Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'увијек'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 9 results

  1. У 6. недјељу по Духовима, 28.јула 2019. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Свете мученике Кирика и Јулиту, Светог Великог кнеза руског Владимира и Свете мученике Величке, саборно и молитвено било је у острошкој светињи. Око моштију Светог Василија сабрало се на стотине вјерника, који су из разних крајева васељене дошли на поклоњење Острошком Чудотворцу. Your browser does not support the HTML5 audio tag. Светом Литургијом на платоу испред Горњег манастира началствовао је протојереј-ставрофор Предраг Видаковић парох бијељско-крушевички, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић архијерејски намјесник барски и протојереј Петар Петровић тиватски парох. После читања зачала из Светог Јеванђеља о исцјељењу раслабљеног, сабранима се ријечима литургијске бесједе обратио о.Петар који је каза да ријечи Светог писма изнова поучавају. – Господ устаде онога који је раслабљен и рече му ”узми одар свој и ходи”. Ко је раслабљен? Ми. Раслабљени смо од многих гријехова, од неповјерења у Бога, од неповјерења у себе. А они који су посматрали са стране кажу ”каква је то филозофија и шта ови причају”. Живот иде од тачке А до тачке Б, живот се завршава и човјек одлази у ништавило, нема га. Међутим, Христос Бог наш каже ”Ја сам тај који вас васкрсава и који вас лијечи. Ја Син Божији кажем устани раслабљени, узми одар свој и крени ка Царству Божијем” – казао је о. Петар и додао да је дом на који Господ упућује раслабљеног, управо Царство Божије. Ријечи Јеванђеља говоре да је Христос увијек уз нас и Он обитава у овом Светом Путиру, рекао је о.Петар и поручио сабраним вјерницима да су они Тијело Христово и Црква Христова. – На вама почива Дух Свети, ви носите благодат Духа Светога и дужни сте да предате онима који остају иза вас. И ова Црква коју овдје видимо и ове ваше главе су као главе са фресака и са икона, нема разлике. Они исти људи који су осликани на фрескама су били људи као и ми. За њих је Јеванђеље било пут ка истини и животу. Ви сте дужни да у овом времену и простору носите ријеч Божију, да је правилно примите на срце ваше, да живите литургијски и да се волите – казао је о. Петар и нагласио да се дјеца развијају онако какви су родитељи, па да се због тога морају учити послушању и религиозности. Извор: Манастир Острог
  2. Не знам да ли сам поставио ово на право мјесто, надам се да нисам погријешио. Да ли је самоубиство увјек гријех? Да ли је гријех убити се ако видиш да је смрт неизбјежна? Да ли је Стеван Синђелић начинио гријех пуцавши у буре са барутом и тако усмртивши неколико хиљада људи и себе. Кажу "ако будеш остављен у боју, а непријатељ ти долази, да би спречио да те муче, ти се убијеш и останеш херој". Или дјевојке које су хтјели да силују, а оне да спасе част скоче у ријеку и утопе се?
  3. „Они тако схватају Цркву. Немају то сазнање и то осјећање да Црква не припада само једном народу, једном мјесту, једном језику него је Црква она која сабира око вјечне истине. Не око неке идеје, идеологије. Црква сабира све земаљске народе. Таква је заповијест Христова и та заповијест се непрекидно испуњава. И ево данас, у двадесет и првом вијеку Црква Христова раширила се по читавом свијету“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Нагласио је да је Црква једина заједница која увијек изнова васкрсава. „Васкрсава сараспињући се са Христом, носећи крст Христов, а онда примајући и тај свети дар Христовог васкрсења, ту силу Духа Светога животворнога који је сишао на ученике Христове на Гори сионској у виду огњених језика и који непрекидно силази на позив Цркве Божије. И кад се крштавају вјерни, и када се миропомазују, и када се сабирају на овакве службе Божије призивамо Духа Светога животворнога да сиђе на нас и на наше дарове“, објаснио је Владика. Тумачећи јеванђелску причу о мудрим и лудим дјевојкама Митрополит црногорско-приморски је рекао да није довољно поуздавати се само у себе, своју врлину, своје знање и своју мудрост. „Луде дјевојке нијесу вапиле и призивале Духа Светога животворнога да сиђе на њих и да их обасја својом свјетлошћу, својом истином и својом вјечном мудрошћу. Тако је Света преподобна Ангелина била једна од тих мудрих дјевојака, јер је била испуњена врлином, а у исто вријеме сва је била погружена и у молитву и у пост и призивала Духа Светога. Њена љубав, и према њеном мужу и према њеној дјеци, била је христолика љубав, љубав која није тражила своје, која се није гордила, него се жртвовала“, рекао је он. Рекао је да је преподобна мајка Ангелина све што јој је Бог дао предала Христу Богу на дар. „И тако је заиста уписала себе у књигу вјечнога живота, Царство небеско је испунило њен живот још овдје на земљи“, казао је Митрополит Амфилохије. Након причешћа вјерних, Митрополит Амфилохије је благосиља славски колач, поводом имендана настојатељице манастира монахиње Ангелине. На крају је честитао је имендан монахињи Ангелини. „Благословен дан ангела и свим Ангелинама које су овдје у овом светом храму. И ма гдје се налазиле Ангелине да их Бог благослови. Да буду Ангелине – анђели небески“, казао је Митрополит Амфилохије. Манастирско сестринство приредило је затоим празничну трпезу хришћанске љубави. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  4. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос, на празник преподобне мајке Ангелине Српске са свештенством Свету службу Божију у манастиру Дуљево у Паштровићима. У току Литургије Свету тај ну крштења је примила мала Нина. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит Амфилохије је рекао да се и код нас и у другим крајевима појављују људи који би хтјели да Цркву претворе у неку партију. Звучни запис беседе „Они тако схватају Цркву. Немају то сазнање и то осјећање да Црква не припада само једном народу, једном мјесту, једном језику него је Црква она која сабира око вјечне истине. Не око неке идеје, идеологије. Црква сабира све земаљске народе. Таква је заповијест Христова и та заповијест се непрекидно испуњава. И ево данас, у двадесет и првом вијеку Црква Христова раширила се по читавом свијету“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Нагласио је да је Црква једина заједница која увијек изнова васкрсава. „Васкрсава сараспињући се са Христом, носећи крст Христов, а онда примајући и тај свети дар Христовог васкрсења, ту силу Духа Светога животворнога који је сишао на ученике Христове на Гори сионској у виду огњених језика и који непрекидно силази на позив Цркве Божије. И кад се крштавају вјерни, и када се миропомазују, и када се сабирају на овакве службе Божије призивамо Духа Светога животворнога да сиђе на нас и на наше дарове“, објаснио је Владика. Тумачећи јеванђелску причу о мудрим и лудим дјевојкама Митрополит црногорско-приморски је рекао да није довољно поуздавати се само у себе, своју врлину, своје знање и своју мудрост. „Луде дјевојке нијесу вапиле и призивале Духа Светога животворнога да сиђе на њих и да их обасја својом свјетлошћу, својом истином и својом вјечном мудрошћу. Тако је Света преподобна Ангелина била једна од тих мудрих дјевојака, јер је била испуњена врлином, а у исто вријеме сва је била погружена и у молитву и у пост и призивала Духа Светога. Њена љубав, и према њеном мужу и према њеној дјеци, била је христолика љубав, љубав која није тражила своје, која се није гордила, него се жртвовала“, рекао је он. Рекао је да је преподобна мајка Ангелина све што јој је Бог дао предала Христу Богу на дар. „И тако је заиста уписала себе у књигу вјечнога живота, Царство небеско је испунило њен живот још овдје на земљи“, казао је Митрополит Амфилохије. Након причешћа вјерних, Митрополит Амфилохије је благосиља славски колач, поводом имендана настојатељице манастира монахиње Ангелине. На крају је честитао је имендан монахињи Ангелини. „Благословен дан ангела и свим Ангелинама које су овдје у овом светом храму. И ма гдје се налазиле Ангелине да их Бог благослови. Да буду Ангелине – анђели небески“, казао је Митрополит Амфилохије. Манастирско сестринство приредило је затоим празничну трпезу хришћанске љубави. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  5. Његово Преосвештенство Eпископ зворничко-тузлански г. Фотије истиче да је током посљедњих неколико година на овом подручју изграђено више од 200 цркава, те да се гради више од 70. -То је посао који се мора наставити, али не треба заборавити унутрашњу мисију Цркве, јер вјернике и наш народ треба подучавати православној вјери, наводи владика у интервјуу Срни. -Са малим и недовољним знањем људи лако могу бити преварени - потпасти под утицај магије, сујевјерја и секти. Ако није довољно информисан и научен, човјек постаје лака мета, каже епископ Фотије. Владика Фотије истиче да је Епархија почела да штампа часопис за младе, те да је Епархијска библиотека недавно отворена за јавност. -Градитељство је у Епархији било наглашено, али сада настојимо и ову другу страну да покажемо. Тек у том садејству, у тој хармонији, може се дати добар резултат, оцјењује владика Фотије који сматра да свијест народа треба подизати до нивоа када ће схватити да је недјељна Литургија "мјесто које је за човјека мјесто личног спасења, вјечног спасења, јер се ту догађа нешто много значајније, нешто што чује васељена". -Човјек мора да схвати да је Црква - извор живота, наводи владика Фотије. Владика Фотије објашњава да је од устоличења на трон Епископа зворничко-тузланских настојао да обиђе велике духовне центре Епархије, манастире, Црквене општине, да служи Литургије у њима како би се упознавао и зближио са народом. Постоји жеља да се добра сарадња успостави са свим представницима локалне власти и да се ти односи поставе на "немањићке односе, на немањићку симфонију". -О тој симфонији сам говорио кад сам се сусрео са предсједником Републике Српске Милорадом Додиком, те са представницима градских власти, са градоначелницима и начелницима који су православни хришћани у локалним заједницама у Епархији, напомиње владика Фотије. Владика наводи да се сусретао и са представницима Исламске вјерске заједнице, градоначелником Јасмином Имамовићем у Тузли, те тузланским муфтијом Фазловићем, као и представницима Римокатоличке цркве у том граду. Када је ријеч о ситуацији на територији ФБиХ и позицији Срба, те црквене имовине, владика Фотије наглашава да се Епархија у Федерацији бори за интересе Српске Православне Цркве, као и да у Тузли постоји 27 објеката који нису враћени. -Тузлански градоначелник није ни знао да имамо толико објеката који су пописани - тачно се зна по ком основу и када су одузети - а неки сада стоје празни. Нису ни у каквој употреби. Сада ћемо са правницима радити на враћању наших објеката, од тога нећемо одустати, поручује епископ Фотије. Разговарано је и о положају српске заједнице у Тузли и Тузланском кантону, гдје је остало да живи мало Срба. Владика Фотије подсјећа да је и члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић посјетио Епархију и обећао да ће помоћи у вези са питањем враћања имовине Српске Православне Цркве, након што му се доставе сви подаци о овој имовини. Владика најављује сарадњу све три конфесије у БиХ и наглашава да управо већински народ треба да покаже хуманост и да они у мањини не буду на било који начин дискриминисани. Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Фотије указује да се Српска Православна Црква труди да има добре односе са представницима Римокатоличке цркве, Протестантске заједнице, Исламске вјерске заједнице, која је у БиХ најбројнија, нарочито у ФБиХ, гдје, подсјећа, живе и православни Срби. Владика Фотије напомиње и да неки покушавају да Србе на Косову и Метохији "збришу са историјске позорнице". -Сви заједно морамо бити заинтересовани за питање наше духовне колијевке Косова и Метохије - то је важно и за Србе који живе у Аустралији, Канади... широм васељене, а поготово за нас у Републици Српској, који смо и физички близу свему томе, објашњава Владика. -За Косово и Метохију треба свакодневно да се молимо, а посебно за оне који одлучују о његовој судбини, који би на питање Косова требало да гледају из наше традиције и наше вјере, наглашава епископ Фотије. Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Фотије, подсјећајући на најрадоснији православни празник Божић, напомиње да је Бог постао човјек ради људи и њиховог спасења. -Тај догађај треба да буде значајан за нас током цијеле године, а не само пред Божић и за Божић. Увијек треба да живимо Божићем", истакао је владика Фотије. Извор: Српска Православна Црква
  6. Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Фотије, подсјећајући на најрадоснији православни празник Божић, напомиње да је Бог постао човјек ради људи и њиховог спасења. -Тај догађај треба да буде значајан за нас током цијеле године, а не само пред Божић и за Божић. Увијек треба да живимо Божићем, истакао је владика Фотије. Његово Преосвештенство Eпископ зворничко-тузлански г. Фотије истиче да је током посљедњих неколико година на овом подручју изграђено више од 200 цркава, те да се гради више од 70. -То је посао који се мора наставити, али не треба заборавити унутрашњу мисију Цркве, јер вјернике и наш народ треба подучавати православној вјери, наводи владика у интервјуу Срни. -Са малим и недовољним знањем људи лако могу бити преварени - потпасти под утицај магије, сујевјерја и секти. Ако није довољно информисан и научен, човјек постаје лака мета, каже епископ Фотије. Владика Фотије истиче да је Епархија почела да штампа часопис за младе, те да је Епархијска библиотека недавно отворена за јавност. -Градитељство је у Епархији било наглашено, али сада настојимо и ову другу страну да покажемо. Тек у том садејству, у тој хармонији, може се дати добар резултат, оцјењује владика Фотије који сматра да свијест народа треба подизати до нивоа када ће схватити да је недјељна Литургија "мјесто које је за човјека мјесто личног спасења, вјечног спасења, јер се ту догађа нешто много значајније, нешто што чује васељена". -Човјек мора да схвати да је Црква - извор живота, наводи владика Фотије. Владика Фотије објашњава да је од устоличења на трон Епископа зворничко-тузланских настојао да обиђе велике духовне центре Епархије, манастире, Црквене општине, да служи Литургије у њима како би се упознавао и зближио са народом. Постоји жеља да се добра сарадња успостави са свим представницима локалне власти и да се ти односи поставе на "немањићке односе, на немањићку симфонију". -О тој симфонији сам говорио кад сам се сусрео са предсједником Републике Српске Милорадом Додиком, те са представницима градских власти, са градоначелницима и начелницима који су православни хришћани у локалним заједницама у Епархији, напомиње владика Фотије. Владика наводи да се сусретао и са представницима Исламске вјерске заједнице, градоначелником Јасмином Имамовићем у Тузли, те тузланским муфтијом Фазловићем, као и представницима Римокатоличке цркве у том граду. Када је ријеч о ситуацији на територији ФБиХ и позицији Срба, те црквене имовине, владика Фотије наглашава да се Епархија у Федерацији бори за интересе Српске Православне Цркве, као и да у Тузли постоји 27 објеката који нису враћени. -Тузлански градоначелник није ни знао да имамо толико објеката који су пописани - тачно се зна по ком основу и када су одузети - а неки сада стоје празни. Нису ни у каквој употреби. Сада ћемо са правницима радити на враћању наших објеката, од тога нећемо одустати, поручује епископ Фотије. Разговарано је и о положају српске заједнице у Тузли и Тузланском кантону, гдје је остало да живи мало Срба. Владика Фотије подсјећа да је и члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић посјетио Епархију и обећао да ће помоћи у вези са питањем враћања имовине Српске Православне Цркве, након што му се доставе сви подаци о овој имовини. Владика најављује сарадњу све три конфесије у БиХ и наглашава да управо већински народ треба да покаже хуманост и да они у мањини не буду на било који начин дискриминисани. Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Фотије указује да се Српска Православна Црква труди да има добре односе са представницима Римокатоличке цркве, Протестантске заједнице, Исламске вјерске заједнице, која је у БиХ најбројнија, нарочито у ФБиХ, гдје, подсјећа, живе и православни Срби. Владика Фотије напомиње и да неки покушавају да Србе на Косову и Метохији "збришу са историјске позорнице". -Сви заједно морамо бити заинтересовани за питање наше духовне колијевке Косова и Метохије - то је важно и за Србе који живе у Аустралији, Канади... широм васељене, а поготово за нас у Републици Српској, који смо и физички близу свему томе, објашњава Владика. -За Косово и Метохију треба свакодневно да се молимо, а посебно за оне који одлучују о његовој судбини, који би на питање Косова требало да гледају из наше традиције и наше вјере, наглашава епископ Фотије. Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Фотије, подсјећајући на најрадоснији православни празник Божић, напомиње да је Бог постао човјек ради људи и њиховог спасења. -Тај догађај треба да буде значајан за нас током цијеле године, а не само пред Божић и за Божић. Увијек треба да живимо Божићем", истакао је владика Фотије. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  7. Након прочитаног Светог Јеванђеља, игуман Данило протумачио је ријечи Христове истакавши да када год слушамо ријеч Јеванђеља ми слушамо Христову објаву увијек изнова јављену сваком од нас. “ Три су кључне ствари које нам данашње Јеванђеље објављује: Најприје, да Христос суди онако како је воља Оца Небеског, друго, да је Царство Небеско смисао нашег живота и треће, да је Васкрсење темељ наше вјере“, нагласио је игуман Данило. „Нека Господ упокоји нашу сестру Младенку, јер данас и ми осјећамо Васкрсење Христово као нашу најважнију смјерницу нашега живота“, рекао је отац Данило. Након Литургије, на монашком гробљу, гдје је и сахрањена Младенка, парастос је служио владика Атанасије који се очинским и пастирским ријечима, ријечима утјехе и охрабрења обратио Младенки, њеној родбини и сабраним вјерницима рекавши, Крст је Васкрсење, а Васкрсење не бива без смрти, то је пут који је пропутио Богочовјек и ми идемо Његовим путем. „Мене подсјећа ова наша сестра Маша, на моју мајку. Дјецо, и ја сам млад остао без мајке, чак нисам био на њеном испраћају, али те вечери када се она упокојила осјаћео сам страшно гушење и муку и знао сам да се нешто дешава. Она је остала као примјер. Тако и наша Маша многима је пропутила пут, и својој дјеци али и другима показала примјер како се носи Крст и иде за Христом. Ја сам запазио покојну протиницу пред Храмом Васкрсења у Подгорици и по лику њеном и по понашању њеном видио сам да је путник за Царство Небеско, и Господ је призвао у своје Царство, јер Господ у свој врт изабира најљепше цвјетове.“ „Хришћански је да заплачемо, први хришћани су плакали за архиђаконом Стефаном на његовој сахрани, свједочи апостол Лука у Дјелима Апостолским, и није срамота плакати, али да плач иде у радост, јер нисмо на земљи изгубљени него смо путници за Царство Небеско.“ „Нека Господ упокоји нашу сестру Младенку и нека је благословена и нека јој Господ дарује вјечну младост јер је Његово Царство вјечно младо, а ви дјецо да будете радосни и да се сабирате око мајке, јер мајка вас са неба благосиња и чува, мајка је увијек радост и да будете послушни своме оцу јер вам је он од сада и отац и мајка“, поручио је владика Атанасије. Након богослужења за све присутне је припремљена трпеза хришћанске љубави за којом је настављено сабрање уз присјећање и разговор о Младенки, чији лик и дјело је остало неизбрисиво урезано у памћење сваког ко се и једном сусрео са њом. Радост вјечнога живота и силу вјере у Христа Васкрслога Маша је свједочила, не само док је земљом ходила, већ и у часу упокојења и тих дана до сахране, речитије него сви речити проповједници. Осмијех, којим је даривала сваког ко је дошао да се последњи пут опрости од ње био је њен поклон и дар који се чува у срцу човјековом као бесцјен благо. Машин осмијех са упокојеног лица био је свједок истинитости вјере, био је утјеха који је Господ њеним молитвама послао свима, а на првом мјесту њеном супругу, дјеци, брату, оцу и мајци. Тај осмијех носио је поруку – срешћемо се поново, али у сретању у коме више нема растанка, у коме ће све људске мудрости утихнути а само ће осмијех говорити. Јер осмијех је огледало душе. Машин осмјех је говорио да се туга у њеној души никада није уселила. Господ да јој дарује Царство Небеско и вјечну радост, а проти Слободан и дјеци утјехе, благослова и здравља. Вјечан јој помен! Примивши Свете Тајне Тијела и Крви Христове, уснула је у Господу 6. новембра 2017. године у 38 – ој години живота Младенка – Маша Зековић, попадија и вјероучитељица из Бара. Младенка је рођена у Стоцу, на Васкрс 1980. године у чувеној Херцеговачкој породици Круљ (од које је био познати Митрополит дабробосански Нектарије), од благочестивих родитеља Миленка и Сенке, рођене Вујовић. Основну школу и Гимназију завршила је у Љубињу, студирала Пољопривредни Факултет у Београду. Године 2003. ступила је у брак са Слободаном Зековићем из Подгорице, тадашњим студентом Богословског Факултета у Београду. Након Слободановог рукоположења у чин свештеника и његовог постављења на дужност пароха Јеленачко – Подострошког 2003. године, заједнички живот започињу у Бјелопавлићима гдје је Маша од самог почетка била права и истинска подршка на захтјевним парохијским дужностима своме супругу. Године 2005. прелазе на парохију Даниловградску гдје Маша почиње и вјероучитељску службу коју је ревносно и са пуно љубави вршила до последњих дана земаљског живота. За 13 година свога боравка и служења Цркви Христовој Маша са својим супругом, протом Слободаном даје великог и благословеног плода. Господ им је подарио шесторо дјеце Јелену, Николу, Ивану, Арсенија, Нину и Благоја и велики број духовне дјеце којој се Маша посвећивала са истом љубављу, доживљавајући их као најрођенију. Тако је цијела свештеничка породица Зековић постала примјер и свједок истинског и правог живота са Богом са свим породичним, хришћанским вриједностима. Њен успјешни вјероучитељски рад се огледао у великом броју дјеце који се сабирао на вјеронауци. Маша није само предавала основе православне вјере, већ је дјецу упућивала на учествовању у Литургијском животу, на морално живљење, а кроз академије и духовне свечаности у дјеци откривала њигове дарове и таленте. Отуда су прославе и свечаности у Даниловграду биле једне од најљепших у нашој Митрополији, а дјеца из Даниловграда на Дјечијим Саборима увијек имала запажене и успјешне наступе, са којих су сваке године односили бројна признања. Због тако преданог и успјешног рада Маша је одликована признањем Вјероучитељ године. Као што се град који на гори стоји не може сакрити, тако и њихово смирено служење Цркви није могло остати не примијећено. Због тога их Митрополит Амфилохије 2016. године шаље на нову дужност у храм Светог Јована Владимира у Бару гдје оца Слободана поставља за старјешину храма и Архијерејског протопрезвитера Барског, а Маша преузима дужност вјероучитеља при Храму. Долазак на нову дужност се поклапа са почетком Машине борбе са болешћу, али је то не спречава да настави своје служење сабирајући дјецу Бара под сводове новог Храма, гдје је Маша за кратко вријеме окупила велики број дјеце, који су на овогодишњем Дјечијем Сабору показали велики успјех, како у познавању основа православне вјере, тако и у креативном осмишљавању и организацији Сабора. Снага и сила Машине вјере најјасније се показала у току њене тешке болести. Примајући све са благодарношћу, тако и сазнање да болује од најтеже болести примила је смирено и са поуздањем у Господа. У том духовном настројењу и непоколебљивјој вјери, причестивши се Тијелом и Крвљу Христовом, предала је своду душу Господу на Онколошком одјељењу у Клиничко – болничком Центру Црне Горе. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  8. У суботу, 16. децембра 2017. године навршило се четрдесет дана од када је Господ призвао у Царсво своје непролазно протопрезвитеру Младенку – Машу Зековић, вјероучетиљицу из Бара. У манастиру Ждребаонику, уз присуство великог броја вјерног народа служена је Света заупокојена Литургија и парастос поводом четрдесет дана од упокојења. Свету Литургију је служио архимандрит Данило, игуман манастира Житомислићи, уз саслужење великог броја свештеника из Митрополије Црногорско-приморске, епархије Захумско-херцеговачке и Будимљанско-никшићке, као и у присуству преосвештеног владике Атанасија, умировљеног епископа Захумско-херцеговачког. Прилог Радија Светигора Вашој пажњи на нашој страници препоручујемо: Поводом упокојења Младенке Маше Зековић, попадије и вјероучитељице из Бара Након прочитаног Светог Јеванђеља, игуман Данило протумачио је ријечи Христове истакавши да када год слушамо ријеч Јеванђеља ми слушамо Христову објаву увијек изнова јављену сваком од нас. “ Три су кључне ствари које нам данашње Јеванђеље објављује: Најприје, да Христос суди онако како је воља Оца Небеског, друго, да је Царство Небеско смисао нашег живота и треће, да је Васкрсење темељ наше вјере“, нагласио је игуман Данило. „Нека Господ упокоји нашу сестру Младенку, јер данас и ми осјећамо Васкрсење Христово као нашу најважнију смјерницу нашега живота“, рекао је отац Данило. Након Литургије, на монашком гробљу, гдје је и сахрањена Младенка, парастос је служио владика Атанасије који се очинским и пастирским ријечима, ријечима утјехе и охрабрења обратио Младенки, њеној родбини и сабраним вјерницима рекавши, Крст је Васкрсење, а Васкрсење не бива без смрти, то је пут који је пропутио Богочовјек и ми идемо Његовим путем. „Мене подсјећа ова наша сестра Маша, на моју мајку. Дјецо, и ја сам млад остао без мајке, чак нисам био на њеном испраћају, али те вечери када се она упокојила осјаћео сам страшно гушење и муку и знао сам да се нешто дешава. Она је остала као примјер. Тако и наша Маша многима је пропутила пут, и својој дјеци али и другима показала примјер како се носи Крст и иде за Христом. Ја сам запазио покојну протиницу пред Храмом Васкрсења у Подгорици и по лику њеном и по понашању њеном видио сам да је путник за Царство Небеско, и Господ је призвао у своје Царство, јер Господ у свој врт изабира најљепше цвјетове.“ „Хришћански је да заплачемо, први хришћани су плакали за архиђаконом Стефаном на његовој сахрани, свједочи апостол Лука у Дјелима Апостолским, и није срамота плакати, али да плач иде у радост, јер нисмо на земљи изгубљени него смо путници за Царство Небеско.“ „Нека Господ упокоји нашу сестру Младенку и нека је благословена и нека јој Господ дарује вјечну младост јер је Његово Царство вјечно младо, а ви дјецо да будете радосни и да се сабирате око мајке, јер мајка вас са неба благосиња и чува, мајка је увијек радост и да будете послушни своме оцу јер вам је он од сада и отац и мајка“, поручио је владика Атанасије. Након богослужења за све присутне је припремљена трпеза хришћанске љубави за којом је настављено сабрање уз присјећање и разговор о Младенки, чији лик и дјело је остало неизбрисиво урезано у памћење сваког ко се и једном сусрео са њом. Радост вјечнога живота и силу вјере у Христа Васкрслога Маша је свједочила, не само док је земљом ходила, већ и у часу упокојења и тих дана до сахране, речитије него сви речити проповједници. Осмијех, којим је даривала сваког ко је дошао да се последњи пут опрости од ње био је њен поклон и дар који се чува у срцу човјековом као бесцјен благо. Машин осмијех са упокојеног лица био је свједок истинитости вјере, био је утјеха који је Господ њеним молитвама послао свима, а на првом мјесту њеном супругу, дјеци, брату, оцу и мајци. Тај осмијех носио је поруку – срешћемо се поново, али у сретању у коме више нема растанка, у коме ће све људске мудрости утихнути а само ће осмијех говорити. Јер осмијех је огледало душе. Машин осмјех је говорио да се туга у њеној души никада није уселила. Господ да јој дарује Царство Небеско и вјечну радост, а проти Слободан и дјеци утјехе, благослова и здравља. Вјечан јој помен! Примивши Свете Тајне Тијела и Крви Христове, уснула је у Господу 6. новембра 2017. године у 38 – ој години живота Младенка – Маша Зековић, попадија и вјероучитељица из Бара. Младенка је рођена у Стоцу, на Васкрс 1980. године у чувеној Херцеговачкој породици Круљ (од које је био познати Митрополит дабробосански Нектарије), од благочестивих родитеља Миленка и Сенке, рођене Вујовић. Основну школу и Гимназију завршила је у Љубињу, студирала Пољопривредни Факултет у Београду. Године 2003. ступила је у брак са Слободаном Зековићем из Подгорице, тадашњим студентом Богословског Факултета у Београду. Након Слободановог рукоположења у чин свештеника и његовог постављења на дужност пароха Јеленачко – Подострошког 2003. године, заједнички живот започињу у Бјелопавлићима гдје је Маша од самог почетка била права и истинска подршка на захтјевним парохијским дужностима своме супругу. Године 2005. прелазе на парохију Даниловградску гдје Маша почиње и вјероучитељску службу коју је ревносно и са пуно љубави вршила до последњих дана земаљског живота. За 13 година свога боравка и служења Цркви Христовој Маша са својим супругом, протом Слободаном даје великог и благословеног плода. Господ им је подарио шесторо дјеце Јелену, Николу, Ивану, Арсенија, Нину и Благоја и велики број духовне дјеце којој се Маша посвећивала са истом љубављу, доживљавајући их као најрођенију. Тако је цијела свештеничка породица Зековић постала примјер и свједок истинског и правог живота са Богом са свим породичним, хришћанским вриједностима. Њен успјешни вјероучитељски рад се огледао у великом броју дјеце који се сабирао на вјеронауци. Маша није само предавала основе православне вјере, већ је дјецу упућивала на учествовању у Литургијском животу, на морално живљење, а кроз академије и духовне свечаности у дјеци откривала њигове дарове и таленте. Отуда су прославе и свечаности у Даниловграду биле једне од најљепших у нашој Митрополији, а дјеца из Даниловграда на Дјечијим Саборима увијек имала запажене и успјешне наступе, са којих су сваке године односили бројна признања. Због тако преданог и успјешног рада Маша је одликована признањем Вјероучитељ године. Као што се град који на гори стоји не може сакрити, тако и њихово смирено служење Цркви није могло остати не примијећено. Због тога их Митрополит Амфилохије 2016. године шаље на нову дужност у храм Светог Јована Владимира у Бару гдје оца Слободана поставља за старјешину храма и Архијерејског протопрезвитера Барског, а Маша преузима дужност вјероучитеља при Храму. Долазак на нову дужност се поклапа са почетком Машине борбе са болешћу, али је то не спречава да настави своје служење сабирајући дјецу Бара под сводове новог Храма, гдје је Маша за кратко вријеме окупила велики број дјеце, који су на овогодишњем Дјечијем Сабору показали велики успјех, како у познавању основа православне вјере, тако и у креативном осмишљавању и организацији Сабора. Снага и сила Машине вјере најјасније се показала у току њене тешке болести. Примајући све са благодарношћу, тако и сазнање да болује од најтеже болести примила је смирено и са поуздањем у Господа. У том духовном настројењу и непоколебљивјој вјери, причестивши се Тијелом и Крвљу Христовом, предала је своду душу Господу на Онколошком одјељењу у Клиничко – болничком Центру Црне Горе. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  9. Напомјена: бољи познаваоци треба да одговоре аутору да ли је на Свеправославном конгресу у Цариграду 1923. прихваћен Миланковићев или грегоријански календар? Мени је то питање остало нејасно, иако сам читао много текстова на тему црквеног календара. Зашто календар Милутина Миланковића још увијек није прихваћен Од ИН4С-30 септембар, 2017 Пише: Драган Антић Ниједан календарски систем није савршен. Чак и данашњи Грегоријански календар има недостатака. Међутим, унапређени Јулијански календар, који је представио наш истакнути научник Милутин Миланковић, је много прецизнији. Сазнајте како функционише и зашто није у употреби. Прослава празника и разлика у календарима Једна од највећих посљедица разлике у календарима је касније славље Божића и Нове године у односу на већину земаља. Међутим, ми не славимо Божић седмог јануара, а Православну или Стару Нову годину или најпознатију као Српску, 13. јануара. Ми славимо Божић 25. децембра, а дочек Нове године 1. јануара. Само што наши датуми у прерачуну на званични Грегоријански календар касне 13 дана. Позадина иза славља Српске Нове године је веома занимљива, а заправо нема везе са православљем како многи мисле, већ представља отпор Срба према државној пропаганди и вољи богаташа. Али то је прича за неки други пут, ево на који још догађај утиче различит обрачун времена. Не трпе само прославе због календарске разлике. Један од најзначајнијих догађаја у српској историји такође пати због календарске збрке. Косовска битка се ни по једном календарском систему није догодила 28. јуна 1389. године. Јесте да Бој на Косову обележавамо на Видовдан, али је у 15. вијеку тај дан је по грегоријанском календару падао 23. јуна. Временом се годишњица битке због разлике у обрачуну померала, да би данас била 28. јуна. Међутим, 2100. године ће годишњица бити 29. јуна, а 2300. године ће Видовдан бити обележаван на 1. јул. Миланковићев календар је 10 пута прецизнији Унапређени Миланковићев Јулијански календар је један од најпрецизнијих календарских система икада осмишљених. Заснива се на дужини тропске године – вријеме које треба Земљи да заврши читаву орбиту око сунца – са грешком од само двије секунде по години. Остали календарски систему су много мање прецизни. Чак и Грегоријански календар који данас користимо има грешку од 27 секунди по години. Тајна тачности овог календара лежи у начину на који се обрачунавају преступне године. Зашто не користимо Миланковићев календар? Прије свега, не би имало велике разлике. Неподударност између Грегоријанског и унапријеђеног Јулијанског календара је занемарљива за мноштво генерација које слиједе. Ова два система ће бити синхронизована до 2800. године, која је преступна година по Грегоријанском, али није по Миланковићевом. Другим ријечима, 29. фебруар 2800. по Грегоријанском календару ће бити 1. март 2800. по Миланковићевом календару. Међутим, главни разлог зашто не користимо Миланковићев календар је зато што његово доношење никада није било са намјером да постане грађански календар. Осмишљен је како би се реформисао обрачун времена у Православној цркви. Календар је прихваћен на Свеправославном конгресу у Цариграду 1923. године, на иницијативу васељенског патријахра Мелетија. Ипак, само су неке православне цркаве испоштовале ову директиву: цариградска, грчка, александријска, румунска, антиохијска, кипарска, пољска и бугарска. Није прихваћен од стране јерусалимске, руске, српске, грузинске и грчке старокалендарске. Зашто је српска православна црвка одбила да прихвати српски календар остаје мистерија. Миланковић је својевремено записао да је календар заправо усвојен, али је његово спровођење предвиђено када га све остале православне цркве усвоје. Није у потпуности Миланковићев календар Иако је календар познат као Миланковићев, овакав назив није у потпуности тачан. Наиме, календар је првобитно осмислио професор матетамике у средњој школи – Максим Трпковић, а Миланковић је само унаприједио постојеће прорачуне. Можемо слободно рећи да је назив календара Миланковићев – Трпковићев, а у крајњем случају – Српски календар. Сви постојећи календари ће бити употребљиви вијековима који следе, али не заувијек. Јулијански календар губи један дан на сваких 128 година. Грегоријански календар касни на сваких 3300 година. Српски календар ће изгубити један дан тек након 43.000 година. Упркос томе што је препознат као најпрецизнији, календар и даље чека нека боља времена када ће цијели свијет користити јединствени календар.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...