Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'србији'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 69 results

  1. Срамни гаф Политике Слободан Самарџић Шта је Политици требало да у наслов интервјуа стави овај фалсификат? Њој то ништа није требало, али јесте Александру Вучићу, коме је Политика само послужила, или му се наместила на услугу. Данашња Политика (9. мај 2020) појавила се са насловним текстом „Резолуција 1244 треба да буде замењена новом“ (стр. 1 и 6). Под тим насловом објављен је интервју са амбасадором Руске Федерације Александром Боцан-Харшченком поводом Дана победе над фашизмом. Највећи део интерјуа тиче се самог повода, да би у његовом последњем, мањем делу амбасадору била постављена и три питања поводом Косова и Метохије. Наслов под којим је интервју објављен нема везе са главном темом разговора, али нема везе ни са садржајем амбасадоровог одговора на питања о ситуацији поводом Косова и Метохије. Наиме, насловом се читаоцу сугерише да званична Русија мисли да „Резолуција 1244 треба да буде замењена новом“, што је у суштој супротности са одговорима на постављена питања. Најпре, на питање о будућим преговорима и могућим учешћем руског предствника, амбасадор јасно каже да је за тако нешто „потребан пре свега позив Београда“ и наставља: „При томе, сам преговарачки процес треба да се води у разумљивом, за нас прихватљивом међународном оквиру, на основу Резолуције СБ УН 1244 и треба да има прихватљиву форму и садржај“. На питање о „подели Косова“ амбасадор даје прави дипломатски одговор, који води рачуна и о претходном темељном ставу и о данашњем шеврдању српске званичне политике: „Одржив расплет косовског питања остварив је само као резултат узимања у обзир избалансираних узајамних интереса, компромиса – на основу међународног права, без наметања спољних шема и временских оквира.“ Најзад, ко стигне до последњег питања и последњег одговора запрепастиће се степеном кривотворења који је садржан у наслову интервјуа. На питање о улози Савета безбедности УН у остваривању „правног решења“, амбасадор је, поред подвлачења значаја овог форума УН, рекао: „Дефинитивно решење косовског питања треба да буде утврђено у СБ УН доношењем нове резолуције која би заменила важећу Резолуцију 1244“. Значи, за разлику од наговора Политикиног наслова „Резолуција 1244 треба да буде замењена новом“, амбасадор јасно говори о „дефинитивном решењу“ утврђеном у СБ, које би се по природи ствари формално заокружило „новом резолуцијом“ као заменом за важећу Резолуцију 1244. Шта је Политици требало да у наслов интервјуа стави овај фалсификат? Њој то ништа није требало, али јесте Александру Вучићу, коме је Политика само послужила, или му се наместила на услугу. У својим разним званичним својствима од 2013. године, од Првог бриселског споразума, Вучић не помиње Резолуцију СБ УН 1244, јер је безочно крши, као и Устав Србије. Тим „споразумом“ он се одрекао ефективних функција Србије на Косову и Метохији и све их превео у правни поредак лажне државе „Косово“. Уз то, прихватио је и обавезу да на крају некаквог преговарачког процеса прихвати de jure признање тог “Косова“. Њему никада нису сметала упозорења и критике таквих чинова унутар земље, јер је завео личну страховладу. Али, сметњу му представља често понављани званични став Русије – од Путина преко Лаврова до данас Боцан-Харшченка – да ова утицајна чланица СБ УН инсистира на Резолуцији 1244 као једином легалном оквиру „политичког решења“ како дословце у њој и пише. Стога званични Београд избегава да у завршној фази преговора, која је на прагу, позове Русију да именује свог „специјалног представника“ како су то учиниле САД и ЕУ. Шта би тај неко радио на преговорима о предмету који Вучић третира као приватну ствар. Од њиховог исхода, наиме, директно зависи подршка САД и ЕУ његовој доживотној владавини. Уосталом, управо је Александар Боцан-Харшченко био члан међународне тројке (САД-Русија-ЕУ) у једној фази преговора (јесен 2007) када је делегација Србије водила државну а не приватну политику поводом Косова и Метохије. Ако је амбасадор Боцан-Харшченко у свом интервјуу навео две непријатне ствари за Вучића – подсећање на изостанак позива Русији за учешће на преговорима и Резолуцију 1244, и ако Политика није могла да цензурише његове јасне одговоре, онда јој је једино преостало да насловом фалсификује прави одговор. Послужила се триком nomen est omen (у имену је знак) сугеришући пожељно (а не дословно)) значење амбасадорових речи. Како време пролази, и како се ближи час голе истине Вучићевог брижно припреманог недела, може се очекивати још сијасет оваквих медијских финти чији је циљ стављање повеза преко очију српске јавности. Једини одговор који креатор сценарија и медијски извођачи заслужују јесте – иш бре, не лажи! Ако се овај сценарио не може спречити, бар ће за њега остати да важи изрека: није мени што ме лажеш, него што мислиш да ти верујем. Из таквог става може да се изроди и прави одговор на ову политику лажи и преваре. Извор: блог "Србија и свет"
  2. У централној Србији, све до Карађорђевог устанка 1804, није се јео кромпир из религијских и сујеверних убеђења. Те заблуде је подржавао и део свештенства, а народ је био убеђен у то да је кромпир "ђавоља биљка", у то је веровао и те приче је ширио и плашио тиме друге. Иако је производња кромпира била исплатива, и иако су народ мучиле гладне године, није било силе да се народ разувери. Доносио га је и Доситеј Обрадовић, јео га пред људима, објашњавао да сви народи у Европи, укључујући и Србе у Српском Војводству, једу кромпир, али није вредело. Доносио је Карађорђе уредбе по селима да се сади кромпир, непознати аутори су измислили чак и причу о Светом Сави и ђаволу где је Свети Сава благословио подземни део кромпира, није вредело. Млада устаничка држава у проблему, сиромашна, у рату са Турцима, а народ одбија да сади кромпир, као јефтину и хранљиву намирницу. Само је један метод донео резултат: поставили су стражу око кромпира, издали проглас да ће се најстроже казнити крађа кромпира, а стражарима дошапнули да ноћу "забушавају" и сваке ноћи оду негде у крај и одспавају. Шта се догодило? Народ је кренуо да краде кромпир и сади га. Јер, размишља, сигурно вреди јер власт чува од људи. И обрнуто, да ваља, не би га власт нудила џабе. Неко ће данас запитати, а каква је веза између кромпира и 5Г мреже? Каква је веза између кромпира и вакцина, или између кромпира и хидроелектрана? Наш народ се није бунио само против кромпира, бунио се и против изградње хидроелектрана, страхујући за своје воденице. Да се тај део народа питао, остали бисмо на технологији воденичког камена. Кромпир се у људској исхрани користи око 5.000 година и плод је вишемиленијумског узгајања у амеро-индијанским цивилизацијама из времена пре Колумба, а у Србији је имао ту несрећу да је у њу дошао посредством мрских католика. Али у једном моменту је код нас био потпуно нов и, као и све ново, дочекан је као нешто ђавоље и нечисто. Која је поента ове теме? Па, да нас подсети да смо нација у којој су чудаци били веома бројни кроз историју, да су у свакој генерацији вукли целу нацију уназад и да, као што су њихови прадедови ширили гласине да је кромпир "ђавоља биљка", а електрична струја "нечиста сила", тако њихови потомци данас преко Фејсбука и форума шире гласине о вакцинама, 5Г мрежи, науци, ма буквално о свему и свачему што је тековина 20. или 21. века, а они не резумеју. Али као што се данас смејемо њиховим прецима који нису хтели да једу кромпир јер су то "ђавоље главе", тако ће се и њима смејати у блиској будућности наша деца која буду жива, здрава и "наутистична" упркос 5Г мрежи и вакцинама. На нама је само да не дозволимо да буду већина, па да целу нашу генерацију неко памти као генерацију која није хтела да једе кромпир, док јој није подваљено да мисли да га краде од државе. Београд, почетком 19. века: Грађани протестују против кромпира Београд, почетком 21. века (њихови потомци):
  3. Доносимо текст пречасног презвитера др Оливера Суботића, пароха при храму светог Александра Невског у Београду и главног и одговорног уредника "Православног мисионара", под насловом: Права Срба у Србији - кратак осврт поводом тренутне ситуације. Пре нешто више од деценије, један пријатељ (тадашњи ђакон жичке епархије) ми је рекао да је дошло време да се оснује Удружење за заштиту права Срба у Србији. Знајући да је тај протођакон не само духован, већ и духовит човек, његову изјаву сам схватио као симпатичну досетку, помало у контексту ситуације кроз коју смо заједно прошли на пољу одбране права на електронску приватност у то време. Ових дана ми се, међутим, његова реченица непрестано враћа у сећање, због ситуације у којој су de facto и de jure угрожена права православних Срба у Србији, и то када је реч о централној тачки нашег духовног идентитета: Светој Литургији. Хајде за почетак да размотримо чија су све права у довољној мери заштићена у периоду проглашеног ванредног стања у Србији током пандемије. Имали смо прилике да читамо о томе у бурним расправама на интернету. Повод су биле слике гужви по супермаркетима, у којима купци нити носе заштитне маске нити држе препоручену просторну дистанцу нити се, пак, придржавају броја људи у затвореном простору. Потрошачка права су (и поред очигледног кршења мера и препорука) ипак у довољној мери уважена – да су којим случајем угрожена, претпостављам да би се огласило неко релевантно потрошачко удружење да их брани. Исто тако, заштићена су и права кућних љубимаца, који имају свој термин за шетњу у току полицијског часа. Када би права животиња била угрожена, несумњиво би се огласило удружење грађана које се бави њиховом заштитом (успут, да приупитам, можда неко зна: да ли постоји и неко удружење за заштиту од животиња, будући да је једног мог сабрата-свештеника већ два пута на парохији ујео нечији пас?). Но када је реч о угроженом верском праву православних Срба да у току полицијског часа недељом – а особито на Васкрс – дођу до својих храмова (уз поштовање свих утврђених мера заштите и прописâ), ту већ не постоји удружење које би по природи ствари устало у њихову одбрану. Са друге стране, реаговали су архијереји, свештеници, монаси, верници... што је било сасвим очекивано. И гле чуда: неки од њих су се убрзо нашли на „рафалној паљби“ зато што се доследно боре за права православних хришћана. У нападу на њих су се посебно истакли такозвани „независни“ медији и на њима пожељни интелектуалци и живописни политички делатници. Овде, међутим, треба нешто одмах разјаснити: независни медији не постоје, ма како они сами себе карактерисали. Без детаљног улажења у домен медијске теорије, свакоме ко иоле мисли својом главом је јасно да постоје макар четири основна фактора који утичу на медије (узимамо у обзир пре свега радио и телевизију) и њихово извештавање. То су: 1) политички притисак (који је изражен углавном код ауторитарних режима), 2) структура капитала (због чега медијске куће готово редовно извештавају конвергентно интересима капитала на коме почивају), 3) оглашивачи (у зависности од тога колико одређени медиј зависи од плаћених реклама) и 4) уредништво (са својим ставовима и светоназором, према којима се бирају пожељне теме и саговорници). Било да наведене факторе узмемо све заједно или појединачно, ствар је јасна: независни медији су илузија за наивне медијске конзументе. Ако то већ знамо, који од четири наведена утицаја је био пресудан да српски назови-независни медији и њихови трабанти ових дана готово оркестрирано ударе по СПЦ? То ће, можда, открити време пред нама – оно што је већ сада евидентно јесте да су највише напада претрпела неколицина архијерејâ и свештеникâ, а да је најинтензивнији удар био усмерен на једног човека: епископа бачког. Зашто баш на њега? Одговор је једноставан: због чврстог става у погледу највеће хришћанске светиње, Светог Причешћа. Узевши у обзир да је – поред српског патријарха и митрополита црногорско-приморског – реч о једном од најугледнијих архијереја Цркве и, уједно, портпаролу Светог Архијерејског Синода, сасвим је јасно откуда то да се последњих седмица управо на његовом лику константно црта медијска мета. Последње саопштење епархије бачке, у коме се констатује да је апел Синода одбијен, и истовремено најављује да ће се у храмовима служба служити тако што ће они бити отворени, је квази-независним медијима дало повода за нове „опсервације“. Притом, ниједан од тих медија се није позабавио чињеницом да се управо у Војводини (по којој су углавном протеклих седмица ишли да снимају причешћивање верникâ испред храмова) у овом тренутку, према званичним извештајима, епидемија практично гаси! Како год, једно је сигурно: ова криза је допринела да свако у српском друштву (и у Цркви) покаже „свој траг“. Халабука која је из једног дела јавне сфере тренутно усмерена према СПЦ треба да нас учини свеснијим једне веома важне ствари, коју ваља имати на уму и онда када, уз Божију помоћ, прође искушење пандемије. Наиме, мора нам коначно бити јасно да је Србија једна од оних земаља које одавно имају своју „дубоку државу“ – тамног двојника који све време ровари управо против српског народа и његове Цркве. У питању је, суштински гледано, вредносна наследница система инсталираног у Србији после Другог светског рата, која свој утицај не дистрибуира пирамидално и видљиво, путем прецизно структуриране хијерархије моћи (као што су то радили комунисти), већ дифузно, капиларно, и донекле невидљиво, путем расуте хетерогене мреже која функционише невезано од политичког режима који је на власти. Владајући режими се, дакле, мењају, али поменута идеолошка мрежа је константа и она је нетрпељива према сваком човеку који се бори за интересе Срба и Српске Православне Цркве (одатле њено блиско „сродство“ са комунистима). О овом феномену сам нешто више почео да размишљам пре пет година, када сам позван да будем учесник на Конгресу српских психологâ на Златибору. На сесији која се тицала манипулативних психолошких техника верских секти, појавио се у публици један познати учесник домаће политичке сцене, заједно са својим присталицама, и покушао да наметне идеју изједначавања правâ СПЦ са правима разних секти и култова који постоје у Србији (нисам ових дана чуо тог политичара да је реаговао на чињеницу да кућни љубимци у одређеним ситуацијама имају већа права од верникâ СПЦ). Наравно да нисам одолео да (у одмереном и академском тону) одговорим тој групи острашћених критичара, која се јако изненадила када је видела да је неки православни свештеник такође присутан у публици (откуда сад па то?). Било како било, када је бурна дебата завршена, пришао сам једној од особа која је износила критику СПЦ, да бисмо у неформалном и опуштенијем разговору наставили започету тему. Запрепастио сам се када ми је готово моментално одговорила да је та тема у ствари и не занима јер она заправо „презире Цркву“! Када сам нешто касније сазнао на ком се положају дотична особа налази у једној општинској управи, питао сам се: како уопште Црква опстаје у градовима у којима делују тако „непристрасни“ службеници? Но нека их свих заједно, нека испуне „меру отаца“ (уп. Мт 23, 32) који су им претходили. Речима Светог старца Вукашина из Клепаца: само нека раде свој посао. Прошло је време комуниста, а Црква је о(п)стала – проћи ће једног дана и време криптокомуниста, а Црква ће о(п)стати. А док та смутна времена не прођу, није лоша идеја да неко ипак оснује поменуто Удружење за заштиту права Срба у Србији... Велики Четвртак, лета Господњег 2020. За Поуке.орг Презвитер Оливер Суботић
  4. Доносимо текст пречасног презвитера др Оливера Суботића, пароха при храму светог Александра Невског у Београду и главног и одговорног уредника "Православног мисионара", под насловом: Права Срба у Србији - кратак осврт поводом тренутне ситуације. Пре нешто више од деценије, један пријатељ (тадашњи ђакон жичке епархије) ми је рекао да је дошло време да се оснује Удружење за заштиту права Срба у Србији. Знајући да је тај протођакон не само духован, већ и духовит човек, његову изјаву сам схватио као симпатичну досетку, помало у контексту ситуације кроз коју смо заједно прошли на пољу одбране права на електронску приватност у то време. Ових дана ми се, међутим, његова реченица непрестано враћа у сећање, због ситуације у којој су de facto и de jure угрожена права православних Срба у Србији, и то када је реч о централној тачки нашег духовног идентитета: Светој Литургији. Хајде за почетак да размотримо чија су све права у довољној мери заштићена у периоду проглашеног ванредног стања у Србији током пандемије. Имали смо прилике да читамо о томе у бурним расправама на интернету. Повод су биле слике гужви по супермаркетима, у којима купци нити носе заштитне маске нити држе препоручену просторну дистанцу нити се, пак, придржавају броја људи у затвореном простору. Потрошачка права су (и поред очигледног кршења мера и препорука) ипак у довољној мери уважена – да су којим случајем угрожена, претпостављам да би се огласило неко релевантно потрошачко удружење да их брани. Исто тако, заштићена су и права кућних љубимаца, који имају свој термин за шетњу у току полицијског часа. Када би права животиња била угрожена, несумњиво би се огласило удружење грађана које се бави њиховом заштитом (успут, да приупитам, можда неко зна: да ли постоји и неко удружење за заштиту од животиња, будући да је једног мог сабрата-свештеника већ два пута на парохији ујео нечији пас?). Но када је реч о угроженом верском праву православних Срба да у току полицијског часа недељом – а особито на Васкрс – дођу до својих храмова (уз поштовање свих утврђених мера заштите и прописâ), ту већ не постоји удружење које би по природи ствари устало у њихову одбрану. Са друге стране, реаговали су архијереји, свештеници, монаси, верници... што је било сасвим очекивано. И гле чуда: неки од њих су се убрзо нашли на „рафалној паљби“ зато што се доследно боре за права православних хришћана. У нападу на њих су се посебно истакли такозвани „независни“ медији и на њима пожељни интелектуалци и живописни политички делатници. Овде, међутим, треба нешто одмах разјаснити: независни медији не постоје, ма како они сами себе карактерисали. Без детаљног улажења у домен медијске теорије, свакоме ко иоле мисли својом главом је јасно да постоје макар четири основна фактора који утичу на медије (узимамо у обзир пре свега радио и телевизију) и њихово извештавање. То су: 1) политички притисак (који је изражен углавном код ауторитарних режима), 2) структура капитала (због чега медијске куће готово редовно извештавају конвергентно интересима капитала на коме почивају), 3) оглашивачи (у зависности од тога колико одређени медиј зависи од плаћених реклама) и 4) уредништво (са својим ставовима и светоназором, према којима се бирају пожељне теме и саговорници). Било да наведене факторе узмемо све заједно или појединачно, ствар је јасна: независни медији су илузија за наивне медијске конзументе. Ако то већ знамо, који од четири наведена утицаја је био пресудан да српски назови-независни медији и њихови трабанти ових дана готово оркестрирано ударе по СПЦ? То ће, можда, открити време пред нама – оно што је већ сада евидентно јесте да су највише напада претрпела неколицина архијерејâ и свештеникâ, а да је најинтензивнији удар био усмерен на једног човека: епископа бачког. Зашто баш на њега? Одговор је једноставан: због чврстог става у погледу највеће хришћанске светиње, Светог Причешћа. Узевши у обзир да је – поред српског патријарха и митрополита црногорско-приморског – реч о једном од најугледнијих архијереја Цркве и, уједно, портпаролу Светог Архијерејског Синода, сасвим је јасно откуда то да се последњих седмица управо на његовом лику константно црта медијска мета. Последње саопштење епархије бачке, у коме се констатује да је апел Синода одбијен, и истовремено најављује да ће се у храмовима служба служити тако што ће они бити отворени, је квази-независним медијима дало повода за нове „опсервације“. Притом, ниједан од тих медија се није позабавио чињеницом да се управо у Војводини (по којој су углавном протеклих седмица ишли да снимају причешћивање верникâ испред храмова) у овом тренутку, према званичним извештајима, епидемија практично гаси! Како год, једно је сигурно: ова криза је допринела да свако у српском друштву (и у Цркви) покаже „свој траг“. Халабука која је из једног дела јавне сфере тренутно усмерена према СПЦ треба да нас учини свеснијим једне веома важне ствари, коју ваља имати на уму и онда када, уз Божију помоћ, прође искушење пандемије. Наиме, мора нам коначно бити јасно да је Србија једна од оних земаља које одавно имају своју „дубоку државу“ – тамног двојника који све време ровари управо против српског народа и његове Цркве. У питању је, суштински гледано, вредносна наследница система инсталираног у Србији после Другог светског рата, која свој утицај не дистрибуира пирамидално и видљиво, путем прецизно структуриране хијерархије моћи (као што су то радили комунисти), већ дифузно, капиларно, и донекле невидљиво, путем расуте хетерогене мреже која функционише невезано од политичког режима који је на власти. Владајући режими се, дакле, мењају, али поменута идеолошка мрежа је константа и она је нетрпељива према сваком човеку који се бори за интересе Срба и Српске Православне Цркве (одатле њено блиско „сродство“ са комунистима). О овом феномену сам нешто више почео да размишљам пре пет година, када сам позван да будем учесник на Конгресу српских психологâ на Златибору. На сесији која се тицала манипулативних психолошких техника верских секти, појавио се у публици један познати учесник домаће политичке сцене, заједно са својим присталицама, и покушао да наметне идеју изједначавања правâ СПЦ са правима разних секти и култова који постоје у Србији (нисам ових дана чуо тог политичара да је реаговао на чињеницу да кућни љубимци у одређеним ситуацијама имају већа права од верникâ СПЦ). Наравно да нисам одолео да (у одмереном и академском тону) одговорим тој групи острашћених критичара, која се јако изненадила када је видела да је неки православни свештеник такође присутан у публици (откуда сад па то?). Било како било, када је бурна дебата завршена, пришао сам једној од особа која је износила критику СПЦ, да бисмо у неформалном и опуштенијем разговору наставили започету тему. Запрепастио сам се када ми је готово моментално одговорила да је та тема у ствари и не занима јер она заправо „презире Цркву“! Када сам нешто касније сазнао на ком се положају дотична особа налази у једној општинској управи, питао сам се: како уопште Црква опстаје у градовима у којима делују тако „непристрасни“ службеници? Но нека их свих заједно, нека испуне „меру отаца“ (уп. Мт 23, 32) који су им претходили. Речима Светог старца Вукашина из Клепаца: само нека раде свој посао. Прошло је време комуниста, а Црква је о(п)стала – проћи ће једног дана и време криптокомуниста, а Црква ће о(п)стати. А док та смутна времена не прођу, није лоша идеја да неко ипак оснује поменуто Удружење за заштиту права Срба у Србији... Велики Четвртак, лета Господњег 2020. За Поуке.орг Презвитер Оливер Суботић View full Странице
  5. Највећи српски авион, ербас А330 "Никола Тесла", долетео је вечерас из Кине са највећом пошиљком помоћи за Србију: медицинским апаратима, заштитном опремом и кинеским експертима, а лично га је дочекао председник Србије Александар Вучић. Кинески пилоти су кроз прозоре кокпита истакли кинеску и српску заставу и махали њима у одговор на добродошлицу на писти. То је до сада највећа пошиљка медицинске помоћи за Србију у борби против корона вируса, коју је послао председник Кине Си Ђипинг. Помоћ из Кине договорена је захваљујући личном ангажману председника Србије Вучића. На пакетима медицинске помоћи која је стигла из Кине исписано је, на кинеском језику и ћирилици, "Челични пријатељи, делимо и добро и зло", уз срце на чијој једној половини је застава Србије, а на другој застава Кине. У Србију је, како је раније најављено, са медицинским тимом допутовало шест врхунских епидемиолога из подручја Вухана у Кини који је био најпогођенији корона вирусом и њихово искуство биће од великог значаја за лекаре у Србији. Шест најеминентнијих кинеских епидемиолога, који су на писту изашли са маскама, вишеминутним аплаузом су дочекали председник Србије Вучић и чланови Владе. Испред авиона организован је свечани дочек уз заставе две земље, а председник Вучић поздравио се са кинеским лекарима лактовима. Вучић: Хвала Сију и кинеском народу, Кина пријатељ заувек Председник Србије захвалио је кинеском председнику Си Ђинпингу, Комунистичкој партији Кине и кинеском народу на медицинској помоћи која је стигла у Србију. Вучић је на аеродрому по доласку првог авиона из Кине истакао да је ово све бесплатна помоћ и велика подршка Кине. "Чекам Сија у Србији и дочекаће га стотине хиљада људи", поручио је Вучић. "Кина је наш пријатељ за вјеки вјекова, јер нам помаже да сачувамо живот, да опстане Србија", рекао је председник у обраћању након слетања авиона са првом пошиљком помоћи из Кине и кинеских лекара. Долазак кинеских епидемиолога, истикао је, од огромног је значаја за нашу земљу. "Они су први победили вирус. Слушаћемо све што они кажу, и све урадити. То није ни политика, то није ништа друго него поштовање од оних који су показали да умеју да побеђују најтежег непријатеља данашњице - корона вирус", рекао је он. Вучић се посебно захвалио председнику Кине Си Ђипингу, Комунистичкој партији Кине, казавши да је срећан што данас имамо авион А330, један од највећих, који је могао да доведе део помоћи. Други авион А320 већ је у Кини, а све што буде довежено са ова два авиона је бесплатна подршка, донација Кине, навео је он. "Бескрајно хвала на томе. Посебно на кинеским стручњацима, јер сте тиме показали да сте пријатељи када је тешко, када се боримо за живот Србије. Није Србија у Првом светском рату случајно пре свих великих сила победила тифус. Успели смо да се изборимо одговорношћу и дисциплином, што нам треба и данас", поручио је он. Вучић је казао да, познајући све наше ресурсе, не би имали шансу без помоћи Кине, председника Сија и Комунистичке партије Кине. "Бескрајно им хвала на томе, али и дивним српским људима, пилотима, стјуартима, особљу, који су даноноћно радили да би допремили маске, рукавице, респираторе који живот значе. Значи сваки респиратор неколико живота", казао је он. Кина која, према његовим речима, није завршила своју борбу против вируса, рекла је "помоћи ћемо својим српским, челичним пријатељима, и даћемо део наших респиратора". "Србија то не сме да заборави, Кина је наш пријатељ за вјеки вјекова, за стотине и хиљаде година. Показали су то када је најтеже. Вас молим амбасадорко да пренесте поздраве целокупном кинеском народу, колико волимо вашу земљу, колико поштујемо ваш народ, и ценимо председника Сија. Не интересује ме ко ће ми у свету шта рећи. Ви сте ти који помажете да сачувамо животе, да опстане Србија. Ми смо мала земља, и мали народ, а уз ваше стручњаке покушаћемо да победимо вирус, као и да наставимо да побеђујемо у економији", рекао је он. Изразио је уверење да ће кинески лекари на сваком месту у нашој земљи осетити не само поштовање, већ и љубав нашег народа. "Ми ћемо знати да узвратимо кинеским пријатељима, ако њима некада буде тешко, не само поштовање, већ и љубављу, и више него што било ко може да очекује. Чекам председника Сија у Србији, а дочекаће га стотине хиљаде људи, са већом страшћу и емоцијом него било где", нагласио је он. Вучић је кинеске стручњаке замолио да помогну да се што пре изборимо против ове пошасти. "Знамо да није лако, нисте свемогући, ни чаробњаци, али знамо да ћемо, ако поштујемо ваша упутства моћи да победимо. За пријатељство Србије и Кине, да живи Си и пријатељство Србије и Кине", закључио је он. Вучић је рекао да ће медицинска помоћ која је стигла из Кине спасити на стотине хиљада живота у Србији. Вучић је током истовара медицинске и заштитне опреме, укључујући маске, респираторе и други потребан материјал, рекао да су српски пилоти поносни на оно што су урадили, јер знају колико је то важно за српски народ у овом тренутку. "Ретко када ћете да видите да српски пилоти с поносом носе, осим српске заставе, и неку другу заставу, зато што знају да нам је неко у тако тешким тренуцима помогао", рекао је Вучић током истовара помоћи која је авионом "Ер Србије" допремљена из Кине у Београд. На питање новинара шта смо све добили, Вучић је рекао да не може то да каже, јер има такав договор са амбасадорком Кине у Србији Чен Бо и са председником Кине Си Ђинпингпом. "Добили смо много и Кинези су показали не само пријатељство и љубав према нашем народу, већ и солидарност, а чини ми се да ми на то на рационалан начин одговарамо. Емоције су много важне, јер су спасили стотине хиљада живота грађана Србије. Бескрајно им хвала на томе, а посебно Сију, кинеској држави и народу и амбасадорки Чен коју нећемо заборавити", рекао је председник. Међу члановима Владе били су министар здравља Златибор Лончар, министар финансија Синиша Мали, министар одбране Александар Вулин, генерални секретар председника Србије Никола Селаковић. Међу окупљенима који су дочекали кинески авион била је и амбасадорка Кине у Србији Чен Бо. Чен Бо: Covid 19 непријатељ свих, најважнија солидарност Амбасадорка Кине у Србији Чен Бо са председником Србије на аеродрому сачекала је први авион са медицинском помоћи из Кине и поручила да је Covid 19 непријатељ целог човечанства и да је у овом тренутку најважнија солидарност. Она је захвалила Србији на подршци коју је пружила Кини у борби са корона вирусом и истакла да се челично пријатељство две земље наставља. "Ових дана суочавамо се са ширењем вируса. Ми као ваши челични пријатељи смо спремни да дамо нашу скромну помоћ", истакла је Чен и рекла да је вечерас стигао први део помоћи кинеске владе. То су медицински материјал и опрема, а стигли су и медицински стручњаци из провинције Гуангдонг који су се повукли, како је рекла, са прве линије фронта и одмах кренули ка Србији и Европи, "на ново ратиште". Изразила је високо поштовање и захвалност њима у име свих кинеских грађана који живе у Србији. "Ми ћемо заједно са српским пријатељима да се боримо до коначне победе. Живела Кина, живела Србија, живело наше челично пријатељство", поручила је Чен. Иначе, још један авион Ер Србије, ербас А320, полетео је јутрос у 6.15 за Шангај по другу туру помоћи, речено је раније Танјугу у Ер Србији. Кинески председник Си је у писму, које је јуче примио председник Србије Вучић, поручио да Кина подржава напоре Србије у борби против корона вируса и да ће јој пружати материјалну и медицинску помоћ, обезбедити подршку у набавци неопходне робе у Кини, као и стручну помоћ. "Ми ћемо послати и тим медицинских стручњака у Србију да бисмо вам пружили помоћ у анализирању ситуације и поделили искуство о контроли и спречавању ширења вируса и лечењу оболелих, како би се подигао ефекат сузбијања епидемије у Србији ради заштите здравља и благостања народа", навео је Си.Председник Србије је претходно позвао Сија да помогне Србији, а Вучићев апел је у Кини видело око 500 милиона људи. Извор: РТВ
  6. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 13. фебруара 2020. године у Патријаршији српској у Београду шефа Мисије Европске уније у Републици Србији Његову Екселенцију Сема Фабриција. Извор: Инфо-служба СПЦ
  7. Предавање Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског и Митрополита црногорско-приморског др Амфилохија на Симпосиону о женском монаштву одржаном у Манастиру Жичи 2011. Године. Објављено ДВД издање са Симпосиона садржи видео записе свих предавања (25) преведених на српски, руски, грчки и француски језик. Извор: Манастир Жича
  8. Календарску 2019. Поуке.орг завршавају као најчитанији црквени сајт у Србији. По рангирању Alexa годину завршавамо као 334. од свих могућих сајтова који се прате у Србији ( страних и домаћих). Просечни посетилац проведе 13,45 минута дневно уз Поуке. Обично, најбољи црквени сајтови у свету се крећу између 400 и 600 места. Поуке. орг су у овој години имале експанзивни раст читаности, у једном тренутку смо били на 210. месту. Не желимо овим да се хвалимо, на неки начин у питању је већ "лањски снег". Желимо нешто друго - да вас питамо шта вас је највише привлачило или одбијало на Поукама и какве би промене на сајту желели? Хвала на сарадњи. Поуке.орг - ЖРУ
  9. Православна Епархија бачка и Одељење за спољне црквене везе Московске Патријаршије организују Међународну научну конференцију под насловом „Руска емиграција у Србији у 20. веку“. Конференција ће бити одржана у Матици српској у Новом Саду, 20. децембра 2019. године. Свечано отварање конференције, са поздравним словом, ће бити уприличено у 10 часова у свечаној дворани Матице српске. Конференција ће бити одржана у две сесије: преподневна, која ће трајати од 11 до 13,30 часова, и поподневна од 17 до 18,30 часова, када је предвиђено представљање закључака конференције. Циљ конференције је да се поводом стогодишњице доласка руских избеглица у Краљевину СХС (1920. године) прикаже живот и рад руских избеглица, њихов допринос нашем друштву, узајамни односи наших народа, а посебно односи Српске Православне Цркве и Заграничне Руске Православне Цркве. Учешће на конференцији ће узети: Проф. др Алексеј Тимофејев, Философски факултет Универзитета у Београду Проф. др Владислав Пузовић, Православни богословски факултет Универзитета у Београду Др Милана Живановић, научни сарадник Института за новију историју Србије Др Радован Пилиповић, директор Архива Српске Православне Цркве Др Виктор Иванович Косик, професор Института за славистику Руске академије наука Проф. Андреј Александрович Кострјуков, Православни Свето-Тихоновски хуманитарни универзитет Проф. др Владислав Ивановић Голдин, Северни (Арктички) федерални универзитет Господин Алексеј Арсењев, публициста Историчар мср Петар Ђурђев, Историјски архив Града Новог Сада Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  10. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 16. децембра 2019. године у Патријаршији српској у Београду председника Мешихата Исламске заједнице у Србији муфтију др Мевлуда еф. Дудића. Муфтија др Мевлуд еф. Дудић захвалио је Патријарху српском г. Иринеју за уприличен пријем током кога су разговарали о актуелним изазовима са којима су суочени православни и муслимански верници у земљи, региону и свету, као и о могућностима да се исти превазиђу. Патријарх српски г. Иринеј је нагласио да односи између верских представника служе као пример верницима и да треба увек радити на међусобном зближавању јер „имамо много заједничког“. Муфтија еф. Дудић се сложио са наведеном констатацијом Патријарха српског, додавши да су муслимани и православни хришћани „најпречи једни другима“ и да треба заједничким напорима радити на подизању младих генерација које ће, пре свега, бити добри људи. У том погледу, еф. Дудић је упознао Патријарха српског г. Иринеја са низом хуманитарних активности Мешихата којима је указана помоћ и православним верницима у Републици Србији после временских непогода (земљотрес у Краљеву, поплаве у Обреновцу, итд.). Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је захвалио еф. Дудићу на посети и врло садржајном разговору којим су покренута многа питања од обостраног значаја за Српску Православну Цркву и Мешихат Исламске заједнице у Србији. Извор: Инфо-служба СПЦ
  11. Сваком разумном човеку је јасно да став који заступа Епископ Иринеј није његов лични, већ званични став Српске Православне Цркве. Тужно је, при томе, што он своју част мора да брани на суду. Роман Анатоливич Силантјев је руски верски аналитичар, историчар религије и исламолог. Доктор је историјских наука, професор Московског државног лингвистичког универзитета. Аутор је више од стотину публикација, укључујући Велику руску енциклопедију, Православну енциклопедију и Енциклопедију народа и религија света. Аутор је више од 100 публикација и 10 књига о проучавању ислама, аутор је и састављач Интерактивне мапе свих верских заједница у Русији Извршни је директор Центра за људска права Светског руског народног савета који је под покровитељством Руске православне цркве. Заменик председавајућег Стручног већа за државну верску експертизу при Министарству правде Руске Федерације. Члан стручног већа Више комисије за сертификацију при Министарству просвете и науке Руске Федерације о теологији. За руски портал РЕГНУМ Силантјев је написао чланак о медијској хајци на епископа бачког Иринеја Буловића, који преносимо у целости: Суд одбранио српског епископа од напада медија Роман Силантјев, REGNUM 14. новембар 2019. Сваком разумном човеку је јасно да став који заступа Епископ Иринеј није његов лични, већ званични став Српске Православне Цркве. Тужно је, при томе, што он своју част мора да брани на суду. Недавно ми је бивши колега послао врло занимљив линк са црквеног интернет-портала из Србије о томе како је суд донео пресуду у корист тужбе епископа Српске Православне Цркве против новинара који су током прошле године ширили клевете против њега у разним издањима. Истраживши на интернету, са осећам емпатије сам схватио да је тај човек – Епископ бачки Иринеј Буловић – стално изложен нападима. Претраживач ме је одмах одвео до српског превода анонимног аутора црквеног блога из Турске „Светлост Фанара“ (Φως Φαναρίου) који садржи буквално бујицу негативних коментара у прилично увредљивом облику. Нисам могао да верујем да је аутор блога, по свему судећи, неки Грк из Турске – црквен човек. За шта то окривљују Епископа Иринеја? Да је „сателит Москвe“, да је „апсолутно на страни Москве“, приписују му неке закулисне изјаве… Као што се види и на званичном сајту Српске патријаршије, Епископ бачки Иринеј Буловић је портпарол Српског Синода, то јест лице које је пред целом јавношћу одговорно за извештавање о његовом раду. Већ само то показује колико је позиција Епископа Иринеја Буловића изложена притисцима. При томе, сваком разумном човеку је јасно да став који заступа Епископ Иринеј није његов лични, него званични став Српске Православне Цркве. Тужно је, при томе, што он своју част мора да брани на суду. Епископ Иринеј је веома учен човек, коме је Санктпетербуршка духовна академија недавно доделила почасни докторат. На интернету није тешко пронаћи његове текстове. Он брани поредак којим се Православна Црква вековима руководи и који је сада нарушен уплитањем Цариградске патријаршије у црквени живот Православне Украјине. Брине га раскол који је почео у целом Православљу, и издајнички став који су заузели поједини архијереји. То сада брине и сваког православног човека. Пошто сам прочитао његове текстове, у своје име могу рећи да бих био спреман да станем иза сваке његове речи. Одатле је и овај човек, који тако храбро и отворено брани традиције Православља, стално изложен нападима. А брани их „подигнутог визира“, не скривајући ни од кога своја гледишта. Атмосфера у Српској Православној Цркви је врло напета. О томе говори и саопштење Информативне службе Српске патријаршије. Српска Црква подржава канонску Цркву у Украјини. Српски епископи нису ради да им за анонимним критикама из Турске поново по главама падају бомбе, нити да им једног лепог дана, по препоруци Стејт дипартмента САД, дођу неки незвани „егзарси“ ради преуређења црквеног живота на Балкану. И управо у тој непоколебивости се састоји српски национални карактер, који је из историје тако добро познат. Док су многи народи покорно страдали под турским ропством, Срби су се борили и супротстављали се, што добро зна свако ко је учио историју. Чудно је да се то данас не узима у обзир у неким земљама на Западу и Истоку – изгледа да су лоше учили историју. Зато за сада и унајмљују новинаре у Русији. Наиме, неки Георгије Матвијенко – нисам могао да схватим ко је то, с обзиром да је његова ауторска биографија на сајту ИА REGNUM празна – написао је чланак у којем такође окривљује епископа Иринеја, овога пута читавим низом клевета. Не, не криви га зато што је он „апсолутно на страни Москве“, већ у стилу, буквално дословце истом: да Епископ Иринеј наводно жели да заоштри сукоб „на линији Београд – Фанар“ и да тако помогне Цариграду у решавању македонског питања. Као и увек – никаквих доказа. Г. Матвијенко пише да је Београд недавно посетила делегација архијереја Цариградске патријаршије – исти они Грци из Турске – а да су их Епископ Иринеј, заједно са Патријархом српским и другим митрополитима и епископима, топло примили. И у чему је ту кривица? Мислим да би им у овом тренутку и у Московској патријаршији пожелели топлу добродошлицу – нису обавезни да се моле и заједно служе – али је ствар у томе да они сами не желе да дођу. Сећам се како је прошле године цариградска делегација била у Кијеву и како ни са ким није желела да разговара, осим са локалним расколницима и председником П. А. Порошенком који је водио рат на Донбасу. Узгред, према истој страници Српске патријаршије, у сусрету није учествовао само епископ Иринеј, већ и митрополити из Хрватске и Црне Горе и низ других епископа – о којима Матвијенко из неког разлога не пише, него своје спекулације приписује управо Епископу бачком Иринеју. Да ли стога што је Епископ Иринеј портпарол Синода? Или пак зато што, за разлику од сабраће, храбро износи свој став, не улепшавајући изразе и схватања? Г. Матвијенко се, узгред буди речено, користио информацијама, према сопственом признању, из „провладиних новина Курир“ (sic!). Уколико неко жели да схвати о каквој врсти новина је реч, довољно је да на претраживачу укуца адресу овог издања, па да се својим очима увери да термин „провладин“ не би пао на памет никоме ко иоле нешто зна о српским медијима. Уколико се пак погледа садржај других извора, који су пригоднији за доношење одговорнијих увида, постаје јасно да је током сусрета српске и делегације из Истамбула дневни ред чинио читав низ питања, а да су српски јерарси по питању Украјине остали непоколебиви и верни свом начелном ставу. Гости из Истамбула су обећали да се неће уплитати ни у питање Северне Македоније где већ пола века траје раскол. Зато нам остаје да се радујемо за српску браћу. А ауторима, који желе да осветле црквене новости, упутио бих савет – да не испуњавају нечије задатке у клеветању јерараха и распаљивању ватре у међуцрквеним односима, него да пажљиво проучавају тему о којој пишу. Детаљније: https://regnum.ru/news/polit/2778356.html
  12. Наиме — тенкови и оклопни борбени аутомобили су у међувремену ремонтовани и модернизовани, али се појавио проблем њиховог транспорта. Можда нисте знали да је у јесен 1999. године Влада Румуније дозволила западним радио-станицама „Глас Америке“, „ББЦ“, „РФИ“, „Слободна Европа“ и „Дојче веле“ да користе одашиљаче и радио-фреквенције Румуније за масовну пропаганду оријентисану на подршку српској опозицији, а ради обарања тадашњег југословенског председника Слободана Милошевића. Све то, као и околност да је Букурешт дао свој ваздушни простор за извођење агресије против СРЈ, односно — Србије — била је улазница Румуније у НАТО, а касније — и у ЕУ. Румунија и Бугарска хтеле су да постану оперативна база НАТО — и у томе су успеле.Сетио сам се тих чињеница ових дана, у времену када се наша јавност, која прати војну проблематику, пита — зашто касни испорука 30 модернизованих тенкова Т-72 и 30 оклопних борбених аутомобила БРДМ-2, које је Русија још пре неколико година донирала Србији.Наиме — тенкови и оклопни борбени аутомобили су у међувремену ремонтовани и модернизовани, али се појавио проблем њиховог транспорта.Најјефтинији начин је да се они из Русије пребаце до Србије, и то транспортом речним бродовима Дунавом. Јер — Дунав је међународни пловни пут, а Србија је чланица Дунавске комисије. Чланица те комисије је и Русија, и то као сукцесор некадашњег Совјетског Савеза, иако Русија данас и не излази на обале Дунава. Но, Москва је после распада СССР-а инсистирала на чланству у Дунавској комисији, па како је Русија наследила све дугове бившег СССР-а, тако је наследила и сва права бившег СССР-а, односно — чланство у Дунавској комисији.Дакле, члан 27. Дунавске конвенције о пловидби из 1998. године, чији су потписници све земље које излазе на обале Дунава и Русија, говори о режиму пловидбе Дунавом и каже да држава може на свом делу тока Дунава, односно — на делу где су оба две обале Дунава њена територија, дакле — ту може да изврши инспекцију терета који се превози, може да од капетана брода затражи бродску листу терета, али — не може да омета или да спречава транзит тог терета Дунавом. Дунавска конвенција у свом тексту не прави разлику у односу према обичном „цивилном“, односно — генералном терету, или терету који би се односио на оружје. Нема нити једне одредбе Дунавске конвенције која забрањује најављени и легални транзит оружја Дунавом.Па ипак — нама су Румуни блокирали превоз донираних тенкова и оклопних борбених аутомобила из Русије. Не дозвољавају превоз тих возила Дунавом, иако у одредбама Конвенције о пловидби Дунавом нема нити једне тачке на којој би се темељила та одлука Букурешта. То се зове добросуседска политика и пријатељство према Србији.У Другом светском рату Немци су напали Београд са аеродрома у Румунији; у агресији НАТО 1999. године Румуни — и не само они — су дали свој ваздушни простор за извођење злочиначких напада на СРЈ, односно Србију. У предвечерје распада велике Југославије почетком деведесетих година прошлог века — Дунавом је преко Румуније ишао шверц оружја за Хрватску.И све смо ми то годинама мирно примали, да не увредимо наше добре пријатеље Румуне. Јер, забога, ми смо фамилијарно повезани са Румунима, наша је некадашња краљица Марија, супруга краља Александра, румунска принцеза. Ми имамо сваке године са Румунима и војне ваздухопловне вежбе. Одлични пријатељи, кад оно...У Београд 16. и 17. јула долази велика војна делегација НАТО, на челу са врховним командантом Алијансе америчким генералом Тодом Волтерсом. Очито да не долазе на ћевапе у Скадарлију — западни притисак на Србију се појачава и то се види и кроз изјаве из Бугарске и кроз изјаве немачких дипломата и кроз одлуку Румуније да блокира пролаз трговачких бродова који би превезли Дунавом дониране руске тенкове и оклопне аутомобиле у Србију. То Букурешт није самостално одлучио — то је одлука Вашингтона и НАТО.Зато би врховног командата НАТО, генерала Волтерса, када стигне у Београд, осим питања у вези са обуком и наоружавањем (такозваних) косовских безбедносних снага, и осим питања у вези са Резолуцијом 1244 и са одредбама из Кумановског споразума — где нема ни речи о (такозваној) косовској армији — а свакако га треба приупитати и у вези са слободом пловидбе Дунавом. Јер — ако Амери и Британци инсистирају на слободи пловидбе Хормузом, шта то значи ако једна чланица НАТО на Дунаву поступа супротно међународним одредбама, које је и сама потписала? Не сме бити гусара у Хормузу — али сме бити гусара на Дунаву? http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:806041-МИРОСЛАВ-ЛАЗАНСКИ-Румунија-спречава-испоруку-тенкова-Србији
  13. ШОКАНТАН РАЗГОВОР ЈЕРЕМИЋА СА МИЛОВИМ САВЕТНИКОМ РОЋЕНОМ: Је*асмо мајку Србији и Црној Гори (АУДИО СНИМАК) NovostiOnline | 05. јул 2019. 10:00 | Коментара: 15 Повод за разговор је организација неке забаве на Светом Стефану за тридесетак особа, за коју Роћен обезбеђује собе преко Пера Рађеновића, некадашњег директора хотелског комплекса на Светом Стефану У снимку који је ИН4С ексклузивно објавио, разговарају Милан Роћен, некадашњи амбасадор Србије и Црне Горе у Москви и саветник Мила Ђукановића, са Вуком Јеремићем, који је у тренутку када је разговор снимљен био на функцији саветника тадашњег председника Србије Бориса Тадића. Повод за разговор је организација неке забаве на Светом Стефану за тридесетак особа, за коју Роћен обезбеђује собе преко Пера Рађеновића, некадашњег директора хотелског комплекса на Светом Стефану У овом разговору, као и у претходним, види се бахатост Вука Јеремића и Милана Роћена, а свакако најшокантнији део овог разговора су речи Милана Роћена, који каже: "Јеб..мо мајку Србији и Црној Гори", на шта се Вук Јеремић смеје, одушевљено одобрава и додаје: Ти Србији, ја Црној Гори - на шта га Роћен исправља и каже "обрнуто", а онда обојица настављају да се смеју.
  14. Изашао је Статистички билтен РЗС-а (линк) са демографским подацима за прво тромесечје. Има једну добру вест и једну лошу: повећан је број рођене деце и драстично је повећан број развода. Број рођене деце повећан је за 1% (дечака је смањен за 1% а девојчица повећан за 3%), број умрлих је смањен за 1% те је негативни природни прираштај смањен за 3% (са 4.410 на 4.267 у просеку месечно). Број рођених у Србији Север повећан је за 3% (у томе 6% девојчица и 0% дечака), а у Србији Југ смањен је за 1% (дечака за 2% док је девојчица исти број). Број умрлих у Србији Север смањен је за 1% а у Србији Југ повећан је за 1%. Негативан природни прираштај смањен је у Србији Север чак за 11%, док је у Србији Југ повећан за 3%. Осим што се мање рађа и више умире Србија Југ предњачи и у разводима: просечно је повећан број за 39%, при чему у Србији Север за 25%, а у Србији Југ чак за 59%. Након рекордних 1.288 развода у децембру њихов број у марту износио је 1.186 и судећи по оволико великом међугодишњем порасту не треба сумњати да ће у више наредних месеци бити остваривани нови рекорди у броју развода.
  15. Влада Републике Србије усвојила је на данашњој седници Предлог закона о допунама Закона о државним и другим празницима у Републици Србији којим се предлаже да 24. мај буде нови празник - Дан Светих Кирила и Методија. Овим празником обележаваће се Дан словенске писмености и културе, коју су утемељили словенски просветитељи Кирило и Методије, оснивачи словенске књижевности и творци првог словенског писма – глагољице. Житије и трудови Преподобних отаца наших Методија и Константина, у монаштву Кирила, учитеља и просветитеља словенских Извор: Српска Православна Црква
  16. Игуман српске царске Лавре на Светој Гори, манастира Хиландара, архимандрит Методије, богослужио је о празнику Светог Георгија у манастиру Ћелије код Лајковца, поводом славе ове светиње у Епархији шумадијској, известио је за Радио Слово љубве нови настојатељ Ћелија, јеромонах Доситеј Хиландарац. Архимандрит Методије је заблагодарио на благослову за богослужење у Ћелијама Епископу шумадијском г. Јовану и пожелео новопостављеном игуману Доситеју да му у преносу духовног пламена из Хиландара народу у Србији на помоћи буде Игуманија Свете Горе Пресвета Богородица, те му је овом приликом даровао Икону Пресвете Богородице Тројеручице. Отац Доситеј је узвратио уздрајем у виду лепо украшеног Светог писма за које је казао да је то „најмоћније оружје на свету – реч Божја“, на шта се игуман Хиландара Методије захвалио и поучио присутне да „Свето писмо треба не само да читамо, него да га испуњавамо“. У беседи је архимандрит Методије истакао значај духовног труда сваког хришћанина, посебно угледање на светитеље мученике: „Колико Господ да благодати, онолико ће од нас и тражити, али не смемо бити духовно лењи, већ треба да се трудимо да испунимо своју меру“. Манастир Ћелије потиче из 15. века, доста је страдао кроз историју. Налази се у подножју Врапче брда где се одиграла чувена Колубарска битка, а испод цркве су похрањене кости хиљада српских војника погинулих за своју отаџбину. Такође има много костију и аустроугарских војника, нарочито међу њима Чеха. Због тога се манастирска црква зове још и спомен-костурница. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  17. Карта говори сама... Од 6041 катастарских насеља у целој Србији, 2950 има бар једно страдало лице. Већина оних које немају су на територији КиМ и Рашке...
  18. Аерозагађење чврстим микрочестицама показује се као веома озбиљан проблем у Србији, нарочито у зимским месецима. PM10 (particulate matters 10) јesu čvrste čestice promera do 10 mikrometara. Na njihovo štetno dejstvo ukazao je epidemiolog Daglas-Dag Dokeri 1993. godine (Dockery DW et al. An Association between Air Pollution and Mortality in Six U.S. Cities, N Engl J Med 1993; 329:1753-1759). To je Dokerijeva kapitalna studija o vezi aerozagađenja i smrtnosti u šest američkih gradova, nakon koje su promenjeni federalni propisi u SAD. "NEVIDLJIVI UBICA" Famoznu PM-10 česticu udišemo svaki dan, a godišnje odnese 6.000 života u Srbiji P. Vujanac Blic 20.12.2018. 07:0 63 FOTO: M. CVETKOVIĆ / RAS SRBIJA U Srbiji godišnje umre, prema zvaničnim podacima Svetske zdravstvene organizacije, 6.000 ljudi od bolesti izazvanih lošim kvalitetom vazduha, a kao glavni krivac označane su PM-10 čestice, poznate kao nevidljive ubice iz vazduha. Šta su zapravo te famozne čestite i možemo li se ikako zaštititi? Taj "nevidljivi ubica" iz vazduha je prašina manja (PM) od 10 mikrometara i predstavlja smešu dima, čađi, prašine i kiseline, uz teške metale poput olova, kadmijuma, nikla i arsena, a nastaje kao posledica kombinovanog uticaja grejanja, saobraćaja i industrije. Kad udisanjem stigne u pluća, PM-10 čestice deponuju se u najdubljim delovima tog organa i, kako upozoravaju lekari, posebno ugrožavajući decu, trudnice, stare osobe i hronične bolesnike. FOTO: RAS SRBIJA Urok i iznenadnih smrti - U slučaju udisanja PM-10 čestica, koje skraćuju dah, srce se napreže da bi kompenzovalo smanjeni unos kiseonika i pri tom se iscrpljuje. Na taj način, pored razboljevanja pluća, one dovode i do srčanog ili moždanog udara i možemo ih smatrati uzrokom iznenadne srčane smrti, za koji nemamo valjani dokaz – objašnjava onkolog dr Zoran Živković. Te PM-10 čestice, kako pokazuju dnevna, iz sata u sat, merenja na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine, juče su Valjevo ponovo svrstale na čelo najzagađenijih gradova u Srbiji, dok je vazduh kao zagađen, što je nešto blaža varijanta, izmeren u Subotici, Novom Sada, Nišu, Rumi, Pančevu, Smederevu i Užicu. FOTO: RAS SRBIJA Šta gde najviše zagađuje Inače, dozvoljena vrednost PM-10 čestica u vazduhu iznosi 50 mikrograma po kubnom metru, a ta vrednost, opet pokazuju podaci Ministarstva i Agencije za zaštitu životne sredine, čak u pet gradova traje duže od 100 dana godišnje: Pančevo (157), Užice (122), Valjevo (114), Kraljevo (106) i Kragujevac (101). Što se tiče uzroka, Ministarstvo je indikovalo sledeće razloge za prekomerno zagađeni vazduh u ovim gradovima: Pančevo - industrija i saobraćaj, Užice - grejanje i saobraćaj, Valjevo - grejanje i saobraćaj, Kraljevo - grejanje i saobraćaj, Kragujevac - industrija i saobraćaj. Daleko od rešenja Rešenje problema prekomernog zagađenja zahteva multidisciplinarni pristup, za početak sa saobraćajem, ali po onome šta je potrebno promeniti, rešenje nije na vidiku. - Treba se fokusirati na saobraćaj i vozila na dizel pogon, koja ispuštaju ugljen dioksid, ugljen monoksid, azot monoksid, azot dioksid, koji u reakciji sa vlažnim vazduhom daju kiseline i jedan su od uzroka takozvanih „kiselih kiša”. Posebna pažnja se mora obratiti na starost automobila i njihovu potrošnju i sagorevanje goriva. Ako bi zagađenje česticama PM-10 smanjili za 10 mikrograma po metru kubnom, broj smrtnih slučajeva bi se prepolovio – smatra dr Zoran Živković. Što se tiče grejanja, državni sekretar Ministarstva za zaštitu životne sredine Dragan Jeremić kaže da bi rešenje za lokalne toplane, koje koriste ugalj ili mazut, bio prelazak na gas ili biomasu. - Osim ekološkog, imali bi i ekonomski efekat, jer bi kotlovi na biomasu smanjili osnovnu cenu grejanja i daljinsko grejanje učinili pristupačnijim za građane. Tamo gde nije moguće priključe na daljinski sistem, treba razmisliti o subvencionisanju zamene individualnih ložišta na ugalj za manje štetne energente – poručuje Jeremić. U Valjevu, gradu najviše pogođenom PM-10 česticama, inače, centralno grejanje koristi tek petina žitelja, a grad kome "na ruku" ne ide ni njegov geografski položaj u kotlini, posebno ugrožava 30.000 individualnih ložišta koja koriste drvo i ugalj lošeg kvaliteta. Uz to, valjevskim ulicama šparta, kako se procenjuje, oko 30.000 automobila. FOTO: PREDRAG VUJANAC / RAS SRBIJA Valjevo najzagađenije Tek pošto je građanska inicijativa "Da Valjevo prodiše" i Lokalni front skupio peticiju sa više od 1.500 potpisa građana, vlast je prihvatila da o aeorazagađenju otvori raspravu 24. decembra. S druge strane, gradonačelnik Slobodan Gvozdenović ponavlja da "Valjevo što se tiče vazduha nije ni Hirošima ni Nagasaki", kao i da ne postoje nikakve zvanične informacije o tome da je vazduh u Valjevu zagađen. - Nikakve zvanične informacije od Zavoda za javno zdravlje, Batuta, Agencije za zaštitu životne sredine, nismo dobili. Neću da raspravljam o PM-10 česticama, o merenju Agencije za zaštitu životne sredine, ali hoću da vam naglasim da nikakav zvaničan dokument, ovde nije stigao – rekao je Gvozdenović za skupštinskom govornicom. To što se građani ovog grada svakodnevno guše i što zvanična meranja na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da je Valjevo među najzageđnim gradovima u Srbiji, Gvozdenoviću očigledno nije dovoljno.
  19. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 27. новембра 2018. године у Патријаршији српској у Београду Његову Екселенцију Карла Ло Кашоa, амбасадора Италије у Републици Србији. Извор: Српска Православна Црква
  20. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 27. новембра 2018. године у Патријаршији српској у Београду Његову Екселенцију Атилу Пинтера, амбасадора Мађарске у Републици Србији. Извор: Српска Православна Црква
  21. У Новом Саду су одржане дводневне свечаности ̵ 24. и 25. новембра. Учествовали су представници Српске Православне Цркве, Републике Србије, Покрајине и Града Новог Сада. Драма „Светозар“ У оквиру обележавања 100-годишњице од завршетка Великог рата и присаједињења Српске Војводине Краљевини Србији, представа Светозар премијерно је приказана у суботу, 24. новембра 2018. године, на сцени Српског народног позоришта. Драма је настала по тексту једног од најзначајнијих савремених српских писаца Милована Витезовића, а у драматизацији Спасоја Ж. Миловановића. Представу је режирао Југ Радивојевић. Кроз живот, дело и страдање народног трибуна Светозара Милетића приказана је комплетна епоха српске борбе за остварење вишевековног сна о присаједињењу. Премијери су присуствовали представници Републике Србије, Покрајине, Града Новог Сада, свештенство Епархије бачке, као и многи други представници друштвеног и јавног живота Српске Атине. Након представе у Српском народном позоришту, а поводом обележавања значајних јубилеја, на Тргу слободе је уприличен трочасовни концерт. У двема главним новосадским улицама, Змај Јовиној и Дунавској, приређена је изузетна интерактивна изложба 1918 понос, посвећена најзначајнијим личностима и преломним догађајима Првог светског рата и присаједињења Српске Војводине Краљевини Србији. Музеј Присаједињења, споменик Краљу и академија Другога дана свечаности у Новом Саду, 25. новембра, уследила је централна прослава ̵ отворен је Музеј Присаједињења Војводине Краљевини Србији, на Тргу републике откривен је споменик Краљу Петру Првом Карађорђевићу и одржана је академија у Српском народном позоришту. Сталну поставку Музеја чини низ артефаката који аутентично сведоче о великом историјском догађају и његовим актерима, али и о вишевековној борби Срба за политичка и друга права. Први пут на једној адреси налазе се књиге, фотографије и други сведоци вишевековне борбе Срба за опстанак у моћном аустроугарском царству и сједињење са Србијом. Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј присуствовао је откривању споменика Краљу Петру Првом Карађорђевићу, на Тргу Републике. Споменик је висок око 10 метара. Краљ гледа ка Владичанском двору, а постамент је од мермера и на њему пише текст на ћирилици на све четири стране - и то на јужној Петар I Карађорђевић 1844–1921, северној Краљ Србије 1903–1918, на западној (предњој страни) je грб Краљевине Србије, а са источне Рума 24. новембар 1918, Нови Сад 25. новембар 1918. На Тргу републике, о важности значајних јубилеја које обележавамо говорили су г. Александар Вучић, председник Републике Србије и г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада. Приликом свечаности откривања споменика суверену Краљевине Србије у тренутку Присаједињења и једној од најзначајнијих личности у целокупној историји српског народа, наступио је хор Гимназије Јован Јовановић Змај, свирао је Оркестар Гарде Војске Србије, а глумац Лазар Ристовски говорио је одломак из говора Краља Петра Првог Карађорђевића српској војсци код Призрена. Предстојатељ Цркве Божје у Бачкој присуствовао је свечаној академији у Српском народном позоришту, где су заједнички наступили Војвођански симфонијски оркестар, Београдска филхармонија и хор Опере Српског народног позоришта. Присутнима су се обратили г. Александар Вучић, председник Републике Србије, г. Игор Мировић, председник Покрајинске владе и г. Милорад Додик, председавајући Председништва БиХ. Велика народна скупштина од 757 делегата донела је, 25. новембра 1918. године у Новом Саду, одлуку о припајању Бачке, Баната и Барање Краљевини Србији. Претходног дана исту одлуку је усвојила Скупштина Срема у Руми. Одлука Велике народне скупштине била је својеврсни израз вековног настојања Срба и других народа с простора некадашње Јужне Уграске да уобличе територију на којој ће остварити своја пуна национална права. Извор: Епархија бачка
  22. -Епископ Иринеј: „Слободарство, заједништво, широкогрудост и пружање права свима јесте порука за овај данашњи јубилеј”.- Поводом обележавања стогодишњице завршетка Великог рата и присаједињења Српске Војводине Краљевини Србији, Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј био је гост Радио-телевизије Војводине у суботу, 24. новембра 2018. године. Поред владике Иринеја, о значају важних јубилеја говорили су и г. Игор Мировић, председник Покрајинске владе, г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада и г. Миодраг Копривица, генерални директор РТВ-а. Један од најважнијих датума у историји српског народа прославља се данас уз помешана осећања радости због великих јубилеја, али и туге због најновијих атака на Србе на Косову и Метохији. Владика Иринеј је подсетио да су Косово и Метохија ослобођени 1912. године, и да су том приликом војници падали ничице и плакали. После толико деценија долази до насиља и терора, изгона нашег народа са Косова и Метохије. Силе раздвајања су, потпомогнуте са Запада, ипак превладале и данас имамо ситуацију да се читав један народ осуђује на ишчезнуће, истакао је Епископ бачки, уз поруку да нећемо заборавити и напустити своју браћу и сестре у страдању. Владика је нагласио да основна поука за генерације које долазе јесте подсећање на јединство које је наш народ имао у свим тешким временима у својој историји. Поруку да смо сви заједно једна органска целина упутили смо и те 1918. године, а упућујемо је и данас. Српска Православна Црква је вековима била центар живота нашег народа око којег су се окупљале све државне институције, рекао је Епископ Иринеј и закључио да је неизоставан фактор у ослобођењу била и српска војска без које данас не бисмо славили овај велики празник. Председник Покрајинске владе Игор Мировић је рекао да нашем народу на Косову и Метохији данас недостаје начело слободе, али да морамо радити и на начелима заједништва, равноправности и напретка. Мировић је најавио да ће сутра бити отворен Музеј присаједињења. Од понедељка грађани ће моћи да виде вредне збирке докумената и артефакте. Између осталих и звоно које је било на столу председавајућих на Великој народној скупштини, као и документ из Летописа Матице српске у којем бан Јосип Јелачић недвосмислено говори да је Барања српска, напоменуо је Мировић. Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић је рекао да је поносан на то што ће сутра у 11 часова на Тргу републике бити откривен споменик Краљу Петру Првом Карађорђевићу. Ово ће после дуго година бити први коњички споменик у Војводини и подигнут је у част најомиљенијег српског краља, казао је градоначелник Новог Сада. Генерални директор РТВ-а Миодраг Копривица је рекао да та медијска кућа има обавезу и задовољство да се укључи у обележавање 100-годишњице значајних јубилеја. У Српском народном позоришту, 24. новембра од 19 часова, премијерно ће бити изведена представа Светозар рађена по тексту Милована Витезовића, док ће концерт почети у 21 час на Тргу слободе. У недељу, 25. новембра у 10 часова, биће отворен Музеј Присаједињења Војводине Краљевини Србији. Откривање споменика Краљу Петру Првом Карађорђевићу ће бити уприличено у 11 часова на Тргу Републике. Централни догађај обележавања стогодишњице присаједињења је свечана академија у Српском народном позоришту, од 12 часова. Извор: Епархија бачка

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...