Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'творевина'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 4 results

  1. Са Васкрсом је из штампе изашао 277. број Светигоре, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске. На преко 100 страна пред читаоцима је богат садржај – од теолошких тема, тема из језика, књижевности, историје, психологије, социологије… на челу којих су посланице – традиционална васкршња посланица Његове светости патријарха српског господина Иринеја чедима Српске православне цркве, и васкршња порука архиепископа цетињског митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Васкрс позива на радост и зато на насловној страни Светигоре видимо Душу хришћанку која се радује свом васкрслом Господу и придржавајући се за руку свог Творца игра и поручује: Онај ко је у стању да се толико радује Васкрсењу Христовом, у стању је и да сутра пострада за Христа! Тајну свијетлог празника читаоцима ће приближити текст „О Васкрсу“ мислиоца протојереја Александра Шмемана. Васкрсење најбоље свједоче они који су светошћу својом потврдили вјерност Христу. Један од њих је Свети старац Амфилохије са Патмоса, о коме пише Љиљана Поповић. На тему 800 година аутокефалности Српске цркве Његово преосвештенство епископ западноамерички Максим дао је интервју под називом „Аутокефалност као благослов јединства у различитости“. То јединство у различитости могло би бити сабирна идеја текстова објављених у овом броју. Како данас у новом вијеку посматрати подјеле, одгонета у свом излагању „Један народ двије нације“ протојереј–ставрофор Гојко Перовић. Други разговор је „Сами смо одсекли део наше историје“ са почившим историчарем др Тибором Живковићем. На суштинско, а не реторично питање „Да ли је Европи потребно хришћанство?“, одговара протојереј-ставрофор проф. др Владан Перишић. Питањем је насловљено теолошко и културолошко разумијевање зависности, онако како ту пошаст види протојереј проф. др Василије Термос „Ако је зависност одговор, како онда гласи питање?“. Још један наслов је израз запитаности – „Постоји ли хришћански филм?“ – а одговара Владимир Коларић, прозни и драмски писац и теоретичар филма и умјетности. Знано је да постоји хришћанска књижевност, посебно кад се мисли на средњовјековну књижевност, а ње се дотакла Исидора Ана Стокин у тексту начело „Memento mori” у српској средњовековној књижевности“. Љубитељима књижевности препоручује се „Предговор за Злочин и казну“ Беле Хамваша, као и есеј о Стјепану Митрову Љубиши, одломак из докторске дисертације „Медитерански свет у српској књижевности”, др Зорана Д. Живковића, и наравно „Коло у Горском вијенцу“ Стефана Танасијевића. Коло је глас народа, односно глас јединства, глас различитости у јединству. Дејан Мачковић у својој студији о колима „Коло као икона цркве“ каже да је коло природни продужетак литургијског или било ког другог црквеног сабрања. И сви ови текстови васкршње Светигоре као да су увезани у колу, у јединству, испреплетани, хармонизовани, сједињени васкршњом радошћу, и као што се цио годишњи круг богослужења утврђује у односу на празник Пасхе или Васкрса, тако су и ови текстови у свом колу, свом кругу, утврђени на основу празника над празницима. А оплемењени су умјетничким фотографијама Јелене Јанковић. На граници књижевности, теологије и историје су редови Светог Мардарија Ускоковића „Тихи кутак Христов“, објављени у новој Светигори у преводу Александра Вујовића. Светигора је објавила и цртице „Село Разбој, нада или проклетство“ из трилогије „Кроз пакао и натраг“ Мира Микетића. Пажњу читаоца ће привући текст Мирјане Огњановић „Неустрашива пијанисткиња Марија Јудина“, као и текст Сава Греговића и Велише Кадића „Капела на Ловћену, Његошево ремек-дјело“. Оне који желе да сазнају више о језику занимаће рад академик Бранислава Остојића „Дурмиторски говори и дијалекатска база Вукова модела књижевног језика“. Наклоњенији историји зауставиће се пред приказом Стефана Радојковића „Ораховачки попис жртава Другог свјетског рата“. Светигора је објавила и два писма. Једно је писмо дјевојчице Јелисавете Круљ мати Никодими и сестрама манастира Ормилија, а друго је писмо подршке оцу Миајлу Бацковицу од Стефана Валдегамберија из регије Венето, штампано на унутрашњој корици часописа. На последњим страницама су хронике из Митрополије црногорско-приморске и сканди укрштеница. „Данас се сва твар весели и радује јер Христос васкрсе и ад се уништи.“ Кад је Господ васкрсао, земља и небо су проговорили гласом радости. Том општем поју прољећа човјек је додао и своју химну побједи над смрћу, Господу. Свако умјетничко дјело које је надживјело пролазност јесте побједа над смрћу… A Васкрс је вјечна инспирација. Дјела српских писаца инспирисана Васкрсом сабрао је у књигу „Васкрс у српској књижевности“ др Зоран Ђерић, чији је приказ штампан у Светигори, као и нека од тих остварења инспирисаних Васкрсом – пјесма „Молитва“ Бранка Радичевића настала на Васкрс 1844. и пјесма „Васкрс у Гружи“ недавно упокојеног пјесника Добрице Ерића. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  2. Папа Фрања је поводом међународног симпозијума на тему „За зеленију Атику. Очување наше Земље и заштита њеног народа“, који се ових дана одржава у Атини, упутио поруку васељенском патријарху Вартоломеју. У њој је изразио жаљење што је Средоземно море постало гробље за мушкарце, жене и децу, који су углавном хтели побећи од нехуманих услова који су владали у њиховим земљама. Веза између климатских промена и миграција Упућујући на везу између климатских промена и миграција, Папа је изразио забринутост због све већег егзодуса тзв. климатских миграната и избеглица. Усмеравајући затим пажњу на своју енциклику „Laudato Si“, напоменуо је како друштво треба питати какав свет жели да остави будућим нараштајима. Имајући на уму еколошку кризу с којом се суочавамо, позвао је на озбиљан испит савести. Творевина је дар, а не приватни посед Брига о творевини, посматрано као заједнички дар, а не као приватни посед, увек подразумева признавање и поштовање правā сваке личности и сваког народа, упозорио је папа Фрања и додао: Еколошка криза која сада погађа човечанство на крају крајева је укорењена у људском срцу које настоји да контролише и искоришћава ограничене ресурсе наше планете, док игнорише рањиве чланове људске породице. Светски дан старања о творевини Папа се потом позвао на прошлогодишњу поруку за Светски дан старања о творевини, коју су потписали он и патријарх Вартоломеј, а у којој су истакли да хитни позив и изазов старања о творевини представља подстицај читавом човечанству да ради на одрживом и целовитом развоју. Дужност старања о човековој средини изазива све људе добре воље и позива хришћане да признају духовне корене еколошке кризе, те да сарађују како би понудили истоветан одговор, написао је предстопјатељ Римокатоличке Цркве и наставио: Светски дан старања о творевини представља корак у том смеру, јер изражава нашу заједничку бригу и тежњу да сарађујемо како бисмо се суочили с тим осетљивим питањем. Папа Фрања је на крају изразио наду да ће католици и православни, заједно с верницима других хришћанских заједница и свима људима добре воље, активно сарађивати у контекстима на локалном плану како би се бринули о творевини и заједно радили на одрживом и целовитом развоју. Извор: Српска Православна Црква
  3. Папа Фрања је упутио поруку васељенском патријарху Вартоломеју поводом симпозијума о човековој средини истичући, између осталог, да је еколошка криза која погађа човечанство на крају крајева укорењена у људском срцу које тежи да контролише и искоришћава ограничене ресурсе наше планете, док игнорише рањиве чланове наше људске породице. Папа Фрања је поводом међународног симпозијума на тему „За зеленију Атику. Очување наше Земље и заштита њеног народа“, који се ових дана одржава у Атини, упутио поруку васељенском патријарху Вартоломеју. У њој је изразио жаљење што је Средоземно море постало гробље за мушкарце, жене и децу, који су углавном хтели побећи од нехуманих услова који су владали у њиховим земљама. Веза између климатских промена и миграција Упућујући на везу између климатских промена и миграција, Папа је изразио забринутост због све већег егзодуса тзв. климатских миграната и избеглица. Усмеравајући затим пажњу на своју енциклику „Laudato Si“, напоменуо је како друштво треба питати какав свет жели да остави будућим нараштајима. Имајући на уму еколошку кризу с којом се суочавамо, позвао је на озбиљан испит савести. Творевина је дар, а не приватни посед Брига о творевини, посматрано као заједнички дар, а не као приватни посед, увек подразумева признавање и поштовање правā сваке личности и сваког народа, упозорио је папа Фрања и додао: Еколошка криза која сада погађа човечанство на крају крајева је укорењена у људском срцу које настоји да контролише и искоришћава ограничене ресурсе наше планете, док игнорише рањиве чланове људске породице. Светски дан старања о творевини Папа се потом позвао на прошлогодишњу поруку за Светски дан старања о творевини, коју су потписали он и патријарх Вартоломеј, а у којој су истакли да хитни позив и изазов старања о творевини представља подстицај читавом човечанству да ради на одрживом и целовитом развоју. Дужност старања о човековој средини изазива све људе добре воље и позива хришћане да признају духовне корене еколошке кризе, те да сарађују како би понудили истоветан одговор, написао је предстопјатељ Римокатоличке Цркве и наставио: Светски дан старања о творевини представља корак у том смеру, јер изражава нашу заједничку бригу и тежњу да сарађујемо како бисмо се суочили с тим осетљивим питањем. Папа Фрања је на крају изразио наду да ће католици и православни, заједно с верницима других хришћанских заједница и свима људима добре воље, активно сарађивати у контекстима на локалном плану како би се бринули о творевини и заједно радили на одрживом и целовитом развоју. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  4. Објављено у ПРАВОСЛАВНОМ МИСИОНАРУ новембар-децембар/2008 Свештеник творевине „Јер жарким ишчекивањем творевина очекује да се јаве синови Божији. Јер се твар покори таштини, не од своје воље, него због онога који је покори, са надом да ће се и сама твар ослободити од робовања пропадљивости на слободу славе деце Божије. Јер знамо да сва твар заједно уздише и тугује до сада.“ (Рим 8, 19-22) Творевина тугује, вели апостол Павле. И не само творевина, него гдегод се окренемо, у сваком сегменту живота, свуда је прича о неком страдању и претећој катастрофи. Све је у дубокој рецесији, а творевина, односно човеков екосистем, није изузетак. Заиста, свет постаје тужно и несигурно место за живот. Оно што непрестано лебди над њим је претња смрти и нестанка. Но, било да су у питању проблем загађења, озонске рупе, мањак здраве хране или било шта од онога што подразумевамо под актуелном еколошком кризом, узрок проблема је увек и само: човек. Шта је то човек учинио, где је то погрешио па цела творевина „уздише и тугује до сада“? И човек је творевина, зар не? Међутим, он је јединствена творевина, сличан али ипак сасвим различит од свега што је створено. Један немачки философ с прве половине XX века, Макс Шелер, показује ту особеност човека у односу на свет, односно на остала створена бића и природу. Он каже: „Жива бића срастају са својом околином, па немају нити свој свет нити своју предметност: свет има њих; човек, међутим, има свет и стога човек је тај који свету може да каже „Не!““ Да, човек има свет, њему је дат свет, да својом вољом искаже (не)постојање тог света. Повежимо ову Шелерову тврдњу са библијским извештајем о стварању света и човека и биће нам јасни одговори на многа питања, па и на питање узрока еколошке кризе. У првој глави Књиге Постања налазимо да је човек последња творевина у процесу стварања. Њему је, како то тумачи свети Јован Златоусти, тако указана царска част. Читава творевина, која претходи стварању човека, је као каква народна свита и црвени тепих постављен да дочека цара. Могли бисмо даље да развијемо ову мисао и да закључимо да као што је та окупљена свита под влашћу цара, тако је и творевина под влашћу воље човекове. То говори и сам Творац првим људима: „Растите и множите се и напуните земљу и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звериња што се миче по земљи.“ (Пост 1, 28) Међутим, да ли је човек ово „владајте“ употребио на исправан начин? Јесу ли се, у вези творевине, поклопиле његова намера и намера Творца? Очито да нису. Бог је својом творачком вољом рекао Да (постојање), док је човек својом вољом рекао Не (непостојање) творевини. Својим творачким Да Бог је створио свет и Његова је жеља да свет постоји, али да истински постоји, а то значи да вечно постоји. Јер, истина је само оно што је непроменљиво, стабилно, вечно. Оно што данас јесте, а сутра није, није истинито. Ту су чињеницу примећивали још древни грчки мудраци и философи. Међутим, творевина самим тим што је створена је и смртна, она нема моћ да „по себи“ постоји вечно. Да би, пак, вечно постојала она је потребовала сједињење са нествореним, са вечним. Дакле, творевина вапи за обожењем, зато и „жарким ишчекивањем очекује да се јаве синови Божији“, како то апостол Павле каже. Тај задатак да сједини створено и нестворено, те да тако омогући истинско (вечно) постојање свега створеног, имао је човек. Како је то човек требао да учини? Итекако има смисла то што је човек створен на крају процеса стварања. Човек, као психосоматско биће, створен од „праха земаљског“ у који је Бог удахнуо живот, управо у свом телу носи целокупну творевину. Као рационално и слободно биће он је позван на заједницу са Богом, на истинско (вечно) постојање. Кроз ту своју заједницу он је требао да Богу узнесе и читаву творевину, да је кроз себе сједини са Богом, те да тако омогући да све вечно постоји. Човек, је дакле, свештеник творевине, Адам је требао да постане Христос. То није могао да буде анђео, јер нема тело, то је могао да буде само човек јер у свом телу носи целокупну творевину, чије постојање пројављује кроз своју личност. Логика је проста: смртна личност – смртна и творевина. Јер, уместо да творевину окрене Богу, човек ју је окренуо себи. Окренуо је створено створеноме, смртно смртноме. Отуда је човек ушао у борбу са творевином. Васцела творевина вапи за постојањем, отуда беспоштедна борба између човека и природе. То је борба за опстанак, за живот. Све што човек чини, чини мислећи да ће тиме обезбедити постојање човечанства. У тој својој борби не штеди никога, па ни природу. Продукт такве човекове одлуке јесте једна лаж постојања, привид постојања који се зове: човечанство. Јер, само безлично човечанство остаје да живи у оваквом односу ствари, док конкретни људи, конкретне личности умиру. Трагедија човека је што никада није успео да превазиђе једну платонистичку теорију истине постојања. Шта нам је чинити? Нама, условно речено, више ништа, јер је добри Бог преузео ствар у своје руке. Бог је постао Човек. Онај који је једнак са Оцем по својој божанској природи, постао је једнак и нама по својој човечанској природи. Истинити Бог и Истинити Човек, Син Божији и Син Човечији, Господ наш Исус Христос, учинио је оно што је Адам пропустио да учини. Он је примајући у своју божанску Личност и људску природу, сјединио тварно и нетварно, смртно и бесмртно. Примивши истинско тело људско, Он је кроз своју Личност учинио да човек и сва творевина живи вечно. Зато само у Њему и кроз Њега човек и свет имају истину постојања. Он је Онај који приноси и Он је Онај коме се приноси творевина, прави Свештеник творевине и прави Творац и Цар творевине. Он је Глава тог новог Тела, те нове Природе, која постоји кроз Његову Личност. То Тело је Црква Божија. Стога, истина постојања свега створеног јесте Црква: свет је створен да постоји, дакле, свет је створен да постане Црква. То је начин да ишчезну све кризе са којима се човек и природа срећу, а међу њима она најважнија која је и узрок свих могућих криза и невоља: смрт. Бог је преузео иницијативу, али тиме није ускраћена и наша слободна одлука. Јер не уздише само творевина „него и ми који прве дарове Духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући усиновљење, избављење тијела нашега.“ (Рим 8, 24) Тело, Цркву Божију, не може чинити творевина сама по себи, она управо очекује нас да је у Цркву уведемо. Својом слободном вољом, сједињујући се са Главом – Христом, творимо Његово Тело, Цркву Божију. На тај начин се обожујемо, постајемо синови Божији, управо они које творевина „жарко очекује да се јаве.“ Александар Милојков

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...