Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'српске'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.

Calendars

  • Community Calendar

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 453 results

  1. Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј присуствовао је у недељу, 16. фебруара 2020. године, свечаној седници Матице српске, уприличеној поводом 194-годишњице оснивања ове најстарије српске књижевне, културне и научне институције. Професор др Драган Станић, председник Матице српске, отворио је свечану седницу и поднео извештај о активностима и раду Матице српске током протекле године. Господину Игору Мировићу, председнику Покрајинске владе, уручена је плакета Матице српске у знак захвалности на сарадњи и подршци. Поводом прослављања великих јубилеја Српске Православне Цркве: 800-годишњице аутокефалности и 100-годишњице обновљења Српске Патријаршије, др Виктор Савић говорио је на свечаној седници на тему „Устави Светога Саве”. Говорећи о настанку и значају уставâ Светога Саве, др Виктор Савић је присутнима предочио немерљиви допринос архипастирске делатности првог Архиепископа српског. Приметићемо један образац понашања својствен Светоме Сави, а то је деловање, у првом плану, на општој служби Богу кроз бригу за друге, за монахе из свог рода и за цело отачаство; потом, повлачење у други план, где ће служити Богу лично, тихујући као најпреданији испосник. Свети Сава је био достојан свих чинова, достојан да добије самосталну Цркву за свој род. Савин Номоканон са тумачењима и Синодик Православља представљали су два темеља Српске Цркве и сигуран ослонац српске државе. Захваљујући овим кодексима, учвршћено је канонско јединство Српске Цркве са другима у православној васељени. Нисмо довољно свесни Савиног изузетног утицаја на словенски свет. Својом еклисиологијом, приказаном у Номоканону са тумачењима, Сава надилази све што је до тада стварано у словенском свету, навео је др Виктор Савић. Поводом доделе Змајеве награде Матице српске, о личности и делу овогодишњег лауреата, песника Благоја Баковића, говорио је господин Желидраг Никчевић. Професор Драган Станић уручио је Змајеву награду Матице српске господину Благоју Баковићу за збирке песама Чун: изабране и нове песме и Полен и чар. Обраћајући се присутнима, господин Баковић је одржао пригодну беседу и изразио велику радост због примања Змајеве награде. Стихове из награђених књига казивао је господин Александар Дунић, драмски уметник. Свечаној седници Матице српске присуствовали су: епископ Јован (Пурић), академик Миро Вуксановић, господин Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске, многобројни чланови и сарадници Матице српске, као и житељи Новог Сада. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  2. На позив предсједника Владе Црне Горе Душка Марковића данас је обављен разговор о Закону о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница између Владе Црне Горе и Митрополије црногорско-приморске и осталих епархија Српске православне цркве у Црној Гори. Данашњи састанак окончан је у духу међусобног уважавања уз оцјену обију страна да је протекао у конструктивној и отвореној атмосфери. Обје стране су у потпуности исказале своје ставове у погледу отворених питања везаних за Закон. Црква остаје при свом ставу да се мора говорити о измјенама Закона, а не о његовој примјени јер по мишљењу Цркве Закон није у складу са Уставом ни међународним стандардима. Влада сматра да се кроз дијалог и изградњу међусобног повјерења, као и кроз давање додатних и одговарајућих гаранција овај Закон може примјењивати као модеран и усаглашен са Уставом и европским стандардима. Представници Епископског савјета СПЦ, на челу са митрополитом Амфилохијем (Радовићем), предали су Влади предлог који подразумијева измјене одредаба које Црква види као спорне. Влада је примила к знању ову иницијативу оцијенивши да је за одговор на то питање потребно свеобухватно сагледавање не само овог Закона него и других могућности које нуди правни систем. Договорено је да разговори буду настављени на експертском нивоу. СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ ЕПИСКОПСКИ САВЈЕТ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  3. Поред заједничког саопштења Епископског савјета СПЦ и Владе Црне Горе у вези са данашњим састанком, а осјећајући одговорност пред народом који молитвено и достојанствено брани своје светиње, образ и част Црне Горе, саопштавамо да ни на који начин нису престали разлози због којих скоро два мјесеца је стотине хиљада људи на улицама црногорских градова и шире. Поздрављајући напоре да се кроз стручан дијалог покуша доћи до решења, настављамо нашу борбу још усрдније и бројније до коначне промјене дискриминаторних и неуставних одредби закона усмјерених против Православне цркве у Црној Гори. Благодаримо народу на вјери, стрпљењу и упорности и молимо све да наставимо са нашим литијама задржавајући њихов молитвени, хришћански и благословени дух лишен свих страначких, политичких и националних разлика. Не дамо светиње! Епископски савјет Српске Православне Цркве у Црној Гори Извор: Митрополија црногорско-приморска
  4. Поред заједничког саопштења Епископског савјета СПЦ и Владе Црне Горе у вези са данашњим састанком, а осјећајући одговорност пред народом који молитвено и достојанствено брани своје светиње, образ и част Црне Горе, саопштавамо да ни на који начин нису престали разлози због којих скоро два мјесеца је стотине хиљада људи на улицама црногорских градова и шире. Поздрављајући напоре да се кроз стручан дијалог покуша доћи до решења, настављамо нашу борбу још усрдније и бројније до коначне промјене дискриминаторних и неуставних одредби закона усмјерених против Православне цркве у Црној Гори. Благодаримо народу на вјери, стрпљењу и упорности и молимо све да наставимо са нашим литијама задржавајући њихов молитвени, хришћански и благословени дух лишен свих страначких, политичких и националних разлика. Не дамо светиње! Епископски савјет Српске Православне Цркве у Црној Гори Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  5. На позив предсједника Владе Црне Горе Душка Марковића данас је обављен разговор о Закону о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница између Владе Црне Горе и Митрополије црногорско-приморске и осталих епархија Српске православне цркве у Црној Гори. Данашњи састанак окончан је у духу међусобног уважавања уз оцјену обију страна да је протекао у конструктивној и отвореној атмосфери. Обје стране су у потпуности исказале своје ставове у погледу отворених питања везаних за Закон. Црква остаје при свом ставу да се мора говорити о измјенама Закона, а не о његовој примјени јер по мишљењу Цркве Закон није у складу са Уставом ни међународним стандардима. Влада сматра да се кроз дијалог и изградњу међусобног повјерења, као и кроз давање додатних и одговарајућих гаранција овај Закон може примјењивати као модеран и усаглашен са Уставом и европским стандардима. Представници Епископског савјета СПЦ, на челу са митрополитом Амфилохијем (Радовићем), предали су Влади предлог који подразумијева измјене одредаба које Црква види као спорне. Влада је примила к знању ову иницијативу оцијенивши да је за одговор на то питање потребно свеобухватно сагледавање не само овог Закона него и других могућности које нуди правни систем. Договорено је да разговори буду настављени на експертском нивоу. СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ ЕПИСКОПСКИ САВЈЕТ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ Извор: Митрополија црногорско-приморска
  6. Поводом 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве, у сарадњи Архива Републике Српске, Удружења архивских радника Републике Српске и Архива Српске Православне Цркве објављен је зборник докумената под називом "Извори за историју Српске Православне Цркве у Босни и Херцеговини". Зборник су приредили др Радован Пилиповић, директор Архива Српске Православне Цркве и мр Бојан Стојнић, директор Архива Републике Српске. Зборник је обима 361 страну, а садржи 70 докумената. Извор: Инфо-служба СПЦ
  7. У светлу догађаја који потресају православни свет, и тренутног сукоба између Цариграда и Москве, као и исказаних намера расколничке јерархије у Северној Македонији, поново се намеће питање које се у црквеним и научним круговима већ више пута претресало - да ли је Св. Сава био канонски рукоположен за Архиепископа српских и поморских земаља, тј. да ли је при оснивању наше помесне Цркве том приликом повређен канонски поредак хришћанске васељене?
  8. Објављен каталог Старе рукописне и штампане књиге на територији Архијерејског намесништва беличког у Епархији шумадијској. Сарадња јагодинске Црквене општине и Завичајног одељења градске библиотеке у претходном периоду крунисана је крајем 2019. године једним веома важним пројектом, који потписују свештеник Миломир Тодоровић и виши библиотекар Нада Димитријевић. Публикација Старе рукописне и штампане књиге на територији Архијерејског намесништва беличког објављена је са благословом Епископа шумадисјког г. Јована. Издавачи су Намесништво беличко и манастир Јошаница. После увода, представљен је табеларни приказ старих рукописних књига, затим је дат опис рукописних књига са врло добрим репродукцијама, следе одељци Српска рана штампана књига и Српска штампана књига 18. и 19. века, Руска штампана књига, Румунска штампана књига, као и посебан приказ свих богослужбених књига који може да помогне читаоцу и истраживачу који користи тај каталог. Монографија Старе рукописне и штампане књиге на територији Архијерејског намесништва беличког представља резултат позитивног односа према локалном културном наслеђу и даје значајан допринос проучавању старе српске рукописне и штампане књиге уопште. Рецензент публикације био је презвитер др Зоран Ранковић, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду, а редактор др Жарко Војновић, начелник одељења за библиографију Народне библиотеке Србије. Како каже проф. Ранковић, публикација је заправо каталог старих рукописних и штампаних богослужбених и црквених књига које се налазе у манастирима, црквама, установама и приватним библиотекама на поменутој територији. Методологијом представљања резултата истраживања, снабдевеност релевантним подацима и релевантном и савременом упутном литературом ова монографија заслужује своје место у области археографије старе српске књиге. Публикација Старе рукописне и штампане књиге на територији Архијерејског намесништва беличког важна је збирка која доноси податке, који могу да буду третирани као историјски извори. Објављени подаци о различитим књигама могу да буду мултидисциплинарно корисни у оквиру историјске научне методологије и зато је ова монографија посебно важна и потребна јер може да послужи и као образац за даља истраживања. Важно је истаћи да су у научном процесу, историјски извори посредници, односно веза између доба у коме настају књиге и доба у коме се анализирају и тумаче, што ова публикација и сведочи. Због наведеног неопходно је истаћи марљивост оних који су ову збирку уредили и објавили, а препорука је да рад наставе и на ширем географском простору. Каталог на микроплану испуњава оно што представља апсолутни национални интерес: попис и представљање рукописног и штампаног блага на подручју Србије, као и свих традиционално српских крајева. Потпуна слика о њему може се стећи само ако се свест о потреби израде комплетног регистра културних добара покаже у локалној средини. Мозаик који се добија из оваквих делића нагласиће, са своје стране, и њихову особиту вредност на општем нивоу. Ова књига стога сведочи о одговорности оних вредних и савесних радника који не само да чувају наслеђе прошлих векова, него га чине живим и делотворним и за будуће. Извор: Инфо-служба СПЦ
  9. Додик: Република Српска подржава захтеве Српске Православне Цркве у Црној Гори, а доношење спорног закона о слободи вероисповести непотребан је корак црногорске власти. -Тај закон представља неприхватљиво узурпирање права Српске Православне Цркве што су констатовали и представници других верских заједница у Црној Гори. С тога морамо бити јединствени и заједно стати против било каквог отимања или скрнављења права српског народа и Српске Православне Цркве не само у Црној Гори већ било где, а најважније је да сви ти проблеми буду решени мирним путем и дијалогом. Република Српска и српски народ ће наставити да подржавају захтеве Српске Православне Цркве и верујућег народа у Црној Гори, поручио је 6. фебруара 2020. године г. Милорад Додик, српски члан Председништва Босне и Херцеговине. Извор: Инфо-служба СПЦ
  10. Član 62 Vjerski objekti i zemljište koje koriste vjerske zajednice na teritoriji Crne Gore koji su izgrađeni, odnosno pribavljeni iz javnih prihoda države ili su bili u državnoj svojini do 1. decembra 1918. godine, i za koje ne postoje dokazi o pravu svojine vjerskih zajednica, kao kulturna baština Crne Gore, državna su svojina. Vjerski objekti koji su izgrađeni na teritoriji Crne Gore zajedničkim ulaganjima građana do 1. decembra 1918. godine, a za koje ne postoje dokazi o pravu svojine, kao kulturna baština Crne Gore, državna su svojina. Član 63 Organ uprave nadležan za poslove imovine dužan je da, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, utvrdi vjerske objekte i zemljište koji su, u smislu člana 62 ovog zakona, državna svojina, izvrši njihov popis i podnese zahtjev za upis prava državne svojine na tim nepokretnostima u katastar nepokretnosti. Organ uprave nadležan za poslove katastra je dužan da, upis prava iz stava 1 ovog člana izvrši u roku od 60 dana od dana podnošenja zahtjeva. Član 64 Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o pravnom položaju vjerskih zajednica („Službeni list SRCG“, broj 9/77). Član 65 Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom listu Crne
  11. Пронашао сам гроб свога претка страдалог као ратни заробљеник у нецистичкој Немачкој. Занима ме да ли постоји могућност да Немача снесе трошкове ископавања посмртних остатака, превоза до родног краја - да се Мученик сахрани у српској земљи, међу родбином? Као убице, био би ред да Немци макар снесу трошкове ископавња и превоза до родне земље. Каква је процедура и да ли је пренос посмртних остатака уопште могућ, без обзира на то ко сноси трошкове? Ко има искустава ма кавих нека напише. Узгред, за неупућене, у граду Бад Аролзену налази се архива жртваа нацизма. Сви који траже страдале претке могу на сајту да испуне формулар, и након неколико месеци контактираће вас истражни тим. Има мали проблем, пошто су фашистичке ћате (писари) заводили имена на немчком, вероварно су имена спелована са неким немачким или вокалима или са w, x, y. У сваком случају јако су ажурни. Конкретно, мени су послали све што су имали, и упутили ме даље на гробље. Тренутно покушавам да сазнам да ли гроб још увек постоји - вероватно да. Arolsen Archives International Center on Nazi Persecution Große Allee 5-9 34454 Bad Arolsen T +49 5691 629-XXX E InvestigationTeam6@arolsen-archives.org W arolsen-archives.org An die 14 Millionen Dokumente online: Овде се ради о брту од мога деде, који је одведен као ратни заробљеник, војник Краљевине Југославије. Заробљен је одмах приликом окупације а умро од тифуса 1942.
  12. У Православљу, новинама Српске патријаршије од 1. фебруара 2020, највећа пажња посвећена је прослављању празника Светога Саве првог српског архиепископа, као и дешавањима у Митрополији црногорско-приморској, епархијама: будимљанско-никшићкој и милешевској, тачније у Црној Гори. Спорни закон о слободи вероисповести, који је крајем прошле године усвојила црногорска скупштина, изазвао је снажну реакцију наше помесне Православне Цркве и вернога народа који у величанственом броју мирним литијама, молебанима и протестима скреће пажњу широке јавности Региона и света на недемократски, нецивилизацијски и нечовечни закон уперен против Српске Православне Цркве и њених светиња у Црној Гори. У овом броју читајте и интегрални текст интервјуа Митрополита загребачко-љубљанског Г. Порфирија који је у разговору за дневне новине „Новости“, говорио о положају СПЦ у Црној Гори, односу Срба и Хрвата и могућности превазилажења ратних траума и сећања у Хрватској, обављању архијерејске дужности у већинској римокатоличкој средини, односу наше Цркве са Васељенском патријаршијом после њеног неканонског мешања у устројство Православне Цркве у Украјини... У тексту под насловом: „Нови Београд и Земун уз браћу у Црној Гори“, читајте како је на хиљаде житеља Новог Београда и Земуна са својим Патријархом у величанственој литији пружило молитвену подршку СПЦ и народу у Црној Гори. Православље преноси и Светосавску беседу Епископа диоклијског Методија, изговорену 26. јануара 2019. г. у навечерје празника Светог Саве на централној Светосавској академији Митрополије црногорско-приморске, у крипти храма Христовог Васкрсења у Подгорици – Немањином граду. Поводом обележавања 78 година од Новосадске рације доносимо извештај са молитвеног догађаја код споменика Породица, где су се окупили представници Српске Православне Цркве и Јеврејске општине у Новом Саду, делегације Града Новог Сада, Скупштине Војводине и Војске Србије, Муфтија војвођански Мухамед Зилкић, представници амбасада Израела и Мађарске, други политички и културни делатници, као и многобројни народ који је дошао да увелича овај молитвени догађај и да покаже јединство свих који се с тугом у срцу сећају невино страдалих жртава. У молитвеном ходу за одбрану светиња, а против насилно усвојеног Закона 23. јануара 2020. Беранци су се окупили, као и претходних вечери, у импозантном броју. И о овом дешавању у првофебруарском броју Православља читајте комплетан извештај, као и беседу Владике будимљанско-никшићког Јоаникија изречену том приликом. У четвртак, 23. јануара 2020, сви православни житељи Пљеваља били су у литији под слоганом „Коме закон лежи у топузу трагови му смрде нечовјештвом!“ Била је то 14. По реду узастопна литија коју је предводио Епископ милешевски Атанасије. Ове године СПЦ обележава велике јубилеје Његове Светости Патријарха српског Иринеја: 60 година монашке, 45 година епископске и 10 година патријарашке службе Богу и роду српском. У Патријаршијском двору у Београду 22. јануара 2020. године обележени су јубилеји Првојерарха српског мултимедијалним двочасовним програмом. Том приликом представљена је фотомонографија у 10 томова у којима је сабрано 15 хиљада фотографија о активностима Патријарха Иринеја током протеклих 10 година које је провео на трону Светог Саве. Приказан је и једночасовни документарни филм Патријарх српски Иринеј. Аутор филма и уредник фотомонографије је протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије. У Рубрици: Свети Сава Српски: задати Отац, даровани Брат, читајте о прославама Светог Саве у Далмацији, Милвокију, Епархији пакрачко-славонској и другим епархијама широм Српске Православне Цркве. Извор: Православље
  13. Четвртог дана Светосавске недеље, 24. јануара 2020. године, у Српском културном центру Свети Сава у Суботици, одржана је духовна трибина. На тему ,,Карловачка митрополија и њена улога у очувању континуитета Српске Црквеˮ беседио је презвитер Станко Лакетић, професор Богословије у Сремским Карловцима. Презвитер Вељко Васиљев, парох палићки, поздравио је присутне и пожелео срдачну добродошлицу оцу Станку. Звучни запис предавања Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  14. Саопштење Епископског савјета Српске Православне Цркве у Црној Гори - Никшић, 22. јануар 2020. Епископски савјет Српске Православне Цркве у Црној Гори је данас у Консисторији у Никшићу одржао сједницу у проширеном саставу, којој су присуствовали и чланови правног тима за израду иницијативе за оцјену уставности дискриминаторног Закона о слободи вјероисповијести. Констатовано је да је текст иницијативе доведен у завршни фазу након што су обављене озбиљне консултације са најширим кругом правних стручњака. Разматрано је и предузимање других правних мјера које би предуприједиле и отклониле штетне посљедице овог закона, не само по Цркву, него по свеукупно црногорско друштво. Епископски савјет се упознао и са правним активностима које су досад Патријаршија и Свети Синод наше помјесне Цркве предузели у циљу правног оспоравања односног закона. Због великог интересовања јавности у погледу разлога због којих иницијатива још није поднесена Уставном суду од стране Цркве, слободни смо да јавност обавијестимо да у складу са одредбом чл. 36 тч. 3 Законом о Уставном суду, тај судски орган, може и сам покренути поступак оцјене уставности правних аката, особито имајући у виду један број очигледно неуставних одредби овог закона, и то, прије свега, оних који се тичу историјски стеченог правног субјективитета Цркава и вјерских заједница и неприкосновености права њихове својине. Како је најављено, иницијатива ће бити поднесена у најскорије вријеме. Жалимо због грубих манипулација које су у медијима ових дана износили највиши државни званичници, одбијајући притом сваку оптужбу да се иза активности наше Цркве крију било какви и било чији политички или идеолошки интереси. Овом приликом нећемо одговарати на њиховe наводе у којима је било још низ историјских и чињеничних нетачности о Цркви у Црној Гори. Са пуном одговорношћу обавјештавамо јавност да су неистинити медијски написи о томе да су у току разговори Цркве и црногорских власти у вези са Законом, што је, у свом јутрошњем интервјуу, недвосмислено демантовао и лично премијер Марковић, рекавши да позив за дијалог Цркви тек треба да буде послан од стране Владе. Ни они разговори, о којима је јавност већ обавијештена, а који су обављани прије доношења Закона, нису били институционални, инклузивни и истински дијалог. Као и досад, Епископски савјет и овога пута исказује своју пуну спремност да се о Закону разговара, али на начин који ће потпуно уважавати обе стране у дијалогу. Уколико црногорске власти сматрају да могу самостално да намећу теме и рјешења, као што су то раније радили и данас чине, позивајући на дијалог само о примјени Закона – са правом ћемо сматрати да се ради о фингирању позива за дијалог, што ће бити одговорност Владе. Православна Црква је заинтересована да Црна Гора у свом правном систему има најбољи могући закон који уређује питања вјерских слобода и правног положаја вјерских заједница. Уз благодарност свим православним вјерницима и другим грађанима Црне Горе и шире, који се у незапамћеном броју окупљају на улицама својих градова, и овом приликом шаљемо јасну поруку да наши молебани и литије нису, како се погрешно тврди и са највиших државних адреса, усмјерени против државе Црне Горе. Управо је супротно – све то чинимо за њен напредак. Наше молитве су само против безакоња. Што буде мање безакоња, наша земља ће бити боља, а будућност свих њених грађана извјеснија и свијетлија. Уздајући се у Божију правду, али и у људску одговорност, како оних на власти, тако и свих грађана Црне Горе, позивамо на умножење љубави, мира и слоге, којима ће се побиједити свака братомржња и нетрпељивост. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  15. Данас, 22. јануара 2020. године, навршава се 10 година од избора Његове Светости за 45. по реду наследника трона Светога Саве. Патријарх Иринеј је 2010. изабран на Светом Архијерејском Сабору СПЦ, одржаном 22. јануара у Патријаршији Српској у Београду. Устоличен је на Светој Литургији 23. јануара исте године у београдској Саборној цркви, а 3. октобра те године је устоличен у ставропигијалној Лаври Патријараха српских у Пећи. На изборном заседању Светог Архијерејског Сабора СПЦ, 22. јануара 2010. године, који је започео Св. Архијерејском Литургијом у београдској Саборној цркви, тадашњи Епископ нишки Иринеј изабран је за Патријарха српског. Свјатјејши Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић) устоличен је свечано наредног дана, 23. јануара 2010. године, у Саборном храму Св. Архангела Михаила у Београду, на крају Саборске Свете Архијерејске Литургије коју је служио тада новоизабрани Патријарх, уз саслужење архијереја, свештенослужитеља и ђакона СПЦ, као и представника Руске и Грчке цркве. Његова Светост Патријарх Иринеј устоличен је у патријарашки трон као 45. поглавар Српске Православне цркве и наследник Св. Саве Првопрестолног. Устоличење Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја обављено је у Пећкој Патријаршији 3. октобра исте године. Избор за Патријарха српског Епископ нишки Иринеј изабран је за Патријарха српског на изборном заседању Св. Архијерејског сабора СПЦ, 22. јануара 2010. године, који је започео Св. Архијерејском Литургијом у Саборном храму. Након тога, уследио је призив Светог Духа у Патријаршијској капели Св. Симеона Мироточивог. Изборним сабором председавао је Његово Преосвештенство Епископ шабачки Лаврентије, као најстарији епископ по рукоположењу у нашој Цркви. Од 44 члана, колико чини Св. Архијерејски сабор, 34 архијереја су испуњавала услов да буду кандидовани за новог Патријарха српског. Тајним гласањем архијереји су предлагали кандидате, од којих су у ужи избор ушла тројица архијереја, добивши више од половине гласова чланова Изборног сабора. У првом кругу кандидат за патријарха је постао Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, у другом кругу епископ нишки Иринеј, док је трећи кандидат, изабран у четвртом кругу, био епископ бачки Иринеј. Високопреподобни архимандрит Гаврило, настојатељ манастира Лепавина (Митрополија загребачко-љубљанска) са Св. Јеванђеља изабрао је коверат са именом новог српског Патријарха, предајући га епископу шабачком Лаврентију, који га је и саопштио име новог Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског – г. Иринеја (Гавриловића). Након тога, служено је благодарење, а Свјатјејши Патријарх Иринеј се у беседи обратио браћи архијерејима. Звона Саборне цркве означила су, око 14:15, да је изабран нови Патријарх српски. Устоличење Патријарха српског г. Иринеја Нови Свјатјејши Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић) устоличен је свечано 23. јануара 2010. године, у Саборном храму Св. Архангела Михаила у Београду, на крају Св. Литургије. Саборску Св. Архијерејску Литургију служио је новоизабрани Патријарх српски Иринеј, уз саслужење архијереја, свештенослужитеља и ђакона СПЦ, као и представнике Руске и Грчке цркве. Његова Светост Патријарх Иринеј устоличен је у патријарашки трон као 45. поглавар Српске Православне цркве и наследник Св. Саве Првопрестолног. Досадашњи чувар трона српских патријараха, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, предао је Патријарху Иринеју патријарашке инсигније – панагију, жезло и белу патријарашку пану, пожелевши му да буде достојан наследник Св. Саве и свих осталих светих и часних његових претходника. У својој приступној беседи, Патријарх Иринеј је истакао да је то велики дан и за њега лично и за нашу Цркву и наш народ, јер је српски патријарх увек представљао, пред Богом и у историји, пуноћу свог народа, делећи судбину његову, његове трагедије, али и његове радости. Патријарх Иринеј признао је и да је његово срце устрептало пред питањем да ли је достојан овог високог звања, почасти и одговорности. Исказао је благодарност онима који су га изабрали и указали му поверење. Настављајући пут Свјатјејшег Патријарха Павла, говорио је да се осећа немоћним пред тако великим крстом који га очекује у ова смутна времена, али да се ослања на речи Св. апостола Павла, "Све могу у Христу који ми моћ даје". Беседио је о српским патријарсима од времена Св. Патријарха Гаврила (Дожића) до Патријарха Павла, свестан тежине бремена и одговорности које ће морати понети као њихов наследник и следбеник. "Зато се овог тренутка моја мисао усмерава према Богу, Спаситељу нашем, Архипастиру Цркве, који ме је добротом и милошћу Својом наградио", истакао је Патријарх српски Иринеј. Светој Литургији су присуствовали и високи представници осталих конфесија, као и представници државног врха Републике Србије и Републике Српске, чланови краљевске породице; бројни народ, свештенство и монаштво. Животопис Његове Светости Патријарха српског Иринеја Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј (Гавриловић) рођен је у селу Видова, код Чачка, 1930. године од оца Здравка и мајке Милијане. На крштењу добио је име Мирослав. У родном селу завршио је основну школу, а потом гимназију у Чачку. По завршетку гимназије уписао се и завршио Богословију у Призрену, а затим и Богословски факултет у Београду. По завршеном факултету одлази у војску. По повратку из војске убрзо бива постављен за суплента (професора) Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора, октобра месеца 1959. године, у манастиру Раковица, од стране Његове Светости Патријарха Германа, прима монашки чин, добивши на постригу име Иринеј. Истога месеца, на празник Св. Петке, 27. октобра 1959. године, у цркви Ружица испод Калемегдана, бива рукоположен у чин јеромонаха. Док је службовао као професор у Призренској богословији, упућен је на постдипломске студије у Атину. Године 1969. бива постављен за управника Монашке школе у манастиру Острог, одакле се, затим, враћа у Призрен и бива постављен за ректора Призренске богословије. Са те дужности је, 1974. године, изабран за викарног епископа Њ.Св. Патријарха српског, са титулом епископа моравичког. Годину дана касније, 1975. године, изабран је за епископа нишког, где је служио све до постављења за Патријарха српског. Патријарх српски Иринеј остварио је значајне подухвате као епископ нишки. Године 1987. почела је изградња новог хиландарског метоха, храма Св. Саве у Нишу, чије је темеље осветио епископ нишки г. Иринеј. У време ступања владике нишког Иринеја на патријарашки трон, у изградњи је било око 40 храмова на територији Нишке епархије, са приближно истим бројем цркава у обнови. За време епископске дужности Патријарха Иринеја, народ се у све већем броју враћао Цркви, а Епархија нишка интензивно је радила на успостављању раскинутих веза са народом, након пола века комунистичке власти. Године 1998, први пут после 50 година, за храмовну славу нишке Саборне цркве – Духове, обновљена је велика литија улицама Ниша. Развијена је просветна и издавачка активност, нарочито у манастирима и црквама ове Епархије. Долгоденствуј Свјатјејши Владико на многаја и благаја љета!
  16. Ове године новогодишње и божићне дане верници и свештенство Митрополије црногорско-приморске Српске Православне Цркве дочекали су на улицама у многим градовима Црне Горе. Празнично расположење је било укаљано усвајањем Закона о слободи вјероисповести од стране црногорске Скупштине којим се дискриминише положај Српске Цркве у Црној Гори. Посебну пажњу и опасност изазивају чланови Закона којима се црногорској власти даје могућност да национализује имовину Српске Цркве, у шта спадају и храмови и манастири - вишевековни чувари српског идентитета на канонској територији Српске Православне Цркве. С тим у вези, 21. јануара ове године на телевизији СПАС приказана је емисија „До саме сржи”, током које је одржан округли сто на тему „Ко раздваја Цркву на Балкану?”. По благослову Његовог Преосвештенства епископа моравичког Антонија (Пантелића), представника Патријарха српског при Патријарху московском и све Русије, старешине Подворја Српске Православне Цркве у Москви, у дискусији је учешће узео мастер теолог Православног Богословског Факултета Универзитета у Београду, тренутно на постдипломским студијама у Московској Духовној Академији, Николај Сапсај. Учесници округлог стола, међу којима је био и јеромонах Игнатије (Шестаков), размотрили су актуелна питања о положају СПЦ у Црној Гори. Било је речи о делатности председника Црне Горе, о усвајању спорног Закона о слободи вјероисповести, и о томе како народ у Црној Гори, региону и свету брани светиње Српске Цркве, као и колики је значај Митрополита црногорско-приморског Амфилохија (Радовића) у решавању ове спорне ситуације. Током емисије покушано је да се направе паралеле са ситуацијом у Украјини, где се канонска Украјинска Православна Црква Московске Патријаршије такође налази у тешкој ситуацији. Говорећи о паралелама, отац Игнатије је истакао да Митрополија црногорско-приморска није исто што и Украјинска Православна Црква, јер ова друга има широку аутономију, док Митрополија има статус као и свака друга епархија Српске Цркве, што ни на који начин не умањује значај проблема са којима се суочавају канонске помесне Цркве у Украјини и Црној Гори. Пред крај емисије прочитане су речи подршке из Патријарашке и Синодалне посланице (Руске Православне Цркве) у вези са ситуацијом у Црној Гори. Извор: Инфо-служба СПЦ
  17. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 20. јануара 2020. године, на Јовандан, свету Литургију у цркви Рођења Светог Јована Крститеља на Централном гробљу. Саслуживали су протојереји-ставрофори Драган Павловић, старешина храма, Мирослав Попадић и др Радован Поповић, као и ђакони Драган Танасијевић, Немања Ристић и Саша Глишић. Певницом је руководила хоровођа и професор виолине гђа Сања Стевановић. Својим појањем чланови хора са теологом Младеном Тодоровићем увеличали су торжествено литургијско сабрање. Да је посебан час веронауке, час који се одржава у цркви Господњој на богослужењу где се верни сједињују са Господом, потврдили су полазници веронауке у Основној школи „Бранислав Нушић" са вероучитељом Владимиром Радовићем. Празничну проповед после торжествене Литургије произнео је патријарх Иринеј. Честитајући верном народу са свештенством празник Светог Јована Крститеља, Свјатјејши је казивао о том Божјем угоднику који стоји између Старог и Новог завета и подсетио да су Светом Јовану посвећене многобројне богомоље широм света. „Данас празнујемо и Десницу којом је Свети Јован указао на Господа Исуса Христа. Нека нас ова Десница која се данас чува у Цетињском манастиру благосиља да знамо ко смо, шта смо, нека одгони све невоље од нашег народа и читавог света," поручио је патријарх Иринеј. Извор: Инфо-служба СПЦ
  18. Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион je 17. јануара 2020. године предводио зајечарску Крстовданску литију у знак подршке верном народу Црне Горе. Мирном шетњом главним улицама града, од Саборног храма до градског Трга и назад до црквене порте, више хиљада људи из читаве Епархије исказало је противљење доношењу дискриминаторног Закона о слободи вероисповести који је недавно ступио на снагу у Црној Гори. Молитвени ход завршен је пред Саборним црквом Рођења Пресвете Богородице где је служен молебни канон Пресветој Богородици. Након молебна, бројном народу обратио се Епископ Иларион који је најпре заблагодарио Господу који сабира слуге своје у борби за истину и правду. „Ово наше окупљање гледа живи и васкрсли Господ, гледа на срца наша и зна да смо овде ради истине и правде“ – рекао је Владика. Потом је позвао све сабране да наставе достојанствено, хришћански и молитвено да се боре против безакоња које се издаје за закон. Извор: Инфо-служба Епархије тимочке
  19. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 17. јануара 2010. године у Саборној цркви у Београду молебан за спас српског народа у Црној Гори и у свим српским земљама. Свјатјејшем Патријарху г. Иринеју саслуживало је братство храма са старешином протојерејем-ставрофором Петром Лукићем. Молитвено је присуствовао Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан. После одслуженог молебана предстојатељ Српске Цркве се обратио српској православној свeтосавској омладини која је испунила храм. У својој беседи Свјатјејши је укратко подсетио на страдања српског народа кроз историју, а потом је говорио о садашњим приликама у Црној Гори насталим збг доношења Закона о слободи вероисповести. „Да Господ отклони искушења која су се наднела над српским народом, а посебно над нашим народом у Црној Гори и на Косову и Метохији," помолио се патријарх Иринеј и додао да је страшно оно што се данас дешава у Црној Гори јер се један део народа одриче свог порекла и своје историје. „Њихова је ствар шта ће бити. Нека буду Црногорци или остало што желе, али нека не прогоне Србе, нека оставе српски народ, а посебно српске светиње, казао је патријарх Иринеј. Свјатјејши је додао да држава никад није била власник црквене имовине ни код нас у Србији, ни у Црној Гори и „да Црква нема шта да доказује. Она је одувек била власник свога имања, заједно са народом,“ нагласио је предстојатељ Српске Цркве. У свем злу које се дешава, има нешто радосно и веома лепо. Свјатјеши је, наводећи рећи владике Његоша: „Удар нађе искру у камену", казао да се на велико чуђење и дивљење дигла на ноге цела Црна Гора. „Пробудила се Црна Гора и у верском и у националном погледу. Дошло је народу до свести о значају и улози вере и Цркве, и када је то доведено у питање покренуо се народ да брани своје светиње," казао је Патријарх. „Молимо се Богу да уразуми црногорске власти, да их призове себи, јер то што чине није добро ни за њих ни за било кога живог. Не може се против Истине Божје. Читав свет увиђа. Црква Православна, Цариград, Јерусалим, Антиохија и Александрија, па чак и римски Папа, дигли су свој глас против одлуке црногорских власти, али они, заблудели у својим жељама, као да не чују, као да су слепи и не виде шта им трезвен свет говори. Надамо се да ће то увидети док није касно, а ми који на овакав начин протествујемо, чинимо то на хришћански, јеванђељски начин - да својим понашањем не изазовемо ни једну сузу. И да знамо да је правда Божја на нашој страни!" Молебану у Саборној цркви претходила је протестна шетња у организацији студената Београдског универзитета, а по благослову Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја. Извор: Инфо-служба СПЦ
  20. Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије служио је 17. јануара 2020. године, у храму Успења Пресвете Богородице у Новом Саду, Молебни канон Пресветој Богородици, ради подршке верном народу за очување светињâ у Црној Гори. Владици Исихију су саслуживали свештеници Епархије бачке. Молебном канону молитвено је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј. Звучни запис беседе Епископа бачког Иринеја После молитве, Преосвећени владика Иринеј предводио је Литију од Успенског храма, преко Трга слободе и Змај Јовине улице, до Саборне цркве. Беседећи у Светогеоргијевском храму, Епископ бачки је поручио да је једини циљ и смисао овог молитвеног сабирања пружање подршке нашој браћи и сестрама по вери. Већинска Црна Гора је против овог незаконитог псеудозакона, који директно удара на основна права наше Српске Православне Цркве, односно њених епархија на територији данашње Црне Горе. Молитвено, тихо, достојанствено, мирно, ненасилно протестовање против таквог закона је морална дужност и морални императив. Ми, овим путем и на овај начин, молитвено се обраћајући Господу, Пресветој Богородици, светим угодницима Божјим, а затим вршећи литије, исказујемо своју солидарност, своју састрадалну љубав и своју наду и увереност да ће, ако Бог дâ, правда и истина тријумфовати над сваким обликом неправде, истакао је Епископ бачки. Једним срцем и једним устима појући, верни народ Епархије бачке, предвођен својим Архијерејем, пружио је молитвену подршку браћи и сестрама у Црној Гори, који се боре за очување светињâ Српске Православне Цркве и противе се дискриминаторном „Закону о слободи вероисповести (!) и правном положају верских заједница” у Црној Гори. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  21. Саопштење за јавност Епископског савјета Српске Православне Цркве у Црној Гори од 11. јануара 2020. Лета Господњег: Захтијевамо да овај закон нестане – и да га замјени уставан закон! Епископски савјет Српске Православне Цркве је на својој сједници одржаној у просторијама Митрополије у Цетињском манастиру 11. јануара 2020. године усвојио нацрт иницијативе Уставном Суду Црне Горе за оцјену уставности одредби такозваног Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, која је, уз благослов Цркве, припремљена од стручног тима домаћих правника. Иницијатива ће у најскоријем периоду, након брижљиве анализе, бити предата Уставном суду, о чему ће јавност бити обавјештена. Епископски савјет у потпуности подржава јуче објављени став Правног савјета и позива све добронамјерне да своје предлоге, сугестије и идеје достављају Правном савјету преко наших епископија и да се не предузимају једностране правне активности на пољу противљења овом законском тексту. Благодаримо свима вјернима у Црној Гори на показаном хришћанском достојанству у отпору овом безакоњу, које је препознато и од наше браће и сестара широм региона и свијета, којима такође овом приликом шаљемо наше архипастирске благослове. Епископски савјет подржава будуће организовање и спровођење молитвених литија четвртком и недељом и даје благослов да мјесно свештенство у свим градовима према исказаној жељи и потреби вјерног народа осталим данима организује молитвене скупове и црквено-народне трибине при храмовима, културним центрима и другим за то прикладним мјестима, подсјећајући на обавезу чувања мира и достојанства, као и до сада. У исто вријеме, достављамо јавности поруку Епископског савјета, која ће бити прочитана на свим сјутрашњим молебанима и литијама широм наше земље. Нека Бог уразуми неразумне и благослови и укријепи наш благочестиви народ! ПОРУКА ЕПИСКОПСКОГ САВЈЕТА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ Цетиње, 11. јануар 2020. Сљедујући прогласима два велика црквено-народна сабора која су одржана у Подгорици и Никшићу, током 2019. године, и ових дана налазимо се на улицама црногорских градова, у молитвеним и протестним шетњама, походећи наше светиње, од једног до другог храма. Овдје смо, јер се као грађани бунимо, против анти-уставног, дискриминаторског Закона о слободи вјероисповјести или увјерења и правном положају вјерских заједница. Донесеног без дијалога, мимо важећих процедура и упркос бројним савјетима из земље и из иностранства! Протестујемо против акта који не доноси правду, једнакост ни слободу, већ све супротно томе и акта којим хоће да озаконе отимачину црквене имовине. Отимачину светиња које су градили, обнављали и украшавали – наши заједнички преци. Отимачину светиња у којима се народ моли Богу, по правилима и обичајима Цркве. Божије Цркве – која је уставно и цивилизацијски одвојена од државе. Има нас много. Више него што може да се изброји. И овдје смо спремни да останемо колико год буде било потребно. Не гуши нас страх, држи нас храброст. Не може нам ништа лаж, води нас истина. Не може нам ништа невјера, вјера нам је Христос Господ. Господара до Бога немамо. Не смета нам ништа. Нема мећава, нема киша, зиме, ни врућине надолазећег љета Господњег које би нас спријечиле. Подражавајући старом Израиљу и његовом ходу у Земљу Обећану, али и оном новозавјетном збјегу наших црногорских предака који се ”не хће у ланце везати” – ми смо спремни да ходамо овим Божијим путем, док не дођемо до слободе и правде. Зато, у име вјерног народа и свештенства четири епархије Српске Православне Цркве у Црној Гори, тражимо од све три гране власти наше државе Црне Горе, како оне извршне, тако и од законодавне и судске, да нађу начина да поменути Закон – неповратно ставе ван сваке правне снаге и ван сваког политичког значаја. Нека то ураде, што им њихов народ каже, како знају и умију! Само тако ће вратити, сада веома нарушен, мир и спокој православним вјерницима, који су им у ове божићне дане нарушили државни органи. Наша Црква и њене стручне службе су Влади Црне Горе током прошле године, а у складу са препорукама Европске и Венецијанске комисије, достављали сугестије да се Предлог закона поправи и допуни – и нијесмо удостојени одговора. Црква је тражила дијалог – нијесмо га добили. Скупштини смо доставили амандмане – сви су одбијени. Закон је усвојен једнострано и насилно! Сад више није вријеме да ми јавно сугеришемо рјешења. Сад захтијевамо да овај и овакав закон нестане – и да га замјени уставан закон. Онај и онакав – који ће бити донесен у дијалогу и уз учешће свих. Ми хоћемо подносити иницијативе, свим оним државним адресама које су овлашћене и које имају могућност да по овом питању дјелују, али са наших јавних скупова, из главе цијела народа, поручујемо јасно и гласно: ”Склоните ову правну наказу из дворишта наше државе”! Црква јесте за дијалог и поздравља сваки акт добре воље. Спремни смо да разговарамо са представницима све три гране државне власти – и о добрим законским рјешењима, и о евентуалном потписивању уговора између Цркве и државе, и о рјешавању нејасних имовинско-правних тема, и о укључењу међународних институција у наш будући могући дијалог, и о свему другом што би допринијело разумијевању и смањило подјеле између световних и духовних власти – али иницијатива за то је на страни оних који су до сада били неспремни за разговор. Зато, са овога мјеста кажемо: Не надајте се да ће наш молитвени ход стати, нити на то имамо право пред прецима и потомцима. Наш молитвени ход црногорским улицама и шире, нити ће стати нити ће се умањивати све док не буде испуњен онај наш први – и минимални и максимални услов – да оваквог дискриминационог закона више нема! МИР БОЖИЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ! Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ Епископ захумско-херцеговачки и приморски ДИМИТРИЈЕ Епископ диоклијски МЕТОДИЈЕ Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ са свештенством, монаштвом и вјерним народом. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  22. Поводом крсне славе и Дана Републике Српске, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 9. јануара 2020. године, на празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Христа Спаситеља у Бања Луци. Саслуживали су Преовећена господа Епископи бањалучки Јефрем, зворничко-тузлански Фотије, бихаћко-петровачки Сергије и захумско-херцеговачки г. Димитрије, као и архимандрит Серафим, протојереји-ставрофори Ратко Радујковић и Војо Балабан, протосинђел Платон, протођакон Радојица Жагран и ђакон Зоран Ђурић. -Све пролази у овоме животу, али истина свете вере православне на којој су наши преци зидали своју историју, државу и културу остаје за свагда. Сила прође, али сила Божја остаје за свагда у народу. Својима сам дошао и моји су ме примили како требује. Хвала вам, поручио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј и додао: -Данас је свака сила нечастива дигла свој глас против Цркве Христове. Многи непријатељствују против Цркве Божје, али знамо из искуства да нико није добио битку против Бога и Цркве. Верујемо да ће и Република Српска, која је утемељена на вери у Господа, одолети свим непријатељствима јер је Бог са нама. И ми да прихватимо ово страдање и трпљење као допуштење Божје да би се показала сила Божја у нашој вери. Крст носити нама је суђено, вели велики Његош, а ми праведно страдамо и Господ нас неће оставити. Останимо чврсти у вери, будимо уз Цркву нашу, будимо јединствени као народ, свој живот вежимо за истину и Онога који је победио свако зло. Преосвећени Епископ бањалучки г. Јефрем у поздравној беседи је упутио речи добродошлице и захвалности Његовој Светости Патријарху истичући да је слава последње што би Србима неко могао одузети и чега би се Срби одрекли. У славу и част Светог првомученика и архиђакона Стефана, крсне славе Републике Српске, Његова Светост Патријарх је преломио славски колач са највишим званичницима Републике Српскеи. Патријарашкој Литургији присуствовали су председник Републике Српске гђа Жељка Цвијановић, српски члан Председништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик, председник Владе Републике Српске г. Радован Вишковић, изасланик Председника Републике Србије г. Никола Селаковић, министар одбране Републике Србије г. Александар Вулин. Саборни храм Христа Спаситеља је био испуњен великим бројем верника који су дошли да заједно са својим Патријархом молитвено прославе празник Светог архиђакона Стефана, заштитника Републике Српске. Извор: Инфо-служба СПЦ
  23. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј предводио је 6. јануара 2020. године, на Бадње вече, освећење бадњака и празнично бденије у храму Светог Саве на Врачару. Поред многобројног верног народа престонице, духовној светковини су присуствовали Председавајући Председништва Босне и Херцеговине.г. Милорад Додик, генерални секретар Председника Републике Србије г. Никола Селаковић, директор Управе за сарадњу са традиционалним црквама и верским заједницама др Милета Радојевић и припадници Министарства одбране и Војске Србије. Извор: Инфо-служба СПЦ
  24. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 6. јануара 2020. године, на Бадњи дан, светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду. Прилог радија Слово љубве Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствоваће богослужењима на Бадње вече и Божић у храму Светог Саве на Врачару На Бадње вече, 6. јануара 2020. године у 16 часова, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј присуствоваће паљењу бадњака на платоу испред храма Светог Саве на Врачару. Том приликом, Патријарх ће служити свечано бденије у крипти храма Светог Саве. На Божић, 7. јануара 2020. године, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служиће свету архијерејску Литургију у крипти храма Светог Саве са почетком у 9 часова. Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...