Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'србије'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 125 results

  1. ризница богословља

    Светосавска академија у Удружењу књижевника Србије

    Благодарје за 2019. годину уручено је јереју Милораду Средојевићу, београдском пароху, доктору историјских наука, обновитељу часописа Хришћанска мисао и библиотеке Свечаник, где је објављено око две стотине пробраних књига хришћанско-православне садржине, аутору бројних чланака и студија из теологије и црквене историје. На истој академији Благодарја су уручена и сарадницима Српске Православне Цркве: Божидару Болету Милорадовићу, чији је живот посвећен лепоти књига, човеку који је подигао ниво графичког опремања и дизајнирања књига у савременом издаваштву (Слово љубави од Светог Деспота Стефана Лазаревића, 2013., украсио Б. Б. Милорадовић), и Николи Рајаковићу, песнику и председнику Књижевног друштва Раковица, за континуирани допринос у организовању Међународног сабора духовне поезије. Светосавском химном, коју је отпевао хор Основне школе Драгиша Луковић Шпанац предвођен диригентом вероучитељком Миленом Радовић Пушоњић, почела је већ традиционална Светосавска академија у Удружењу књижевника Србије. Све присутне је на Светосавској академији, одржаној 24. јануара 2019. г. у свечаној сали Удружења књижевника Србије, благословио и светосавску беседу произнео протојереј Милорад Средојевић. -За свој живот Свети Сава је узео Христово Јеванђеље као бусолу која ће га водити. и заиста је био ходајуће Јеванђеље. Јеванђељске речи и мисли преточио је у живот, казао је, између осталог, казао је отац Средојевић и додао: -И данас нас обасјава светло и крепи дух Светог Саве. Књижевник Драган Мраовић казивао је слово о Светоме Сави. Благодарја је уручио г. Милош Јанковић, заменик председника Удружења књижевника Србије г. Милована Витезовића. У име награђених скупу се обратио добитник овог призања Срђан Мијалковић, председник СКПД Просвјета из Беча, који је казао да ова Благодарја показују пут којим треба да идемо, пут очувања идентитета нашег језика, културе, којим настављамо и очување свега онога што нас чини народом. Добитници Благодарја су: Валентина Питулић, доктор филологије, редовни професор Философског факултета Универзитета у Приштини; Љубинка Перинац Станков, српска песникиња из Румуније, преводилац и уредник темишварског недељника Наша реч; Раденко Бјелановић, песник и преводилац са руског језика, председник Удружења писаца и оснивач Књижевне заједнице Крагујевца; Милица Бакрач, песникиња из Црне Горе, уредница часописа Стварање и добитница Повеље Светог Саве; Божидар Витас, мултимедијални уметник, светлописац и организатор књижевних, ликовних, фотографких и музичких окупљања; проф. др Бешир Љушковић, професор и бивши начелник Клинике за стоматологију. Међу добитницима Благодарја су и они који су помагали Удружење књижевника Србије: Вила Лазар (Врњачка Бања) и ПИ, организација за колективно остваривање права интерпретатора, као и они којима ће ово признање бити накнадно уручено: Министарству одбране Републике Србије и Дому Војске Србије, и г. Владану Милићу, помоћнику градоначелника Чачка. Своје стихове су казивали песници Ранко Ђиновић и Валентина Питулић са Косова и Метохије, Љубинка Перинац Станков (Румунија) и Милица Бакрач (Црна Гора). Присутни су чули и изванредну ауторску песму Имам слободу, ученице седмог разреда Основне школе Драгиша Луковић Шпанац из Крагујевца. која стихом каже: Ову песму пишем за своју Отаџбину свету и додаје: Имам обавезу према своме роду, са надом да ћемо опет донети мир, слогу и слободу... Књижевници Вери Хорват је овом приликом уручена награда Симо Матавуљ. Стихове о првом српском Архиепископу и творцу аутокефалности Српске Цркве и утемељивачу српске државе казивали су драмски уметник Милан Михаиловић Цаци и млада уметница Нина Симић, док је у уметничком делу програма наступио са гитаром проф. др Урош Дојчиновић. Свечаности су присутвовали протојереј Александар Михајловић (Епархија браничевска), Радомир Андрић, Предраг Богдановић Ци, Славомир Гвозденовић (Румунија), Живорад Ајдачић (Културно-просветна заједница Србије), Јефимија Ђиновић, чланови Удружења књижевника Србије, пријатељи и сарадници, представници медија. Извор: Српска Православна Црква
  2. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког Господина др Иринеја, Команда Прве бригаде копнене војске Србије организује Светосавску академију поводом празника Светог Саве. Светосавска академија биће уприличена 25. јануара у 19 часова у Дому војске Србије. Тим поводом, у Јутарњем програму разговарали смо са војним свештеником Ђорђем Стојисављевићем, који нам је представио овогодишњи програм Светосавске академије. Извор: Радио Беседа
  3. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 15. јануара 2019. године у Патријаршији српској у Београду Његову Екселенцију Горана Вујичића, амбасадора Србије у Јужноафричкој Републици. Извор: Српска Православна Црква
  4. Нови канал о нашим генијалцима – Брејнз, данас је званично почео са емитовањем програма. Настао као резултат сарадње компаније United Media и Српске научне телевизије, Брејнз има за циљ да скрене пажњу јавности на генијалне умове Србије и њихова достигнућа. “Веома сам срећан што је United Media препознала потенцијал пројекта који се до данас звао Српска научна телевизија, а од данас Брејнз ТВ. Наша иницијална идеја била је промоција науке, образовања, културе. Свесно смо одабрали непрофитни пут, верујући да је он једини прави за буђење свести јавности о важности образовања. Привукли смо пажњу компаније United Media која, испоставило се, одлично разуме нашу мисију и жели да подржи један овакав пројекат, свесна његовог ширег друштвеног значаја. Тако смо, на моје огромно задовољство, добили партнера спремног да уложи све своје снаге у науку, културу и уметност Србије, са посебним акцентом на “амбасадоре” знања – младе генијалце. Верујем да ће садржај Брejнз канала, кроз емисије као што су Шампиони знања, СиВи научника, Академи, Брејнз арт, као и многи други серијали у којима ће улогу водитеља преузети најбољи студенти биологије, географије, медицине, утицати на свест јавности и допринети популаризацији науке и образовања у нашој земљи. У исто време, надам се да ће оператори препознати значај садржаја који креирамо и уврстити Брејнз у своју програмску понуду.” – изјавио је др Живојин Жика Петровић, директор и главни и одговорни уредник Брејнз канала. Подршку је пружила и ректор Универзитета у Београду, проф. др Иванка Поповић, која је присуствовала презентацији канала: “Велика ми је част што имам прилику да вам се обратим у овом значајном тренутку када образовање добија ново место у медијском простору Србије. Од изузетне је важности да се уложи додатни труд на сваком нивоу и облику школства, а Брејнз ТВ ће, надам се, промовисати науку на одговоран и истовремено популаран начин. Млади ће имати прилику да у другим врсним студентима нађу узоре и пробуде у себи љубав према некој научној грани.” Емисије едукативног карактера, из оригиналне Брејнз продукције, промовисаће оно најбоље што Србија има – успешне ђаке, студенте, научнике, али и актуелне светске трендове у области науке, културе и уметности. Промоција Брејнз канала одржана у свечаној сали Ректората, Универзитета у Београду, била је прилика да се представници медија и стручне јавности упознају са садржајем канала и плановима за будућност. Канал Брејнз од данас можете гледати на СББ, Тотал ТВ, ЕОН, Д3и, Телемах, НетТВ Плус, Телемарк, Оскар Нет, СунЦо, Мад Нет, Орион Телеком, Виктори Медиа, Смиајли ТВ, Еxе Нет, Ав Ком, Сат Тракт и многим другим платформама. Упознајте наше генијалце – већ данас на каналу Брeјнз! Unitedmedia.net http://hronograf.net/2018/12/19/bravo-poceo-s-radom-tv-kanal-mladih-naucnika-srbije-brejnz-video/
  5. Представници Министарства одбране и Војске Србије положили су данас венац на споменик посвећен седморици припадника Војске Југославије који су погинули пре 30 година током хуманитарне мисије у Јерменији, саопштило је Министарство одбране. Седам припадника Ратног ваздухопловства и Противваздушне одбране (РВ и ПВО) - Владимир Ерчић, Предраг Маринковић, Миленко Симић, Милан Мићић, Бориша Мосуровић, Милисав Петровић и Јован Зисов, погинули су 12. децембра 1988. године, када се њихов авион срушио приликом хуманитарне мисије којом је тадашња СФРЈ послала помоћ земљотресом разореној Јерменији, преноси Бета. Споменик је подигнут 1995. године а венце су положили чланови делегација, чланови породица погинулих пилота и велики број окупљених грађана Јерменије. Делегацију је предводио командант 204. ваздухопловне бригаде РВ и ПВО бригадни генерал Жељко Билић који се захвалио јерменском народу што одаје почаст погинулим ваздухопловцима и оценио да се пријатељство Србије и Јерменије „никада неће угасити”. Током тродневног боравка у Републици Јерменији, чланови делегације и породица положили су венац и у Меморијалу у оквиру Музеја геноцида. http://www.politika.rs/scc/clanak/417591/Delegacija-Srbije-odala-pocast-poginulim-srpskim-pilotima-u-Jermeniji
  6. О дочеку српске војске у Сплиту, у тексту "Српска војска на Јадрану", пише очевидац проф. Стјепан Роза: "И напокон јавише да ће српска војска стићи у Сплит днева 20. новембра (1918)... Све плива у необичном весељу, пјесми и смјеху, срећи и задовољству. И кад је освануо жељковани дан, већ јутром рано почело се с кићењем дућана, кућа, звоника, обале и лађа. На средини обале подигоше славолук урешен грбовима наших покрајина над којима се раскрилио Бијели Орао. Под њиме натпис ћирилицом: 'Добро дошли'. Грађани се окитише цвијећем и српском тробојком, симболом слободе и јунаштва, из поштовања према онима који све дадоше за наше ослобођење и уједињење. Пароброд је имао да стигне у три сата послије подне. Већ около 1 сата обала је била пуна као шипак... сви раме уз раме да поздраве осветнике Косова... Кад набијене прангије са Бачвица и Сустјепана забректаше, био је знак да је пароброд близу... У тај час чуо се заједнички уздах као да је земља затутњала и све се слива у један нечувен урнебес и грмљавину: - 'Ено их на прови!.. Ено спаситеља наших!.. Ено јунака с Кајмакчалана!.. Живила српска војска! Живио краљ Петар! Живио Престолонаследник!' – орило се из хиљада и хиљада грла. Младићи се јагме да прихвате коноп, да се поносе што су везали пароброд којим су стигли Бијели Орлови... Спустише мост и настаде тајац... Помоли се мајор Стојан Трнокоповић, и са оним истим гласом с којим је на бојном пољу командовао: 'На јуриш, јунаци!' поздравио је: - 'Помоз Бог, браћо'! Сузе нас облише и задрхтасмо од превелике среће и радости. Приђе му др Смодлака и у име Земаљске владе назове добродошлицу: - „Браћо срцу нашем најмилија, неумрли витезови српски! Добро нам дошли непобједиви соколови наши! Добро нам дошли ослободитељи наши, поносни наш цвијете, најљепши и најмилији. Благословен био час када вас видјесмо. Благословена вам свака стопа била! Благословене мајке које вас родише! Благословена колијевка која вас је одњихала! Благословени опустјели домови ваши, који се у црно завише да нама узмогне синути ово златно сунце слободе, што нас сада обасјава. Колико смо чезнули за овим часом! Заједно са вама кличемо ономе који вас је припремио за побједе, врховноме вођи вашему, унуку великог вожда Карађорђа, Краљу вашему и нашему. Да живи Краљ Петар! Да живи Српска војска“! Најсвечанији дочеци одиграли су се у Сплиту, Ријеци (Ријечане остали Хрвати чак и данас зову „Србима“), Дубровнику и Шибенику. Сплит – који је био и остао све до друге половине XX столећа најјугословенскији од свих градова Југославије, који је претио загребачким политичарима да ће сам Далмацију ујединити са Краљевином Србијом ако они одлуче да створе независну Хрватску – сав се окупио на Риви том приликом. 20.000 Сплићана српску је војску дочекало повицима: „Живјела Српска војска! Живјела Југославија!“.
  7. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 19. новембра 2018. године у Патријаршији српској у Београду Његову Екселенцију Ивана Тодорова, амбасадора Републике Србије у Мађарској. Извор: Српска Православна Црква
  8. Тема Бориса Малагурског у најновијем видео-клипу је актуелно политичко питање: разграничење. Sputnjik Srbija View full Странице
  9. Међународна теренска вежба „СРБИЈА 2018“ отворена је данас у Младеновцу, а учесницима и гостима на вежби обратили су се председник Србије Александар Вучић и генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг.Церемонији отварања присуствовали су и министар одбране Александар Вулин и начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Милан Мојсиловић. Реч је о вежби у области управљања последицама ванредних ситуација у којој Министарство обране и Војска Србије учествују са лаком пољском болницом. Председник Вучић је том приликом пожелео учесницима вежбе из 38 земаља успешну реализацију, истичући да је веома срећан и поносан што ће бити у прилици да раде заједно и у будућности моћи да рачунају на међусобну помоћ, што је од највећег значаја за све нас. - Ова вежба се одржава први пут у Републици Србији и она је једна од највећих које су икада одржане. Овде је реч о спасавању живота наших људи као и о нашој међусобној помоћи – нагласио је председник Вучић.Он је подсетио на поплаве које су Србију погодиле 2014. године и које су показале значај брзе реакције и међународне сарадње, када је 14 земаља послало 22 тима са око 600 спасилаца, како би нам помогли. - Данас су природне катастрофе актуелно и веома сложено питање, уз високи степен непредвидивости. То је захтеван и комплексан задатак који од нас тражи координацију, сарадњу и спремност. Овде смо данас да бисмо показали колико смо успешни у томе, али и да делимо одговорност и једни другима помогнемо како у отклањању последица, тако и у њиховом предупређивању. Исто тако, искуство других земаља чији су представници данас овде је од кључног значаја и добро ће доћи институцијама које чине јединствен систем заштите и спасавања у Србији – нагласио је председник Вучић. Према његовим речима, Србија је војно неутрална земља и љубоморно ће чувати своју војну неутралност. Али Србија добро сарађује са НАТО и даље ће добро сарађивати са том организацијом.- Србија се налази у последњој фази прихватања ИПАП плана 2018-2020. И то је нешто на чему ће Србија да ради, јер ми и хоћемо и желимо и морамо, без обзира на болну и тешку историју, да због будућности наших грађана имамо добре односе, као што те добре односе имамо и са Руском Федерацијом и Народном Републиком Кином и свима другима – истакао је председник Вучић, изражавајући захвалност генералном секретару НАТО на подршци и помоћи у организовању ове вежбе. Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг, у свом обраћању на вежби, рекао је да НАТО приступа безбедности на много начина, укључујући и помоћ у спасавању онима који су погођени елементарним непогодама. Он је, такође, истакао да вежба спасавања у ванредним ситуацијама "Србија 2018", није војна вежба, већ вежба цивилне спремности, са сценаријом који симулира ситуацију након разорног земљотреса.- То је платформа за оне који први реагују, како би учили једни од других, да науче и да стекну права искуства заједно и боље се припреме за времена у којима се суочавамо са правим животним ванредним ситуацијама – истако је Столтенберг и захвалио председнику Александру Вучићу на личном доприносу да та вежба буде остварена. Он је, такође, нагласио да је од "виталног значаја" да учинимо све како бисмо били добро припремљени и да је вежба прилика да се тестирају нова средства за отклањање последица природних катастрофа, али и технологија које могу да унапреде начин како комуницирамо и како координирамо наше реакције, без обзира на то са каквим се изазовима суочавамо.Говорећи о значају вежбе, он је истакао да је искуство стечено на претходним вежбама помогло да се спасу многи животи, а да ће лекције савладане на овој вежби помоћи да се спасе још више живота у наредном периоду.Након церемоније отварања, у бившој касарни „Багремар“ у Младеновцу, приказан је један сегмент вежбе. У њему су приказане радње дела медицинског система за пружање помоћи у ванредним ситуацијама, кроз симулацију незгоде у којој су учествовала два возила и бициклиста и у којој је повређено пет особа, од тога двоје са тешким телесним повредама. Међународна теренска вежба управљања последицама ванредних ситуација „СРБИЈА 2018“, у организацији Министарства унутрашњих послова – Сектора за ванредне ситуације и Евроатлантског координационог центра за ванредне ситуације Организације Северноатлантског уговора (NATO EADRCC), одржава се од 8. до 11. октобра на територији Младеновца, Сопота и Аранђеловца. Око 2.000 учесника из 38 земаља увежбаваће широк спектар операција уклањања последица ванредних ситуација.
  10. ризница богословља

    Унапређење верске службе у Војсци Србије

    Министар се затим састао са Епископом тимочким г. Иларионом, архијерејем надлежним за рад војних свештеника у Министарству одбране и Војсци Србије. Том приликом, министар Вулин је истакао да Министарство одбране и Војска Србије поклањају велику пажњу верској служби. -Све верске конфесије су код нас равноправне и заступљене. Све уживају велико поштовање Министарства одбране и Војске Србије. Српска Православна Црква, као стуб нашег народа и као неко ко не само што чува духовност нашег народа, већ и оне традиције које су нас учиниле великим и вредним, јесте један од најважнијих партнера Министарства одбране и Војске Србије, рекао је министар одбране и нагласио да ће систем одбране наставити да развија верску службу, да је у плану повећање броја војних свештеника. -Као што Војска помаже да стекнете нова знања и искуства, тако ће вам увек помоћи да у потпуности развијете свој дух и своју личност, јер Војска управо за то и служи, истакао је министар војни и додао да Војска Србије изражава велико поштовање према Српској Православној Цркви и свему оном што је она учинила за очување нашег народа и наше традиције, додавши да је сигуран да ће се сарадња између Војске и Српске Православне Цркве и даље развијати. -Данас јсмо прославили празник Зачећа Светог Јована и дан јављања Пресвете Богородице у Зајечару 1944. године, када је Пресвета Богородица заштитила град од бомбардовања. Уједно, данас је завршетак Фестивала хришћанске културе и ми смо почаствовани што су и војна лица ту, са министром Александром Вулином, рекао је Епсикоп тимочки г. Иларион нагласивши да ће, попут својих претходника, свесрдно радити на унапређењу сарадње с Војском. Фестивал хришћанске културе одржава се од 20. септембра до 6. октобра у Зајечару, у организацији Епархије тимочке и уз подршку Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије. Овогодишњи фестивалски дани били су богати бројним духовним и културним садржајима - предавањима еминентних говорника, концертима и промоцијама нових књига савремених аутора. Осим тога, одржан је и међународни Филмски фестивал документарно-духовног филма. У програмској понуди издвојили су се Дан на Ромулијани, отварање изложби слика и фотографија, дечија недеља, као и наступи културно-уметничких друштава из Зајечара и суседних градова. Извор: Министарство одбране
  11. Министар одбране г. Александар Вулин присуствовао је 6. октобру 2018. године трећем Фестивалу хришћанске културе у Зајечару и у пратњи припадника Војске Србије обишао Саборну цркву. Министар се затим састао са Епископом тимочким г. Иларионом, архијерејем надлежним за рад војних свештеника у Министарству одбране и Војсци Србије. Том приликом, министар Вулин је истакао да Министарство одбране и Војска Србије поклањају велику пажњу верској служби. -Све верске конфесије су код нас равноправне и заступљене. Све уживају велико поштовање Министарства одбране и Војске Србије. Српска Православна Црква, као стуб нашег народа и као неко ко не само што чува духовност нашег народа, већ и оне традиције које су нас учиниле великим и вредним, јесте један од најважнијих партнера Министарства одбране и Војске Србије, рекао је министар одбране и нагласио да ће систем одбране наставити да развија верску службу, да је у плану повећање броја војних свештеника. -Као што Војска помаже да стекнете нова знања и искуства, тако ће вам увек помоћи да у потпуности развијете свој дух и своју личност, јер Војска управо за то и служи, истакао је министар војни и додао да Војска Србије изражава велико поштовање према Српској Православној Цркви и свему оном што је она учинила за очување нашег народа и наше традиције, додавши да је сигуран да ће се сарадња између Војске и Српске Православне Цркве и даље развијати. -Данас јсмо прославили празник Зачећа Светог Јована и дан јављања Пресвете Богородице у Зајечару 1944. године, када је Пресвета Богородица заштитила град од бомбардовања. Уједно, данас је завршетак Фестивала хришћанске културе и ми смо почаствовани што су и војна лица ту, са министром Александром Вулином, рекао је Епсикоп тимочки г. Иларион нагласивши да ће, попут својих претходника, свесрдно радити на унапређењу сарадње с Војском. Фестивал хришћанске културе одржава се од 20. септембра до 6. октобра у Зајечару, у организацији Епархије тимочке и уз подршку Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије. Овогодишњи фестивалски дани били су богати бројним духовним и културним садржајима - предавањима еминентних говорника, концертима и промоцијама нових књига савремених аутора. Осим тога, одржан је и међународни Филмски фестивал документарно-духовног филма. У програмској понуди издвојили су се Дан на Ромулијани, отварање изложби слика и фотографија, дечија недеља, као и наступи културно-уметничких друштава из Зајечара и суседних градова. Извор: Министарство одбране View full Странице
  12. Московски лист Комерсант је објавио да је Вучић у јучерашњем разговору са Путином тражио подршку за признање Косова: https://beta.rs/vesti/politika-kosovo/98256-komersant-vucic-nije-dobio-odobrenje-putina-za-svoju-verziju-priznanja-kosova https://www.kommersant.ru/doc/3758959 Изгледа да ни у Кину није ишао због папака и летећих аутомобила. Дошли смо дакле дотле да председник Србије лобира у Русији и Кини за међународно признање Косова.
  13. Припадници 98. ваздухопловне бригаде и 63. падобранског батаљона учествовали су на вежби трагања и спасавања SAREX 39-18, која је у организацији Директората за цивилно ваздухопловство одржана јуче у рејону општине Кучево у Браничевском округу. На овој вежби стално задејствованих снага за трагање и спасавње учешће су узели и Министарство унутрашњих послова, Горска служба спасавања, спасилачко-ватрогасна једница, Црвени крст, Клинички центар Србије, Клинички центар Ниш, ВМА и органи локалне самоуправе Према сценарију вежбе, дошло је до удеса два ваздухоплова у коме је више лица повређено. Након дојаве Спасилачко-координационог центра за трагање и спасавање покрећу се прописане процедуре и обавештавају сви учесници вежбе. Хелихоптери МУП-а и Војске Србије претражују терен из ваздуха у потрази за местом несреће, лоцирају олупину, а затим ватрогасци гасе пожар настао падом летелице. За то време припадници Црвеног крста и Горске службе спасавања збрињавају повређене и оне чији су животи угрожени транспортују до медицинских установа хелихоптером Ми-8 из састава 98. ваздухоповне бригаде. – Директорат цивилилног ваздухопловства као национално и регулаторно тело за цивилни ваздушни саобраћај у Републици Србији надлежан је за организовање и управљање системом трагања за ваздухопловима и спасавања лица. Вежба SAREX 39-18 одржана је по међународним стандардима, па смо показали како ангажоване јединице реагују у врло реалистичном сценарију, рекао је координатор вежбе Никола Шаранчић, шеф Спасилачко-координационог центра Диретората за цивилно ваздухопловство. Он је додао да је вежба имала сегменте трагања, евакуације уз помоћ вертикалних метода хелихоптером, лоцирање срушеног ваздухоплова, трагање, формирање пољске болнице и збрињавање повређених. Циљ вежбе SAREX 39-18 је да се увежбају стално задејствоване снаге за трагање и спасавање за правилну и брзу процену ситације, координацију с другим ангажованим учесницима и проналажење места удеса ваздухоплова, те спасавање и транспорт повређених до најближе медицинске установе. Мирјана Крстовић, МЦ Одбрана
  14. План скован у кабинету Александра Вучића пре пет година реализован је пре неколико дана. ПКБ је продат. Нови власник је фирма која је наводно у власништву неких арапских шеика. Бојим се да су они Арапи колико и чувени Миле Шеик, који је надимак добио јер је радио на бензинској пумпи ПКБ је много више од једне компаније. Он је симбол свега кроз шта смо као земља пролазили претходних 30 година и како ћемо, ако се нешто убрзо не промени, завршити. Годинама је ПКБ функционисао као озбиљна компанија, какву ју је замислио Петар Зечевић, човек који ју је деценијама водио. Имала је производњу, прераду, малопродајну мрежу, банку, али и показивала висок степен, како би се то данас рекло, друштвене одговорности. Двадесетак хиљада хектара земљишта, 70 километара канала за наводњавање, научна лабораторија, фарме кокошака, крава - Имлек, Имес, Пекабета, Фриком... Фриком који је седамдесетих година прошлог века у време комунистичке Југославије направљен као заједничко улагање и власништво ПКБ-а и америчког Унилевера, једне од највећих светских фирми у производњи хране! Године санкција су му нанеле озбиљну штету, а дотучен је одлуком донетом после петооктобарских промена да се одвоје и продају Имлек, Фриком, Пекабета и да у ПКБ-у остане само примарна производња. Колико је тај концепт, који сам и тада критиковао, био погрешан, показује чињеница да су сви велики светски малопродајни ланци, од Теска до Делезеа, покренули производњу сопствених робних марки, које данас у завидној количини попуњавају њихове продајне рафове. Оно што је најпрофатибилније узето је ПКБ-у са идејом да се компанија бави земљорадњом и сточарством. Сведен на производњу пшенице, кукуруза, шећерне репе и на углавном непрофитабилне фарме крава, препуштен вођству неквалитетног менаџмента, гомилао је дугове. У томе су му својски „помагале“ суперуспешне компаније попут МК комерца, Имлека и њима сличних, које су своју успешност базирале на томе да су сви уговори са ПКБ-ом по компанију били више него штетни. Догурао је ПКБ до дуга од скоро сто милиона евра, 14 година неплаћених пореза и доприноса на плате, 10 година неплаћене струје, две деценије без улагања у развој, механизацију, одржавање канала за наводњавање... Преокрет је наступио током 2010. године. Тада су неке приватне фирме понудиле држави да га откупе за један евро уз преузимање дугова. Сећам се како ме је покојни Захарије Трнавчевић убеђивао да се то не дозволи, да ПКБ вреди милијарду евра, да ниједна држава не продаје земљу... То се поклопило са реализацијом идеје за мост Земун-Борча и било је јасно да, ако се ПКБ прода, годину-две касније ћемо платити десетине милиона евра да за приступне саобраћајнице од купца откупимо то исто, у бесцење дато земљиште. Са идејом да ПКБ не продајемо, да га преузме град и да доведемо професионални менаџмент отишао сам код председника Србије Бориса Тадића и добио безрезервну подршку за то. И град је преузео ПКБ. Довели смо стручан нестраначки тим људи да га води, сели са синдикатима и тражили подршку да се број радника смањи за око 400, јер фирма није могла да издржи толики број запослених. Радници који су се опекли са многим гарнитурама гледали су нас неповерљиво по принципу „дошли још једни да краду“, али су нам ипак указали поверење. Без динара из градског буџета ПКБ је почео да на плате које су у просеку биле око 500 евра плаћа све порезе и доприносе, да плаћа струју, купује нову механизацију, гради најмодерније фарме крава. Министри пољопривреде Саша Драгин и Душан Петровић прихватили су да ПКБ по литру млека добија исту субвенцију као приватни произвођачи и помогли су да се почне са чишћењем канала. МК комерцу, који је откупљивао репу по 0,28 евра кроз компензацију, запрећено је раскидом уговора уколико не прихвати тржишну цену од 0,45 евра и да је плаћа - парама. Прихватили су. Имлеку је понуђено да наставимо са продајом млека, али по 20 одсто већој цени, јер су толико литар плаћали у Босни. Одбили су са поруком да немамо коме другом да продамо млеко. После осам месеци, када су схватили да ПКБ може без њих, вратили су се и платили тражену цену... Компанија која је 2010. имала пословни приход од 34.369.000 евра за две године достигла је 60.809.000 евра. Без отписа дугова од стране државе који се књиже као приход и који то реално нису. Смањен је број крава, али је повећана производња млека. Једна крава је у ПКБ-у годишње давала 7.555 литара млека. Просек на нивоу Србије је био 2.920 литара. Смањени су хектари под пшеницом на уштрб профитабилнијих култура, али је просек пшенице био 5,9 тона по хектару, док је просек на нивоу Србије био четири тоне. Запослени су радили не као Немци, него као Јапанци, није била потребна никаква чуварска служба, јер су људи третирали фирму као своју. Издвојено је земљиште поред новосаграђене саобраћајнице са по три траке, претворено у грађевинско чији се хектар продавао за 800.000 евра. Сто продатих хектара било је довољно да се отплате сви дугови гомилани деценијама. Планирали смо да радници и пензионери добију 10 одсто акција, да понудимо сарадњу великим светским компанијама, да радимо као што су радили ПКБ и Унилевер пре скоро 50 година, да тако стигну инвестиције, повећамо производњу и имамо сигурне купце, да направимо и своју млекару ако постојеће наставе да нам уместо природног продају млеко у праху растворено у води, да преузмемо Воћарске плантаже Гроцка, у којима је ПКБ власник више од 20 одсто, да покренемо отварање још неколико компанија по моделу ПКБ-а широм Србије... Ништа се од тога није десило. Ова прича, која је могла имати срећан крај, прекинута је променом власти и одлуком да се ПКБ прода. Почело је систематско уништавање фирме. Менаџмент, коме нова власт није хтела да исплати уговорене бонусе, напустио је фирму и она је 2017. завршила са пословним приходом од свега 34.007.000. Дакле скоро упола мањим него 2012. и малтене у евро истим приходом какав је био 2010, пре него што га је град преузео! План скован у кабинету Александра Вучића пре пет година реализован је пре неколико дана. ПКБ је продат. Нови власник је фирма која је наводно у власништву неких арапских шеика. Бојим се да су шеици Арапи колико је Арапин био и чувени Миле Шеик, који је тај надимак добио јер је радио на Југопетроловој пумпи Змај 1. Цена од 105 милиона евра коју је Ал Дахра платила је понижавајућа и показује да људима на власти никад није доста. Прво су одлучили да се не продаје бизнис и његов потенцијал него само огољена имовина. Па је и та имовина потцењена. Скоро 20.000 хектара земљишта у делу Србије где хектар кошта више од 15.000 евра. А овде цена расте, јер је већина покривена каналима за наводњавање, а земљиште је у комаду. Свако ко се бави бизнисом зна да је немогућа мисија купити у Србији у комаду ни 100, а камоли скоро 20.000 хектара. Додајте на то механизацију, фарме, институт и лабораторије, фабрику сточне хране... Цена за ПКБ је удар на интелигенцију - исти као и кад је РТБ Бор у питању. Кинези су га купили за дугове (200 милиона евра) и одмах сутрадан канадском Невсуну, који уз 60 одсто рудника цинка у Еритреји поседује још само права на два налазишта у Бору, понудили су у парама - 1,4 милијарде долара!? Рече председник државе да су му сузе кренуле када је видео колико смо добру понуду добили за Бор. Признајем и мени су кренуле. Али не сузе радоснице... Продати природне ресурсе Србије – рудна богатства, земљу и воду никада никоме није пало на памет. Све док нису на власт дошли ови. Њима је продаја Србије нормална ствар. Решење? Промена власти. Свака наредна демократска власт има за обавезу да поништи све ове по Србију штетне, а по џепове њених челника и њихових партнера више него корисне уговоре. Тога треба да буду свесни сви који данас са њима праве овакве дилове. Једном ће морати да се подвуче црта и нико од деведесетих до данас неће моћи да буде аболиран. Шта ће бити ако се то не деси? Одговор ћете наћи у прве две реченице текста. НСПМ
  15. У позадини се виде прозори изграђени у неоготском стилу, а испред њих у четири реда поређани српски богослови у оделима с краватама и лептир-машнама, њихови професори, православни свештеници и њихови домаћини: англикански теолози и професори. Година је 1918, а на фотографији су православни богослови који су управо положили матурски испит, што је овековечено снимком испред Кадесдонског теолошког колеџа код Оксфорда, где су избегли током Првог светског рата. Сто година касније, на истом месту, поново су се окупили и овековечили то снимком, овог пута у боји, православни и англикански теолози, професори, учесници међународне конференције „Теолози избеглице у Оксфорду”, одржане почетком септембра у Пјуси теолошком дому у Оксфорду. Испред колеџа у Кадесдону окупила их је управо успомена на те давне људе с црно-беле фотографије: професоре и богослове Српске православне цркве и Цркве Енглеске које је спојио Први светски рат. Конференција је одржана с благословом патријарха српског Иринеја и архиепископа кентерберијског Јустина Велбија. Заједнички су је организовали Теолошки факултет у Оксфорду и Православни богословски факултет у Београду, односно организациони одбор на челу с професором Марком Чапманом и професором Богданом Лубардићем, који је уједно иницијатор тог догађаја. На њој се говорило о догађајима и научним сазнањима везаним за 1916. и 1917. годину када је у избеглиштво заједно са својим професорима дошло пет студената и 50 богословаца из Богословије Светог Саве у Београду, на колеџе Англиканске цркве у Кадесдону, Дорчестеру и Оксфорду. Многа значајна имена Српске православне цркве везана су за овај „енглески период”. На првом месту двојице данашњих светитеља, Николаја Велимировића, који је припремио терен и дочекао богослове у Енглеској, и Јустина Поповића, који је био међу петорицом студената и који је из Русије крајем 1916. дошао у Уједињено Краљевство. У тој петорци био је и потоњи епископ далматински Иринеј (Ђорђевић). Како се живело и учило на колеџима у Кадесдону, Дорчестеру и Оксфорду, присне везе СПЦ и Англиканске цркве, ставови Николаја Велимировића према рату, однос Јустина Поповића и англиканских теолога…. биле су само неке од тема конференције одржане у Оксфорду. Црква Енглеске и Српска православна црква потврдиле су да не заборављају своје претходнике, нити једна другу, да су спремне и даље да негују однос узајамности и узвратности у вери, каже у разговору за „Политику” професор Богдан Лубардић. – Успех рада конференције огледа се не само у низу научних открића, која су први пут презентована, већ у отварању врата за наставак билатералне сарадње између два универзитета у будућности – истиче професор Лубардић. Српски студенти богослови били су смештени у дому колеџа Сејнт Стивенс у центру Оксфорда и били су на посебним дипломским студијама. Њима се 1917. године придружила група од 50 ученика Богословије Светог Саве. Они су наставили школовање по програму Богословије под посредним надзором ректора богословије Добросава Ковачевића и непосредним надзором главног инспектора Министарства просвете за ђаке у Енглеској др Тихомира Ђорђевића. Међу наставницима су били Николај Велимировић, тада јеромонах, двојица потоњих епископа, Јосиф Цвијовић и Дамаскин Градиначки, јерођакон Демостен Илић и јереји Милан Милутиновић и Војислав Јанић, касније министар вера у Краљевини СХС. Богослови и њихови наставници у Енглеску су дошли захваљујући помоћи и подршци тадашњег кентерберијског архиепископа Рандала Т. Дејвидсона, који је био и председник Потпорног фонда за ученике СПЦ. За српске богослове и њихове професоре, који су у Кадесдон стигли одевени „у стара руха, искидане униформе, чак јагњеће коже (укључујући њихове свештенике и наставнике)”, заинтересовао се и епископ оксфордски Чарлс Гор, који их је редовно посећивао и обилазио. Исцрпљени и изнурени, међутим, неки од српских богослова никада се нису вратили кући. – Не знамо тачан број ни имена преминулих. Знамо да се више њих упокојило у време боравка у Оксфорду, највероватније од последица ратних исцрпљивања и болести. Захваљујући дуготрајном истраживању, имао сам част да откријем име једног од њих: Душан Трифуновић (1894–1921), као и место где почива. Наша синодско-факултетска делегација је посетила то необележено место: парохијско гробље Цркве Свих светих у Кадесдону – каже професор Лубардић. Полагање матуре српских богослова организовано је у јесен и зиму 1918, што је званични фотограф Универзитета у Оксфорду и забележио. Тринаест богослова наставило је студије у Оксфорду, али већина њих, по завршетку Првог светског рата, вратила се у Србију. – Група теолога који су били на дипломским студијама у Оксфорду по повратку у Србију у Сремским Карловцима оснивају утицајан часопис „Хришћански живот”, у коме су редовно објављивани афирмативни извештаји и вести из живота Цркве Енглеске. Један из те групе, епископ далматински Иринеј, вратиће се у Енглеску 1949. и предаваће у Кембриџу. Николај Велимировић је у Енглеској боравио два пута и доживотно ће неговати срдачне односе с Англиканском црквом. Иако су званични односи Срба с англиканском заједницом успостављени још 1862, у време Вилијама Дентона, наша оксфордска епоха у време Првог светског рата утврдила је англиканско-српскоправославне релације, омогућујући низ важних контаката све до данас – истиче професор Лубардић. Извор: Српска Православна Црква
  16. Професори и студенти, међу којима је био и Јустин Поповић и 50 богословаца из Богословије Светог Саве у Београду, из током Првог светског рата окупиране земље нашло је прибежиште на колеџима Англиканске цркве у Кадесдону, Дорчестеру и Оксфорду. У позадини се виде прозори изграђени у неоготском стилу, а испред њих у четири реда поређани српски богослови у оделима с краватама и лептир-машнама, њихови професори, православни свештеници и њихови домаћини: англикански теолози и професори. Година је 1918, а на фотографији су православни богослови који су управо положили матурски испит, што је овековечено снимком испред Кадесдонског теолошког колеџа код Оксфорда, где су избегли током Првог светског рата. Сто година касније, на истом месту, поново су се окупили и овековечили то снимком, овог пута у боји, православни и англикански теолози, професори, учесници међународне конференције „Теолози избеглице у Оксфорду”, одржане почетком септембра у Пјуси теолошком дому у Оксфорду. Испред колеџа у Кадесдону окупила их је управо успомена на те давне људе с црно-беле фотографије: професоре и богослове Српске православне цркве и Цркве Енглеске које је спојио Први светски рат. Конференција је одржана с благословом патријарха српског Иринеја и архиепископа кентерберијског Јустина Велбија. Заједнички су је организовали Теолошки факултет у Оксфорду и Православни богословски факултет у Београду, односно организациони одбор на челу с професором Марком Чапманом и професором Богданом Лубардићем, који је уједно иницијатор тог догађаја. На њој се говорило о догађајима и научним сазнањима везаним за 1916. и 1917. годину када је у избеглиштво заједно са својим професорима дошло пет студената и 50 богословаца из Богословије Светог Саве у Београду, на колеџе Англиканске цркве у Кадесдону, Дорчестеру и Оксфорду. Многа значајна имена Српске православне цркве везана су за овај „енглески период”. На првом месту двојице данашњих светитеља, Николаја Велимировића, који је припремио терен и дочекао богослове у Енглеској, и Јустина Поповића, који је био међу петорицом студената и који је из Русије крајем 1916. дошао у Уједињено Краљевство. У тој петорци био је и потоњи епископ далматински Иринеј (Ђорђевић). Како се живело и учило на колеџима у Кадесдону, Дорчестеру и Оксфорду, присне везе СПЦ и Англиканске цркве, ставови Николаја Велимировића према рату, однос Јустина Поповића и англиканских теолога…. биле су само неке од тема конференције одржане у Оксфорду. Црква Енглеске и Српска православна црква потврдиле су да не заборављају своје претходнике, нити једна другу, да су спремне и даље да негују однос узајамности и узвратности у вери, каже у разговору за „Политику” професор Богдан Лубардић. – Успех рада конференције огледа се не само у низу научних открића, која су први пут презентована, већ у отварању врата за наставак билатералне сарадње између два универзитета у будућности – истиче професор Лубардић. Српски студенти богослови били су смештени у дому колеџа Сејнт Стивенс у центру Оксфорда и били су на посебним дипломским студијама. Њима се 1917. године придружила група од 50 ученика Богословије Светог Саве. Они су наставили школовање по програму Богословије под посредним надзором ректора богословије Добросава Ковачевића и непосредним надзором главног инспектора Министарства просвете за ђаке у Енглеској др Тихомира Ђорђевића. Међу наставницима су били Николај Велимировић, тада јеромонах, двојица потоњих епископа, Јосиф Цвијовић и Дамаскин Градиначки, јерођакон Демостен Илић и јереји Милан Милутиновић и Војислав Јанић, касније министар вера у Краљевини СХС. Богослови и њихови наставници у Енглеску су дошли захваљујући помоћи и подршци тадашњег кентерберијског архиепископа Рандала Т. Дејвидсона, који је био и председник Потпорног фонда за ученике СПЦ. За српске богослове и њихове професоре, који су у Кадесдон стигли одевени „у стара руха, искидане униформе, чак јагњеће коже (укључујући њихове свештенике и наставнике)”, заинтересовао се и епископ оксфордски Чарлс Гор, који их је редовно посећивао и обилазио. Исцрпљени и изнурени, међутим, неки од српских богослова никада се нису вратили кући. – Не знамо тачан број ни имена преминулих. Знамо да се више њих упокојило у време боравка у Оксфорду, највероватније од последица ратних исцрпљивања и болести. Захваљујући дуготрајном истраживању, имао сам част да откријем име једног од њих: Душан Трифуновић (1894–1921), као и место где почива. Наша синодско-факултетска делегација је посетила то необележено место: парохијско гробље Цркве Свих светих у Кадесдону – каже професор Лубардић. Полагање матуре српских богослова организовано је у јесен и зиму 1918, што је званични фотограф Универзитета у Оксфорду и забележио. Тринаест богослова наставило је студије у Оксфорду, али већина њих, по завршетку Првог светског рата, вратила се у Србију. – Група теолога који су били на дипломским студијама у Оксфорду по повратку у Србију у Сремским Карловцима оснивају утицајан часопис „Хришћански живот”, у коме су редовно објављивани афирмативни извештаји и вести из живота Цркве Енглеске. Један из те групе, епископ далматински Иринеј, вратиће се у Енглеску 1949. и предаваће у Кембриџу. Николај Велимировић је у Енглеској боравио два пута и доживотно ће неговати срдачне односе с Англиканском црквом. Иако су званични односи Срба с англиканском заједницом успостављени још 1862, у време Вилијама Дентона, наша оксфордска епоха у време Првог светског рата утврдила је англиканско-српскоправославне релације, омогућујући низ важних контаката све до данас – истиче професор Лубардић. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  17. Најбољима у рангу, сабље је уручио председник Републике Србије и врховни командант Александар Вучић, док је најуспешнијим кадетима по видовима и службама начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић уручио пиштоље са посветом. Најбољим кадетима Медицинског факултета ВМА министар одбране Александар Вулин доделио је парадне бодеже. Најбољи кадети 139. класе Војне академије су Маша Илић, Катарина Јанковић и Дејан Малиџа. Најбољи у виду Копнена војска је Александар Нуждић, а најбољи у службама је Душан Миљковић. Најбољи кадети на Медицинском факултету ВМА су Сања Милутиновић, Невена Николић и Никола Трифуновић. Честитајући прве официрске чинове најмлађим потпоручницима Војске Србије, председник Србије Александар Вучић је рекао да са осећањем части и поноса стоји пред најмлађом генерацијом потпоручника Војске Србије, испред оних који су одлучили да служе отаџбини да својим знањима и својим вештинама снагом свог морала и родољубља бране њену независност и слободу. На свечаности је изведен и дефиле најмлађих потпоручника и кадета Универзитета одбране, а уз прелет ваздухоплова Војске Србије. Програм свечаности употпунили су наступи Уметничког ансамбла Министарства одбране Станислав Бинички и Репрезентативног оркестра Гарде, изведен је егзерцир кадета Војне академије, каои и драмски и културно-уметнички програм. Свечаној промоцији потпоручника присуствовало је највише државно и војно руководство, представници дипломатског кора, делегације оружаних снага пријатељских земаља, Преосвећени Епископи милешевски г. Атанасије и ремезијански г. Стефан, Муфтија нишки Елдин еф. Ашћерић, бројни гости из земље и иностранства, породице и пријатељи новопроизведених потпоручника и грађани. Ове године Војну академију завршила су 102 кадета и кадеткиња 139. класе Војне академије, међу којима су двојица кадета из Оружаних снага Босне и Херцеговине и један из МУП-а Републике Српске, као и 29 младића и девојака 4. класе Медицинског факултета ВМА. Извор: Српска Православна Црква
  18. На свечаној церемонији испред Дома Народне скупштине данас су промовисани најмлађи потпоручници Војске Србије. Прве официрске чинове добило је 131 кадет и кадеткиња 139. класе Војне академије и 4. класе Медицинског факултета Војномедицинске академије. Најбољима у рангу, сабље је уручио председник Републике Србије и врховни командант Александар Вучић, док је најуспешнијим кадетима по видовима и службама начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић уручио пиштоље са посветом. Најбољим кадетима Медицинског факултета ВМА министар одбране Александар Вулин доделио је парадне бодеже. Најбољи кадети 139. класе Војне академије су Маша Илић, Катарина Јанковић и Дејан Малиџа. Најбољи у виду Копнена војска је Александар Нуждић, а најбољи у службама је Душан Миљковић. Најбољи кадети на Медицинском факултету ВМА су Сања Милутиновић, Невена Николић и Никола Трифуновић. Честитајући прве официрске чинове најмлађим потпоручницима Војске Србије, председник Србије Александар Вучић је рекао да са осећањем части и поноса стоји пред најмлађом генерацијом потпоручника Војске Србије, испред оних који су одлучили да служе отаџбини да својим знањима и својим вештинама снагом свог морала и родољубља бране њену независност и слободу. На свечаности је изведен и дефиле најмлађих потпоручника и кадета Универзитета одбране, а уз прелет ваздухоплова Војске Србије. Програм свечаности употпунили су наступи Уметничког ансамбла Министарства одбране Станислав Бинички и Репрезентативног оркестра Гарде, изведен је егзерцир кадета Војне академије, каои и драмски и културно-уметнички програм. Свечаној промоцији потпоручника присуствовало је највише државно и војно руководство, представници дипломатског кора, делегације оружаних снага пријатељских земаља, Преосвећени Епископи милешевски г. Атанасије и ремезијански г. Стефан, Муфтија нишки Елдин еф. Ашћерић, бројни гости из земље и иностранства, породице и пријатељи новопроизведених потпоручника и грађани. Ове године Војну академију завршила су 102 кадета и кадеткиња 139. класе Војне академије, међу којима су двојица кадета из Оружаних снага Босне и Херцеговине и један из МУП-а Републике Српске, као и 29 младића и девојака 4. класе Медицинског факултета ВМА. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  19. АЕМ Црногорско-приморски Амфилохије Поздрав из Буенос Аиреса, Аргентина Допиру до нас у Аргентину (она није признала лажну државу Косова, као ни скоро све јужноамеричке земље) вијести да ће предсједник Србије г. Александар Вучић, деветог септембра, на празник Сабора српских светитеља, изнијети у Косовској Митровици своју одавно обећавану идеју о разграничењу Србије и шиптарске државе Косова. То ће учинити у име секуларне државе, одричући се „звона и прапораца“, односно става Српске Православне Цркве и заједно са њом огромне већине српског народа, ма гдје се он налазио. При томе, слободни смо да подсјетимо, како њега, тако и домаћу и међународну јавност, да се то његово и његових ментора разграничење поклапа са границама од нациста окупиране Србије, с једне стране, а с друге стране са границама Мусолинијеве фашистичке Велике Албаније (до Косовске Митровице). Те исте границе је понудио Јосип Броз Енверу Хоџи (1943) на Конференцији у Бујану, тражећи да Албанија буде једна од социјалистичких балканских република, сличних СССР-у. То се није остварило, али је родило комунистичку аутономну покрајину Космет, којој су придодати дијелови Црне Горе краља Николе, односно Зетске бановине, као и дио Републике Србије (1959) од стране њеног тадашњег предсједника Стамболића (дио који је чак и под Хитлером припадао окупираној Србији). Тако се данас стварањем лажне државе Косово, повампирују нацифашистичка времена. Њу је најприје признала данашња власт авнојевске Црне Горе (2008), одричући се Црне Горе краља Николе и Зетске бановине међуратног периода (до 1945). Да би се то у наше дане остварило, Брозова Југославија је забранила повратак око 150 хиљада прогнаника са Космета, припремајући даље прогоне, све до најновијих (1999). Одрекавши се Метохије у име данашњег Косова, а тиме и истинске Црне Горе, данашња антипетровићевска Црна Гора припрема, очевидно, повратак граница Велике Албаније и на свом простору, од Рожаја до Добрих Вода изнад Бара и до Улциња. А Србија под влашћу Александра Вучића, прославља као добитак оно што је Србији припадало и под нацистичком окупацијом! Хајде што се Вучић одриче Пећке Патријаршије, јер су за њега мошти и столица Српских Патријараха – доситејевска „звона и прапорци“, али како схватити његово одрицање од Високих Дечана и у њима ћивота Св. Стефана Дечанског, вјечног краља српског народа?! Очевидно, тиме он следује своје црногорске учитеље, који су се, ради независности авнојевске Црне Горе, одрекли Краљевине Црне Горе и краља Николе, који се крунисао (1910) на Цетињу круном Стефана Дечанског. Чува се она и данас у ризници Цетињског манастира. Кључеви манастира Дечана и Пећке Патријаршије су у истом манастиру – у ћивоту Св. Петра Цетињског: ту их је похранио ондашњи Митрополит пећки Гаврило, потоњи Патријарх српски, примивши их на чување од краља Николе, као ослободиоца тих задужбина „његових славних предака“. Да подсјетимо на крају оне који су то заборавили: Епископ рашко-призренски Серафим (1928-1945), одведен је у Тирану и након много страдања и понижења, тамо се упокојио у Господу у јануару 1945. године; игуман Пећке Патријаршије Јован Зечевић, убијен је 1944. године од балиста у Албанији; само 1941. године убијено је 14 свештеника и једна монахиња, међу којима је био и игуман манастира Девича Дамаскин Бошковић (и тада, као и недавно, тај манастир је спаљен и разрушен до темеља). Убијани су свештеници чак и на богослужењу. Сваке ратне године је у мученичкој Епархији рашко-призренској страдало по неколико свештеника, монаха и монахиња и хиљаде вјерних, међу којима је била и сопоћанска монахиња Пелагија. Однос г. Александра Вучића према данашњем Епископу рашко-призренском и према игуману манастира Дечана (чији су монаси Герман и Стефан такође убијени у вријеме нацифашистичке Велике Албаније), као и према Косову уопште, не припрема ли и њима исту судбину, као и свеукупним остацима српског народа на Косову и Метохији? Поздрављајући из Аргентине, на првом мјесту брата Теодосија, свештенство, монаштво и сав косовскометохијски народ, који остаје вјеран Косовском завјету, изражавамо наду да ће се и они које је запала власт у Србији, у наше дане, угледати на државе Латинске Америке и двије трећине човјечанства, и да неће подлећи притисцима следбеника европског нацифашизма, на своју срамоту и стид часног српског народа. Буенос Аирес, 6. септембра 2018. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  20. АЕМ Црногорско-приморски Амфилохије Поздрав из Буенос Аиреса, Аргентина Допиру до нас у Аргентину (она није признала лажну државу Косова, као ни скоро све јужноамеричке земље) вијести да ће предсједник Србије г. Александар Вучић, деветог септембра, на празник Сабора српских светитеља, изнијети у Косовској Митровици своју одавно обећавану идеју о разграничењу Србије и шиптарске државе Косова. То ће учинити у име секуларне државе, одричући се „звона и прапораца“, односно става Српске Православне Цркве и заједно са њом огромне већине српског народа, ма гдје се он налазио. При томе, слободни смо да подсјетимо, како њега, тако и домаћу и међународну јавност, да се то његово и његових ментора разграничење поклапа са границама од нациста окупиране Србије, с једне стране, а с друге стране са границама Мусолинијеве фашистичке Велике Албаније (до Косовске Митровице). Те исте границе је понудио Јосип Броз Енверу Хоџи (1943) на Конференцији у Бујану, тражећи да Албанија буде једна од социјалистичких балканских република, сличних СССР-у. То се није остварило, али је родило комунистичку аутономну покрајину Космет, којој су придодати дијелови Црне Горе краља Николе, односно Зетске бановине, као и дио Републике Србије (1959) од стране њеног тадашњег предсједника Стамболића (дио који је чак и под Хитлером припадао окупираној Србији). Тако се данас стварањем лажне државе Косово, повампирују нацифашистичка времена. Њу је најприје признала данашња власт авнојевске Црне Горе (2008), одричући се Црне Горе краља Николе и Зетске бановине међуратног периода (до 1945). Да би се то у наше дане остварило, Брозова Југославија је забранила повратак око 150 хиљада прогнаника са Космета, припремајући даље прогоне, све до најновијих (1999). Одрекавши се Метохије у име данашњег Косова, а тиме и истинске Црне Горе, данашња антипетровићевска Црна Гора припрема, очевидно, повратак граница Велике Албаније и на свом простору, од Рожаја до Добрих Вода изнад Бара и до Улциња. А Србија под влашћу Александра Вучића, прославља као добитак оно што је Србији припадало и под нацистичком окупацијом! Хајде што се Вучић одриче Пећке Патријаршије, јер су за њега мошти и столица Српских Патријараха – доситејевска „звона и прапорци“, али како схватити његово одрицање од Високих Дечана и у њима ћивота Св. Стефана Дечанског, вјечног краља српског народа?! Очевидно, тиме он следује своје црногорске учитеље, који су се, ради независности авнојевске Црне Горе, одрекли Краљевине Црне Горе и краља Николе, који се крунисао (1910) на Цетињу круном Стефана Дечанског. Чува се она и данас у ризници Цетињског манастира. Кључеви манастира Дечана и Пећке Патријаршије су у истом манастиру – у ћивоту Св. Петра Цетињског: ту их је похранио ондашњи Митрополит пећки Гаврило, потоњи Патријарх српски, примивши их на чување од краља Николе, као ослободиоца тих задужбина „његових славних предака“. Да подсјетимо на крају оне који су то заборавили: Епископ рашко-призренски Серафим (1928-1945), одведен је у Тирану и након много страдања и понижења, тамо се упокојио у Господу у јануару 1945. године; игуман Пећке Патријаршије Јован Зечевић, убијен је 1944. године од балиста у Албанији; само 1941. године убијено је 14 свештеника и једна монахиња, међу којима је био и игуман манастира Девича Дамаскин Бошковић (и тада, као и недавно, тај манастир је спаљен и разрушен до темеља). Убијани су свештеници чак и на богослужењу. Сваке ратне године је у мученичкој Епархији рашко-призренској страдало по неколико свештеника, монаха и монахиња и хиљаде вјерних, међу којима је била и сопоћанска монахиња Пелагија. Однос г. Александра Вучића према данашњем Епископу рашко-призренском и према игуману манастира Дечана (чији су монаси Герман и Стефан такође убијени у вријеме нацифашистичке Велике Албаније), као и према Косову уопште, не припрема ли и њима исту судбину, као и свеукупним остацима српског народа на Косову и Метохији? Поздрављајући из Аргентине, на првом мјесту брата Теодосија, свештенство, монаштво и сав косовскометохијски народ, који остаје вјеран Косовском завјету, изражавамо наду да ће се и они које је запала власт у Србији, у наше дане, угледати на државе Латинске Америке и двије трећине човјечанства, и да неће подлећи притисцима следбеника европског нацифашизма, на своју срамоту и стид часног српског народа. Буенос Аирес, 6. септембра 2018. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  21. Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић састао се данас са командантом Националне гарде Охаја генерал-мајором Марком Бартманом у касарни „Бањица 2“ у Београду. Том приликом, генерал Диковић је подсетио да Програм државног партнерства Републике Србије и Националне гарде Охаја траје успешно већ 12 година. –Важно је поменути резултате које смо остварили у дванаестогодишњој сарадњи, а они су и те како видљиви и реализовани на обострано задовољство и припадника Војске Србије и Националне гарде Охаја. У више од 160 заједничких активности као резултат данас имамо развијене капацитете базе „Југ“ за обуку јединица за учешће у мултинационалним операцијама и јединица Војске Србије и припадника оружаних снага других земаља, рекао је генерал Диковић, подсетивши да се ове године више од 400 припадника оружаних снага страних армија обучавало на бази „Југ“, што сведочи о њеним способностима за организацију обуке и вежби. Он је нагласио да база „Југ“ има најсавременије смештајне капацитете и инфраструктурне услове за извођење различитих садржаја обуке и вежби. Начелник Генералштаба је истакао да постојећа симулациона техника, вишенаменски учионички простор, информатички системи, капацитети стрелишта „Вртогош“ и полигона „Боровац“ представљају плод заједничког улагања и реализације заједничког пројекта с Националном гардом Охаја и Европском командом оружаних снага САД. –Наш циљ је да и даље развијамо сарадњу и партнерске односе с Националном гардом Охаја, као и са другим земљама које су значајне за Србију без икаквих оптерећења или условљавања те сарадње с било које стране, рекао је генерал Диковић, истакавши да ће једна од тема разговора с генералом Бартманом бити унапређење већ постојеће сарадње. Начелник Генералштаба истакао је да је војно-војна сарадња Војске Србије и Националне гарде Охаја водиља укупне сарадње Србије и Охаја, те да ће се сарадња проширити и на цивилно-војну и цивилно-цивилну сферу. – Као почетак те цивилно-цивилне сарадње ових дана ћемо присуствовати братимљењу два града, Краљева и Јужног Јуклида. Постоје планови наших будућих активности, али и услови и добра основа да их реализујемо, рекао је генерал Диковић додавши да припадници Националне гарде Охаја могу рачунати на висок професионализам, одговорност и посвећеност наших припадника реализацији програма сарадње. Он је захвалио генералу Бартману на успешној сарадњи Националне гарде Охаја и Војске Србије, али и свеукупно бољим односима Републике Србије и Сједињених Америчких Држава. Начелник Генералштаба нагласио је да ће највећи успех сарадње бити уколико за десетак година неко оцени да је развој цивилно-цивилних односа Србије и Охаја зачет на основу одличних војно-војних односа Војске Србије и Националне гарде Охаја. Командант Националне Гарде Охаја је истакао да цени лидерство и визију коју генерал Диковић показује у партнерству. Он је нагласио дугогодишње партнерство Републике Србије и САД, подсетивши на дан кад се српска застава вијорила на Белој кући. –Захвални смо за партнерство које имамо са Србијом и поносни смо на све успешне пројекте које смо реализовали. Нарочито смо поносни на вежбу „Платинасти вук“ и трилатералну активност „Памбала“ која је прошле године одржана у Анголи, рекао је генерал Бартман истакавши да се радује приликама за међународну сарадњу у будућности. Он је нагласио да се радује што ће припадници обе војске учествовати на вежби „Air Solution“следеће године, али и прославе мисије Халијард у Србији, када се обележава сарадња народа Србије и САД која је довела до спасавања више од 500 ваздухопловаца САД. – Као резултат успешне дванаестогодишње сарадње долази до братимљења наша два града – Краљева и Јужног Јуклида и заиста се надамо да ћемо поспешити сарадњу у будућности и на цивилно-војном и цивилно-цивилном пољу, рекао је командант Националне гарде Охаја, додавши да је градоначелница Јуклида такође члан делегације, те да је до сад већ имала прилике да се састане с министрима просвете, науке и технолошког развоја и пољопривреде, представницима привредне коморе, те члановима туристичке организације Србије и ректоратом Београдског универзитета. Он је за крај подсетио на речи министра одбране САД, Џејмса Матиса, који је на састанку асоцијације националних гарди у САД рекао да припадници националних гарди имају јединствену прилику да граде поверење с партнертским земљама кроз Програме државног партнерства. После церемоније свечаног дочека и обраћања јавности, генерали Диковић, Бартман и њихови сарадници одржали су састанак на коме су разговарали о могућностима за унапређење сарадње, као и о актуелној политичко-безбедносној ситуацији у региону и свету. У наставку посете Републици Србији генерал Бартман ће разговарати и с министром одбране Александром Вулином, а састаће се и с командантом Копнене војске генерал-потпуковником Милосавом Симовићем у Нишу. Такође, обићи ће заједничке активности верске службе Војске Србије и Националне гарде Охаја у касарни „Дедиње“, састаће се са представницима Управе за војног здравство Министарства одбране на Војномедицинској академији и обићи Војну болницу у Нишу. Посету Србији, генерал Бартман искористиће и да присуствује свечаној промоцији најмлађих официра Војске Србије која ће се тринаести пут за редом одржати на платоу испред Народне скупштине Републике Србије у суботу, 8. септембра у 11 часова. Мирјана Крстовић, МЦ Одбрана
  22. На телевизији са националном фреквенцијом, били смо сведоци извргавању руглу униформе славне српске војске и њених симбола. Учесници овог накарадног перформанса на најгори могући начин приказали су обележја институције у коју српски народ има највише поверења. У моралне вредности учесника "Фарме" и сличних ријалитија не бисмо да улазимо, мада смо уназад неколико година упознати са њиховим блиским контактима са подземљем и проституцијом, и сад смо доживели да наше војнике упоређују управо са таквима. Овај преседан дубоко задире у одговорност оних из Војске Србије, који су промискуитетним лицима омогућили да добију војне униформе са све званичним ознакама Војске Србије. Управни одбор Војног синдиката Србије поднеће кривичну пријаву против Н. Н. лица и уједно позивамо Војну полицију и надлежног јавног тужиоца да предузму све законске мере по члану 329. Кривичног законика којим је прописано као кривично дело "неовлашћено ношење знака војног лица" и којим је запрећена казна до три године затвора. Такође, законом о Војсци Србије чланом 23. забрањено је истицање и ношење симбола и обележја ВС на начин којим би се нарушио углед војске. Начин на који се у овом ријалити програму носи војна униформа никако не импонује припадницима Војске Србије а верујемо ни генералима које овде пореде са извесним Микијем и зато у овом случају онај ко је омогућио оваквим злоупотребу униформе Војске Србије мора да буде позван на одговорност. Позивамо РРА да предузму мере да се са брукањем Војске Србије одмах прекине.
  23. Дечански монаси као и сво свештенство и монаштво Старе Србије увек су били не само сведоци страдања свог верног народа, већ и борци за његов бољи живот и опстанак. Блаженопочивши архимандрит а потоњи Епископ Жички Сава Бараћ (Дечанац) (1831-1913) представља неисцрпно надахнуће за Владику Теодосија и све нас око њега који осећамо да смо у нашем служењу Богу монашким и пастирским животом позвани да чинимо све како бисмо очували и стално сабирали свој народ као живу Цркву Христову. О Сави Дечанцу који почива на монашком гробљу ман. Дечани: https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Сава_Бараћ Сава Дечанац Берлинском конгресу 1878 г.: Имајте сажаљења за народ који је доспео на ивицу понора: „Господо, имајте сажаљења за патње народа са којим се веома рђаво поступало и који је доспео на ивицу понора, за робове бачене под ноге и лишене сваке наде. Кад је Свемогући Господ у свом милосрђу ставио у Ваше руке судбину тих људи, поробљених више векова, на иначе класичној земљи, и кад су велике европске силе прихватиле племенити задатак да побољшавају судбину несрећног становништва овог дела Европе, будите у овом узвишеном тренутку очеви и доброчинитељи заборављеног народа Старе Србије… …Због тога још једном дижемо наш глас пред европским скупом и тражимо да према нама има милости и да нас не препусти овом крвавом и свирепом ропству. Ако не може да нам осигура слободу, нека нам бар обезбеди извесну аутономију и личну безбедност“ – део је беседе Саве Дечанца на Берлинском конгресу. https://www.rasen.rs/2018/07/zapisi-iz-19-veka-sava-decanac-barac-o-stradanju-stare-srbije/#.W3gHHOgzbct извор
  24. Дечански монаси као и сво свештенство и монаштво Старе Србије увек су били не само сведоци страдања свог верног народа, већ и борци за његов бољи живот и опстанак. Блаженопочивши архимандрит а потоњи Епископ Жички Сава Бараћ (Дечанац) (1831-1913) представља неисцрпно надахнуће за Владику Теодосија и све нас око њега који осећамо да смо у нашем служењу Богу монашким и пастирским животом позвани да чинимо све како бисмо очували и стално сабирали свој народ као живу Цркву Христову. О Сави Дечанцу који почива на монашком гробљу ман. Дечани: https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Сава_Бараћ Сава Дечанац Берлинском конгресу 1878 г.: Имајте сажаљења за народ који је доспео на ивицу понора: „Господо, имајте сажаљења за патње народа са којим се веома рђаво поступало и који је доспео на ивицу понора, за робове бачене под ноге и лишене сваке наде. Кад је Свемогући Господ у свом милосрђу ставио у Ваше руке судбину тих људи, поробљених више векова, на иначе класичној земљи, и кад су велике европске силе прихватиле племенити задатак да побољшавају судбину несрећног становништва овог дела Европе, будите у овом узвишеном тренутку очеви и доброчинитељи заборављеног народа Старе Србије… …Због тога још једном дижемо наш глас пред европским скупом и тражимо да према нама има милости и да нас не препусти овом крвавом и свирепом ропству. Ако не може да нам осигура слободу, нека нам бар обезбеди извесну аутономију и личну безбедност“ – део је беседе Саве Дечанца на Берлинском конгресу. https://www.rasen.rs/2018/07/zapisi-iz-19-veka-sava-decanac-barac-o-stradanju-stare-srbije/#.W3gHHOgzbct извор View full Странице
×