Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'трећи'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 27 results

  1. Сирија је препуна рушевина које ”причају” приче Новог завета. У Светом писму помиње се око 300 пута и овде је настао и сачувао се арамејски језик којим је говорио Господ Исус Христос. (фотогалерија 1, фотогалерија 2) Председник Сирије г. Башар ал Асад примио је 3. јуна 2019. године у Дамаску Његову Светост Патријарха српског г. Иринеја, са члановима посланства Српске Православне Цркве Митрополитом црногорско-приморским г. Амфилохијем и Епископом шумадијским г. Јованом, у присуству Његовог Блаженства Патријарха Антиохије и свег Истока г. Јована. Председник Асад је истакао да оно чему су Сирија и Србија изложене, у смислу страног мешања и покушаја подривања њиховог суверенитета и друштвеног ткива, као и упорност народа двеју земаља у суочавању са таквим покушајима, представља солидну основу за изградњу народног дијалога и сарадње која поставља темеље за дугорочне односе који служе интересима обају народа. Свјатјејши Патријарх српски г. Иринеј је, са своје стране изразио поверење у способност Сирије да изађе из стања кроз које пролази и поврати историјску улогу ефикасне државе у успостављању стабилности и ширења мира и љубави у региону. Свјатјејши је нагласио да су одлучност и упорност сиријског народа да одржи јединство с обзиром на тероризам, а чему је и сам постао сведок током ове посете, ојачали ово поверење. Патријарх Иринеј је високо оценио принципијелну и чврсту подршку председника Башер ал-Асада Србији у вези са Косовом и Метохијом. Председник Асад је, заузврат, исказао поштовање дубоком људском ставу патријарха Иринеја у промовисању вредности љубави и одбацивању екстремизма. Посета манастиру Свете Текле Тачно у 10 часова домаћини, гости и пратња упутили су се у правцу велике светиње, манастира Свете Текле. Поворка од једанаест аутомобила са јаком полицијском пратњом одмах по изласку из града Дамаска суочила се са стравичним призором са обе стране ауто-пута. Не само насеља, већ читави градови били су сравњени са земљом. Вихор рата и мржња људи пред собом су покосили све. Милости није било ни према једном објекту, а понајмање верском. Са обе стране пута повремено смо наилазили на облаке дима у даљини, тзв. печурке. У првом реду, верски рат је усмерен против хришћана, којих у Сирији има прилично много. Према званичним подацима, у тој земљи живи око 10% хришћана различитих вероисповести: православних Арапа, који припадају Антиохијској Патријаршији, јаковита или монофизита, несторијанаца, Јермена Григоријанске цркве и Јермена католика. Сви они имају своје споменике и храмове у Сирији, од којих су многи сада оштећени. Тужан призор пратио нас је до манастира Свете Текле, који је такође био разорен. Најгора ситуација задесила је овај манастир у граду Малули, недалеко од либанске границе. „Исламска Држава“ напала је мали град Малулу 5. септембра 2013. године и покренула је напад на хришћане и зграде, уништавајући сва света места у граду. Три хиљаде људи је напустило град, оставивши само муслимане и 40 монахиња овог манастира, од којих је њих дванаест киднаповала ИД почетком децембра исте године. Монахиње су ослобођене у марту 2014. године. Ова акција је била довољна хришћанском свету да схвати да је верски рат почео. Могуће да управо зато хришћани једнодушно подржавају Асадов режим – схватајући да ће, ако на власт дође опозиција, а посебно радикални исламисти, они заједно са својим културним споменицима први бити истребљени. Чак им и сада, у условима грађанског рата, то демонстрирају у свакој прилици. Иначе, манастир Свете Текле је на Унесковој листи светске баштине. И овај пут, а по обичају ове земље, добродошлица је била дирљива, емотивна и за неке веома потресна. На стотине насмејаних и раздраганих мушкараца, жена и деце узвикивали су радосне поклике. У ваздуху се осетила радост због посете нашег Патријарха, на кога су падале као киша латице цвећа. И поред велике врућине (преко 40 степени) и велике гужве, сви су побожно и богобојажљиво прилазили и целивали свету десницу патријарху Иринеју. Убрзо затим један од мушкараца отпевао је кратку песму похвале и добродошлице Патријарху српском, да би се затим окренуо и у страну померио. После доксологије патријарху Иринеју добродошлицу је пожелео духовник манастира, архимандрит Илија Адес који је рекао: -Наша срца су била тужна, због ситуације у Сирији и ратова. Вама је позната наша ситуација у Сирији, и у нашем селу у којем смо толико патили због тога. Али није се угасила светлост код нас, светлост Васкрсења. Док имамо светлост Његовог Гроба у Светој земљи, ми ћемо имати светлост за наш живот овде. И нећемо отићи из овог места. Наш понос је што причамо арамејски језик, језик којим је говорио наш Господ, Исус Христос. На арамејском језику „малоле“ значи пролаз, где пролазе људи. Ми сведочимо овде како смо пролазили тешке периоде. А сад сведочимо како смо једно у нашем Господу Исусу Христу. Имамо наду да ће проћи овај период, јер ми чекамо наше Васкрсење, као што каже наш отац патријарх Јован. Ваш долазак данас, Ваша Светости, у Малоле, међу нашу децу и народ, посебно у манастир Светог Петра, који је познат историјски манастир, иначе близанац ове стене која постоји на овим просторима. Ваш долазак је показао нама да смо ми синови живота; ми волимо своју земљу, ми ћемо да победимо смрт и зло. Ми смо радосни због Ваше делегације, ви нисте само гости, ви сте део наше земље, наши људи, добродошли сте у Вашу кућу и међу Вашом браћом у Антиохији. Желим да поклоним Вама у име наше Светости, монахиња, свима вама који сте присутни овај поклон, и да се молите за нас, на многаја и благаја љета. Патријарх Иринеј отпоздрвио је духовнику у манастиру Свете Текле: -Срдачно Вам хвала на топлим речима и овом дивном дару који сте ми у име манастира, сестара и своје лично име поклонили. Долазимо из града Дамаска, где смо видели дивне ствари, а још више дивне људе, који носе Бога у срцима својим и који живе животом каквим Господ жели или Свети Велики угодници који су овде рођени или су овде боравили. Долазећи у ову велику и познату светињу, за коју смо ми чули, али не верујемо да је неко од нашега рода скоро био овде у прошлости. Овде сам пун посебног осећања за које је тешко наћи погодну реч да изразимо то шта осећамо - ту благодат која се показује преко ове светиње. Нама је позната ова светиња, као што нам је позната и Света подвижница Текла, која се овде подвизавала и која је оставила трага свјим светим животом. Сада имамо велику част да видимо, посетимо и да се поклонимо овој великој светињи, у којој су живели многи велики духовници народа сиријскога, који су оставили трага не само овде, него у читавом хришћанском свету. Посебна је част што смо посетили село које говори арамејским језиком, језиком којим је Господ Христос говорио и језик којим је написано прво канонско Јеванђеље. Све је то велики дар и благослов Божји, који се према нама богата излива. Видети ово место, осетити ту светињу, као што рекох, дар је Божји. Били смо изненађени данас када смо видели ове огромне рушевине, које сведоче о страшном страдању и трагедији нашег времена оних који су ово дело оставили иза себе. Знамо за ваше страдање, пратимо и упознати смо, велика су зла овде учињена и колика је искушења овај народ поднео. Ако је за утеху, и ми смо прошли као српски народ кроз сличне патње и страдања. И оно што смо ми доживели и оно што сте ви доживели, тешко је превазићи не само за неколико година или читав век људског трајања, да се поправи оно што је уништено и да се заборави, ако је то могуће, на оно што је народ преживео - и ваш и наш. Нажалост, то је наша историја и наша судбина. Имамо утеху да је Господ наш први страдао и рекао својим ученицима: "Ко хоће да иде за мном, нека узме Крст свој", не обећавши славу овог света, него Крст, у чему је наша радост и наше спасење. Нека Господ наш, којем служимо благослови овај народ и нека то буде ношење нашег Крста. Надајмо се у Господа да ће помоћи и да ће улити љубав у људе да једнога дана престану да чине зло и да почну чинити добро и да својим добрим животом славе Господа свога. Нека Господ благослови овај честити народ, који нас је овако дивно и срдачно дочекао. Нека благослови њихове домове, њихову децу и овај крај који носи Господа у срцу. После обиласка манастирског комплекса и разговора с народом, патријарх Иринеј је провео неко време у молитви у пећини Свете Текле, где се ова Божја угодница подвизавала. У манастиру Пресвете Богородице у Седнаји Манастир је посвећен Пресветој Богородици. Основан је 547. године и налази се на 30 километара северно од Дамаска. Претрпео је знатна оштећења последњих година у нападима терориста. У манастиру живи око четрдесет монахиња које у исто време воде и бригу о сиротишту које се налази у зидинама манастира. Манастир је у 6. веку саградио цар Јустинијан и посветио га Мајци Божјој. У њему се чува чудотворна икона Пресвете Богородице Седнајске, коју је, по предању, насликао Свети апостол Лука. Патријарха српског г. Иринеја дочекао је велики број људи. Шпалир девојчица из сиротишта је био веома потресан. Са цвећем у рукама махале су Патријарсима. Деца млађег узраста носила су заставе Србије и Сирије. У позадини се громко орио звук трубачког и бубњарског оркестра. У манастиру је служена доксологија. Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју обратила се игуманија рекавши: -Данас у Седнаји звоне сва црквена звона, и сви се ми молимо као монахиње и као свештеномонаси, и захваљујемо своме Господу што Ваш долазак наликује небеској свадби, јер смо срећни због Вашег доласка. Данас је благословен дан, јер смо у Вашем доласку видели како светлост светли унутра у нама. Нама данас долази архипастир једне од највећих Цркава. Ваш трон грли Црква Антиохије, земље светих. Данас проносите с нама јеванђељску поруку мира. У Седнаји је Јеванђељем заблистала велика светлост и срећни смо од срца што имамо Господа Исуса Христа. Данас говорим у име свих монахиња и монаха, и желим казати да смо срећни због Вашег доласка. У име свег града Седнаје захваљујемо на доласку из свег срца нашег, а то смо показали и тиме како смо Вас дочекали. Поносни смо што нам долази велики патријарх Православне Цркве. Надамо се да смо достојни да Вас примимо. Добро дошли с делегацијама, свештеницима и свима у пратњи, и хвала свима присутнима... Благослов је што сте данас с нама. Као што имамо светиње, тако имамо светињу у Вашем доласку. У овај манастир су долазили много људи, султани, цареви. Овај манастир шири руке да прими све људе из света који желе да узму благослов од наше Богородице, од њене чудотворне иконе, где се молитвено приноси миомирисни тамјан и чују молитве свих оних који долазе да траже њену помоћ. Ваша Светости, Ваша посета улази у историју. Очекујемо Ваш благослов како бисмо били чврсти у вери, у ономе што смо учили од праотаца и отаца, а то је – да будемо у нашем Господу. Обећавамо Вам као монахиње манастира, и народа града и околине, у име хришћана и муслимана, да смо се сви трудили да сачувамо ову светињу и овај град. И кад су хтели да униште овај храм, имали смо много мученика. Могли смо сачувати наше светиње, јер смо били заједно, муслимани и хришћани, пошто смо хтели сачувати нашу традицију, јер у нашим светињама свагда треба да се чују звона заједно с звонима Ваших цркава. У нади у наше васкрсење, желимо да појимо: Христос васкрсе! Добро дошли! Затим је, у име девојчица која бораве у манастирском сиротишту, Српског Патријарха поздравила Идна и гласно рекла: -Ваша Светости патријарше Иринеје, Ваше Блаженство патријарше Јоване, Радосни смо што сте дошли међу нас данас. Изражавамо своју радост из дубине срца свога. Ваш долазак нама у манастир велики је благослов, долазак патријарха Иринеја, патријарха све Србије. Ми смо сирота деца. Ми смо Ваша деца, јер стојимо пред иконом Богородице и желимо Ваш благослов, желимо да подигнете Вашу руку и благословите нас - да имамо љубав у срцу, да имамо веру. Нека Вама Бог подари дуг живот и здравље, а молимо се нашој Богородици, која је покровитељ овог манастира, да свагда буде благослов свему народу. Као архипастир, добро дошли у Ваш манастир. На много година! Уследио је поздравни говор патријарха Иринеја: -Ово што смо данас видели и доживели чини нам велико узбуђење да тешко налазимо праве речи да изразимо то што осећамо. Заиста је ово нешто јединствено у нашем православном свету. пропуштено је живети а не видети ове светиње и не поклонити се њима, нечему што чини лепоту и радост живота, видети и доживети лепоту овог храма и икона и овај народ који је пун вере и љубави, пре свега према Богу. Све што смо видети и доживели пренећемо као велико благо свом народу да зна какве духовне вредности има наша Црква на Истоку за које вреди живети и умрети. Нек је хвала Господу који нам је даровао овако велике дарове, који значе наш живот и помажу нам да своје невоље доживимо и преживимо. Радујемо се што су ове светиње наше као и ваше. Оне су превелики дар Божји који их даје онима који га следе. Овде осећамо присуство Матере Божје која свој народ никад не оставља. Зато, нека је увек присутна наша вера, нада и љубав Господа нашега и Пресвете Матере. Сиријски народ је много пострадао у својој историји. Вероватно су узрок многих страдања управо ове светиње које су други хтели да узму и да се њима поносе. Народ се мучио и страдао за ове светиње која су га чувале од многих невоља и искушења. Захваљујемо вам на топлом дочеку, дивним речима које никада нећемо заборавити, као ни оно што смо видели. Обрадовали смо се сазнањем да овај манастир издржава много деце без родитеља и тиме доказује Божју љубав према свима. Овај диван пример треба следити јер Црква није институција која само тражи помоћ, него и даје онима којима је помоћ потребна. Нека Господ благослови ову светињу, монахиње које у њој живе, овај благочестиви народ, и нека дарује мир овоме народу као дар Божји који сви желимо и тражимо, и да се за свагда усели мир у нама и у свима људима овога света! У знак наше љубави желимо да приложимо ово кандило да гори пред иконом Матере Божје и да у њему светли светлост силе Божанске светлости! Дан је завршен је посетом Амбасади Републике Србије у Дамаску. Патријарха Иринеја и делегацију Српске Православне Цркве, заједно са патријархом Јованом и његовом пратњом, дочекао је Његова екселенција Милан Вијатовић, амбасадор Републике Србије у Сирији. У уторак, 4. јуна 2019. године, у плану је обилазак манастира Светог Белмана у провинцији Тартус на сиријској обали, као и манастира Светог Георгија у Хришћанској долини, најстаријег хришћанског манастира на западу Сирије, саграђеног у 4. веку. Протођакон Дамјан Божић Извор: Српска Православна Црква
  2. У оквиру четрдесет шесте емисије "Светотајинско богословље" говорили смо о завршном делу чина Проскомидије. Указали смо да тамјан символизује дах Духа Божјег. Презвитер и ђакон приказују небеске житеље који су са страхом угледали рођење Спаситеља света. Презвитер, окадивши покрива покровцем свети хлеб и дискос с речима: „Господ се зацари, у лепоту се обуче…“ Другим покровцем покрива путир говорећи: „Врлина Твоја, Христе покри небеса, и хвале Твоје пуна је сва земља“. Најзад воздухом, окадивши га, презвитер покрива путир и дискос, говорећи: „Закрили нас, Господе, окриљем крила Твојих; одагнај од нас сваког непријатеља и противника; умири живот наш; Господе, помилуј нас и свет Твој, и спаси душе наше као добар и Човекољубив“. Ти покривци приказују у исто време пелене којима је био повијен Богомладенац и погребну плаштаницу којом је био обавијен Христос Спаситељ приликом погребења. Тако се у проскомидији помињу два највећа догађаја: Рођење Христово и Његова крсна смрт, страдања Његова. Они се помињу као у предсказању; у проскомидији Црква као да нам говори: родио се Христос – и то ради чега? Ради тога да би нас Својим страдањима спасао. У проскомидији се углавном помиње Рођење Спаситељево. У то време када презвитер кади покривене воздухом дискос и путир, он као да у облаку анђела види рођеног Сина Божијег и у усхићењу узвикује три пута: „Благословен Бог наш, Који је тако благоизволи; слава Ти“. Ту се приказује запањеност анђела пред неизрецивом тајном човекољубља Божијег. Сами анђели су запањени рођењем Богочовека. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић Прилог смо преузели са званичне интернет странице Радија Беседа, Епархије бачке, на чему благодаримо! ПОВЕЗАНА ВЕСТ: Нова емисија "Светотајинско богословље" на Радију Беседа (АУДИО) Радио Беседа: Светотајинско богословље - О Светим Тајнама Цркве (прва емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Светоотачке основе православног учења о Тајнама (друга емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Евхаристија - извор и врхунац Светих Тајни (трећа емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна Крштења (четврта емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - први део (пета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - други део (шеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - трећи део (седма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - четврти део (осма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Последовања пре Свете Тајне крштења (девета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења (десета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - други део (једанаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - трећи део (дванаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - четврти део (тринаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна брака (четрнаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака (петнаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - други део (шеснаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - трећи део (седамнаеста емисија) ВИДЕО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - четврти део (осамнаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - пети део (деветнаеста емисија) АУДИО Из јутарњег програма радија Беседе: О првом циклусу емисијâ Светотајинско богословље (АУДИО) Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна свештенства (двадесет прва емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Старозаветно и новозаветно свештенство – Христос једини истински Првосвештеник (двадесет друга емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Епископ - икона Христова у Евхаристији (двадесет трећа емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина хиротоније у свештени епископски чин - први део (двадесет четврта емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина хиротоније у свештени епископски чин - други део (двадесет пета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Служба презвитера (двадесет шеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење хиротоније у свештени презвитерски чин (двадесет седма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Служба ђакона (двадесет осма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење хиротоније у свештени ђаконски чин (двадесет девета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Црквенослужитељске службе – чтец и ипођакон (тридесета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење хиротесије у чин чтеца и ипођакона (тридесет прва емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Богослужбене одежде (тридесет друга емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Почасни јерархијски степени (тридесет трећа емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Царско свештенство – богослужбена улога верног народа Божјег (тридесет четврта емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Свештеничка породица као домаћа црква (тридесет пета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Евхаристија као центар хришћанског живота - први део (тридесет шеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Евхаристија као центар хришћанског живота - други део (тридесет седма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Евхаристија као центар хришћанског живота - трећи део (тридесет осма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Евхаристија као центар хришћанског живота - четврти део (тридесет девета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Евхаристија као центар хришћанског живота - пети део (четрдесета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење Литургије – припрема и молитве узимања времена (четрдесет прва емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење Литургије – вино као евхаристијски принос (четрдесет трећа емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење Литургије – вино као евхаристијски принос (четрдесет трећа емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Проскомидија - први део (четрдесет четврта емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Проскомидија - други део (четрдесет пета емисија) АУДИО
  3. Последњи дан рада Института Светог Севастијана и Мардарија почео је када су свештена лица и мирјанистигли на јутрењу коју је служио отац Данијел Кирк, после чега је послужен доручак. Епископ Максим је најавио почетак следећих разговора, који су били комбинација јутарњих и поподневних разговора: Бог нас посматра кроз љубав и Како постати човечан данас. Божјом воља, истакао је епископ, одржава се свет у постојању за оно што је Својом љубављу створио - зачовека. Антички људи, Грци или Римљани (Латини), разликовали су се и у начину свог размишљања. На пример, кад би Римљанин нешто видео, одмах би размишљао логично – посматрао то на логичан начин –како би то користио. Грк, с друге стране, када би нешто видео, запитао би се шта је суштина те конкретне ствари. Стога, док је западни ум био склон организацији, источни ум се фокусирао на украшавање. Овако се свет – космос посматра како би се могао учинити још уређенијим. Из овог разлога човек је позван да види ову лепоту један у другоме. Музички програм, који је водила попадија Биљана Бојовић, претходио је ручку после чега је било уручење сертификата. Учесници Институа, од којих су многи који дошли са Источне обале, имали су слободно поподне за разгледање града и дружење. Тако је овогодишњи Институт окончан опраштањем свештенства до следећег црквеног догађаја, а то је Црквено-народни сабор. који ће се држати 13. и 14. јула у Чикагу у Илиноју, како је најавио отац Никола Чеко у име председника Епископског савета Његовог Преосвештенства епископа Лонгина. Извор: Српска Православна Црква
  4. По благослову архиепископа атинског и све Јеладе Јеронима, у понедељак 21. јанура 2019. године у Атини је одржан приказ трећег тома Догматике Преподобног Јустина Ћелијског. Издавач књиге је свештени манастир Ватопед на Светој Гори са дозволом манастира Ћелије, а преводилац је Арис И. Георгопулос. Представљање Догматике Преподобног Јустина Ћелијског започело је са певањем тропара и стихира у част Светог Аву Јустина, које је саставио химнограф Велике Цркве јеромонах Атанасије Симонопетритски, а у извођењу Византијског хора из Атине под руководоством Георгија Н. Констандину. На овом свечаном чину поздраве су упутили представници Васељенског патријарха Вартоломеја митрополит Мире Хризостом и атинског архиепископа и све Јеладе Јеронима митрополит Додоне Хризостом. Затим је поздравно слово упутио и министар за иновације и технолошки развој у Влади Републике Србије Ненад Поповић, који је и покровитељ издања књиге. Потом се на издавање саме Догматике осврнуо високопреподобни игуман манастира Ватопеда архимандрит Јефрем, наглашавајући да је књига објављена на грчком језику након 40 година од упокојења Преподобног Јустина Поповића. О животу и делу Светог Аве Јустина говорио је његов духовни син, умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије Јевтић. У наставку је о значају Догматике говорио професор Догматског богословља на Високој црквеној академији у Солуну протопрезвитер Никола Лудовикос. На крају је приказан документарни филм о Ави Јустину Поповићу у режији о. Ненада Илића. Представљање Догматике Преподобног Јустина Поповића у Атини још је једна спона која јаче повезује два братска народа, грчки и српски, и пројављује љубав између двеју сестринских Цркава, Јеладске и Српске, заједно са Васељенском Патријаршијом. Архимандрит Евсевије (Меанџија) Извор: Српска Православна Црква
  5. Ако би се све тајне вере хришћанске, све тајне Новога Завета, Завета Богочовека Христа, и све тајне Цркве Христове, Цркве Богочовекове, могле свести на једну тајну, онда је та тајна – света тајна Евхаристије, Света Литургија Цркве. Она нам објављује и даје васцелог Господа Христа у свом чудесном богатству и раскошју Његове Богочовечанске Личности и Његовог Богочовечанског тела, које је Црква. Тајна нашега спасења најбоље се остварује у светој Литургији која се јавља центром целокупног црквеног живота. То је тајна над тајнама, темељ и круна живота сваког православног хришћанина, у којој ми на један тајанствен и савршен начин спознајмо сâмога Бога и своју духовну реалност. Божанствена литургија је пре свега дар Божије љубави кроз који ми општимо и заједничаримо са Богом, и такође отварамо и врата Царства небеског. О овој небоземној и спасоносној Тајни говорили смо у тридесет осмој емисији "Светотајинско богословље". Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић Прилог смо преузели са званичне интернет странице Радија Беседа, Епархије бачке, на чему благодаримо! ПОВЕЗАНА ВЕСТ: Нова емисија "Светотајинско богословље" на Радију Беседа (АУДИО) Радио Беседа: Светотајинско богословље - О Светим Тајнама Цркве (прва емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Светоотачке основе православног учења о Тајнама (друга емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Евхаристија - извор и врхунац Светих Тајни (трећа емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна Крштења (четврта емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - први део (пета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - други део (шеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - трећи део (седма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - четврти део (осма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Последовања пре Свете Тајне крштења (девета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења (десета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - други део (једанаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - трећи део (дванаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - четврти део (тринаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна брака (четрнаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака (петнаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - други део (шеснаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - трећи део (седамнаеста емисија) ВИДЕО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - четврти део (осамнаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - пети део (деветнаеста емисија) АУДИО Из јутарњег програма радија Беседе: О првом циклусу емисијâ Светотајинско богословље (АУДИО) Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна свештенства (двадесет прва емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Старозаветно и новозаветно свештенство – Христос једини истински Првосвештеник (двадесет друга емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Епископ - икона Христова у Евхаристији (двадесет трећа емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина хиротоније у свештени епископски чин - први део (двадесет четврта емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина хиротоније у свештени епископски чин - други део (двадесет пета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Служба презвитера (двадесет шеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење хиротоније у свештени презвитерски чин (двадесет седма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Служба ђакона (двадесет осма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење хиротоније у свештени ђаконски чин (двадесет девета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Црквенослужитељске службе – чтец и ипођакон (тридесета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење хиротесије у чин чтеца и ипођакона (тридесет прва емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Богослужбене одежде (тридесет друга емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Почасни јерархијски степени (тридесет трећа емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Царско свештенство – богослужбена улога верног народа Божјег (тридесет четврта емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Свештеничка породица као домаћа црква (тридесет пета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Евхаристија као центар хришћанског живота - први део (тридесет шеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Евхаристија као центар хришћанског живота - други део (тридесет седма емисија) АУДИО
  6. Епископ бачки Иринеј изјавио је да је Српска православна црква против сваког конфликта, али да отимачима и окупационим управљачима Косова и Метохије Србија мора да ускрати свој пристанак на њихово недело. „Поготово је са њихове стране дрско и цинично то што покушавају да наметну тезу да се то преболно питање мора решити одмах, без одлагања, по хитном поступку, а решење како га они замишљају заправо је само једно — да Србија призна независност самопроглашене албанске државе број два, или непосредно или посредно, путем такозваног свеобухватног споразума између Београда и Приштине“, рекао је за „Печат“ епископ Иринеј, који је и портпарол СПЦ. Говорећи о таксама од 100 одсто и забрани уласка српске робе на Косово, он је рекао како је уверен да ће наша држава наћи пута и начина да помогне свом народу и да га снабде намирницама и лековима. Према његовим речима, „државно руководство Србије јесте под притисцима, али није неодлучно о питању заштите народа“, а „нисмо, хвала Богу, ни без пријатеља у свету“. Епископ Иринеј верује да је и Албанцима доста страдања и нема утисак да су Бог зна колико одушевљени егзибицијама својих дичних вођа, па је упркос свему оптимиста. „Уз ризик да се најеже самозвани хиперправославци, изјављујем да је тачно више пута изнесено тврђење папе Фрање да је трећи светски рат почео и да траје“, рекао је епископ Иринеј, говорећи о збивањима и страдањима широм света. Он каже да је тврдња са таквог места заснована, свакако, на информацијама недоступним обичном човеку. „Мислим да се због интереса мултинационалних компанија и битно другачијег устројства светске економије, затим због развоја технологије уопште и разорности нових врста оружја, поменути рат одвија другачије него у прошлости и да има другачије ратне циљеве него претходна два и сви ранији“, рекао је епископ Иринеј. Стога су, навео је, и могућности за разрешење двојаке: „Може да траје дуже, да се премешта у различите делове света и донесе већа разарање него претходни, а може, дај Боже, да дође и до његовог бржег окончања“. „Свет је сада заиста у агонији“, оценио је епископ Иринеј и нагласио: „У Христу су и нада и утеха, и упориште за данашњи дан, али и за будућност“. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  7. Са званичне интернет странице радија Славословље доносимо најаву трећег суботичког хорског Фестивала духовне музике.
  8. Са званичне интернет странице радија Славословље доносимо најаву трећег суботичког хорског Фестивала духовне музике. View full Странице
  9. Фестивалски дани започеће 20. септембра, празновањем Рођења Пресвете Богородице, славе Саборног храма и града Зајечара, празничном вечерњом службом (17 ч.), свечаном литијом улицама града (18 ч.) и предавањем Епископа г. Атанасија Јевтића (19 ч.). Сутрадан 21. септембра, Њихова Преосвештенства умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије и Епископ тимочки г. Иларион служиће свету архијерејску Литургију у Саборном храму у 8.30 часова. Тога дана, након литургијског сабрања, у Музеју биће отворена изложба о Митрополиту Михаилу Јовановићу а у поподневним часовима, на Скверу, славски дан је употпуњен низом културних манифестација. И ове године, фестивалски дани биће богати бројним духовним и културним садржајима. Поред еминентних предавача, концерата и промоција нових књига савремених аутора, одржаће се и Међународни Филмски фестивал документарно-духовног филма 28, 29, и 30. септембра, који ће поред публике пратити и интернационални жири. У програмској понуди издваја се и фестивалски дан на Ромулијани, отварање изложби слика и фотографија, дечја недеља, као и наступи културно – уметничких друштава из Зајечара и суседних градова. Квалитетан и разноврстан програм је позив свима да посете Епархију тимочку и тако буду део Фестивала хришћанске културе у Зајечару. Извор: Епархија тимочка
  10. -Епархија тимочка и Град Зајечар домаћини трећег Фестивала хришћанске културе од 20. септембра – 6. октобра 2018. године.- Фестивал се одржава у организацији Епархије тимочке, подршку Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије и града Зајечара. Фестивалски дани започеће 20. септембра, празновањем Рођења Пресвете Богородице, славе Саборног храма и града Зајечара, празничном вечерњом службом (17 ч.), свечаном литијом улицама града (18 ч.) и предавањем Епископа г. Атанасија Јевтића (19 ч.). Сутрадан 21. септембра, Њихова Преосвештенства умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије и Епископ тимочки г. Иларион служиће свету архијерејску Литургију у Саборном храму у 8.30 часова. Тога дана, након литургијског сабрања, у Музеју биће отворена изложба о Митрополиту Михаилу Јовановићу а у поподневним часовима, на Скверу, славски дан је употпуњен низом културних манифестација. И ове године, фестивалски дани биће богати бројним духовним и културним садржајима. Поред еминентних предавача, концерата и промоција нових књига савремених аутора, одржаће се и Међународни Филмски фестивал документарно-духовног филма 28, 29, и 30. септембра, који ће поред публике пратити и интернационални жири. У програмској понуди издваја се и фестивалски дан на Ромулијани, отварање изложби слика и фотографија, дечја недеља, као и наступи културно – уметничких друштава из Зајечара и суседних градова. Квалитетан и разноврстан програм је позив свима да посете Епархију тимочку и тако буду део Фестивала хришћанске културе у Зајечару. Извор: Епархија тимочка View full Странице
  11. Прво вече фестивала, извођењем песме о Призрену, Вера Злоковић у партњи ансамбла "Антика", уз звуке лауте одвела је све посетиоце и учеснике ове значајне манифестације у средњи век, а Краљевски ред витезова представио је традиционални средњовековни фестивал витешке културе. Средњовековна црква Светог Спаса била је мала да прими велики број посетилаца који су дошли не само из Србије већ и из читавог региона. Друге вечери фестивала љубитељи средњовековне музике биће у прилици да уживају уз појање светски признате уметнице Дивне Љубојевић и ансамбла "Мелоди". Исте вечери по први пут у Призрену представиће се и немачки ансамл "Касиопеа". Организатор фестивала "Медимус" је Друштво пријатеља Манастира Светих Архангела уз подршку фондације Светих Архангела и Дома културе из Грачанице. Главни покровитељ фестивала је Канцеларија за Косово и Метохију Владе Републике Србије а генерални медијски покровитељ Телевизија "Храм". Извор: Телевизија Храм
  12. У Призрену је почео трећи Међународни фестивал средњовековне музике - "Медимус" који се и ове године одржава у архаичном амбијенту атријума средњовековне цркве Светог Спаса у Призрену, у Поткаљаји. Прво вече фестивала, извођењем песме о Призрену, Вера Злоковић у партњи ансамбла "Антика", уз звуке лауте одвела је све посетиоце и учеснике ове значајне манифестације у средњи век, а Краљевски ред витезова представио је традиционални средњовековни фестивал витешке културе. Средњовековна црква Светог Спаса била је мала да прими велики број посетилаца који су дошли не само из Србије већ и из читавог региона. Друге вечери фестивала љубитељи средњовековне музике биће у прилици да уживају уз појање светски признате уметнице Дивне Љубојевић и ансамбла "Мелоди". Исте вечери по први пут у Призрену представиће се и немачки ансамл "Касиопеа". Организатор фестивала "Медимус" је Друштво пријатеља Манастира Светих Архангела уз подршку фондације Светих Архангела и Дома културе из Грачанице. Главни покровитељ фестивала је Канцеларија за Косово и Метохију Владе Републике Србије а генерални медијски покровитељ Телевизија "Храм". Извор: Телевизија Храм View full Странице
  13. Седамнаеста емисија "Светотајинско богословље" посвећена је теми савршавања аколутије Свете Тајне брака у склопу Свете Евхаристије. Поред ове значајне теме Светотајинског и обредног односа између Свете Тајне брака и Свете Евхаристије, говорили смо и о садржају и значају молитвено-поучног чина (предбрачног испита) који се обавља пре чина Свете Тајне брака. У овој емисији закорачили смо на умни пут тумачења данашњег последовања Свете Тајне брака, о чему ћемо наставити да говоримо и у нашим предстојећим емисијама. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић Прилог смо преузели са званичне интернет странице Радија Беседа, Епархије бачке, на чему благодаримо! ПОВЕЗАНА ВЕСТ: Нова емисија "Светотајинско богословље" на Радију Беседа (АУДИО) Радио Беседа: Светотајинско богословље - О Светим Тајнама Цркве (прва емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Светоотачке основе православног учења о Тајнама (друга емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Евхаристија - извор и врхунац Светих Тајни (трећа емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна Крштења (четврта емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - први део (пета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - други део (шеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - трећи део (седма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - четврти део (осма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Последовања пре Свете Тајне крштења (девета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења (десета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - други део (једанаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - трећи део (дванаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - четврти део (тринаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна брака (четрнаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака (петнаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - други део (шеснаеста емисија) АУДИО View full Странице
  14. У дванаестој емисији "Светотајинско богословље" посебну пажњу смо посветили самом тренутку крштења. Приликом погружења у крштенску воду, сагледава се својеврсно тајинство - дар смрти и Васкрсења Христовог које се даје свакоме од нас, дар који ваистину јесте благодат крштења. Тема наше емисије било је и облачење у одећу непропадљивости у коју се новокрштавани облачи. У другом делу емисије наша пажња била је усмерена на Свету Тајну миропомазања која се у данашњој пракси савршава уз Свету Тајну крштења. Значење овог двоједног тајинства пројављује и три основна дара која се дарују човеку карактеришући његово високо призвање у меру раста Висине Христове: Царско, свештеничко и пророчко. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић Прилог смо преузели са званичне интернет странице Радија Беседа, Епархије бачке, на чему благодаримо! ПОВЕЗАНА ВЕСТ: Нова емисија "Светотајинско богословље" на Радију Беседа (АУДИО) Радио Беседа: Светотајинско богословље - О Светим Тајнама Цркве (прва емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Светоотачке основе православног учења о Тајнама (друга емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Евхаристија - извор и врхунац Светих Тајни (трећа емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна Крштења (четврта емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - први део (пета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - други део (шеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - трећи део (седма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - четврти део (осма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Последовања пре Свете Тајне крштења (девета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења (десета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - други део (једанаеста емисија) АУДИО View full Странице
  15. „Теретна жељезничка станица (Грац) је испод мене. Дижем се на 300 метара и дајем знак извиђачу. За неколико секунди ће одбацити бомбе. Сада! Прва бомба је треснула међу вагоне, друга на сплет пружних скретница – отворио се велики кратер… Трећа бомба је порушила двоспратно жељезничко складиште, иза чега се нагло дижем у оштром заокрету изнад димних експлозија бомби. Четврта бомба је одлетела преко крова складишта, чију експлозију нисам видео услед пењућег заокрета. Ван себе сам од одушевљења. Успело ми је! Бомбардовао сам Трећи рајх! То вам је за Београд!…“ На 77. годишњицу напада Хитлерове Њемачке на Краљевину Југославију (Априлски рат) посветили смо ову причу једном Требињцу, пилоту, и свим ваздухопловцима који су храбро бранили своју oтаџбину – Краљевину Југославију. Без обзира на велику надмоћ непријатеља (8:1) и свјесни жртве која је у таквој борби неминовна, били су одлучни да испуне своју дужност и супроставе се њемачкој војној сили. И сам агресор био је изненађен и задивљен храброшћу југословенских пилота. О томе свједочи и исказ генерала Александра Лера, команданта Вермахта на подручју окупиране Југославије, који је на судском процесу у Београду изјавио да су дејства авијације Краљевине Југославије нанијела значајне губитке њемачкој војсци у људству и техници и успориле напредовање његових трупа током априлске инвазије. Многи од ових хероја Априлског рата дали су свој живот, храбро бранећи отаџбину, којој су положили заклетву. Пилот, о коме је овдје ријеч, звао се Ђорђе – Ђоко Путица. Иако се радило о личности која је послије Априлског рата била у врху партизанског покрета, о њему у историјским изворима и уопште има мало података. Разлог томе покушаћемо расвијетлити и у овом тексту. Посебан акценат је ипак на периоду Априлског рата и учешћу Ђока Путице у овој, данас помало заборављеној, трагачној али херојској епопеји. Уз сакупљену грађу објављујемо и јавности до сада непознате његове личне фотографије и документе. Школовање и сусрет са Брозом Ђорђе Путица рођен је у Волујцу код Требиња, од оца Илије и мајке Ане, 16 (29.) априла 1911. године. Потиче из устаничке породице, његов дјед Никола био је истакнут у устанку 1875 -1878 године. Ђорђе се школовао у Требињу и Сарајеву, гдје је завршио гимназију. Првог октобра 1929. године уписује као питомац Нижу школу Војне академије Војске Краљевине Југославије. Првог априла 1930. године добија чин каплара, 01. октобра 1930. чин поднаредника, 01. октобра 1931. чин наредника. Ову школу завршава 01. октобра 1932. године, када је унапријеђен у чин потпоручника ВКЈ. 21. октобра 1932. распоређен је у Први планински пјешадијски пук (Прва чета 3. планинског батаљона) у Шкофјој Локи (Словенија). Из планинских јединица (пјешадија) прелази у Ваздухопловство, гдје од 30. октобра 1934. године до 04. октобра 1935. године похађа Ваздуховно-извиђачку школу команде Ваздухопловних стручних школа у Новом Саду. Звање дипломираног извиђача добија 01. 10. 1935. године. Од 04. новембра 1935. године до 06. марта 1937. године налази се у 4. ваздухопловном пуку у Загребу, на дужности извиђача. Првог октобра 1936. године добија чин поручника. Од 06. марта 1937. године похађа Пилотску школу Првог ваздухопловног пука у Новом Саду, коју завршава 11. новембра 1937. године. Звање дипломираног пилота добија наредбом Команданта ваздухопловства војске бр. 118. од 09. априла 1937. године. Од 15. новембра 1937. године у звању пилота, налази се у 4. ваздухопловном пуку у Загребу. 01. октобра 1940. године унапријеђен је у чин капетана II класе, и у том чину остаје до почетка рата. Кроз све школовање имао је високе оцјене и карактеристике. У прољеће 1940. године, високи функционер Комунистичке партије Митар Бакић, по инструкцијама војног комитета КПЈ, формира прву официрску партијску ћелију у Загребу, коју су чинили ваздухопловни капетани: Никола Видачић (брат Милорада Видачића, команданта Требињског корпуса ЈВуО), Блажо Ковачевић, Божо Лазаревић и Ђорђе – Ђоко Путица. У октобру 1940. године у стану капетана Ковачевића одржано је савјетовање прве официрске партијске ћелије. Савјетовањем је предсједавао Јосип Броз – Тито. Млади авијатичари још су дуго послије састанка били под дојмом са тога савјетовања. Капетан Ђоко Путица је тада рекао: „Сигуран сам да је овај друг, са оволиком снагом и вјером у своје ријечи, један од главних руководилаца Партије. Када он буде створио Ваздухопловство о којем је говорио, а створиће га, сигуран сам, волио бих бити његов официр.“ У том периоду, вјероватно је и постао члан КПЈ. Априлски рат На основу стања у војсци, земљи и свијету, било је јасно да ће доћи до рата и на простору Краљевине Југославије. Војска је предузимала све активности на одбрани земље. Неколико година пред почетак рата Краљевина Југославија модернизује своје ваздухопловство – куповином модерних авиона, али и лиценци за њихову производњу у шест домаћих фабрика. Наше фабрике производе савремене бомбардере и ловце енглеске, њемачке и италијанске лиценце – Бристол Бленхајм, Месершмит, Савоја Маркети… Бомбардер Бристол Бленхајм и ознака ВВКЈ (рондела са косовским крстом) Авион Бристол Бленхајм бомбардер је који је кориштен за дневно и ноћно бомбардовање. Постизао је максималну брзину 450 км/час. Посаду су чинили: пилот, извиђач и радиотелеграфиста – стријелац. На неким авионима био је уграђен и гониометар. Био је наоружан једним митраљезом марке „Ефен“ калибра 9 мм који је био смјештен у лијевом крилу; један митраљез „Ефен“ 9 мм који је био смјештен у турели позади у трупу. Могао је носити 400 кг бомби у трупу (4 бомбе по 100 кг.) и десет бомби од 12 кг. испод трупа, ближе репу, за „живе циљеве“. Имао је у трупу монтирану аутоматску фотокамеру за вертикална снимања. На почетку рата, у чину капетана II класе, Ђорђе Путица се као пилот бомбардера Бристол Бленхајм налазио у 217. ескадрили, 69. ваздухопловне групе, 8. бомбардерског пука, Друге ваздухопловне мјешовите бригаде (2. ВМБ) Ваздухопловства Војске Краљевине Југославије (ВВКЈ). Ова бригада је активирана 10. 01. 1931. године на аеродрому Загреб. Од 01. 09. 1939. године у њеном саставу су се налазили: Други, Четврти, Седми и Осми ваздухопловни пук, а од Априлског рата чинили су је: Четврти ловачки ваздухопловни пук, Осми бомбардерски пук и 704. ескадрила за везу. Четврти ловачки пук био је наоружан са 18 ловачких авиона Хокер Харикен Мк. 1 и осам авиона домаће производње ИК-2. Осми бомбардерски пук био је наоружан са 22 (24) бомбардера Бристол Бленхајм, по једним двомоторцем Каприони Ка-310 и Ка-310 бис, једним авионом Физир Фп-2, као и два Бикера 131 који су кориштени за везу. Осми бомбардерски пук важио је за једну од најмодернијих и најбоље опремљених бомбардерских јединица ВВКЈ. Бригада је у мирнодопским условима била стационирана у Загребу (аеродром Боронгај). Бристол Бленхајм – бомбардер којим је пилотирао Ђоко Путица Припремајући се за рат, бригада је измјештена из Загреба на ратна летелишта у околини Бања Луке. Јединица је прешла 13. марта 1941. године из Загреба на помоћно летилиште „Топола“. Тако се штаб бригаде са 704. ескадрилом за везу налазио у мјесту Нова Топола, 8. бомбардерски пук (68. и 69. ваздухопловна група) је био стациониран у мјесту Ровине, док се 4. ловачки пук (33. и 34. ваздухопловна група) налазио у мјесту Босански Александровац. Сва ова мјеста удаљена су једно од другог од 3 до 5 километара. Према „Ратном плану Р-41“ задатак бригаде био је: прво, да Осмим бомбардерским пуком нападне њемачке аеродроме, концетрације трупа, жељезничке и друмске комуникације на југу Аустрије и западне Мађарске; да са Четвртим ловачким пуком спријечава дејство непријатељске авијације изнад дијела територије Краљевине Југославије, на простору Словеније, Хрватске и Босне, као и да пружа ловачку заштиту бомбардерима 8. БП. Летачко особље 69. Ваздухопловне групе (217. и 218. ескадрила) 8. Бомбардерског пука: Ђоко Путица са саборцима (у доњем реду, други са десна) Од 25. марта уведена су и стална дежурства пилота код авиона спремних за дејство. Људство бригаде било је мјешовитог националног састава (пилоти и техничко особље). Друга Ваздухопловна мјешовита бригада била је директно повезана са Командом Ваздухопловства у Београду преко 2. центра везе у Загребу. Тај центар везе у наредним данима биће кобан по састав 8. БП. Трећег априла 1941. године, један од официра бригаде, капетан I класе Владимир Крен (на приложеним документима виде се његови потписи) бјежи авионом Потез XXV са аеродрома Боронгај код Загреба Нијемцима у Грац, тада у Њемачкој. Са собом је понио податке о ратном распореду јединица ВВКЈ, аеродрома, спискова мобилизацијских мјеста, команди, јединица и установа на простору Дравске и Хрватске бановине, као и шифру за радио везу Ваздухопловства. Упутио је писма пилотима – Хрватима да дезертирају. Оснивањем НДХ постављен је за „заповједника Зракопловства НДХ“. Послије рата изручен је Југославији, гдје је осуђен и убијен у Загребу 1948. године. Бомбе на Трећи рајх За почетак рата у недјељу, 06. априла 1941. године, састав 8. БП сазнао је преко механичара пука, који је слушао радио станицу у једном од тренажних авиона. Kоманда Ваздухопловства није могла успоставити везу са 2. ВМБ због саботаже у 2. центру везе у Загребу. Тек у поподневним сатима 06. 04. по наређењу команданта 2. ВМБ пуковника Јакова Ђорђевића, командант 8. БП пуковник Станко Диклић издаје наређење: „Са два бомбардерска авиона 8. БП извршити офанзивно извиђање територије Аустрије, уз пратњу два ловачка авиона Харикен из 4. ЛП. Бомбардерски авиони имају бити по један из 68. и 69. ваздухопловне групе. За ловачку пратњу из 4. ЛП имају бити одређена два ловачка авиона Харикен, по избору команданта 4. ЛП ппук. Радосава Ђорђевића.“ Посаде су одмах одређене. Из 68. ВГ полетјела је једна посада из 216. Е у саставу: пилот Карло Мурко, извиђач пор. Иван Панџа и радио телеграфиста – стријелац нар. Раденко Малешевић. Из 69. ВГ полетјела је друга посада из 217. Е у саставу: пилот капетан II класе Ђорђе Путица, извиђач поручник Иван Салевић и непознати стријелац. Бомбардери су добили ловачку пратњу два Хокер Харикена из 216. и 217. Е/34 ВГ/ 4ЛП. То је био и једини примјер садејства бомбардерске и ловачке авијације у току читавог „Априлског рата“. Након удара југословенских бомбардера: Жељезничко складиште у Грацу, 6. априла 1941. Задатак је био да бомбардују жељезничко постројење у Грацу. Прво је кренула посада Мурко/Панџа/Малешевић, у 14.40 сати. Непосредно послије полијетања првог авиона полетјела је посада Путица/Салевић/непознати стријелац. Иако је по наређењу висина лета била 2.500 метара, посаде су летјеле на нижој висини (700 м.) Пилот Мурко изјавио је да им је маневар ниског лета спасио главе. Обје посаде бомбардера успјеле су бомбардовати жељезничку станицу и чвориште Грац, фабрику вагона, жељезничка складишта и касарне у близини. Сваки авион имао је по 4 бомбе од 100 кг и 10 бомба од 12 кг. По извршеном задатку (бомбардовању), посаде су се упутиле назад у базу. У повратку, југословенски краљевски авиони прелетјели су њемачку ваздухопловну базу Талерхоф (Thalerhof), одакле су за њима полетјели ловци, који су чак оштетили једног од нападача. Ипак њемачки ловци нису успјели да ухвате југословенске авионе. Мурко је касније забиљежио: „…у повратку, изнад Марибора… Прелећем преко путева, са којих ми машу цивили у знак поздрава. Каква иронија! Југословенску кокарду на крилима помешали су са њемачким крстом…“ Авиони су у повратку дејствовали митраљезима по њемачким војним колонама. Оба авиона – бомбардера Бристол Бленхајм, са својим пратиоцима ловцима Хокер Харикен вратила су се у своју базу. Бомбардовање Граца било је једно од првих бомбардовања територије Хитлеровог Трећег рајха. Узбуна је проглашена и у Будимпешти, од 18.01 до 18.40 сати. Била је то прва узбуна за главни град Мађарске, и од те су се бројале све узбуне до 1945. године. Одбрана и становништво Граца и Будимпеште неочекивано и неспремно је реаговало на прве узбуне, јер се оваква акција југословенског краљевског ваздухопловства није ни најмање очекивала. Детаљ рушевина: Грац, 6. априла 1941. Већ у току вечери 06. априла добијена су нова наређења за дејство по непријатељу, а у складу са Ратним планом Р-41. Циљеви су били у јужној Аустрији и пограничној зони са Краљевином Југославијом. Касније су циљеви промијењени на дејство према аеродромима у Мађарској, са којих је њемачко ратно ваздухопловство (Luftwaffe) вршило операције према престоном Београду. На операције 8. БП директно је утицао центар везе у Загребу, кашњењем и селективним (не)прослеђивањем наређења Команде Ваздухопловства из Београда. За 07. април наређено је бомбардовање циљева у приграничној зони Аустрије, са циљем ометања покрета и комуникације њемачких трупа према Краљевини Југославији. Одређени су циљеви: Фелдбах, Филах, Фирстенфелд, Пинкафелд, Глајхенберг и Вилдон. У извршењу овог борбеног задатка кренуле су и 68. и 69. ваздухопловна група 8. Бомбардерског пука. Одређено је да бомбардери на задатак крену без ловачке пратње. Према изјави извиђача поручника Ивана Миклавеца полетјели су сви авиони 8. бомбардерског пука (23- 24 авиона). На задатак су кренули у понедјељак, 07. априла у 04.00. Вријеме је било облачно и кишовито, што је отежавало извршење задатка. Све посаде су полетјеле и већином су бомбардовале задате циљеве или објекте у њиховој непосредној близини. Тада су бомбардована и нека мјеста на граници Аустрије (Њемачке) и Мађарске. По свједочењу поручника Миклавеца неки од бомбардера ВВКЈ су летјели тако далеко да су видјели аеродром Асперн код Беча. Као потврда ове приче су и изјаве познаника и сабораца капетана Путице из каснијег периода, о његовом свједочењу везаном за поменуте догађаје, као и да су тада летјели близу Беча. Неке од посада нису успјеле због лошег времена да изврше задатке и избациле су бомбе на мочварно тло у Лоњском пољу. Приликом акција на циљеве у Аустрији, са којих је дејствовало њемачко ваздухопловство по Београду, посаде бомбардера ВВКЈ користиле су се и лукавством да би избјегле њемачку ПВО и ловачку авијацију. Тако су користили вријеме када су се враћале у базе њемачке ескадриле, и недуго затим кретале у бомбардовање задатих циљева, сматрајући да ПВО неће дејствовати мислећи да се ради о њемачким авионима. Ватрени дочек у Мађарској Следеће наређење за задатак било је бомбардовање циљева у Мађарској, које је издато 06. априла 1941. године у 21.00. Саботажом 2. центра везе у Загребу, ово наређење достављено је 8. БП тек сутрадан 07. априла око 10.00 сати. Због кашњења у просљеђивању наредбе, пилоти 8. БП одмах крећу на нови задатак – бомбардовање аеродрома на територији Мађарске, на локацијама Сегедин и Печуј, одакле је њемачко ратно ваздухопловство нападало циљеве у Краљевини Југославији. Иако је у наређењу од стране Команде ваздухопловства из Београда наређено да бомбардери имају ловачку пратњу, због неспоразума о времену поласка на циљ, пратња ловаца је изостала. Ипак, као и у ранијим акцијама 8. БП одлучности, пожртвованости и храбрости код летача 8. БП (свих националности) није недостајало. Сви су били одлучни да се супроставе агресору. То се најбоље види из примјера два команданта 68. и 69. Ваздухопловне групе, мајора Јоновића и Тешића, јер су обојица били одлучни да предводе своје групе на задатак. Није успјело наговарање да бар један остане на летелишту. На том задатку обојица ће погинути. Већина посада 68. и 69. ВГ извршила је бомбардовање задатих циљева. Тог дана 8. БП извршио је 31 ратни лет, уз непознат број часова налета, уз губитак од 8 бомбардера Бристол Бленхајм. Погинула су 22 авијатичара, од којих је један био из 4. ЛП. Тројица су заробљена на аустријској (њемачкој) територији, због принудног слијетања. Треба имати у виду да су због саботажа Нијемци имали унапријед све податке о намјерама и акцијама ВВКЈ. Недостатак пратње ловаца и добро обавијештена њемачка ПВО и ловачка авијација узрок су великих губитака у Мађарској. Авиони – бомбардери, који су успјели избјећи њемачке ловце и ПВО вратили су се у своју базу у Ровинама. Непосредно по слијетању посљедњег учесника из трагичног напада на циљеве у Мађарској, летелиште 8. БП било је нападнуто од њемачких ловаца. У нападу је учествовало 27 њемачких ловаца. Оштећен је један бомбардер Бристол Бленхајм, један авион Бреге XIX један војник је теже рањен. Интервенисали су ловачки авиони 4. ЛП ВВКЈ и успјешно заштитили бомбардере 8. БП тако да су Нијемци отишли необављеног „посла“. Напад на циљеве у Мађарској била је и једна од посљедњих акција 8. БП. Према комунистичкој историјској литератури, насталој послије Другог свјетског рата, остало је забиљежено да је у једној од поменутих акција ВВКЈ према циљевима у Аустрији и Мађарској, пилот капетан Ђорђе Путица био рањен у авиону у борби против Нијемаца, и да је његов авион био оборен. Његови савременици и сарадници (партизани) свједочили су да им је и он лично причао о тим догађајима. Саботаже и издаја Од почетка до краја Априлског рата, све акције 8. БП пратиле су саботаже мањег или већег обима. Оне су спровођене углавном од техничког особља на аеродромима, али и од појединих пилота. Сви они били су, највећим дијелом, хрватске националности, проусташки орјентисани. Тако нпр. на бомбардере Бристол Бленхајм никада нису постављене радио станице, које су се већ дуго времена налазиле у оближњем складишту. Током акција авиони нису имали радио везу, што је основа за успјешно извршење задатка. Вршене су саботаже на авионским инструментима и наоружању авиона. Што је овај краткотрајни рат више одмицао, саботаже су се повећавале, као и дезертерство. Према свједочењу капетана ВВКЈ Милановића напад на летелиште 8.БП навођен је, како се касније сазнало, гониометром из католичког трапистичког самостана у мјесту гдје је пук био смјештен. Осим проусташки настројених лица у редовима ВВКЈ, још један непоуздан фактор били су комунистички орјентисани припадници ВВКЈ, који су и у овим ратним условима слиједили и извршавали одређене директиве КП. У то вријеме на снази је споразум Молотов – Рибентроп о ненападању (и сарадњи) СССР и Њемачке. То је период када се КПЈ још није дефинитивно одредила према поступцима Њемачке и циљевима усташког покрета. Престанак активности 8. Бомбардерског пука Иако је и сљедећих дана било планирано дејство по одређеним циљевима на простору Србије и Хрватске, до њихове реализације није дошло. Већ од 10. априла већина јединица које су биле попуњене резервним кадром са простора Хрватске масовно је дезертирао. Такво стање је било и у Другој ваздухопловној мјешовитој бригади ВВКЈ. Већина Хрвата већ је напустила јединицу, мада је било часних изузетака који су остали све до капитулације, и који су се коректно понијели и током извршавања ваздушних акција бомбардовања. Неки од њих су се након капитулације јавили својим старјешинама и предали службено оружје. Већина је након Априлског рата ступила у редове новоформираног „Зракопловства НДХ“ и борила се и на Источном фронту. Осим њих један дио официра који су били комунистички орјентисани и чланови КПЈ, исто тако су на крају рата напустили јединице, вјероватно по директивама КПЈ, а са циљем стварања нове војне формације, која би била комунистички орјентисана. Вјероватно су се из тих разлога капетани Матија Петровић и Ђорђе Путица – иначе обојица комунисти, вратили у Загреб. Петровић, по националности Хрват, једно вријеме провео је у „Зракопловству НДХ“, гдје је „радио за партизане“. Касније је авионом пребјегао партизанима. Почетком љета 1941. године једна група комунистичких илегалаца из Требиња добија задатак да пронађе и доведе капетана Ђока Путицу, који би им добро дошао да као војни стручњак помогне у организовању њихових новоформираних јединица – партизана. Он је пристао на овај задатак, јер је још пред рат постао члан КПЈ. Након тог сусрета, сви се враћају у Херцеговину. Дио војника који је остао на летелиштима, запалио је све исправне авионе и повукао се према Сарајеву, пролазећи кроз проусташка хрватска и муслиманска мјеста у којима су чести били сукоби и провокације. Од преосталог људства 8. БП и 4. ЛП организоване су двије групе. Затворили су путне правце из Мостара и Кисељака, јер је кроз Сарајево требало да прођу краљ и Влада. Других војних јединица да изврше овај задатак није било око Сарајева. Недуго пошто су краљ и Влада прошли кроз Сарајево, у град су ушле њемачке јединице. Већина преосталих војника ваздухопловаца одведена је у заробљеничке војне логоре. Повратак у Херцеговину Послије повратка у свој родни крај, у Херцеговину учествује у подизању устанка; први је командир партизанске чете „Шума“. Почетком октобра 1941. године формиран је „Штаб Херцеговачког народноослободилачког партизанског одреда“. За његовог команданта именован је ваздухопловни капетан Ђорђе Путица. Од 04. јануара 1942. године Путица је замјеник команданта Оперативног штаба за Херцеговину, а већ од 04. фебруара 1942. и командант Оперативног штаба за Херцеговину. Враћајући се у штаб у Ластву, послије одржане конференције у селу Домашево на Љубомиру, наилази на засједу код села Ждријеловића, Љубомир, која га убија, 21. фебруара 1942. године. Тако је писано у времену послије Другог свјетског рата… Постоји, међутим, доста недоречености и сазнања везаних за „личности“ које су се налазиле у поменутом Оперативном штабу. Иако се налазио на високој позицији у партизанском Оперативном штабу за Херцеговину, Путица није био поборник исхитрених и пријеких одлука. Његово окружење у ком су се посебно истицали Сава Ковачевић и Петар Драпшин, мислило је и поступало потпуно другачије. Тако је због супростављених ставова и самовољних поступака, долазило до несугласица и неповјерења, првенствено између Саве Ковачевића и Ђока Путице. Такав случај забиљежен је на једном скупу на Требињским брдима, гдје је у свом обраћању мјештанима капетан Путица скренуо пажњу да се добро води рачуна да не дође до међусобних сукоба на идеолошком основу. Такав став испровоцирао је Саву, који је потом изазвао оштру расправу. Петру Драпшину и Сави Ковачевићу он је сметао и због свог ауторитета, јер је био активни официр који је учествовао у борбама са Нијемцима, лично је познавао Јосипа Броза и врх КПЈ. Након смрти Ђока Путице (десно), Оперативни штаб преузимају Петар Драпшин и Миро Попара (аутентичан документ) Ипак, код нижег руководства партизанског покрета владало је субјективно мишљење да се у официре и подофицире сада већ бивше Југословенске војске не може имати повјерења, и да се са њима треба обрачунати. Због убистава које је су починили комунисти у Херцеговини, Врховни штаб издаје наредбу од 04. фебруара 1942. године, којом се расформира заједнички херцеговачко – црногорски Оперативни штаб и формира нови искључиво од Херцеговаца. Том наредбом смијењен је Сава Ковачевић са мјеста команданта Оперативног штаба. Умјесто њега за новог команданта Врховни штаб именује капетана Ђорђа Путицу. Смијењен је и Петар „Илић“ Драпшин, а постављен Миро Попара. Сава Ковачевић није био спреман да изврши ову наредбу, коју крије цијели мјесец дана… Контроверзе погибије Након одлуке да оде на Љубомир, капетану Путици је послије једног провокативног разговора са Савом Ковачевићем и Петром Драпшином, наводно понуђена пратња, што је он одбио. Ипак, одлазак на Љубомир не може се сматрати само његовом иницијативом. На Љубомир одлази 19. јануара, са намјером да би још једном покушао да нађе заједничку платформу и спријечи оружану конфронтацију између национално и комунистички орјентисаних мјештана. Тамо је 23. фебруара требало је да говори на великом народном збору. У селу Врпољу понуђена му је опет пратња од стране локалних комуниста, што поново одбија, узевши само једног младића који би му био водич. Упутио се у Домашево, гдје је од локалног партизанског руководства затражио да организује заједничку конференцију народа Домашева и Ждријеловића. Иако сви позвани нису дошли, Путица је на том скупу апеловао на присутне Домашевце да буду еластични у тражењу заједничког језика са својим комшијама из сусједног села Ждријеловића, како би се избјегло непотребно пролијевање братске крви. Сутрадан, 21. фебруара 1942. године, са двојицом локалних партизанских руководилаца одлази у правцу Радачког бријега, гдје је требало да се састане са Владом Томановићем и групом билећких партизана. Код села Ждријеловићи наилазе на „засједу“. Постоји више тумачења овог догађаја, у којем је убијен капетан Путица. Једно је да су га убили каменицама мјештани из двије породице. Друго је да је убијен од стране пратиоца, који је био раније припремљен од стране Саве Ковачевића и других, а да све личи на несретан случај… Било како било, његова погибија највише је одговарала смијењеном Сави Ковачевићу, чак вишеструко… Ослободио се незгодне конкуренције, припремио је нови састав руководилаца Оперативног штаба, које би он контролисао, те исценирао повод да започне обрачун са потенционалним неистомишљеницима. Са вијешћу о смрти Ђока Путице на Љубомиру – отпочео је крвави обрачун са Љубомирцима на Радачком бријегу… Као посљедицу овај крвави догађај имао је започињање братоубилачких сукоба, али и скори нестанак партизанског покрета на овом простору Херцеговине. Тијело капетана Ђорђа Путице било је сахрањено код цркве на Љубомиру, а 03. октобра 1958. пренесено и сахрањено у заједничку гробницу у Градском парку у Требињу. Тек 04. марта сазван је састанак на коме је дошло до именовања новог руководства (привременог) на коме умјесто Ђорђа Ђока Путице именован Петар Драпшин „Илић“ и Миро Попара. Смијењени командант Оперативног штаба Сава Ковачевић и даље је водио главну ријеч… Аутор: Милан Путица за Радио Требиње КОРИШТЕНА ЛИТЕРАТУРА: „Ратни дневник ВВКЈ“, Александар М. Огњеновић, Београд, 2016. „Ваздухопловство у Априлском рату“, Златомир Грујић, Београд, 2016. „Орлови са Врбаса“, Данко Боројевић, Драги Ивић, Рума 2014. „Крваво коло херцеговачко“, Саво Скоко, Београд 2000. „Требињска стољећа“, Мирко Радојичић, Требиње – Невесиње, 1969. „Требињци пали у борби за слободу“, Требиње 1974. Кleine zeitung – Bomben über Graz: Bilder aus dem Landesarchiv Лични архив аутора
  16. У седмој емисији "Светотајинско богословље" наствљамо да говоримо о припреми за Свету Тајну крштења. У периоду четвртог и петог века саставни део припреме за крштење било је и испитивање оних који се припремају да приме ову Свету Тајну. Поред испитивања, предкрштењска припрема у овом свештеном периоду Цркве подразумевала је уписивање у књигу Цркве, имена онога који се васцелим својим бићем припрема за Свето Просветљење, али и име његовог воспријемника (кума). Сва наведена сведочанства о којима детаљније говоримо у новом издању емисије "Светотајинско богословље", само указују да је припрема за крштење један поступан и слојевит освештани пут који води ка благословеном циљу. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић Прилог смо преузели са званичне интернет странице Радија Беседа, Епархије бачке, на чему благодаримо! ПОВЕЗАНА ВЕСТ: Нова емисија "Светотајинско богословље" на Радију Беседа (АУДИО) Радио Беседа: Светотајинско богословље - О Светим Тајнама Цркве (прва емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Светоотачке основе православног учења о Тајнама (друга емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Евхаристија - извор и врхунац Светих Тајни (трећа емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна Крштења (четврта емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - први део (пета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - други део (шеста емисија) АУДИО View full Странице
  17. По благослову Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја и Светог Архијерејског Синода СПЦ у КПЗ за малолетнике у Ваљеву је одржан Трећи редовни годишњи састанак свештеника који обављају службу духовника у затворима Републике Србије. Састанак се сваке године одржава почетком новембра са циљем да би свештеници са управницима установа за извршење кривичних санкција и Директором управе размотрили шта је урађено у претходној години, разменили искуства и унапредили сарадњу која је неопходна да би уопште било могуће свештеницима да своју пастирску службу обављају у установама овог типа .
  18. По благослову Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја и Светог Архијерејског Синода СПЦ у КПЗ за малолетнике у Ваљеву је одржан Трећи редовни годишњи састанак свештеника који обављају службу духовника у затворима Републике Србије. Састанак се сваке године одржава почетком новембра са циљем да би свештеници са управницима установа за извршење кривичних санкција и Директором управе размотрили шта је урађено у претходној години, разменили искуства и унапредили сарадњу која је неопходна да би уопште било могуће свештеницима да своју пастирску службу обављају у установама овог типа . Епископ ваљевски Господин Милутин, који показује велику подршку служби Цркве у раду са осуђеним лицима, због својих обавеза у Синоду СПЦ није присуствовао овом састанку. По благослову Његовог Преосвештенства Епископа Милутина и у Његово име овогодишњем састанку присуствовао је архијерејски заменик Епископа ваљевског протонамесник Филип Јаковљевић који је окупљене поздравио и пренео подршку Епископа Милутина у раду Цркве у затворима, као и радост што се овај састанак одржава у Епархији ваљевској. Састанку су присуствовали директор Управе за извршење кривичних санкција др Милан Стевовић, координатор за затворе у Министарству правде Велимир Видић, као и управници и свештеници већине затвора у Републици Србији. У свом уводном обраћању директор др Милан Стевовић је изразио задовољство што се овај састанак одржава у Епархији ваљевској, под покровитељством два највећа светитеља Српске Цркве новијег доба, Светог Владике Николаја и Пребодобног Јустина Ћелијског, а у једином затвору за малолетнике у Србији. Директор Стевовић је одлучно подржао идеју о изградњи храма Светог Саве у КПЗ-у за малолетнике у Ваљеву, чији је идејни пројекат урадио наш чувени архитекта др Предраг Ристић. Овом приликом Директор Стевовић је позвао све затворе да дају допринос у изградњи ове светиње и најавио заједничку посету овој установи са Епископом ваљевским Господином Милутином и др Милетом Радојевићем директором Канцеларије за верске заједнице у Влади Републике Србије. Овом приликом Казнено поправни завод за малолетнике Ваљево на челу са управником Господином Владимиром Буквићем је показао велико гостопримство и организационе способности у организацији овог веома важног састанка у животу Цркве. На позив управника сви учесници састанка су обишли цео комплекс овог завода и упознали се са његовим унутрашњим животом и радом. Такође присутни су посетили и реновирану капелу Светог Саве. Као и претходних година Директор Управе за извршење кривичних санкција др Милан Стевовић и управници затвора су нагласили да свештеници који долазе у затворе морају да буду упознати са посебностима услова, режимима рада установа, структуром личности осуђених, а да би могли да одговоре на изазове ове службе, наводећи све добробити које лица лишена слободе, али и саме установе и запослени у њима имају од присуства свештеника. Такође је препознато као проблем често мењање свештеника који обилазе установе што је за овакав рад немогуће. С друге стране, свештеници су нагласили потребу за стандардизацијом њиховог улажења, кретања и рада у затворима да се не би десило као до сада да примери добре праксе нестају променом управника. По благослову Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја и Светог Архијерејског Синода СПЦ у КПЗ за малолетнике у Ваљеву је одржан Трећи редовни годишњи састанак свештеника који обављају службу духовника у затворима Републике Србије. Састанак се сваке године одржава почетком новембра са циљем да би свештеници са управницима установа за извршење кривичних санкција и Директором управе размотрили шта је урађено у претходној години, разменили искуства и унапредили сарадњу која је неопходна да би уопште било могуће свештеницима да своју пастирску службу обављају у установама овог типа . View full Странице
×
×
  • Креирај ново...