Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ
Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'стоји'.
Found 5 results
-
Да не бх добио по носу од администрације и путинјугендоваца на форуму, ставио сам ову тему на одговарајуће место. Можда јој је и стварно место овде, а можда и није. Ако није, још боље, нека се зна шта раде непријатељи хришћанства. Ово је занимљив чланак: Большинство информации, которой мы слепо верим в СМИ завуалирована и приукрашена на столько, что теряет основную суть правды и граничит с ложью. Точнее говоря, мы получаем только ту информацию, которую нам навязывают люди свыше: правительство, мировая элита, власти. СМИ пишут о том, что им диктует правительство, таким образом, искажая информацию, заведома вводя читателя в заблуждение. Например, что мы знаем о партии «Единая Россия»? В СМИ она позиционирует себя как крупнейшая политическая партия России, которая борется за перспективное будущее своих граждан. А что на самом деле? Попробуем посмотреть на детали: Логотип «Единая Россия» - это медведь, символ надежности, упорства и мудрости. Но его форма немного искажена, если выделить основу медведя, то складывается совершенно другой зверь – козел. Но какое отношение козел имеет к логотипу «Единой Росси»? Возможно, он является каким-то особым символом? Если спросить любой поисковик «козел символ…», то примерная картина будет такая: «козел символ дьявола; символ антихриста; козел символ сатаны». Козел или Бафомет – мифическое существо, олицетворяющее сатану. Существо по имени Бафомет изображают с человеческим телом и головой козла, руки которого расписаны латинскими словами: «solve» (распадайся, растворяй, распиливай) и «coagula»(замирай, сгущай, сохраняй, складывай в карманы). Скажем, если б адвокат по земельным делам написал слоган «распадайся, складывай в карманы, распиливай», вы бы к нему обратились? Идем дальше, логотип «Единая Россия» одним Бафометом не ограничился. Если обратить внимание на лапы «медведя», то на них видно что-то вроде надписи или слова, но уж точно не на индоевропейском языке. Скорее это похоже на восточные иероглифы, то есть на иврите. Перевернув логотип, методом подбора слов получается «?????» ( Иисус). Выходит, что лапы медведя – это вовсе не лапы, а имя «Иисус» на иврите. Только что означает, если имя «Иисус» написано на перевернутом символе? Как не сложно догадаться, получается «Христос» наоборот, то есть это символ Антихриста. Как многие знают, перевернутый крест символизирует сатану, и опять-таки мы вернулись назад, к мифическому существу Бафомет, который уже встречался ранее. Логотип «Единая Россия» содержит надпись «Партия Единая Россия». Посчитаем, сколько букв содержит каждое из слов: Партия – 6, Единая – 6, Россия – 6. «666» - еще один символ антихриста. Можно себя успокаивать, что это все бред, но закономерность на логотипе партии из трех символов антихриста или символов сатаны, специально или нечаянно сделаны главными постулатами партии, вряд ли принесут государству, которым они правят порядок и благополучие.
-
Епископ пакрачко-славонски Јован: На мјесту храма Светог Илије данас стоји Туђманова биста!
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Епархија
Епископ славонски Јован Ћулибрк, највећи стручњак СПЦ о холокаусту током Другог светског рата, казао је да данас, седамдесет пет година од почетка Другог свјетског рата, има педесет срушених храмова на том подручју. „Данас у Пакрацу на мјесту храма Светог Илије стоји Туђманова биста“, нагласио је Владика Јован. Такође, поставља питање, гдје су велики борци за правду и истину да сваки дан обиђу јасеновачка стратишта. На празник Светог мученика Јакова Персијанца и Светог Јакова Ростовског, 10. децембра 2018. године, навршило се 27. година од невиног страдања мештана села Чечавац, Чечавачки Вучијак, Јеминовац, Рушевац и Шњегавић. Тог 10. децембра 1991. године у наведеним селима убијено је 42 људи, од тога само шеснаесторо њих старосне доби преко 70 година. У присуству надлежног пароха пожешког, родбине жртава, представника Вијећа српске националне мањине Пожешке жупаније, дожупана, представника Удружења антифашиста Пожеге и Пакраца и верног народа, молитвени помен страдалима служио је Његово преосвештенство владика пакрачко-славонски г. Јован. Извор: Митрополија црногорско-приморска-
- 2
-
-
- епископ
- пакрачко-славонски
- (и још 9 )
-
Economist: Зашто британска економија после Брегзита стоји боље него што се очекивало
a Странице је објавио/ла александар живаљев у Аналитика
Economist: Зашто британска економија после Брегзита стоји боље него што се очекивало 19петакјан 2018 Posted by Стање ствари in Посрбљено Цене некретнина су стабилне, стопа незапослености опада, рецесија је избегнута. То није требало да се деси Лондонски сити, средиште британске финансијске моћи (Economist, 15. 1. 2018) Предвиђан је хаос. Пратећи британско изјашњавање да се напусти Европска Унија у јуну 2016. године, већина економиста је веровала да је рецесија неизбежна. У студији коју је објавила влада у време пред референдум изнето је предвиђање да ће цене некретнина брзо пасти, и до једне петине њихове вредности, и да ће број незапослених порасти за више од 800.000. Али није се десила рецесија. Истина је да је Британија клизила низ међународну табелу по расту бруто друштвеног производа од када је изгласан Брегзит, али раст и 2016. и 2017. је био просечно око 2%, што је слично 2015. Штавише, цене некретнина су стабилне а стопа незапослености од 4,3% је најнижа за претходне 42 године. Катастрофа је избегнута. Шта је пошло по добру? Концепт који се налазио у основи језивих предвиђања пре референдума је „несигурност“. Нико није имао ни најмагловитије представе о томе како ће изгледати британски постбрегзитовски трговински однос са Европском унијом. Економисти су страховали да ће повећана несигурност навести домаћинства да обуздају своју потрошњу и бизнисмене да сачекају са својим инвестицијама. Уз помоћ накнадне памети ово изгледа наивно. Гласачи који су гласали за напуштање ЕУ су добили оно што су желели, па зашто би онда срезали своју потрошњу? За оне који су гласали за останак, Брегзит остаје још увек удаљен: статус државе у трговинској заједници 2020. године за просечног Британца није прека брига. У међувремену, Британија остаје атрактивно место за стране инвеститоре, делимично због поузданог правног система и ниских корпоративних пореза. Стање глобално економије је такође помогло. Изгласавање Брегзита се поклопило са почетком првог светског економског успона после више година. Обим светске трговинске размене је пристојно порастао, без обзира на страшна предвиђања Доналда Трампа. Компаније од Сијетла до Шангаја су повратиле неке од својих порива[1] и вољне су поново да инвестирају. Британија, економија која је поприлично зависна од међународне трговине, порасла је заједно са свима другима. Британски извозници су добили додатни подстицај депресијацијом фунте стерлинга, која је ослабила 10% у односу на ниво пре гласања. Претходне године реални извоз је порастао за једну десетине, иако је британски трговински дефицит остао сличан просеку после финансијске кризе. Питање је може ли се овај неочекивано добар учинак наставити. Како се приближава британско напуштање Европске Уније у марту 2019. године, послови могу да се унервозе, посебно ако се прибојавају да договор са Европском Унијом неће бити постигнут. Ако инвестициона потрошња опадне, и потрошачи ће евентуално почети да осећају притисак. И сам Брегзит, који ће по свој прилици Британију оставити са значајно смањеним приступом на највеће спољно тржиште, имаће суштинске негативне дугорочне економске последице. За сада, међутим, британска економија наставља да блажено плови у непознато. Са енглеског посрбио: Милош Милојевић [1] Прим. ММ: У изворнику је употребљен израз „animal spirits“ који је употребио Џон Мајнард Кејнз у свом делу „Општа теорија запослености, камата и новца“ како би описао инстинкте, тежње и емоције који повремено утичу и воде људско понашање и које је могуће измерити параметрима попут потрошачког самопоуздања. Прочитајте још Economist: Британски референдум – битка са великим улозима Чарлс Хју Смит: Брегзит – прст обесправљених у оку владајуће елите Погледајте још -
Мада је још увијек неизвјесно какве су посљедице, растакања јединственог европског тржишта, чињеница да и они који су били жестоко против брегзита из економских разлога, какав је најугледнији недјељник крупног капитала The Economist, сада примјећују нека друга кретања од очекиваних. Овај текст преносимо уз наду да ће изазвати снажније суочавање наших економиста са перспективама српске привреде у измијењеном европском окружењу. Economist: Зашто британска економија после Брегзита стоји боље него што се очекивало 19петакјан 2018 Posted by Стање ствари in Посрбљено Цене некретнина су стабилне, стопа незапослености опада, рецесија је избегнута. То није требало да се деси Лондонски сити, средиште британске финансијске моћи (Economist, 15. 1. 2018) Предвиђан је хаос. Пратећи британско изјашњавање да се напусти Европска Унија у јуну 2016. године, већина економиста је веровала да је рецесија неизбежна. У студији коју је објавила влада у време пред референдум изнето је предвиђање да ће цене некретнина брзо пасти, и до једне петине њихове вредности, и да ће број незапослених порасти за више од 800.000. Али није се десила рецесија. Истина је да је Британија клизила низ међународну табелу по расту бруто друштвеног производа од када је изгласан Брегзит, али раст и 2016. и 2017. је био просечно око 2%, што је слично 2015. Штавише, цене некретнина су стабилне а стопа незапослености од 4,3% је најнижа за претходне 42 године. Катастрофа је избегнута. Шта је пошло по добру? Концепт који се налазио у основи језивих предвиђања пре референдума је „несигурност“. Нико није имао ни најмагловитије представе о томе како ће изгледати британски постбрегзитовски трговински однос са Европском унијом. Економисти су страховали да ће повећана несигурност навести домаћинства да обуздају своју потрошњу и бизнисмене да сачекају са својим инвестицијама. Уз помоћ накнадне памети ово изгледа наивно. Гласачи који су гласали за напуштање ЕУ су добили оно што су желели, па зашто би онда срезали своју потрошњу? За оне који су гласали за останак, Брегзит остаје још увек удаљен: статус државе у трговинској заједници 2020. године за просечног Британца није прека брига. У међувремену, Британија остаје атрактивно место за стране инвеститоре, делимично због поузданог правног система и ниских корпоративних пореза. Стање глобално економије је такође помогло. Изгласавање Брегзита се поклопило са почетком првог светског економског успона после више година. Обим светске трговинске размене је пристојно порастао, без обзира на страшна предвиђања Доналда Трампа. Компаније од Сијетла до Шангаја су повратиле неке од својих порива[1] и вољне су поново да инвестирају. Британија, економија која је поприлично зависна од међународне трговине, порасла је заједно са свима другима. Британски извозници су добили додатни подстицај депресијацијом фунте стерлинга, која је ослабила 10% у односу на ниво пре гласања. Претходне године реални извоз је порастао за једну десетине, иако је британски трговински дефицит остао сличан просеку после финансијске кризе. Питање је може ли се овај неочекивано добар учинак наставити. Како се приближава британско напуштање Европске Уније у марту 2019. године, послови могу да се унервозе, посебно ако се прибојавају да договор са Европском Унијом неће бити постигнут. Ако инвестициона потрошња опадне, и потрошачи ће евентуално почети да осећају притисак. И сам Брегзит, који ће по свој прилици Британију оставити са значајно смањеним приступом на највеће спољно тржиште, имаће суштинске негативне дугорочне економске последице. За сада, међутим, британска економија наставља да блажено плови у непознато. Са енглеског посрбио: Милош Милојевић [1] Прим. ММ: У изворнику је употребљен израз „animal spirits“ који је употребио Џон Мајнард Кејнз у свом делу „Општа теорија запослености, камата и новца“ како би описао инстинкте, тежње и емоције који повремено утичу и воде људско понашање и које је могуће измерити параметрима попут потрошачког самопоуздања. Прочитајте још Economist: Британски референдум – битка са великим улозима Чарлс Хју Смит: Брегзит – прст обесправљених у оку владајуће елите Погледајте још View full Странице
-
- 1
-
-
- се очекивало
- што
- (и још 9 )
-
НЕМОЋ, БЕСПАРИЦА,ОЧАЈ И ТУГА. Помозите нашем сину. Када је имао само 8 година, већ је знао шта је туга,бол,очај и немање.Са његових 8 година осетио је бол и тешку операцију,преживео прву операцију која је трајала 8 сати. Тада је почела борба за животом која траје и дан данас, као и борба за боље сутра и за кров над главом ,јер нема свој дом, Милош сада живи у Прокупљу у једнособном стану као подстанар са својим родитељима. У петом разреду основне школе , поломио је ногу где је била константована дијагноза тумор костију.Затим у седмом разреду установљена је дијагноза недостатак калцијума,проређене кости и заказивање операције,где му је урађена локална анестезија,операција ноге,која је трајала 9 сати, ту су му уграђене две игле, два шрафа и две плочице. У трећој години средње школе урађена је трећа операција тумора вилице. Сада је Милошу тешко, има повремено болове у колену и на најмању промену времена, ногу не може да савије у колену скроз, а не може нити један чучањ да направи.Потребна му је помоћ добрих људи да би отишао у бању на терапије.Исто тако, потребан му је новац за његов посебан режим исхране.Милош је немоћан, и забринут.Друштво нема. Апелујем на све вас као на родитеље и људе доброг срца који могу да нам помогну да то и учине колико су у моћи ,да помогну мом сину добровољним прилогом на текући рачун: Žiro-račun za pomoć Milošu Stojanoviću: Agricole banka 330-4700100324934-62 Za uplate iz inostranstva Instructions for customer transfers EUR correspodent is: AGRIFPP-Credit Agricole Paris Acc. With Institution: 57A MEBARS22 CREDIT AGRICOLE SRBIJA AD, Novi Sad Beneficiary: 59: IBAN RS35330473020129756036 Milos Stojanović Donja Konjuša BB Serbia
-
- 4
-
-
- апел
- милош стојановић
- (и још 6 )
