Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'српских'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 36 results

  1. У четвртој емисији серијала о знаменитим женама Средњег века говоримо о царској кћери Евдокији Анђео и Венецијанки Ани Дандоло, унуци Енрика Дандола, једног од највећих дуждева Средњега века, инспиратора Четвртог крсташког похода и зачетника млетачке империје на Леванту. Евдокија и Ана биле су прва и трећа супруга великог жупана Стефана Немањића, Првовенчаног српског краља. Извор: Радио Беседа
  2. У трећој емисији циклуса Жене српских владара говоримо о најзначајнијих жени средњовековне Србије, супрузи утемељивача српске државе, Стефана Немање, мајци оснивача самосталне Српске Цркве, Светог Саве, као и мајци првог српског краља, Стефана Првовенчаног. Реч је о знаменитој Ани Немањић, потоњој монахињи Анастасији.
  3. У другој емисији циклуса Жене српских владара испредамо приче о двема кћерима и једној унуци рашког великог жупана Уроша I, од рода Вукановића. Водимо вас на угарски двор у Будим, у моравски град Знојмо, стижемо до Прага, Пољске и Регенсбурга да бисмо се спустили до густих шума Штајерске и древне бенедиктинске опатије Адмонт. Представљамо вам животе угарске краљице Јелене, моравске кнегиње Марије и принцезе Софије, која је у једном тренутка могла да постане римско-немачка царица...
  4. Послушајте прву у низу емисија новог циклуса на радију Беседи, који је посвећен српским владаркама, од времена древне Дукље, па све до коначног пада Деспотовине. У првој емисији говоримио о кнегињи Косари, супрузи првог српског светитеља, Јована Владимира, затим о краљици Јаквинти, супрузи дукљанског краља Бодина и о кнегињи Десислави, супрузи последњег дукљанског кнеза Михајла. Пред вама су занимљиве и веома поучне животне приче о почецима националне прошлости, исприповедане кроз личности и историјку заоставштину наших првих владарки.
  5. Гост радија Светигора био је игуман манастира Студеница- архимандрит Тихон (Ракићевић) са којим смо разговарали о манастиру Студеници, о животу у „манастиру свих српских цркава“, о моштима светог Симеона миротичивог и њиховим чудесима. Тема разговора је такође била везана за ново, цјелокупно издање Типика светог Саве. Звучни запис разговора Извор: Радио Светигора
  6. Српски средњи век обележиле су многе знамените жене, како у Србији тако и у Византији, посебно оне из виших слојева, које су заузимале значајно место у друштву. У Србији су то махом биле владарке и властелинке, чији је утицај на политику, културу, уметност и образовање био велики. Многе од њих су уздигле достојанство и светост жене на средњовековни начин и својим деловањем промениле став о подређеном и робовском положају жене у Средњем веку. Жене су, у једном строго хијерархијски постављеном друштву, имале прилично значајну позицију и, како нам историја открива, заиста жртвену, тешку и одговорну улогу. Династија Немањића подарила је Србији и српском народу идентитет, културу, државност. У свему томе, улогу су узеле и многобројне жене. Прва жена која нам пада на ум је Ана, Света Анастасија, супруга родоначелника династије Стефана Немање. О концепту ове емисије, говорила је за Јутарњи програм др Катарина Митровић, научни сарадник при Философском факултету у Београду, на Одсеку за историју. Емисија ће се емитовати на Радију Беседи, премијерно у петак, 1. марта у 16h и у уторак у репризном термину у 10h. Извор: Радио Беседа
  7. Стварност је данас таква да појмове о европској култури гради западни свет. А да то није само тако, речито говоре српски атласи. Однос Европе и Срба много је шири и комплекснији од присуства српске државе на Балкану. У новом циклусу емисија Жене српских владара говоримо о животима, заслугама и доприносима супруга српских владара, како српској тако и европској култури и историји. Реч је о женама које су живеле и утицале на историју средњег века пре, за време и после Немањића. Дукљанке од рода Војислављевића, Рашанке из династије Вукановића, Ана Немањић, Ана Дандоло, краљица Јелена, Симонида, кнегиња Милица, царица Јелена Драгаш, султанија Мара Бранковић, Мати Ангелина... само су нека од имена о којима ће говорити др Катарина Митровић, научни сарадник Философског факултета Универзитета у Београду, са Одељења за историју. Петак у 16h, премијерно и уторак у 10h у репризном термину. Извор: Радио Беседа
  8. Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, служио је 9. септембра 2018. године, поводом храмовне славе, свету архијерејску Литургију у храму Сабора српских светитеља на Карабурми. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  9. Након освећења, Преосвећени Владика је уз саслужење свештенослужитља из свих Епархијских намесништава служио Свету Архијерејску Литургију у овом светом Храму уз појање обреновачког Црквеног хора „Свети Јоаким и Ана“. Импозантну унутрашњост богомоље испунила су бројна дечица, међу којима су се истицали малишани из дечјег Црквеног хора „Ваведење Пресвете Богородице“. Пре Свете Евхаристије Владика Милутин је беседио, веома радостан што је након 9 година градње, Црква Сабора Српских Светитеља засијала у свој својој лепоти, сјају и раскоши. Много људи је учествовало у изградњи светиње, неко је дао милион, неко сто, а неко динар, на шта је указао у својој проповеди и Владика Милутин. „Свако ко је дао лепту у овај свети Храм уградио је себе у Њега“, рекао је Преосвећени, додавши да је светиња изграђена од доброте и љубави многих. „Љубав Ваша изградила је овај Свети Храм и Љубав Ваша ће га одржати“, рекао је Владика Милутин који је исказао посебну радост што види много деце у Храму. Након беседе Владике Милутина и доделе одликовања најзаслужнијим за изградњу богомоље, верни су приступили Светом причешћу, а затим је Владика Милутин освештао жито и пререзао славски колач у славу Сабора Свих Срба Светитеља. Након службе приређена је богата трпеза љубави за све који су дошли да својим присуством увеличају прославу освећења новоизграђене Цркве. Извор: Радио Источник / Телевизија Храм
  10. Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин у недељу 9. септембра, јутро након освештавања обновљеног фрескописа и иконописа, освештао је новоизграђену велелепну Цркву Сабора Српских Светитеља, изграђену у византијском стилу у Обреновцу. Након освећења, Преосвећени Владика је уз саслужење свештенослужитља из свих Епархијских намесништава служио Свету Архијерејску Литургију у овом светом Храму уз појање обреновачког Црквеног хора „Свети Јоаким и Ана“. Импозантну унутрашњост богомоље испунила су бројна дечица, међу којима су се истицали малишани из дечјег Црквеног хора „Ваведење Пресвете Богородице“. Пре Свете Евхаристије Владика Милутин је беседио, веома радостан што је након 9 година градње, Црква Сабора Српских Светитеља засијала у свој својој лепоти, сјају и раскоши. Много људи је учествовало у изградњи светиње, неко је дао милион, неко сто, а неко динар, на шта је указао у својој проповеди и Владика Милутин. „Свако ко је дао лепту у овај свети Храм уградио је себе у Њега“, рекао је Преосвећени, додавши да је светиња изграђена од доброте и љубави многих. „Љубав Ваша изградила је овај Свети Храм и Љубав Ваша ће га одржати“, рекао је Владика Милутин који је исказао посебну радост што види много деце у Храму. Након беседе Владике Милутина и доделе одликовања најзаслужнијим за изградњу богомоље, верни су приступили Светом причешћу, а затим је Владика Милутин освештао жито и пререзао славски колач у славу Сабора Свих Срба Светитеља. Након службе приређена је богата трпеза љубави за све који су дошли да својим присуством увеличају прославу освећења новоизграђене Цркве. Извор: Радио Источник / Телевизија Храм View full Странице
  11. Свети Сава, први српски архиепископ, назван равноапостолним; Арсеније, наследник светога Саве, велики јерарх и чудотворац; Сава II, син првовенчаног краља Стефана, живео у Јерусалиму подуже време, назива се „сличан Мојсију у кротости“ (Србљак); Никодим, подвизавао се у Светој Гори и био игуман Хиландарски, потом архиепископ „све српске и поморске земље“; Јоаникије, најпре архиепископ а од 1346 године патријарх, преминуо 1349 године; Јефрем, подвижник, изабран преко своје воље за патријарха у време кнеза Лазара 1376 године, и крунисао Лазара, потом се отказао престола патријаршијског и повукао се у самоћу; Спиридон, наследник Јефремов, скончао 1388 године; Макарије обновио многе старе задужбине, штампао црквене књиге у Скадру, Венецији, Београду и на другим местима, подигао чувену трапезарију при Пећском манастиру, и много урадио на унапређењу цркве уз припомоћ свога брата, великог везира Мустафе (Мехмеда) Соколовића, упокојио се 1574 године; Гаврило, по роду племић од Рајића, учествовао на Московском сабору при патријарху Никону, због чега буде од Турака исјазаван за велеиздају и обешен 1656 године. Уз ове још се помињу Евстатије, Јаков, Данило, Сава III, Григорије (епископ Рашки), Кирило (патријарх), Јован, Максим и Никон. Многи од њих подвизавали су се у Светој Гори, но сви беху „раби блази и вјерни, добри же дјелателије винограда Господња“. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  12. Овога дана спомињу се не сви српски светитељи уопште него само неколико архиепископа и патријараха, и то: Свети Сава, први српски архиепископ, назван равноапостолним; Арсеније, наследник светога Саве, велики јерарх и чудотворац; Сава II, син првовенчаног краља Стефана, живео у Јерусалиму подуже време, назива се „сличан Мојсију у кротости“ (Србљак); Никодим, подвизавао се у Светој Гори и био игуман Хиландарски, потом архиепископ „све српске и поморске земље“; Јоаникије, најпре архиепископ а од 1346 године патријарх, преминуо 1349 године; Јефрем, подвижник, изабран преко своје воље за патријарха у време кнеза Лазара 1376 године, и крунисао Лазара, потом се отказао престола патријаршијског и повукао се у самоћу; Спиридон, наследник Јефремов, скончао 1388 године; Макарије обновио многе старе задужбине, штампао црквене књиге у Скадру, Венецији, Београду и на другим местима, подигао чувену трапезарију при Пећском манастиру, и много урадио на унапређењу цркве уз припомоћ свога брата, великог везира Мустафе (Мехмеда) Соколовића, упокојио се 1574 године; Гаврило, по роду племић од Рајића, учествовао на Московском сабору при патријарху Никону, због чега буде од Турака исјазаван за велеиздају и обешен 1656 године. Уз ове још се помињу Евстатије, Јаков, Данило, Сава III, Григорије (епископ Рашки), Кирило (патријарх), Јован, Максим и Никон. Многи од њих подвизавали су се у Светој Гори, но сви беху „раби блази и вјерни, добри же дјелателије винограда Господња“. Извор: Ризница литургијског богословља и живота View full Странице
  13. Како се наводи у саопштењу, дечаци и девојчице су први пут у животу видели море, деца уче да пливају и баве се спортским и уметничким активностима. Они ће на мору остати од 3. до 10. августа, а организоване су им и екскурзије и одлазак у манастир Острог. Малишане је одабрала рашко-призренска Епархија по социјалним критеријумима у девет забачених села Косовског поморавља и централног Косова – Горње Кусце, Угљаре, Прилужје, Батусе, Радево, Лепина, Црквена Водица, Добротин и Шилово. – Усред бурног лета пуног тензија, одмор далеко од посебно тешке свакодневице је више него потребан деци. Ово путовање је прилика за најсиромашнију децу да прекину живот у изолацији, упознају другу децу, стварају пријатељства, и истовремено уживају у распусту на мирном месту, изјавио је председник организације Арно Гујон. Недавно је на својој Фејсбук страници Гујон објавио да су након његовог предавања на Факултету политичких наука у децембру прошле године, студенти из Центра за међународну јавну политику одлучили да се укључе у пружање помоћи Србима на Косову и Метохији. – Организовали су више прикупљања донација на факултету и током зиме однели ту помоћ деци из села Видање. Међутим, ношени овим првим успехом, студенти нису стали на томе, написао је Арно Гујона на свом Фејсбук профилу након што га је Радомир Јовановић, организатор пројекта, обавестио да су почетком јула 7 деце из Видања одвели на море у Игалу. митрополија црногорско-приморска
  14. Француска хуманитарна организација „Солидарност за Косово“ Арно Гујона организовала је летовање у Тивту на мору за 42 деце из српских енклава на Косову Како се наводи у саопштењу, дечаци и девојчице су први пут у животу видели море, деца уче да пливају и баве се спортским и уметничким активностима. Они ће на мору остати од 3. до 10. августа, а организоване су им и екскурзије и одлазак у манастир Острог. Малишане је одабрала рашко-призренска Епархија по социјалним критеријумима у девет забачених села Косовског поморавља и централног Косова – Горње Кусце, Угљаре, Прилужје, Батусе, Радево, Лепина, Црквена Водица, Добротин и Шилово. – Усред бурног лета пуног тензија, одмор далеко од посебно тешке свакодневице је више него потребан деци. Ово путовање је прилика за најсиромашнију децу да прекину живот у изолацији, упознају другу децу, стварају пријатељства, и истовремено уживају у распусту на мирном месту, изјавио је председник организације Арно Гујон. Недавно је на својој Фејсбук страници Гујон објавио да су након његовог предавања на Факултету политичких наука у децембру прошле године, студенти из Центра за међународну јавну политику одлучили да се укључе у пружање помоћи Србима на Косову и Метохији. – Организовали су више прикупљања донација на факултету и током зиме однели ту помоћ деци из села Видање. Међутим, ношени овим првим успехом, студенти нису стали на томе, написао је Арно Гујона на свом Фејсбук профилу након што га је Радомир Јовановић, организатор пројекта, обавестио да су почетком јула 7 деце из Видања одвели на море у Игалу. митрополија црногорско-приморска View full Странице
  15. Данас у неким српским таблоидима видимо исто тако лажне докази да наводно радим за ЦИА, "А ми (само) проповедамо Христа распетога, Јудејима саблазан, а Јелинима лудост" 1 Кор 1.23. Проблем је што смо ми овде исту истину сведочили и за време Милошевића (који нас је сматрао агентима када смо говорили куда води његова политика и када смо спашавали овде и Косовске Албанце у рату) и у овом послератном периоду када је требало критиковати и нове властодршце посебно након нереда 2004. год. Сметња смо некима и данас када поделом КиМ хоће да направе хаос и отерају нам народ. Црква је са својом истином и народом увек била камен спотицања силама овога света зато што се наша истина не мења као овоземаљске идеологије, нити им служи. Већина домаћих медија нас игнорише, што из страха, што по директиви (разумем) али барем овако може нешто да се поручи и апелује на савест и свест људи који хоће да чују и виде шта се дешава.
  16. Пре неколико дана неки к-албански медији су ме лажно оптужили да сам "руски агент" и чак да сам наводно благосиљао Арканa (кога никада у животу нисам ни срео). Данас у неким српским таблоидима видимо исто тако лажне докази да наводно радим за ЦИА, "А ми (само) проповедамо Христа распетога, Јудејима саблазан, а Јелинима лудост" 1 Кор 1.23. Проблем је што смо ми овде исту истину сведочили и за време Милошевића (који нас је сматрао агентима када смо говорили куда води његова политика и када смо спашавали овде и Косовске Албанце у рату) и у овом послератном периоду када је требало критиковати и нове властодршце посебно након нереда 2004. год. Сметња смо некима и данас када поделом КиМ хоће да направе хаос и отерају нам народ. Црква је са својом истином и народом увек била камен спотицања силама овога света зато што се наша истина не мења као овоземаљске идеологије, нити им служи. Већина домаћих медија нас игнорише, што из страха, што по директиви (разумем) али барем овако може нешто да се поручи и апелује на савест и свест људи који хоће да чују и виде шта се дешава. View full Странице
  17. Замолио бих занитересоване да овде каче примере израбљивања српских радника/ца, како би сакупили доста тога на једном месту. Нек стоји. Почнимо са примером наших "турских пријатеља": http://www.politika.rs/scc/clanak/403729/Otkaz-krojacicama-zbog-slika-na-Fejsbuku
  18. 20 downloads

    Како се Срби множе дељењем. У овој сатиричној набрајалици српских подела Душан Ковачевић на себи својствен начин, духовито и неувијено, подсећа нас у колико смо се колона сврстали и колико нас има истих а толико различитих: небески и овоземаљски Срби, происточни и прозападни, патриоте и издајници, рационални и ирационални, ослободиоци и ослобођени, на –ић, –ов, –ац, –ски, –го и –ач, косовски и црногорски, босански и хрватски, подунавски и посавски, подрински и поморавски… и још много других и друкчијих. Поменуте поделе Ковачевић сагледава као наслеђе вековних и непролазних српских међусобица, па док читамо ове апсурдне редове увиђамо као у каквој гротески колико су српске свађе бесмислене и штетне и, истовремено, колико усађене у српски менталитет. Пођеднако саркастичан у прози као и у својим драмама и црним комедијама, писац Двадесет српских подела истовремено ће засмејати и забринути своје читаоце – свака од двадесет прича једна је нова опомена настала из запитаности над судбином свог народа. Ново издање изабраних дела нашег највећег живог драмског писца!
  19. Јесу ли тзв. заштитари, “они који су плаћени да воле животиње“, једини противници гајења крзнашица овде? И да ли им и зашто власти иду низ длаку, па све до репа или даље? Пуштајући тиме низ воду породице више стотина одгајивача чинчила у земљи Чији аргументи за даљи опстанак, у најкраћем, гласе: ми све извозимо, сами смо инвестирали, упослили наше породице, природа посла захтева највише стандарде добробити животиња, не тражимо субвенције…. Можда и баш зато? Иако су и овој, као и, али листом, свим претходним владама, била пуна уста приче о робној извозно оријентисаној пољопривреди као једном од стратешких опредељења, даља судбина гајења чинчила (крзнашица, у целини) није до краја извесна, почев од наредне године. Уз битну напомену да је реч о делатности која потпуно и у целости испуњава поменуте критеријуме с којима се годинама и деценијама задављују политичари. Док се, у пракси, делатницима тога истога не дају чак ни мрвице. Па тако ни одгајивачима чинчила, ускоро? Како, иначе, објаснити вишегодишње упорно (да ли и свесно или немарно?) одбијање надлежних да се на дневни ред стави питање укидање забране гајења животиња које се производе искључиво ради крзна и коже, кроз иницијативу коју готово, па пуних дванаест година воде управо сами одгајивачи чинчила? Крзнашице као прва „колатерална штета“ Једини, барем декларисани противници гајења крзнашица су тзв. заштитари животиња. Минорни део искључиво прозападно оријентисаног НВО. У суштини, вегански покрет. О коме се овде такође мало зна и говори. А требало би. Јер потенцијална опасност од њих далеко превазилази границе фарми крзнашица. При чему су грлатост, бахатост као и добре конекције с „господарима прстенова“ у обрнутој сразмери с њиховом бројношћу. А нарочито с прихватљивошћу идеологије коју дрско промовишу. Боље речено, коју покушавају да наметну. Све то кроз флоскуле цивилизованости, хуманости, прогреса, високих вредности и стандарда. Које, ето, нас већина „нишчих“, никако да утуви и прогута. Суштински, овде се ради о свеобухватном глобал(истичком) пројекту постепеног, али неминовног гашења свеукупног традиционалног сточарства, с преласком на алтернативне нетрадиционалне начине исхране људи, почев од инсеката, алги, па све до лабораторијски произведеног меса, те потпуног престанка коришћења животињских производа за људске потребе. И то не само млека, јаја и месних и млечних продуката, већ и вуне, свиле, меда, ако то може нормалном човеку да се објасни?! У чијој се првој фази ради на забрани гајења крзнашица. Пошто се (правилно?) проценило да ће се људи најлакше примити кроз гнев према богатима који крзнене прње поглавито пазаре. А које ми увозимо. И даље. Док сирове коже чинчиле, конкретно, као најнижи степен прераде, извозимо. Е, од идуће године не може ни то. Зашто? Онако, може им се! „Светионик цивилизованости“ као врхунац хипокризије Пошто смо све друго порадили, ма, до под конац, на дневни ред је још 2009. године дошла добробит животиња, кроз доношење истоименог закона. За којег су стручњаци одмах рекли да је чиста прокламација, јер је практично непримењив. Приде, непотребан, штетан чак. Замислите баку у неком планинском селу, коју храни једно кравче, да иде на обуку из добробити?! И то није све! Друга прича. И дуга. Сам концепт добробити гајених животиња сам по себи не може бити споран. Поготово не одгајивачима чинчила, где је савестан однос и пажња доброг домаћина основни услов да се профитира. Јер, свако занемаривање, о злостављању животиња да не говоримо, неизбежно производи шкарт. Због чега је добробит превасходно економски параметар, како су то прокламовали и у ЕУ, у изворним тумачењима те категорије. Пошто су остали без конкретних доказа да се крзнашице у фармама ужасно злостављају и муче, кроз гомилу неистинитих прича о дрању наживо, убијању електродама и сличним хорорима у fake news маниру, тзв. заштитари сада говоре да ће се ступањем на снагу ове забране Србија сврстати међу највише и најсјајније светионике хуманости и цивилизованости?! Где ће за собом оставити више од двадесет чланица ЕУ у којима се производи више од половине светске продукције крзна. И где предњаче Данска, Пољска, Мађарска, Шведска, али и мање битне чланице, попут Литваније, Румуније, Естоније. До увођења пројектоване забране на десетогодишњи период, 2009-2019. српска продукција чинчила чинила је једну седмину светске. Што је мало познат податак, чак и домаћим властима. Које су све више глуве за њега. Планирана забрана је тај биланс унизила, али су одгајивачи сачували производне потенцијале. Једноставно, нису могли да верују да ће се забрана одржати. Нарочито, зашто би?! Поготову кад је 2016. године изгласан измењени и допуњени Закон о сточарству. У ком се крзнашице третирају као домаће гајене животиње, а крзно као производ животињског порекла у смислу тог закона. За ког је у образложењу стајало да је кровни. И да се сви остали, а поготову онај о добробити (и ветерини) морају с њим ускладити и то у року од једне године. А возови пролазе… Одгајивачи су рачунали да је посао тиме завршен. И да ће се држава коју финансирају побринути да се тај нормативни део и одради. И то на време, пре истека забране планиране Законом о добробити. Јер су водили непрекидну кампању од 2013. године. С прекидима, још од 2006. Сем у периодима када су у власти били они који су за забрану најзаслужнији. А које су грађани у међувремену испратили из парламента. Па, сад, видите о коме се ради. При чему су се сви „горе“ чудом чудили коме је та забрана уопште и требала. Јесу ли, у међувремену, схватили њену „употребљивост“? Извозници као будућа социјала? Одгајивачи чинчила још увек не губе наду да ће уразумити надлежне. И да ће забрана бити укинута пре њеног ступања на снагу. Знају да се овде ствари углавном раде у задњи час и по убрзаној процедури. Да не кажемо, по скраћеном поступку, јер то може конотирати свашта. Углавном, увек се ради о политичкој вољи. Која неком испадне и невоља. Тако му то иде. Имају и снажну подршу Привредне коморе Србије, чији су орган, у нивоу групације, однедавно постали. Имајући у виду нова, знатно проширена коморска овлашћења, почев од лане. И верујући и даље да нико није јачи од државе. Чији је циљ да штити интересе грађана. Где спадају и заштитници животиња, дакако. Чак и када се по мрежама потписују као „На жалост, Србин“ или „Случајно, Србин“. Одгајивачи поручују да неће стати и да ће се борити до краја. И да не убијају животиње, него да их гаје. Не за бунде, већ за егзистенцију својих породица. Питајући се, можда сасвим наивно, коме је то у интересу да српске извознике претвори у социјалне случајеве? Што је питање од милион долара. Можда и више, ко зна… Сњежана Милосављевић, председница Скупштине Удружења АГУТИ за популаризацију фармерског гајења чинчила Видовдан http://patriot.rs/nvo-i-vegani-gase-farme-srpskih-uzgajivaca-cincile/
×
×
  • Create New...