Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'тимочке'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 16 results

  1. У четвртак 20. фебруара 2020. године у Зајечару одржана је редовна седница Епархијског управног одбора којом је председавао Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион. Пре почетка седнице у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару служен је Чин призива Светог Духа, а затим је седница настављена у просторијама зајечарске Црквене општине. Седници су присуствовали сви архијерејски намесници Епархије тимочке, чланови Епархијског савета и Епархијског управног одбора. На овогодишњем заседању поднет је извештај о раду Епархијског управног одбора током 2019. године уз процену извршења одлука претходног Савета. Посебна пажња посвећена је утврђивању распореда епархијског разреза за 2020. годину и члановима Савета је предочен и образложен начин на који ће се убудуће задуживати Црквене општине и манастири. Важна тема овогодишње Седнице била је оснивање наменских фондова – ВДС-а и Пољопривредног и шумског фонда. Ђакон Вук Јовановић, секретар Верског добротворног старатељства Епархије тимочке, поднео је извештај о раду ВДС-а износећи податке о активностима током протекле године као и план рада за текућу годину. Дејан Живковић, управник Одбора за поклоничка путовања „Ходочашће“ и управник Гостопримнице, поднео је извештај о досадашњем раду и најавио програм за наредни период. На крају седнице владика Иларион је заблагодарио присутним члановима Епархијског савета и Епархијског управног одбора на уложеном труду и доприносу у унапређењу црквеног живота у Епархији. Извор: Епархија тимочка
  2. Слава Епархије тимочке – Сретење Господње, прослављена је по први пут 15. фебруара 2020. године у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару. Свечани програм поводом обележавања овог догађаја почео 12. фебруара отварањем изложбе „Православње“ у зајечарском Народном музеју и промоцијом књиге о патријарху Павлу „Светац којег смо познавали“ аутора Ђорђа Рандеља која је одржана 14. фебруара у Гостопримници. Повезане вести: Зајечар: Светац којег смо познавали Изложбом фотографија „Православље“ почело обележавање славе Епархије тимочке Свечаним евхаристијским сабрањем предстојао је Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион уз саслужење свештенослужитеља читаве Епархије, а Божанствену службу је улепшало појање Хора Саборног храма Рођења Пресвете Богородице у Зајечару. Честитајући славу Епархије, која је основана на данашњи празник 1834. године, Епископ Иларион је подсетио да је свака света Литургија и свако свето Причешће управо понављање празника Сретења Господњег – сретања Бога са човеком. Али, ово је и дан када се сусрећемо једни са другима на овај благословени празник. Ако имамо Бога у себи онда имамо прилике да сретнемо Бога у ближњем јер ћемо бити кадри да у њему препознамо печат лика Божјег који сваки човек као икона Божја носи у себи – истакао је владика и позвао присутне да се на данашњи дан сете и помоле за све пређашње епископе тимочке, свештенство, монаштво, родољубе, ктиторе, приложнике и све оне који су допринели стварању Епархије тимочке. Потом је изразио благодарност уручивши захвалнице свим људима добре воље који су својим прилозима помогли куповину клупа за порту Саборне цркве. Након свете Литургије Епископ Иларион благословио је и преломио славски колач са архимандритом Козмом, игуманом манастира Буково, у присуству бројног верног народа међу којим су били и председник СО Мајданпек Драган Поповић, начелник Зајечарског управног округа Владан Пауновић, директорка Народног музеја у Зајечару др Маја Живић, директор Специјалне болнице за рехабилитацију Гамзиград др Раде Костић, председник Црквеног одбора Зајечар др Славиша Костић, директор зајечарске Библиотеке Бобан Ђођевић, представник архива Јанузи Агим, представници војске, полиције и ватрогасне службе. По завршетку свете службе прослављање епархијске славе настављено је уз пригодно послужење. Извор: Епархија тимочка
  3. У навечерје празника Сретења Господњег и свечаног прослављања Славе Епархије тимочке, доносимо кратак историјат Епархије тимочке из пера монаха Игнатија (Марковића). Јула 1833. године књаз Милош посетио је Тимочку Крајину, која ће тек на Сретење 1834. године, заједно са 6 нахија Карађорђеве Србије, бити присаједињена Србији. Дан након Сретења 1834.г. успостављена је Тимочка Епархија, а за њеног првог Епископа хиротонисан је у Саборној цркви у Крагујевцу Доситеј Новаковић из околине Прилепа, калуђер зографски, протосинђел Нишкога Митрополита Мелентија који мученички од Турака на трећи дан Духова пострада заједно са виђенијим нишким грађанима, па игуман и архимандрит манастира Горњака. У ово време у Зајечару, седишту Тимочкога Владике, постојала је мала црквица (подигнута тек 1830. године, јер се народ овога краја сакупљао на Службу Божију у манастиру Светих Апостола Петра и Павла у Грлишту, недалеко од Зајечара) у којој ће Владика Доситеј служити своју прву службу на Васкрс 1834.г. Већ на пролеће је почела да се зида Саборна Црква Рођења Пресвете Богородице, а сам се кнез заузео да се црква што пре заврши. За зидање цркве коришћен је камен од старих надгробних споменика, а грађани су били обавезни да раде на подизању цркве. Цркву је освештао Епископ Доситеј 23. децембра 1834. године. Владика је и у свом Двору имао капелу са свим потребним богослужбеним књигама, данас се у Епархијској библиотеци чува његов Архијерејски служебник на грчком језику писан. Епископ Доситеј је пренео седиште Епархије из Зајечара у Неготин 1839. године јер није успео да Зајечарце умоли да долазе на богослужења (данас је потпуно другачија слика). Он је имао удела у стварању првог црквеног закона, новцем помагао читаонице, школе, Гимназију а био је и члан Српског ученог друштва. Епархијом је управљао 20 година и сахрањен у старој Неготинској цркви. Други Епископ је 1854-1865. године Герасим Стојковић из Великог Арада, богослов сремскокарловачки, професор београдске богословије (предавао пастирско богословље, моралку, догматику, литургику и катихетику), калуђер враћевшнички. Трећи је Евгеније Симеоновић 1865-1880. године из Беле Цркве, богослов вршачки, регистратор кнежеве канцеларије, професор београдске богословије (заједно са својим претходником на трону Неготинских Епископа), калуђер манастира Манасије. Нарочито је имао љубав према благољепију богослужења. Мојсије Вересић из Страгара код Крагујевца, калуђер манастира Благовештења, богослов београдски, па професор исте, Шабачки Епископ 1868-1874. године, пензионисан а онда Епископ Неготински 1880-1883. године. Познат по својој администрацији Митрополијом Београдском, после протеривања великог Митрополита Михаила. Епархија је 1886. године укинута, а онда 1890. године обновљена под именом Тимочка. Поново седиште: Зајечар. Мелентије Вујић је пети Епископ ове Епархије, 1891-1913. године. Он је из села Осеченице код Ваљева, калуђер је враћевшнички и као калуђер завршио је београдску богословију. Затим се школовао у Кијевској Духовној Академији, а по завршетку исте постављен је за Ректора Призренске богословије (1889-1891). Из свете Косовско-Метохијске српске земље дошао је за Тимочког Владику. Свети Владика Мелентије заиста је био и јесте дивна личност у историји нашега народа и наше Цркве. Осећао је сваку народну муку, гледао да помогне свуда где то може и материјално и поуком. Храбрио је свештенике и учио их Јеванђељу Божијем, припремао их за тешка времена која ће доћи, добар део њих и за мученичко страдање које ће доћи за време Првог светског рата. Пошто није успео да реши материјално стање свештеника, како је обећао када је Владика постао, повукао се са Епархије у Манастир Хиландар. У Хиландару се својски и мушки трудио да се обнови општежиће. Своје завештање оставио нам је и у писаној форми, па су од тога две његове књиге приређене (има их још неприређених у његовој заоставштини): Духовно злато којим се небо купује (приредио Свети Владика Николај) и Духовна градина (приредио Епископ Атанасије Јевтић). Упокојио се 1921. године и сахрањен је на хиландарском манастирском гробљу. Шести Епископ Тимочки био је др Иринеј Ћирић 1919-1921. године. Епископ Иринеј је из Сремских Карловаца, ученик Московске Духовне Академије (која ове године обележава 190 година), калуђер хоповски, па придворни патријаршијски ђакон и библиотекар у Сремским Карловцима, професор богословије сремскокарловачке. Један од најученијих људи свога времена, познат и по богословским али и по публицистичким радовима, овде се показује и на делу: сакупља свештенство, оспособљује цркве за богослужења, проповеда... А онда за Тимочког Владику долази, велики и непоколебиви стуб Цркве, Емилијан Пиперковић, 1921-1970. године. Рођен је у Липљану на Косову, где га је крстио свештеномученик Дена Дебељковић (пострадао од Бугара). Нижу гимназију завршава у Солуну, богословију на Халки (ту му је школски друг био Васељенски Патријарх Атинагора). Као питомац САСабора дипломира на Теолошком факултету у Атини 1918.г., а после годину дана докторира на тему: "Источни Илирик и право Цариградске Патријаршије над њим". Замонашен је 1911. године. Суплент је београдске реалке, па после неколико дана професор сремскокарловачке богословије 1920-1921.г. Као јеромонах био је у комисији за обнову Српске Патријаршије у Цариграду. До краја живота бавио се богословским радом, а објављивао је и по тадашњим грчким часописима. Осми Епископ Тимочки Методије Муждека, 1971-77. године, из Славоније, је дугогодишњи професор и Ректор Призренске богословије, познат по цитирању Светога Писма. Он је био ученик Светог Јована Шангајског. Иза њега су остала његова предавања, беседе... Девети Епископ Тимочки је Милутин Стојадиновић, 1978-1992. године, из Горњег Ковиља, калуђер и игуман Крушедола, први Ректор после Другог светског рата обновљене богословије у Сремским Карловцима. Владика Јустин Стефановић, Чачанин, калуђер и игуман Манастира Црна Река. Он је 1992. године администрирао Епархијом Тимочком, а онда после упокојења Епископа Милутина, постао Тимочки Епископ 1993. године. Напред смо навели, када смо говорили о Епископу Доситеју, да у Зајечару није исто стање као у његово време - да Зајечарци данас иду у Цркву. О другачијем стању говори и чињеница: да су тридесетак младих Зајечараца и Зајечарки који су у последњих десет година изабрали монашки живот по манастирима ове и других Епархија наше Цркве. Сигурно је да и у томе избору има плодова труда Епископа Јустина. Додатак: Садашњи Епископ, Његово Преосвештенство Епископ тимочки Господин Г. Иларион (Голубовић) је рођен 1974. године у Зајечару. Основну и средњу, електротехничку школу, завршио је у Зајечару. По завршетку средње школе одлази у манастир Црна Река, где проводи време упознајући се са монашким животом до одласка у војску септембра 1993. године. Одмах по одслужењу војног рока 1994. године долази у манастир Буково. Замонашен је 1997. године, а рукоположен је у чин ђакона маја месеца исте године, а потом у чин свештеномонаха на празник Светог Николе, на храмовну славу, 19. децембра 1997. године. За настојатеља манастира Буково постављен је 1998. године. Чином протосинђела је одликован 2002. а у чин архимандрита рукопроизведен је 2006. године. Од 2009. године врши дужност Архијерејског заменика. Читаву обнову манастира и стицање братства обавља смирено, трпељиво и темељно. Манастирски конак, тадашњи настојатељ, отац Иларион је, добрим делом, својим рукама саградио. Осим редовних монашких послушања и обавеза активан је био у иконописачкој и столарско-дуборезној радионици. Део свог слободног времена користи и за бављење документарно-уметничком фотографијом. Дипломирао је на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, месеца јула 2013. године. Исте године богословско усавршавање наставља на мастер студијама овог Факултета. На редовном мајском заседању 2014. године, Свети Архијерејски Сабор СПЦ, изабрао је, архимандрита Илариона, за новог Епископа тимочког. Хиротонију и устоличење у трон епископа тимочких обавио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење више Архијереја, 10. августа 2014. године, у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару. Прошлог, 2019. Лета Господњег предстојатељ Цркве Божје у Епархији тимочкој прославио је јубилеј - пет година преданог и плодоносног архипастирског служења. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  4. У Народном музеју у Зајечару 12. фебруара 2020. године отворена је изложба фотографија Фото савеза Србије под називом „Православље“ којом је почео програм обележавања славе Епархије тимочке – Сретења Господњег. Присутнима се обратила директорка музеја др Маја Живић која је истакла да изложбу чине фотографије 50 уметничких фотографа који су на својим фотографијама овековечили тренутке хришћанске радости, портрете свештених лица и обичаје наше цркве. Председник Фото савеза Србије Бранислав Бркић изразио је захвалност Епископу Илариону, иначе дугогодишњем пријатељу Фото савеза, што је изложба дошла у Зајечар. Мирослав Предојевић, секретар Фото савеза, напоменуо је да изложба нуди један целовит увид у православље, обичаје и културу коју треба да негујемо. Изложбу је отворио Епископ тимочки г. Иларион истичући велику радост што је након неколико градова изложба отворена и у Зајечару. Ове фотографије показују неку страну духовности која је испред објектива, али такође и духовности иза објектива самих аутора који су нам ово показали, рекао је владика. Изложба „Православље“ биће постављена у Народном музеју у Зајечару до 12. марта 2020. године. Прилог ТВ Исток: Извор: Епархија тимочка
  5. Логос

    Најава: Сретење Господње – Слава Епархије тимочке

    Благословом предстојатеља Цркве Божје у Епархији тимочкој, Његовог Преосвештенства Епископа тимочког г. Илариона, на празник Сретења Господњег светом архијерејском Литургијом у зајечарском Саборном храму биће прослављена епархијска слава. Монах Игнатије Марковић: Кратак историјат Епархије тимочке Јула 1833. године књаз Милош посетио је Тимочку Крајину, која ће тек на Сретење 1834. године, заједно са 6 нахија Карађорђеве Србије, бити присаједињена Србији. Дан након Сретења 1834.г. успостављена је Тимочка Епархија, а за њеног првог Епископа хиротонисан је у Саборној цркви у Крагујевцу Доситеј Новаковић из околине Прилепа, калуђер зографски, протосинђел Нишкога Митрополита Мелентија који мученички од Турака на трећи дан Духова пострада заједно са виђенијим нишким грађанима, па игуман и архимандрит манастира Горњака. У ово време у Зајечару, седишту Тимочкога Владике, постојала је мала црквица (подигнута тек 1830. године, јер се народ овога краја сакупљао на Службу Божију у манастиру Светих Апостола Петра и Павла у Грлишту, недалеко од Зајечара) у којој ће Владика Доситеј служити своју прву службу на Васкрс 1834.г. Већ на пролеће је почела да се зида Саборна Црква Рођеwа Пресвете Богородице, а сам се кнез заузео да се црква што пре заврши. За зидање цркве коришћен је камен од старих надгробних споменика, а грађани су били обавезни да раде на подизању цркве. Цркву је освештао Епископ Доситеј 23. децембра 1834. године. Владика је и у свом Двору имао капелу са свим потребним богослужбеним кwигама, данас се у Епархијској библиотеци чува његов Архијерејски служебник на грчком језику писан. Епископ Доситеј је пренео седиште Епархије из Зајечара у Неготин 1839. године јер није успео да Зајечарце умоли да долазе на богослужења (данас је потпуно другачија слика). Он је имао удела у стварању првог црквеног закона, новцем помагао читаонице, школе, Гимназију а био је и члан Српског ученог друштва. Епархијом је управљао 20 година и сахрањен у старој Неготинској цркви. Други Епископ је 1854-1865. године Герасим Стојковић из Великог Арада, богослов сремскокарловачки, професор београдске богословије (предавао пастирско богословље, моралку, догматику, литургику и катихетику), калуђер враћевшнички. Трећи је Евгеније Симеоновић 1865-1880. године из Беле Цркве, богослов вршачки, регистратор кнежеве канцеларије, професор београдске богословије (заједно са својим претходником на трону Неготинских Епископа), калуђер манастира Манасије. Нарочито је имао љубав према благоqепију богослужења. Мојсије Вересић из Страгара код Крагујевца, калуђер манастира Благовештеwа, богослов београдски, па професор исте, Шабачки Епископ 1868-1874. године, пензионисан а онда Епископ Неготински 1880-1883. године. Познат по својој администрацији Митрополијом Београдском, после протеривања великог Митрополита Михаила. Епархија је 1886. године укинута, а онда 1890. године обновљена под именом Тимочка. Поново седиште: Зајечар. Мелентије Вујић је пети Епископ ове Епархије, 1891-1913. године. Он је из села Осеченице код Ваљева, калуђер је враћевшнички и као калуђер завршио је београдску богословију. Затим се школовао у Кијевској Духовној Академији, а по завршетку исте поставqен је за Ректора Призренске богословије (1889-1891). Из свете Косовско-Метохијске српске земље дошао је за Тимочког Владику. Свети Владика Мелентије заиста је био и јесте дивна личност у историји нашега народа и наше Цркве. Осећао је сваку народну муку, гледао да помогне свуда где то може и материјално и поуком. Храбрио је свештенике и учио их Јеванђељу Божијем, припремао их за тешка времена која ће доћи, добар део њих и за мученичко страдање које ће доћи за време Првог светског рата. Пошто није успео да реши материјално стаwе свештеника, како је обећао када је Владика постао, повукао се са Епархије у Манастир Хиландар. У Хиландару се својски и мушки трудио да се обнови општежиће. Своје завештање оставио нам је и у писаној форми, па су од тога две wегове кwиге приређене (има их још неприређених у његовој заоставштини): Духовно злато којим се небо купује (приредио Свети Владика Николај) и Духовна градина (приредио Епископ Атанасије Јевтић). Упокојио се 1921. године и сахрањен је на хиландарском манастирском гробqу. Шести Епископ Тимочки био је др Иринеј Ћирић 1919-1921. године. Епископ Иринеј је из Сремских Карловаца, ученик Московске Духовне Академије (која ове године обележава 190 година), калуђер хоповски, па придворни патријаршијски ђакон и библиотекар у Сремским Карловцима, професор богословије сремскокарловачке. Један од најученијих qуди свога времена, познат и по богословским али и по публицистичким радовима, овде се показује и на делу: сакупqа свештенство, оспособqује цркве за богослужеwа, проповеда... А онда за Тимочког Владику долази, велики и непоколебиви стуб Цркве, Емилијан Пиперковић, 1921-1970. године. Рођен је у Липљану на Косову, где га је крстио свештеномученик Дена Дебељковић (пострадао од Бугара). Нижу гимназију завршава у Солуну, богословију на Халки (ту му је школски друг био Васељенски Патријарх Атинагора). Као питомац САСабора дипломира на Теолошком факултету у Атини 1918.г., а после годину дана докторира на тему: "Источни Илирик и право Цариградске Патријаршије над њим". Замонашен је 1911. године. Суплент је београдске реалке, па после неколико дана професор сремскокарловачке богословије 1920-1921.г. Као јеромонах био је у комисији за обнову Српске Патријаршије у Цариграду. До краја живота бавио се богословским радом, а објављивао је и по тадашњим грчким часописима. Осми Епископ Тимочки Методије Муждека, 1971-77. године, из Славоније, је дугогодишњи професор и Ректор Призренске богословије, познат по цитирању Светога Писма. Он је био ученик Светог Јована Шангајског. Иза њега су остала његова предавања, беседе... Девети Епископ Тимочки је Милутин Стојадиновић, 1978-1992. године, из Горњег Ковиља, калуђер и игуман Крушедола, први Ректор после Другог светског рата обновqене богословије у Сремским Карловцима. Владика Јустин Стефановић, Чачанин, калуђер и игуман Манастира Црна Река. Он је 1992. године администрирао Епархијом Тимочком, а онда после упокојења Епископа Милутина, постао Тимочки Епископ 1993. године. Напред смо навели, када смо говорили о Епископу Доситеју, да у Зајечару није исто стаwе као у његово време - да Зајечарци данас иду у Цркву. О другачијем стању говори и чињеница: да су тридесетак младих Зајечараца и Зајечарки који су у последњих десет година изабрали монашки живот по манастирима ове и других Епархија наше Цркве. Сигурно је да и у томе избору има плодова труда Епископа Јустина. Додатак: Садашњи Епископ, Његово Преосвештенство Епископ тимочки Господин Г. Иларион (Голубовић) је рођен 1974. године у Зајечару. Основну и средњу, електротехничку школу, завршио је у Зајечару. По завршетку средње школе одлази у манастир Црна Река, где проводи време упознајући се са монашким животом до одласка у војску септембра 1993. године. Одмах по одслужењу војног рока 1994. године долази у манастир Буково. Замонашен је 1997. године, а рукоположен је у чин ђакона маја месеца исте године, а потом у чин свештеномонаха на празник Светог Николе, на храмовну славу, 19. децембра 1997. године. За настојатеља манастира Буково постављен је 1998. године. Чином протосинђела је одликован 2002. а у чин архимандрита рукопроизведен је 2006. године. Од 2009. године врши дужност Архијерејског заменика. Читаву обнову манастира и стицање братства обавља смирено, трпељиво и темељно. Манастирски конак, тадашњи настојатељ, отац Иларион је, добрим делом, својим рукама саградио. Осим редовних монашких послушања и обавеза активан је био у иконописачкој и столарско-дуборезној радионици. Део свог слободног времена користи и за бављење документарно-уметничком фотографијом. Дипломирао је на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, месеца јула 2013. године. Исте године богословско усавршавање наставља на мастер студијама овог Факултета. На редовном мајском заседању 2014. године, Свети Архијерејски Сабор СПЦ, изабрао је, архимандрита Илариона, за новог Епископа тимочког. Хиротонију и устоличење у трон епископа тимочких обавио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење више Архијереја, 10. августа 2014. године, у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару. Прошлог, 2019. Лета Господњег предстојатељ Цркве Божје у Епархији тимочкој прославио је јубилеј - пет година преданог и плодоносног архипастирског служења. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  6. У среду 12. фебруара 2020. године свечаним евхаристијским сабрањем у цркви Рођења Пресвете Богородице у Неготину прослављена је пета годишњица постојања и слава Верског добротворног старатељства Епархије тимочке – Света Три Јерарха. Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион началствовао је светом архијерејском Литургијом а саслуживали су му протојереј-ставрофор Ранко Јовић, јереји Марјан Керчуљ, Марко Пајчин, Марко Јокановић, ђакони Бранислав Јоцић и Вук Јовановић и архиђакон Илија (Јовановић). На литургијске прозбе одговарао је хор неготинског Саборног храма који овај празник такође прославља као своју славу. Након благосиљања и ломљења славског колача са секретаром епархијског ВДС-а ђаконом Вуком Јовановићем, Епископ тимочки обратио се сабраном народу. У пригодној беседи владика Иларион истакао је значај Света Три Јерарха за устројство Цркве и изразио благодарност за доживљено изливање Божанске благодати на светој Литургији. Потом је заблагодарио у своје лично име и у име архиђакона Илије Црквеној општини Неготин и старешини неготинског Саборног храма оцу Марку Пајчину на одеждама које су им овом приликом дароване. Посебну захвалност Епископ је упутио ђакону Браниславу Јоцићу, службенику ВДС-а Архиепископије београдско-карловачке, који је присуствовао прослави као и господину Владимиру Марјановићу, добротвору и приложнику из Београда, који стипендира двојицу студената Епархије тимочке, и уручио им поклоне као израз искрене братске љубави. По завршетку свете Литургије прослављање овог великог празника настављено је у просторијама Црквене општине Неготин где је уприличена трпеза љубави. Извор: Епархија тимочка
  7. Благословом предстојатеља Цркве Божје у Епархији тимочкој, Његовог Преосвештенства Епископа тимочког г. Илариона, на празник Сретења Господњег светом архијерејском Литургијом у зајечарском Саборном храму биће прослављена епархијска слава. Монах Игнатије Марковић: Кратак историјат Епархије тимочке Јула 1833. године књаз Милош посетио је Тимочку Крајину, која ће тек на Сретење 1834. године, заједно са 6 нахија Карађорђеве Србије, бити присаједињена Србији. Дан након Сретења 1834.г. успостављена је Тимочка Епархија, а за њеног првог Епископа хиротонисан је у Саборној цркви у Крагујевцу Доситеј Новаковић из околине Прилепа, калуђер зографски, протосинђел Нишкога Митрополита Мелентија који мученички од Турака на трећи дан Духова пострада заједно са виђенијим нишким грађанима, па игуман и архимандрит манастира Горњака. У ово време у Зајечару, седишту Тимочкога Владике, постојала је мала црквица (подигнута тек 1830. године, јер се народ овога краја сакупљао на Службу Божију у манастиру Светих Апостола Петра и Павла у Грлишту, недалеко од Зајечара) у којој ће Владика Доситеј служити своју прву службу на Васкрс 1834.г. Већ на пролеће је почела да се зида Саборна Црква Рођеwа Пресвете Богородице, а сам се кнез заузео да се црква што пре заврши. За зидање цркве коришћен је камен од старих надгробних споменика, а грађани су били обавезни да раде на подизању цркве. Цркву је освештао Епископ Доситеј 23. децембра 1834. године. Владика је и у свом Двору имао капелу са свим потребним богослужбеним кwигама, данас се у Епархијској библиотеци чува његов Архијерејски служебник на грчком језику писан. Епископ Доситеј је пренео седиште Епархије из Зајечара у Неготин 1839. године јер није успео да Зајечарце умоли да долазе на богослужења (данас је потпуно другачија слика). Он је имао удела у стварању првог црквеног закона, новцем помагао читаонице, школе, Гимназију а био је и члан Српског ученог друштва. Епархијом је управљао 20 година и сахрањен у старој Неготинској цркви. Други Епископ је 1854-1865. године Герасим Стојковић из Великог Арада, богослов сремскокарловачки, професор београдске богословије (предавао пастирско богословље, моралку, догматику, литургику и катихетику), калуђер враћевшнички. Трећи је Евгеније Симеоновић 1865-1880. године из Беле Цркве, богослов вршачки, регистратор кнежеве канцеларије, професор београдске богословије (заједно са својим претходником на трону Неготинских Епископа), калуђер манастира Манасије. Нарочито је имао љубав према благоqепију богослужења. Мојсије Вересић из Страгара код Крагујевца, калуђер манастира Благовештеwа, богослов београдски, па професор исте, Шабачки Епископ 1868-1874. године, пензионисан а онда Епископ Неготински 1880-1883. године. Познат по својој администрацији Митрополијом Београдском, после протеривања великог Митрополита Михаила. Епархија је 1886. године укинута, а онда 1890. године обновљена под именом Тимочка. Поново седиште: Зајечар. Мелентије Вујић је пети Епископ ове Епархије, 1891-1913. године. Он је из села Осеченице код Ваљева, калуђер је враћевшнички и као калуђер завршио је београдску богословију. Затим се школовао у Кијевској Духовној Академији, а по завршетку исте поставqен је за Ректора Призренске богословије (1889-1891). Из свете Косовско-Метохијске српске земље дошао је за Тимочког Владику. Свети Владика Мелентије заиста је био и јесте дивна личност у историји нашега народа и наше Цркве. Осећао је сваку народну муку, гледао да помогне свуда где то може и материјално и поуком. Храбрио је свештенике и учио их Јеванђељу Божијем, припремао их за тешка времена која ће доћи, добар део њих и за мученичко страдање које ће доћи за време Првог светског рата. Пошто није успео да реши материјално стаwе свештеника, како је обећао када је Владика постао, повукао се са Епархије у Манастир Хиландар. У Хиландару се својски и мушки трудио да се обнови општежиће. Своје завештање оставио нам је и у писаној форми, па су од тога две wегове кwиге приређене (има их још неприређених у његовој заоставштини): Духовно злато којим се небо купује (приредио Свети Владика Николај) и Духовна градина (приредио Епископ Атанасије Јевтић). Упокојио се 1921. године и сахрањен је на хиландарском манастирском гробqу. Шести Епископ Тимочки био је др Иринеј Ћирић 1919-1921. године. Епископ Иринеј је из Сремских Карловаца, ученик Московске Духовне Академије (која ове године обележава 190 година), калуђер хоповски, па придворни патријаршијски ђакон и библиотекар у Сремским Карловцима, професор богословије сремскокарловачке. Један од најученијих qуди свога времена, познат и по богословским али и по публицистичким радовима, овде се показује и на делу: сакупqа свештенство, оспособqује цркве за богослужеwа, проповеда... А онда за Тимочког Владику долази, велики и непоколебиви стуб Цркве, Емилијан Пиперковић, 1921-1970. године. Рођен је у Липљану на Косову, где га је крстио свештеномученик Дена Дебељковић (пострадао од Бугара). Нижу гимназију завршава у Солуну, богословију на Халки (ту му је школски друг био Васељенски Патријарх Атинагора). Као питомац САСабора дипломира на Теолошком факултету у Атини 1918.г., а после годину дана докторира на тему: "Источни Илирик и право Цариградске Патријаршије над њим". Замонашен је 1911. године. Суплент је београдске реалке, па после неколико дана професор сремскокарловачке богословије 1920-1921.г. Као јеромонах био је у комисији за обнову Српске Патријаршије у Цариграду. До краја живота бавио се богословским радом, а објављивао је и по тадашњим грчким часописима. Осми Епископ Тимочки Методије Муждека, 1971-77. године, из Славоније, је дугогодишњи професор и Ректор Призренске богословије, познат по цитирању Светога Писма. Он је био ученик Светог Јована Шангајског. Иза њега су остала његова предавања, беседе... Девети Епископ Тимочки је Милутин Стојадиновић, 1978-1992. године, из Горњег Ковиља, калуђер и игуман Крушедола, први Ректор после Другог светског рата обновqене богословије у Сремским Карловцима. Владика Јустин Стефановић, Чачанин, калуђер и игуман Манастира Црна Река. Он је 1992. године администрирао Епархијом Тимочком, а онда после упокојења Епископа Милутина, постао Тимочки Епископ 1993. године. Напред смо навели, када смо говорили о Епископу Доситеју, да у Зајечару није исто стаwе као у његово време - да Зајечарци данас иду у Цркву. О другачијем стању говори и чињеница: да су тридесетак младих Зајечараца и Зајечарки који су у последњих десет година изабрали монашки живот по манастирима ове и других Епархија наше Цркве. Сигурно је да и у томе избору има плодова труда Епископа Јустина. Додатак: Садашњи Епископ, Његово Преосвештенство Епископ тимочки Господин Г. Иларион (Голубовић) је рођен 1974. године у Зајечару. Основну и средњу, електротехничку школу, завршио је у Зајечару. По завршетку средње школе одлази у манастир Црна Река, где проводи време упознајући се са монашким животом до одласка у војску септембра 1993. године. Одмах по одслужењу војног рока 1994. године долази у манастир Буково. Замонашен је 1997. године, а рукоположен је у чин ђакона маја месеца исте године, а потом у чин свештеномонаха на празник Светог Николе, на храмовну славу, 19. децембра 1997. године. За настојатеља манастира Буково постављен је 1998. године. Чином протосинђела је одликован 2002. а у чин архимандрита рукопроизведен је 2006. године. Од 2009. године врши дужност Архијерејског заменика. Читаву обнову манастира и стицање братства обавља смирено, трпељиво и темељно. Манастирски конак, тадашњи настојатељ, отац Иларион је, добрим делом, својим рукама саградио. Осим редовних монашких послушања и обавеза активан је био у иконописачкој и столарско-дуборезној радионици. Део свог слободног времена користи и за бављење документарно-уметничком фотографијом. Дипломирао је на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, месеца јула 2013. године. Исте године богословско усавршавање наставља на мастер студијама овог Факултета. На редовном мајском заседању 2014. године, Свети Архијерејски Сабор СПЦ, изабрао је, архимандрита Илариона, за новог Епископа тимочког. Хиротонију и устоличење у трон епископа тимочких обавио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење више Архијереја, 10. августа 2014. године, у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару. Прошлог, 2019. Лета Господњег предстојатељ Цркве Божје у Епархији тимочкој прославио је јубилеј - пет година преданог и плодоносног архипастирског служења. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  8. Верско добротворно старатељство Епархије тимочке и организација ,,Наши Срби“ из Чикага су јуче, 15. јуна 2019 посредством књажевачког свештеника протојереја Перице Божуновића, донирали клима уређаје Здравственом центру у Kњажевцу. Kлима уређаји су донирани служби за здравствену заштиту жена са поливалентном патронажом и амбуланти ОРЛ медицине ЗЦ Kњажевац. Такође, поменути уређаји биће монтирани о трошку дародавца. Уређаје, које је у име епархијског ВДС-а довезао ђакон Вук Јовановић из Зајечара, у име ВД директора Др Ивице Ракића примили су Др Немања Ранђеловић и Др Саша Михајловић. Извор: Епархија тимочка
  9. Редовне седнице Епархијског управног одбора и Епархијског савета одржане су 28. фебруара 2019. године у Зајечару. У Саборном храму Рођења Пресвете Богородице узнесене су молитве призива Светога Духа за благословен рад, а потом су новоизабрани чланови Епархијског савета положили заклетву. Седницама је председавао Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион. Поднети су извештаји о административном раду, грађевинској делатности и укупном финансијском пословању у претходној години. Савет је размотрио и усвојио ове извештаје, као и план о предстојећим активностима у Епархији тимочкој. Пажња је посвећена квалитетнијем искоришћавању потенцијала у области пољопривреде и шумарства и у ту сврху ће бити формирана радна група чији је први задатак израда стратегије и вишегодишњег плана. У текућој години потребно је наставити ангажовање на захтевима за легализацију црквених објеката и одређивања геодетских оквира црквених порти. Такође, наставити изградњу и реновирање цркава у циљу што бржег васпостављања литургијског живота. Најављено је освећење четири новоподигнута сеоска храма, чија је изградња започела пре више година уз велику помоћ Управе за сарадњу с црквеним заједницама Владе Републике Србије и локалних самоуправа. Од ове године свештеницима је препоручена могућност за додатно пензионо и социјално осигурање код приватних осигуравајућих кућа, чиме би статус свештеничких породица био значајно сигурнији. Епархијском савету је поднет извештај о раду Верског добротворног старатељства. Ђакон Вук Јовановић, секретар ВДС-а, изнео је податке о активностима у протеклој години као и план рада за предстојећи период. Дејан Живковић, управник Агенције за поклоничка путовања „Ходочашће“ и управник Гостопримнице, члановима Савета је презентовао извештај о досадашњем раду Агенције. Такође, представио је годишњи план путовања који ће бити истакнут на информативним таблама при црквама и епархијском сајту. Духовно мисионарски културни центар „Гостопримница“ наставља са организовањем разноврсних садржаја који окупљају наше суграђане. На крају седнице Владика Иларион је захвалио свим члановима Савета на одазиву да допринесу напорима да се црквени живот у Тимочкој епархији унапреди на добробит верног народа и радост Цркве Христове. епархија тимочка
  10. Редовне седнице Епархијског управног одбора и Епархијског савета одржане су 28. фебруара 2019. године у Зајечару. У Саборном храму Рођења Пресвете Богородице узнесене су молитве призива Светога Духа за благословен рад, а потом су новоизабрани чланови Епархијског савета положили заклетву. Седницама је председавао Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион. Поднети су извештаји о административном раду, грађевинској делатности и укупном финансијском пословању у претходној години. Савет је размотрио и усвојио ове извештаје, као и план о предстојећим активностима у Епархији тимочкој. Пажња је посвећена квалитетнијем искоришћавању потенцијала у области пољопривреде и шумарства и у ту сврху ће бити формирана радна група чији је први задатак израда стратегије и вишегодишњег плана. У текућој години потребно је наставити ангажовање на захтевима за легализацију црквених објеката и одређивања геодетских оквира црквених порти. Такође, наставити изградњу и реновирање цркава у циљу што бржег васпостављања литургијског живота. Најављено је освећење четири новоподигнута сеоска храма, чија је изградња започела пре више година уз велику помоћ Управе за сарадњу с црквеним заједницама Владе Републике Србије и локалних самоуправа. Од ове године свештеницима је препоручена могућност за додатно пензионо и социјално осигурање код приватних осигуравајућих кућа, чиме би статус свештеничких породица био значајно сигурнији. Епархијском савету је поднет извештај о раду Верског добротворног старатељства. Ђакон Вук Јовановић, секретар ВДС-а, изнео је податке о активностима у протеклој години као и план рада за предстојећи период. Дејан Живковић, управник Агенције за поклоничка путовања „Ходочашће“ и управник Гостопримнице, члановима Савета је презентовао извештај о досадашњем раду Агенције. Такође, представио је годишњи план путовања који ће бити истакнут на информативним таблама при црквама и епархијском сајту. Духовно мисионарски културни центар „Гостопримница“ наставља са организовањем разноврсних садржаја који окупљају наше суграђане. На крају седнице Владика Иларион је захвалио свим члановима Савета на одазиву да допринесу напорима да се црквени живот у Тимочкој епархији унапреди на добробит верног народа и радост Цркве Христове. епархија тимочка View full Странице
  11. Епархијско Верско добротворно старатељство прославило је 12. фебруара 2019. године, на празник Света Три Јерарха своју славу и тиме обележило четири године успешног рада. Ђакон Вук Јовановић, секретар епархијског ВДС-а, је у Гостопримници приредио презентацију досадашњег рада као и пројекте који су планирани у блиској будућности. У сарадњи са ВДС-ом из Београда, другим хуманитарним организацијама и Црквеним општинама из земље и иностранства, свештенством и вероучитељима, хуманим појединцима, организоване су бројне добротворне акције помоћи потребитима. Посебно је истакнута сарадња са породицом Гушић из Београда, хуманитарцима из Књажевца и Бора, али и са Колом српских сестара из Неготина, које годинама успешно ради и које је на предлог ВДС- а добило донације организације „Наши Срби“ из Чикага, и тако обновило своју зграду Кола с почетка прошлог века. Одлична сарадња је успостављена и са Црквеном Општином у Кладову и друштвом „Нада“ које редовно има акције помоћи социјално угорженим породицама и појединцима. Планиран је наставак и проширење активности ангажовањем и у другим градовима Епархије. Извор: Српска Православна Црква
  12. Годину дана успешног рада Гостопримница ће обележити посебним програмом у уторак 27. новембра 2018. године. Духовно – мисионарски центар у Зајечару на годишњицу рада сабира десетине предавања, промоција књига, организовање филмских вечери, као и бројне пријеме за госте из земље и иностранства. Претходних месеци овај несвакидашњи простор, са садржајима и за најмлађе, окупљао је вернике и посетиоце, доказујући тако успешност, али и потребу постојања овог места за све оне који траже да њихов верски живот буде обогаћен и употпуњен културним садржајима. И више од тога, Гостопримница је прерасла у место међусобог дружења и мисионарског деловања, место где се прате савремена збивања у свету културе, издаваштва, документарног филма, али и где се могу чути најновија предавања на теме које су последица савремених незаобилазних догађања у друштву. Иза бројних збивања и квалитне услуге у претходном периоду, стоји велики рад и нове идеје, које се реализују у пријатном амбијанту савремене хришћанске заједнице са понудом врхунског угоститељског објекта. Извор: Епархија тимочка
  13. Предавање су у присуству Његовог Преосвештенства Епископа тимочког Господина Илариона, одржали пречасни презвитер др Оливер Суботић, главни и одговорни уредник Православног мисионара, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве, као и чланови уређивачког одбора овог званичног мисионарског гласила, катихета Владимир Пекић и катихета Бранислав Илић. Након надахнутог увода часног ђакона Уроша Памучара који је лепим речима хришћанске љубави и добродошлице поздравио и представио предаваче, отац Оливер је у духу свог пастирског искуства поучио сабране о свештеном значају мисионарења у Цркви нагласивши да је темељ и крајњи циљ сваког мисионарског дела управо наше спасење. Сваки активни припадник Цркве Христове, како припадник клира, тако и припадник царског свештентва – верног народа Божјег, позван је да буде мисионар делом и богоугодним и моралним животом, пре свега својим делима и својим животом, а потом и речима, указао је отац Оливер. Ослањајући се на излагање презвитера др Оливера Суботића, београдски катихета Владимир Пекић, указао је на мисију Цркве Христове у 21. веку која собом носи и бројне тешкоће које су саображене са духом бурног времена у коме живимо и деламо. Истинска и једина права и благословена мисија Цркве извире из Свете Литургије и увире у њу, те мисионарење можемо дефинисати са једним са-литургијским делом. Видови овог свештеног мисионарења су свакако различити. Мисионарење може бити и писаном речју и усменом речју, али преподобни Порфирије кавсокаливит подсећа и указује да велику тежину има мисонарење делом, односно животом, указујући да хришћани као припадници богочовечанског организма, као припадници Цркве, својим врлинским и моралним животом јесу мисионари, јер су светлост овоме свету, подсетио је у свом излагању катихета Бранислав Илић најмлађи члан уређивачког одбора Православног мисионара задужен за односе са медијима, који је и клирик Епархије тимочке. По благослову главног и одговорног уредника, катихета Бранислав је премијерно представио нову интернет страницу Православног мисионара која се налази на адреси misionar.spc.rs упознавши сабране са садржајем и рубрикама које се налазе на новој интернет страници која ће имати значајан допринос у мисији наше Свете Цркве. На крају, сабране је поздравио и Његово Преосвештенство Епископ тимочки Господин Иларион који је заблагодарио предавачима на надахнутом, систематичном и поучном излагању. Владика је поучио сабране указавши да је Света Евхаристија темељ и крајњи циљ сваког мисионарења, као и да сваки мисионарски подухват који није прожет литургијским опитом не рађа дивне и благословене плодове. Након предавања уследила је дискусија у виду бројних питања сабраних, што указује да је предавање изазвало велику пажњу будући да је мисија Цркве свевремена тема. извор: Епархија тимочка
  14. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа тимочког Господина Илариона, у четвртак 21. јуна 2018. лета Господњег у духовно-мисионарском културном центру Епархије тимочке „Гостопримницаˮ одржано је предавање на тему „Мисија Црквеˮ. Предавање су у присуству Његовог Преосвештенства Епископа тимочког Господина Илариона, одржали пречасни презвитер др Оливер Суботић, главни и одговорни уредник Православног мисионара, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве, као и чланови уређивачког одбора овог званичног мисионарског гласила, катихета Владимир Пекић и катихета Бранислав Илић. Након надахнутог увода часног ђакона Уроша Памучара који је лепим речима хришћанске љубави и добродошлице поздравио и представио предаваче, отац Оливер је у духу свог пастирског искуства поучио сабране о свештеном значају мисионарења у Цркви нагласивши да је темељ и крајњи циљ сваког мисионарског дела управо наше спасење. Сваки активни припадник Цркве Христове, како припадник клира, тако и припадник царског свештентва – верног народа Божјег, позван је да буде мисионар делом и богоугодним и моралним животом, пре свега својим делима и својим животом, а потом и речима, указао је отац Оливер. Ослањајући се на излагање презвитера др Оливера Суботића, београдски катихета Владимир Пекић, указао је на мисију Цркве Христове у 21. веку која собом носи и бројне тешкоће које су саображене са духом бурног времена у коме живимо и деламо. Истинска и једина права и благословена мисија Цркве извире из Свете Литургије и увире у њу, те мисионарење можемо дефинисати са једним са-литургијским делом. Видови овог свештеног мисионарења су свакако различити. Мисионарење може бити и писаном речју и усменом речју, али преподобни Порфирије кавсокаливит подсећа и указује да велику тежину има мисонарење делом, односно животом, указујући да хришћани као припадници богочовечанског организма, као припадници Цркве, својим врлинским и моралним животом јесу мисионари, јер су светлост овоме свету, подсетио је у свом излагању катихета Бранислав Илић најмлађи члан уређивачког одбора Православног мисионара задужен за односе са медијима, који је и клирик Епархије тимочке. По благослову главног и одговорног уредника, катихета Бранислав је премијерно представио нову интернет страницу Православног мисионара која се налази на адреси misionar.spc.rs упознавши сабране са садржајем и рубрикама које се налазе на новој интернет страници која ће имати значајан допринос у мисији наше Свете Цркве. На крају, сабране је поздравио и Његово Преосвештенство Епископ тимочки Господин Иларион који је заблагодарио предавачима на надахнутом, систематичном и поучном излагању. Владика је поучио сабране указавши да је Света Евхаристија темељ и крајњи циљ сваког мисионарења, као и да сваки мисионарски подухват који није прожет литургијским опитом не рађа дивне и благословене плодове. Након предавања уследила је дискусија у виду бројних питања сабраних, што указује да је предавање изазвало велику пажњу будући да је мисија Цркве свевремена тема. извор: Епархија тимочка View full Странице
  15. Саслуживали су свештеници из свих крајева Епархије, прослављајући овај дан као датум оснивања Верског добротворног старатељства Епархије тимочке. Три године успешног рада и помоћи потребитима обележено је данашњом славом и молитвама које су узнете Светим Јерарсима наше Цркве. Славски колач је благословио и преломио владика Иларион са ђаконом Вуком Јовановићем, секретаром ВДС-а. У беседи владика је честитао славу свима који су се ангажовали на овом богоугодном делу хуманитарног рада, истичући да је наша Епархија скромна и да не може много да помаже потребитима, али уз донације добрих људи из других средина ВДС је пружао помоћ и организовао акције увек када год је то било могуће и потребно. Он је захвалио ЦО „Келн“, ВДС-у Београдске Архиепископије, организацији „Наши Срби“ из Чикага и другима који су у претходном периоду помогли рад ВДС-а Епархије тимочке. Основна мисија Цркве и рада и ангажовања организације ВДС-а јесте, како је нагласио владика, да се сви нађу под окриљем Цркве и приближе својој вери, да молитвено учествују на светој литургији јер поред материјалног потребно је да човек и духовно узраста и да живећи на земљи кроз литургијски живот и молитве светима задобије вечни непролазни живот у Царству Небеском. Извор: Епархија тимочка
  16. Празник Света Три Јерарха прослављен је 12. фебруара 2018. године светом архијерејском литургијом којом је началствовао Преосвећени Епископ тимочки г. Иларион у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару. Саслуживали су свештеници из свих крајева Епархије, прослављајући овај дан као датум оснивања Верског добротворног старатељства Епархије тимочке. Три године успешног рада и помоћи потребитима обележено је данашњом славом и молитвама које су узнете Светим Јерарсима наше Цркве. Славски колач је благословио и преломио владика Иларион са ђаконом Вуком Јовановићем, секретаром ВДС-а. У беседи владика је честитао славу свима који су се ангажовали на овом богоугодном делу хуманитарног рада, истичући да је наша Епархија скромна и да не може много да помаже потребитима, али уз донације добрих људи из других средина ВДС је пружао помоћ и организовао акције увек када год је то било могуће и потребно. Он је захвалио ЦО „Келн“, ВДС-у Београдске Архиепископије, организацији „Наши Срби“ из Чикага и другима који су у претходном периоду помогли рад ВДС-а Епархије тимочке. Основна мисија Цркве и рада и ангажовања организације ВДС-а јесте, како је нагласио владика, да се сви нађу под окриљем Цркве и приближе својој вери, да молитвено учествују на светој литургији јер поред материјалног потребно је да човек и духовно узраста и да живећи на земљи кроз литургијски живот и молитве светима задобије вечни непролазни живот у Царству Небеском. Извор: Епархија тимочка View full Странице
×
×
  • Креирај ново...