве да постане мајка црква, може ли принцип који је важио у Украјини васељенски патријарх да примени у Македонији? "Ако бисмо погледали тумачење, како се Цариградски патријархат постављао, испада да има право да било кад, на било који начин, примени било који принцип, мада је Цариградска патријаршија, осећајући бојазни Српске православне цркве, дала једну изјаву у којој је рекла да упућује цркву у Скопљу да проблем решава пре свега са Српском православном црквом, а подсетио бих да је Иларион у једном недавном интервјуу рекао да је и став Руске православне цркве да је питање тзв. МПЦ саставни део СПЦ. Има ту један проблем, Петро Порошенко експлицитно каже – питање цркве је питање националне безбедности Украјине и зато то радимо. Филип Вујановић се својевремено бавио црногорским црквеним питањем опет тражећи од Цариграда одређене уступке које није добио, решавајући црногорско идентитетско питање. Тзв. Македонска православна црква данас тражи неког саговорника, јасно је зашто националне олигархије нових земаља то желе да ураде, али је право питање да ли је сад православна црква банкарско тржиште и да можете да дођете на један шалтер, па нисмо ништа добили, а онда на други шалтер, па ћемо на трећи, па неко има монопол. Проблем је у пристајању помесних цркава да буду некакве експозитуре и да запримају такве ствари, то је ипак новост у православној цркви јер је постојало вековима некакво канонско устројство." Поменули сте Црну Гору, занимљиво је што је поглавара канонски непризнате Црногорске православне цркве Мираша Дедеића рашчинио управо васељенски патријарх. "Ту имамо неколико занимљивих ствари, најпре тачно – био је рашчињен, Митрополија црногорско-приморска је чак објавила његово писмо патријарху Павлу у коме каже да је његов сукоб са Цариградом наступио због његових просрпских националистичких активности у Риму, па се то није свидело Грцима... али је на крају та авантуристичка личност отишла једним потпуно другим правцем. Оно што је занимљиво за Украјину и тзв. ЦПЦ то је да су Филарет (Денисенко), и такозвани Алтернативни синод Бугарске православне цркве, дакле један раскол који постоји у Бугарској, заједно са Мирашем, чинили неку врсту 'неканонског интеркомунија'. Имали сте ситуацију да су Филарет, Мираш Дедеић и тај синод бугарске цркве паралелно деловали, тако да сте на Цетињу за Лучиндан, где је деловао Мираш, увек могли да видите неког украјинског епископа, и неког из Бугарске, а на овим литијама у Кијеву који је организовао Филарет увек је био или сам Мираш или неко од његових... СПЦ је рекла је да неће признати, нити може признати, да се некоме врати чин, напросто ми не можемо да признамо неког ко је до јуче служио са Мирашем Дедеићем, да може сутрадан да уђе у неку српску цркву. Поставља се питање на који начин Цариград мисли да ће његово решавање у Украјини моћи уопште бити примљено у некој од православних цркава." Каква је позиција СПЦ, она не сме да се опредељује ни за једну страну, васељенски патријарх је историјски најважнији, први међу једнакима у православном свету, а Московска патријаршија је најмоћнија, има највише верника? "Не само што не смемо, нас обавезује чињеница да јесмо и геополитички и народно и на сваки начин неко средиште, у контакту смо и са хеленским, грчким православљем, а са друге стране део смо словенског света и природно и братски повезани са Руском православном црквом. СПЦ је назвала принцип решавања проблема у Украјини неканонским од стране Цариградске патријаршије, а не треба ни поистовећивати ту патријаршију са Вартоломејом, чини ми се да и у оквиру грчког православља имате гласове који опомињу да су ти потези деструктивни, контрапродуктивни... и то је добро, оно што се предвиђало да ће доћи до некакве велике поделе на словенско и грчко православље, до тога, чини ми се, ипак неће доћи, него до једног здравог промишљања. Оно што је код Цариграда очигледно, то је, чини ми се, геополитички притисак који их тера да се понашају на начин који је самом Цариграду до пре два месеца био потпуно неприхватљив, нпр. потписивање протокола између председника Порошенка и патријарха Вартоломеја, где се патријарх Вартоломеј ставља у функцију некаквог извођача радова за Украјину, а онда Украјина даје један манастир, то је нешто што то да сте пре два месеца питали људе који су били процариградски расположени њима би се чинило да је тај став недостојан првог међу једнакима." Шта је са Светом Гором, она је под јурисдикцијом васељенског патријарха, и директна последица овог сукоба Москве и Цариграда је да је московски патријарх Кирил забранио руским верницима да се причешћују у манастиру Пантелејмон на Светој Гори. Какве би могле да буду последице по Хиландар? "Тренутно Хиландар остаје у статусу који јесте, али чини ми се да у том дипломатском маниру који је почео да влада и са стране Цариграда и том владавином докумената, чини ми се да се помало и у Московској патријаршији губи осећај за реални живот, па сад дипломатски реципроцитет захтева да се нигде и ни са ким не служи и не причешћује, укључујући и Свету Гору. Света Гора је увек била издвојена по свему, по свом духовном бићу, по томе шта и ко она јесте, и мислим да се ту помало показује нека врста пренагљености, колико год да разумем реакцију Московске патријаршије и лично сам везан, јер често идем у Украјину." Kадa је васељенски патријарх Вартоломеј покренуо процес давања аутокефалије украјинској цркви, водећи људи СПЦ су упозорили да то може да буде увод у највећи раскол у православном свету, који може да се упореди чак и са Великом шизмом из 1054. године. Где смо данас и да ли је тај процес неповратан? "Као и 1054. године, поред црквених правила, једну улогу ће сигурно одиграти и геополитика, јер можемо да видимо да неке велике силе учествују бар у конструисању воље за раскол. Ја не бих у потпуности негативно гледао на будућност, мислим да и даље постоји здраво тело у свакој од помесних цркава, и не мислим да је тај процес отишао у потпуни неповрат и да оно што је тренутно стање може да траје много. Мислим да ћемо пре доћи до неког решења него до неког цементирања, зато што ипак теолошке, културолошке, лингвистичке разлике између помесних цркава данас нису тако велике колико су биле између Запада и Истока 1054. године, када сте имали једну потпуну самосвест о два раздвојена света." http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3329265/rusija-i-ukrajina-verski-raskol-u-doba-rata.html Ова порука је постављена и на насловну страницу Поуке.орг
  7. Председник Украјине Петро Порошенко и цариградски патријарх Вартоломеј потписали су у Истанбулу споразум о стварању самосталне украјинске цркве. Руска православна црква саопштила да потписани споразум не значи ништа. Данас је велики историјски дан, истакао је Петро Порошенко после потписивања споразума са патријархом Вартоломејом на церемонији у резиденцији патријарха у Истанбулу. Порошенко је додао да су сви услови за стварање аутокефалне Украјинске цркве испуњени. Вартоломеј је рекао да верује да ће споразум помоћи да се превазиђе раскол који постоји у Украјини већ 30 година. Средином октобра из Цариградске патријаршије саопштено је да је укинута одлука из 1686. године, према којој је Кијевска митрополија предата Московској патријаршији. Због тога је Руска православна црква раскинула односе са Цариградом, а патријарха Вартоломеја назвала расколником. РПЦ: Споразум не значи да је створена независна црква После потписивања споразума, огласила се и Руска православна црква. Портпалоп РПЦ Владимир Легоида је рекао да споразум не значи и да је у Украјини створена независна црква, преноси Тас. извор
  8. У Московској патријаршији изразли су забринутост за стање душевног и духовног здравља представника Константинопољске патријаршије Архиепископа телмиског Јова, који је изјавио да канонска Украјинска православна црква више не постоји. „То је веома алармантна изјава Архиепископа Јова. Ако је потребно, ми смо спремни да помогнемо лијечењу сабрата или упућивању њега у неку од семинарија наше Цркве“, казао је РИА Новостима прес-секретар Патријарха московског и све Русије свештеник Александар Волков. Архиепископ Јов је претходно у интервјуу украјинском бироу Би-Би-Сија изјавио да, по његовом мишљењу, након решења о отпочињањеу процеса додјеле аутокефалије неканонским црквеним структурама у Украјини, Украјинске православне цркве више нема. По његовим ријечима, сви архијереји на Украјини сада су, де факто, архијереји Константинопоља и дужни су да чекају његову директиву о даљим дејствима. Осим тога, архиепископ није искључио разматрање тренутног статуса Руске православне цркве „ако Васељенски патријархат сматра да је то неопходно“. Извор: Православие.ру
  9. У Московској патријаршији изразли су забринутост за стање душевног и духовног здравља представника Константинопољске патријаршије Архиепископа телмиског Јова, који је изјавио да канонска Украјинска православна црква више не постоји. „То је веома алармантна изјава Архиепископа Јова. Ако је потребно, ми смо спремни да помогнемо лијечењу сабрата или упућивању њега у неку од семинарија наше Цркве“, казао је РИА Новостима прес-секретар Патријарха московског и све Русије свештеник Александар Волков. Архиепископ Јов је претходно у интервјуу украјинском бироу Би-Би-Сија изјавио да, по његовом мишљењу, након решења о отпочињањеу процеса додјеле аутокефалије неканонским црквеним структурама у Украјини, Украјинске православне цркве више нема. По његовим ријечима, сви архијереји на Украјини сада су, де факто, архијереји Константинопоља и дужни су да чекају његову директиву о даљим дејствима. Осим тога, архиепископ није искључио разматрање тренутног статуса Руске православне цркве „ако Васељенски патријархат сматра да је то неопходно“. Извор: Православие.ру View full Странице
  10. Ово назначење је названо грубим мешањем у унутрашње послове Украјинске Православне Цркве и нарушавањем њене канонске територије. Сходно томе, Свештени Синод је позвао патријарха цариградског Вартоломеја да престане да се меша у унутрашње ствари Украјинске Православне Цркве и да не нарушава њену канонску територију. „Егзарси“ Цариградске Патријаршије архиепископ памфилијски Данило и епископ едмотонски Иларион дужни су да напусте територију канонске Украјинске Православне Цркве,“ - каже се у одлуци, и напомиње да је њихова делатност антиконска и и да нарушава међуконфесионални мир у Украјини. Архијерејима Украјинске Православне Цркве је наређено да прекину саслуживање са архијерејима Цариградске Патријаршије. Чланови Свештеног Синода су позвали свештенство, монаштво и вернике Украјинске Православне Цркве да ојачају своје молитве за очување јединства Светог православља. Извор: Српска Православна Црква
  11. Свештени Синод Украјинске Православне Цркве, на заседању одржаном 25. септембра 2018. у Кијево-Печерској Лаври, изразио је свој став поводом назначења од стране Цариградске Патријаршије „егзараха“ у Кијеву, извештава Одељење за информације и просвету УПЦ. Ово назначење је названо грубим мешањем у унутрашње послове Украјинске Православне Цркве и нарушавањем њене канонске територије. Сходно томе, Свештени Синод је позвао патријарха цариградског Вартоломеја да престане да се меша у унутрашње ствари Украјинске Православне Цркве и да не нарушава њену канонску територију. „Егзарси“ Цариградске Патријаршије архиепископ памфилијски Данило и епископ едмотонски Иларион дужни су да напусте територију канонске Украјинске Православне Цркве,“ - каже се у одлуци, и напомиње да је њихова делатност антиконска и и да нарушава међуконфесионални мир у Украјини. Архијерејима Украјинске Православне Цркве је наређено да прекину саслуживање са архијерејима Цариградске Патријаршије. Чланови Свештеног Синода су позвали свештенство, монаштво и вернике Украјинске Православне Цркве да ојачају своје молитве за очување јединства Светог православља. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  12. Данас нас сужавају на формат политичке партије, да не би Христос руководио нама, већ политичари. Да сам хтио да будем политичар, ја бих одмах отишао у политичаре. У младости сам и имао такву шансу, али сам је одбио. Обукавши духовне одежде, дужан сам да се бринем о духовном. Они људи који су обукли расу, али се активно баве политиком и праве геополитичке планове, јесу само непоштени људи, који нису могли да постану прави политичари, већ су се претворили у вукодлаке да би уз помоћ духовног имиџа привлачили пажњу. То није поштено. Ти ће људи пред Богом морати да одговарају за то. Ми смо самостална Црква и имамо све атрибуте независности, који су данас неопходни за нормално служење Богу и народу. Имамо свој Свештени Синод, који ни од кога не зависи, имамо свој Архијерејски Сабор, који ни од кога не зависи. Одлуке нашег Сабора су коначне и нико не може да их оспорава, нити да на њих ставља вето. Имамо црквени суд Украинске Православне Цркве, који је крајња инстанца. Имамо економску и административну независност. Томос ће ограничити слободу коју ми данас имамо. Ако то неком треба, изволите. Нама то не треба. Ми имамо независност, самосталност, имамо све атрибуте слободног живота, који су неопходни за успјешно црквено служење народу. С Московском Патријаршијом ми имамо духовне, молитвене, канонске и културне везе. То је нормално, тако и треба да буде. Црква није политичка организација која данас једног воли, другог мрзи, а сјутра обрнуто. Црква воли све! Ми волимо Русе, Американце, Африканце, Азијце. Ми немамо непријатеље. Имамо противнике, који нам се противе, али то нису непријатељи. Ми се за њих молимо. Цариградски патријарх је послао у Украјину двојицу својих егзарха. То су антиканонске радње – послати у нашу независну Цркву своје легате, своје егзархе. Некад је то била моћна Црква, обухватала је цијели цивилизовани свијет и изједначавала се са Византијским царством. Византијско царство је обухватало свијет, а Црква је била еквивалентна царству али данас тог царства нема. Они живе у прошлости. Данас је та велика Византија постала Турска, и тамо сад није православна вјера. Православне тамо данас можете избројати на прсте. Они који су своју рођену отаџбину довели до тога да она од православне велесиле постане муслиманска држава, данас хоће нама да командују и да нас уче како треба да живимо. Они такође хоће да доведу нашу Украјину до стања у које су довели своју отаџбину. Тако, немају ни морално, ни канонско право да шаљу овамо егзархе и да се мијешају у наша посла. Мијешање у послове друге Цркве је антицрквено и антиканонско дјеловање, то је гријех, а гријех доводи до подјеле међу људима. Мијешање у послове наше Цркве може да створи раскол свјетских размјера у Православној Цркви. Црква не може да живи по стандардима свјетског живота. Свјетски живот, а нарочито политика, повезан је са интригама, преварама и издајама. Скуп је сваког зла. Црква не може да живи по таквим мјерилима и нормама. Црква живи по заповијестима Христовим. Ми имамо своје методе у борби против зла. То су молитва, покајање, трпљење, смирење пред Богом и људима. То је моћно оружје које уништава зло. Свештеник је позван да буде миротворац, а не политичар који разједињује људе. Та идеологија, која се данас пропагира, није од Бога. И тај посебни „морал” који се данас шири у нашем друштву није хришћански, већ антихришћански. Уводе се нова правила: истополни бракови, абортуси, убиства и слично. То је против Христа, Бог то не благосиља. Црква испуњава своју мисију, она води човјека ка Богу. Она подсјећа људе да смо ми сви Божја створења, позива нас да љубимо једни друге, да будемо трпељиви, да помажемо једни другима. Знам да ће Црква трајати до краја свијета, јер је Господ рекао: „Врата ада неће јој одолети” (Мт. 16, 18). Хтио бих да се обратим свим православним вјерницима у Украјини. Не бојте се ничега, будите чврсти у својој љубави према Богу, чувајте чистоту вјере православне, која је пут који води до Бога. Љубите једни друге, трпите једни друге, помажите једни другима. Зло ће проћи, а добро ће вјечно живјети. Ако ми будемо све трпјели, живјели у љубави са свима и једни с другима, онда нас никакво зло неће побиједити. Бог је Бог снаге, а зло снаге нема. Живите са Богом! И бићемо радосни, срећни и благословени! са руског превела: Георгина Станишић Извор: Митрополија црногорско-приморска
  13. Данас, 14. септембра 2018. године, уживо у програму „Јутро на Интеру“, објављен је ексклузивни интервју са Митрополитом кијевским и све Украјине Онуфријем, саопштила је информативна служба УПЦ. Митрополит Онуфрије је говорио о свом ставу према поседњим црквеним догађајима везаним за поступање Цариградске патријаршије према Украјинској Православној Цркви. Поглавар Украинске Православне Цркве позвао је народ Украјине да се ничега не боји, да чува чистоту вјере православне и да живи с Богом. Данас нас сужавају на формат политичке партије, да не би Христос руководио нама, већ политичари. Да сам хтио да будем политичар, ја бих одмах отишао у политичаре. У младости сам и имао такву шансу, али сам је одбио. Обукавши духовне одежде, дужан сам да се бринем о духовном. Они људи који су обукли расу, али се активно баве политиком и праве геополитичке планове, јесу само непоштени људи, који нису могли да постану прави политичари, већ су се претворили у вукодлаке да би уз помоћ духовног имиџа привлачили пажњу. То није поштено. Ти ће људи пред Богом морати да одговарају за то. Ми смо самостална Црква и имамо све атрибуте независности, који су данас неопходни за нормално служење Богу и народу. Имамо свој Свештени Синод, који ни од кога не зависи, имамо свој Архијерејски Сабор, који ни од кога не зависи. Одлуке нашег Сабора су коначне и нико не може да их оспорава, нити да на њих ставља вето. Имамо црквени суд Украинске Православне Цркве, који је крајња инстанца. Имамо економску и административну независност. Томос ће ограничити слободу коју ми данас имамо. Ако то неком треба, изволите. Нама то не треба. Ми имамо независност, самосталност, имамо све атрибуте слободног живота, који су неопходни за успјешно црквено служење народу. С Московском Патријаршијом ми имамо духовне, молитвене, канонске и културне везе. То је нормално, тако и треба да буде. Црква није политичка организација која данас једног воли, другог мрзи, а сјутра обрнуто. Црква воли све! Ми волимо Русе, Американце, Африканце, Азијце. Ми немамо непријатеље. Имамо противнике, који нам се противе, али то нису непријатељи. Ми се за њих молимо. Цариградски патријарх је послао у Украјину двојицу својих егзарха. То су антиканонске радње – послати у нашу независну Цркву своје легате, своје егзархе. Некад је то била моћна Црква, обухватала је цијели цивилизовани свијет и изједначавала се са Византијским царством. Византијско царство је обухватало свијет, а Црква је била еквивалентна царству али данас тог царства нема. Они живе у прошлости. Данас је та велика Византија постала Турска, и тамо сад није православна вјера. Православне тамо данас можете избројати на прсте. Они који су своју рођену отаџбину довели до тога да она од православне велесиле постане муслиманска држава, данас хоће нама да командују и да нас уче како треба да живимо. Они такође хоће да доведу нашу Украјину до стања у које су довели своју отаџбину. Тако, немају ни морално, ни канонско право да шаљу овамо егзархе и да се мијешају у наша посла. Мијешање у послове друге Цркве је антицрквено и антиканонско дјеловање, то је гријех, а гријех доводи до подјеле међу људима. Мијешање у послове наше Цркве може да створи раскол свјетских размјера у Православној Цркви. Црква не може да живи по стандардима свјетског живота. Свјетски живот, а нарочито политика, повезан је са интригама, преварама и издајама. Скуп је сваког зла. Црква не може да живи по таквим мјерилима и нормама. Црква живи по заповијестима Христовим. Ми имамо своје методе у борби против зла. То су молитва, покајање, трпљење, смирење пред Богом и људима. То је моћно оружје које уништава зло. Свештеник је позван да буде миротворац, а не политичар који разједињује људе. Та идеологија, која се данас пропагира, није од Бога. И тај посебни „морал” који се данас шири у нашем друштву није хришћански, већ антихришћански. Уводе се нова правила: истополни бракови, абортуси, убиства и слично. То је против Христа, Бог то не благосиља. Црква испуњава своју мисију, она води човјека ка Богу. Она подсјећа људе да смо ми сви Божја створења, позива нас да љубимо једни друге, да будемо трпељиви, да помажемо једни другима. Знам да ће Црква трајати до краја свијета, јер је Господ рекао: „Врата ада неће јој одолети” (Мт. 16, 18). Хтио бих да се обратим свим православним вјерницима у Украјини. Не бојте се ничега, будите чврсти у својој љубави према Богу, чувајте чистоту вјере православне, која је пут који води до Бога. Љубите једни друге, трпите једни друге, помажите једни другима. Зло ће проћи, а добро ће вјечно живјети. Ако ми будемо све трпјели, живјели у љубави са свима и једни с другима, онда нас никакво зло неће побиједити. Бог је Бог снаге, а зло снаге нема. Живите са Богом! И бићемо радосни, срећни и благословени! са руског превела: Георгина Станишић Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  14. „Пошто Русија, као одговорна за садашњу болну ситуацију у Украјини, не може да реши проблем, Васељенска патријаршија је преузела на себе иницијативу за решавање проблема у складу са надлежностима које јој дају канони и правна одговорност за епархију Кијева, добивши о томе молбу од украјинске владе и нову молбу патријарха кијевског Филарета да се размотри његов случај“, рекао је патријарх Вартоломеј на сабору који је у суботу одржан у Истанбулу. Он је изјавио да „неканонско мешање Москве у ствари Кијева и досадашње стрпљиво гледање Васељенске патријаршије на то не могу да се оправдају никаквим црквеним прекршајима“. Говор је објављен на сајту Украјинске православне цркве у САД (која се налази под јурисдикцијом Константинопоља). Представници Московске патријаршије засад не коментаришу говор патријарха Вартоломеја. У савременом схватању, аутокефална православна црква је помесна православна црква са својом канонском територијом на којој не би требало да су активне друге помесне цркве. Овај статус предвиђа њену административну независност од других помесних цркава. Извор: Телевизија Храм
  15. Његова Свесветост Патријарх Вартоломеј инсистира на праву Константинопољске цркве да решава украјинско црквено питање без учешћа Московске патријаршије. „Пошто Русија, као одговорна за садашњу болну ситуацију у Украјини, не може да реши проблем, Васељенска патријаршија је преузела на себе иницијативу за решавање проблема у складу са надлежностима које јој дају канони и правна одговорност за епархију Кијева, добивши о томе молбу од украјинске владе и нову молбу патријарха кијевског Филарета да се размотри његов случај“, рекао је патријарх Вартоломеј на сабору који је у суботу одржан у Истанбулу. Он је изјавио да „неканонско мешање Москве у ствари Кијева и досадашње стрпљиво гледање Васељенске патријаршије на то не могу да се оправдају никаквим црквеним прекршајима“. Говор је објављен на сајту Украјинске православне цркве у САД (која се налази под јурисдикцијом Константинопоља). Представници Московске патријаршије засад не коментаришу говор патријарха Вартоломеја. У савременом схватању, аутокефална православна црква је помесна православна црква са својом канонском територијом на којој не би требало да су активне друге помесне цркве. Овај статус предвиђа њену административну независност од других помесних цркава. Извор: Телевизија Храм View full Странице
  16. Свјатејши Патријарх је изјавио делегацији да не подржава озакоњење шизми у Украјинској Цркви и да не жели да се меша у то стање без обзира на то што се председник Порошенко уз подршку украјинског Парламента и шизматичке „Кијевске патријаршије“ и „Украјинске аутокефалне православне Цркве“ по том питању обратио Васељенској Патријаршији почетком априла ове године молећи да се створи нека сједињена „Аутокефална Православна Црква“. Украјински јерарси су пренели позив Свјатјејшем Вартоломеју да пошаље представника на прославу 1030-годишњице Крштења Руса, на којој се очекују представници свих помесних православних Цркава. Митрополит Француске Емануил је изјавио после разговора: „Данашњи разговор је благословен тренутак за нас, и ми верујемо да ћемо оваквим општењем и сталним дијалогом постићи циљ на ползу светолике Православне Цркве“. Са своје стране Митрополит Антоније бориспољски и броварски изразио се пред новинарима: „Видимо да је жеља Цариградске Патријаршије, Цркве од које смо примили крштење, да нам помогне по овом питању. Притом је додао: „Његова Светост патријарх Вартоломеј не жели да се меша у ову ствар... Не зна се како ће ово питање бити решено, јер је веома сложено, али морамо чинити све да се наша браћа и суграђани који су поцепани, врате у крило Православне Цркве.“ Извор: Српска Православна Црква
  17. По благослову Његовог Блаженства Онуфрија, питрополита Кијева и све Украјине, делегација канонске Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије посетила је Његову Свесветост Патријарха васељенског Вартоломеја у суботу, 23. јуна 2018. Украјински архијереји су желели да од Свјатјејшег Вартоломеја добију поуздане податке о евентуалном давању Томоса аутокефалности двама украјинским шизматичким телима која су изразила жељу да сачине неку нову Цркву, и да изложе став канонске Украјинске Цркве по том питању, као и да упознају Патријарха о садашњем стању у украјинском црквеном животу. Свјатејши Патријарх је изјавио делегацији да не подржава озакоњење шизми у Украјинској Цркви и да не жели да се меша у то стање без обзира на то што се председник Порошенко уз подршку украјинског Парламента и шизматичке „Кијевске патријаршије“ и „Украјинске аутокефалне православне Цркве“ по том питању обратио Васељенској Патријаршији почетком априла ове године молећи да се створи нека сједињена „Аутокефална Православна Црква“. Украјински јерарси су пренели позив Свјатјејшем Вартоломеју да пошаље представника на прославу 1030-годишњице Крштења Руса, на којој се очекују представници свих помесних православних Цркава. Митрополит Француске Емануил је изјавио после разговора: „Данашњи разговор је благословен тренутак за нас, и ми верујемо да ћемо оваквим општењем и сталним дијалогом постићи циљ на ползу светолике Православне Цркве“. Са своје стране Митрополит Антоније бориспољски и броварски изразио се пред новинарима: „Видимо да је жеља Цариградске Патријаршије, Цркве од које смо примили крштење, да нам помогне по овом питању. Притом је додао: „Његова Светост патријарх Вартоломеј не жели да се меша у ову ствар... Не зна се како ће ово питање бити решено, јер је веома сложено, али морамо чинити све да се наша браћа и суграђани који су поцепани, врате у крило Православне Цркве.“ Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  18. Бог је изабрао Блажењејшег митрополита Онуфрија као најбољег и најдостојнијег човека у овој сложеној ситуацији који има снаге да превлада раскол у Украјини, рекао је Патријарх јерусалимски на сусрету са званичном делегацијом Украјинске Православне Цркве. До сусрета патријарха Теофила са члановима украјинске делегације, коју је предводио митрополит бориспољски и броварски Антоније, дошло је 6. априла 2018. године, јавља сајт Савеза православних новинара. Извор: Српска Православна Црква
  19. Предстојатељ Јерусалимске Патријаршије Теофило III сматра да је Блажењејши митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије прави човек у овој сложеној ситуацији у којој се данас налази украјински народ. Бог је изабрао Блажењејшег митрополита Онуфрија као најбољег и најдостојнијег човека у овој сложеној ситуацији који има снаге да превлада раскол у Украјини, рекао је Патријарх јерусалимски на сусрету са званичном делегацијом Украјинске Православне Цркве. До сусрета патријарха Теофила са члановима украјинске делегације, коју је предводио митрополит бориспољски и броварски Антоније, дошло је 6. априла 2018. године, јавља сајт Савеза православних новинара. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  20. Другог дана заседања Освећеног Архијерејског Сабора РПЦ, са рефератом о Украјинској православној цркви иступио је Блажењејши митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије. Он је навео да Украјинска православна црква има 53 епархије и 52 активна епархијска архијереја, 33 викарних епископа и 7 архијереја у мировини. Регистрованих има 12069 парахија на којима служи 11312 свештеника и 971 ђакон. На територији Украјине постоји 251 активних манастира у којима се подвизава 1685 монаха и 2727 монахиња. Канонска Украјинска православна црква најкрупнија је религиозна организација у земљи, упркос познатим проблемима с властима, мада се и у том пољу примећују позитивне тенденције у последње време. Због, намерног сејања недоумица, о статусу УПЦ и непрецизности дејствујућег Устава РПЦ, Блажењејши митрополит Онуфрије, замолио је Свети Архијерејски Сабор да се посебна глава Устава Руске православне цркве, посвети Украјинској православној цркви, и да садржи следеће одредбе: 1) Украјинска православна црква располаже независношћу и самосталношћу у својој управи, сагласно Одлуци Архијерејског Сабора РПЦ, октобра 1990. 2) Украјинска православна црква као независна и самостална у свој управи има статус најшире аутономије 3) У свом животу и делатности Украјинска православна црква руководи се Одлуком о УПЦ Архијерејског Сабора 1990, Граматом Патријарха московскога и све Руси из 1990. и Уставом о управи Украјинском православном црквом. Очекује се да Архијерејски Сабор РПЦ прими ове уставне промене.
  21. Извор:http://www.patriarchia.ru/db/text/5074040.html Другог дана заседања Освећеног Архијерејског Сабора РПЦ, са рефератом о Украјинској православној цркви иступио је Блажењејши митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије. Он је навео да Украјинска православна црква има 53 епархије и 52 активна епархијска архијереја, 33 викарних епископа и 7 архијереја у мировини. Регистрованих има 12069 парахија на којима служи 11312 свештеника и 971 ђакон. На територији Украјине постоји 251 активних манастира у којима се подвизава 1685 монаха и 2727 монахиња. Канонска Украјинска православна црква најкрупнија је религиозна организација у земљи, упркос познатим проблемима с властима, мада се и у том пољу примећују позитивне тенденције у последње време. Због, намерног сејања недоумица, о статусу УПЦ и непрецизности дејствујућег Устава РПЦ, Блажењејши митрополит Онуфрије, замолио је Свети Архијерејски Сабор да се посебна глава Устава Руске православне цркве, посвети Украјинској православној цркви, и да садржи следеће одредбе: 1) Украјинска православна црква располаже независношћу и самосталношћу у својој управи, сагласно Одлуци Архијерејског Сабора РПЦ, октобра 1990. 2) Украјинска православна црква као независна и самостална у свој управи има статус најшире аутономије 3) У свом животу и делатности Украјинска православна црква руководи се Одлуком о УПЦ Архијерејског Сабора 1990, Граматом Патријарха московскога и све Руси из 1990. и Уставом о управи Украјинском православном црквом. Очекује се да Архијерејски Сабор РПЦ прими ове уставне промене. View full Странице
  22. Украјинске власти су одлучиле да затворе компанију Антонов, познату по производњи највећег транспортног авиона на свету. Будућност Антонова још увек није јасна, а инжењерима ипак обећана радна места у другим фирмама. „Руска реч“ се присећа највећих достигнућа компаније која је оставила дубок траг у советској историји. Авион Ан-6 на једној од поларних станица на Антарктику 1967. / Извор: Г. Копосов / РИА Новости Легендарни совјетски конструкторски биро основан је у Сибиру 1946. године. Од 1952. до данашњег дана његово је седиште у Кијеву. Олег Антонов, 1974. / Извор: Василиј Малишев / РИА Новости Совјетски конструктор авиона Олег Антонов био је први главни конструктор бироа, који је након његове смрти 1984. назван по њему. Ан-24. / Извор: Сергеј Преображенски / ТАСС Антонов Ан-24 је легендарни турбоелисни двомоторни путнички авион који је почео да се користи 1962. године. Користи се и данас, а лети у Русији и бившим совјетским републикама на релацијама до 1000 км. Укупно је изграђено преко 1.300 авиона Ан-24. Падобрански скокови са Ан-12 1967. / Извор: А. Поликашин / РИА Новости Транспортни авион Антонов Ан-12 је 2017. напунио 60 година. Упркос својим годинама, још увек је у служби. Ан-12 и његов старији колега Lockheed C-130 Hercules су дуго били најчешће коришћени транспортни авиони на свету. Ан-12 је постао први совјетски авион који је олакшавао масовно слетање и падобранаца и војне опреме. Ан-22 „Антеј“ на проби Параде Победе у Москви 2014. / Извор: Александар Вилф / РИА Новости Одлика турбопропелерског транспортног/путничког авиона Ан-22 је његова способност полетања и слетања на неравне писте и неприпремљене аеродроме. Ан-225 „Мрија“ и свемирски брод „Буран“ 2006. године. / Извор: Игор Костин / РИА Новости Изграђен је само један Антонов Ан-225 „Мрија“ („сан“ на украјинском језику), један од највећих транспортних авиона на свету. Поставио је више од 200 светских рекорда, укључујући и превоз највећег терета. У авиону може стати око 50 возила. Ан-225 може да понесе терет и „на леђима“, као што је једном понео свемирски брод „Буран“! Ан-124 гута Сухој Суперџет 100 2014. године. / Извор: Марина Лисцева / ТАСС Антонов Ан-124 „Руслан“, највећи серијски ваздушни носач на свету, користи се и у цивилној и у војној авијацији. Један је од најпознатијих и најпопуларнијих транспортних авиона и може транспортовати 880 војника. Ан-74 / Извор: РИА Новости Грађен да поднесе тешке арктичке услове, транспортни Ан-74 слеће као од шале на снег, лед, неравне писте на температурама испод -60 Целзијусових степени. Авион служи за постављање и сервисирање плутајућих поларних станица. Пробни пилот Владимир Ткаченко у Ан-74, 1986. године / Извор: РИА Новости Војни транспортни Антонов Ан-32 био је једини совјетски авион пројектован и произведен искључиво за извоз. Може летети у екстремно топлим условима (до 50 °С), а користи се у земљама попут Индије, Ирака, Анголе и Колумбије. Укрцавање оваца у Ан-2 у Узбечкој ССР 1967. године. / Извор: Е. Вилчински / РИА Новости Од распада Совјетског Савеза конструкторски биро Антонов је сарађивао са Русијом, а од 2011. до 2015. био је део заједничких подухвата са руском Уједињеном корпорацијом за производњу авиона. Ан-70 на салону Aviasvit-XXI / Извор: Марина Лисцева / ТАСС Међутим, напети односи између Украјине и Русије узели су свој данак и производња транспортног авиона Антонов Ан-70 је заустављена, а планови да уђе у Руско војно ваздухопловство пропали. Ан-225, 1989. / Извор: Игор Костин / РИА Новости Војна сарадња са Русијом је доживела крах, а компанија Антонов запала у кризу. Презентација новог авиона АН-132Д у Кијеву 2016. године / Извор: Vostock-Photo Као резултат тога многи украјински стручњаци и инжењери су се преселили у Русију, али Антонов и даље тражи нове могућности. Говори се да је у плановима компаније да до краја 2017. године нађе замену деловима који су се производили у Русији. Борис Јегоров, Анастасија Карагодина
×
×
  • Create New...