Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'србија'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 40 results

  1. Србија наставља са модернизацијом и опремањем РВ и ПВО Година за нама је она у којој су Ратно ваздухопловство и ПВО спасени од пропадања и уништења. То је година у којој смо повратили поверење читаве нације и наше војске у РВ и ПВО, изјавио је министар одбране Александар Вулин поводом Дана РВ и ПВО. „Година која је пред нама ће бити година наставка модернизације и опремања и у којој ћемо после више деценија имати 14 авиона МиГ- 29, у којој ћемо добити нове хеликоптере Ми-17, нове борбене хеликоптере Ми-35, сјајне хеликоптере Х-145. Биће то година у којој ћемо моћи да кажемо да смо у регионалном смислу, вероватно, најспособније ваздухопловство и противваздухопловна одбрана. Наравно, изнад свега су људи, они који чине РВ и ПВО, они због којих је све ово могуће. Ми се поносимо њиховом храброшћу, обученошћу, посвећеношу и у години која је пред нама радићемо на томе да материјални положај не само наших пилота, припадника ПВО, већ и летачког и земаљског особља буде далеко бољи и да им живот буде бар мало лакши и једноставнији и да не брину о материјалним проблемима, а свакако да имају разлога да буду задовољни и војском и односом према њима, односом државе и читаве нације“, нагласио је министар Вулин. Он је подсетио да су сви били поносни када је небом над Србијом на вежби „Век победника“ после много година летело осам авиона МиГ-29. „Идућа година ће бити година даљег обнављања, у којој ћемо сами чувати наше небо, своју земљу и у којој ћемо наставити да модернизујемо и опремамо наше ваздухопловство и ПВО“, поручио је министар Вулин. Подсећајући на историјски значај празника, командант РВ и ПВО генерал-мајор Душко Жарковић истакао је да се данас у свим јединицама, а вечерас и у Команди РВ и ПВО, обележава Дан РВ и ПВО. Према његовим речима, припадници РВ и ПВО у наредну годину улазе са великим очекивањима када је реч о опремању и усавршавању кадра који ће бити спреман и способан да прихвати нову технику, а самим тим да унапреди и оперативне способности ваздухопловства. Изасланик председника Републике Србије и врховног команданта Војске Србије министар одбране Александар Вулин, у присуству начелника Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковника Милана Мојсиловића, поводом Дана РВ и ПВО уручио је медаље за изузетне заслуге и постигнуте резултате у области одбране и безбедности Србије и медаље за ревносну службу припадницима Министарства одбране и Војске Србије. https://rs.sputniknews.com/politika/201812241118284652-srbija-pvo-rv/
  2. Милошшш

    Православни блок ???

    Analitičari: Biće formirane stara i nova Evropa, te pravoslavni blok BRISEL - CIA i američka nevladina organizacija "Stratfor" prognoziraju raspad današnje EU na nekoliko grupa - staru Evropu, novu Evropu, koja će biti okrenuta SAD, te savez pravoslavnih zemalja. Zapadni blok ili staru Evropu činile bi - Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Austrija, Španija, Portugalija, Italija, Švedska, Norveška i Finska. Novu Evropu bi činile Litvanija, Estonija, Letonija, zemlje Višegradske grupe, Slovenija (danas bi tu bila i Hrvatska), a on bi se nalazio pod njemačkim ekonomskim i američkim vojnim patronatom. Treći blok predstavljao bi balkansku konfederaciju koju bi činile pravoslavne zemlje - Srbija, Rumunija, Bugarska, Makedonija i Grčka. Ovom bloku pripala bi BiH, kao i Albanija. Mnogi stručnjaci ističu da ovo predviđanje treba shvatiti ozbiljno i podsjećaju da je CIA sredinom osamdesetih godina prošlog vijeka najavila raspad tadašnje SFRJ. Slična predviđanja iznosi i američka nevladina organizacija "Stratfor". U ovoj nevladinoj organizaciji smatraju da će se EU uskoro raspasti na dva dijela: bogatiji Zapad i grupu malih zemalja Centralne Evrope, koje će se vojno prikloniti SAD. I oni predviđaju stvaranje pravoslavne unije (Vizantije). Taj savez će, kako navode, biti "gasna unija", čiji je osnovni motiv formiranja - novac. Geopolitički stručnjaci saglasni su da je došlo vrijeme višeblokovskog sistema, sa nekoliko centara moći, te da SAD i NATO neće više imati glavnu ulogu na svjetskoj sceni. Raspad EU najviše bi odgovarao SAD i Rusiji, navode neki portali za političku analitiku. Brexit i dolazak Donalda Trampa na čelo SAD mnogi vide kao jasno ubrzanje predviđenog raspada EU.
  3. Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар Карађорђевић у сусрет празнику Светог kраља Стевана Дечанског, ктиторске славе mанастира Високи Дечани, упутио je поруку Србима на Косову и Метохији називајући их „браниоцима српства“ и поручивши им да „после лоших времена увек дођу она добра". „Храбри браниоци српства, молим вас да будете јаки јер само када смо сложни и јединствени можемо да опстанемо у заједничком циљу. После лоших времена увек дођу она добра, не клоните духом и верујте, јер Косово је Србија – увек било и остаће“ поручио је Престолонаследник Александар. Извор: Српска Православна Црква
  4. Google stavio Srbiju na crnu listu: Korak unazad za srpske biznise Pristup G Suite sistemu za nove korisnike iz Srbije je već onemogućen. Skrinšot G Suite Kompanija Gugl stavila je Srbiju na crnu listu zemalja, odnosno ukinula saradnju i pristup njihovom ekosistemu G Suite. "Izgleda da se logujete iz zemlje u kojoj G Suite nalozi nisu podržani". Skrinšot Google Suite To, pojednostavljeno, znači da su biznis korisnici Gugl usluga ostali bez alatki zahvaljujući kojima su neometano poslovali i radili rame uz rame sa svetskim biznisima. Gugl se još nije zvanično oglasio o razlozima zbog kojih je doneo odluku da banuje Srbiju. Očekuje se da će kompanija uskoro objaviti i zvanično saopštenje o razlozima zbog kojih više ne sarađuje sa Srbijom. Međutim, osnovna pretpostavka u srpskoj IT zajednici je da se Gugl pridržava preporuka međuvladine organizacije FATF (Financial Action Task Force) koja je Srbiju smestila među 11 zemalja u svetu sa visokim rizikom. Ova organizacija se bori protiv pranja novca i finansiranja terorističkih organizacija, a među visokorizičnim zemljama su osim Srbije i Severna Koreja, Etiopija, Sirija, Irak, Iran, Šri Lanka, Trinidad i Tobago, Tunis, Jemen i Vanuatu. G Suite - ranije je nosio naziv Google Apps for Work i Google Apps for Your Domain - je sistem klaud kompjutinga, alatki za produktivnost i kolaboraciju, softvera i proizvoda koje razvija Gugl. Njegova namena je da biznisima pruži sve alate koji olakšavaju poslovanje u digitalnom vremenu. G Suite nudi biznisima komunikaciju putem servisa kao što su Gmail, Hangouts, Calendar, Drive za skladištenje podataka; Docs, Sheets, Slides, Forms, i Sites opcije namenjene su kolaboraciji. Kao i Admin panel i Vault za upravljanje korisnicima. Neki od servisa su besplatni, ali G Suite takođe omogućava kreiranje jedinstvenih imejl adresa sa domenom kompanije korisnika, neograničen prostor za skladištenje podataka kao i 24/7 podršku. Iako još uvek nema zvaničnog saopštenja pristup Suite sistemu za nove korisnike iz Srbije je već onemogućen. Stavljanje Srbije na crnu listu imaće posledice i na aktuelne biznis korisnike Gugl usluga, koji mogu da pristupe svojim nalozima, i da ih koriste, ali njihov status je "zamrznut", odnosno neće moći da koriste nove opcije kada ih Gugl uvede, niti da unapređuju Suite u nove verzije, koje će se, neminovno pojavljivati. Slobodan Marković, IT stručnjak, za VICE kaže da je moguće da je uzrok problema FATF, ali da imamo premalo informacija za bilo kakav pouzdan zaključak u ovom trenutku. - Još uvek ne znamo koje tačno usluge su ukinute, za koje korisnike. Takođe ne znamo u kom obimu i dokle ćemo biti na crnoj listi - kaže Marković. Dejan Nikolić osnivač Njuz neta i kompanije Content Insights za VICE kaže da, ukoliko je reč o poštovanju smernica FATF moguće je da će i druge velike kompanije, poput Amazona ili Majkrosofta krenuti istim putem. - Ne znači da će tako biti, ali nije Gugl doneo odluku da skine Srbiju sa liste tek tako, već su pratili nečije smernice. Logički gledano, isto mogu da učine i druge velike kompanije - kaže Nikolić. Govoreći o problemima s kojima će se suočiti srpska IT zajednica zbog ovog poteza, Nikolić takođe ističe da imamo malo informacija da bismo mogli da govorimo o konkretnim problemima, ali da crna lista svakako stavlja biznise u nezavidan položaj. - Srpski IT biznisi su postali deo mejnstrim poslovanja, veliki broj servisa smo mogli neometano da koristimo iz Srbije i bili smo na jednakoj ravni sa ostatkom sveta. Mi govorimo o infrastrukturi IT projekata, govorimo o serverima. Sve ono što je biznis oteralo u klaud postaće nešto čemu odavde ne možemo da pristupimo. Biznisi će ili morati da se snalaze, i prijavlju da su sa nekih drugih lokacija. Ili će, da ne bi rizikovali, otvarati firme van Srbije, što svakako šteti državi - zaključuje Nikolić. Линк Изгледа да нам толико добро иде да 'оће да нам напакосте из чисте злобе...
  5. У холу зграде међународног Црвеног крста у Женеви постојала је табла са натписом „Буди хуман као што је била хумана Србија 1885.“ Постављена је у знак сећања на признање које је ова организација доделила српској Влади и народу. Ова необична прича почела је ширењем Бугарске на Балкану последњих деценија пред улазак у 20. век. Ово је било директно кршење одлука Берлинског конгреса и за тадашњу краљевину Србију представљало директну опасност и провокацију. После неуспеле дипломатске активности краљ Милан је Бугарској објавио рат. Србија је у то време већ имала уређене болнице, а већ је основан и Црвени крст. Бугарска, са друге стране, није имала ни војне санитете. Због овога, бугарске рањенике није имао ко да однесе са бојишта ни да им пружи медицинску негу. Међународни Црвени крст прикупио је помоћ из свих крајева Европе која је требало да се допреми овој држави. Иронично, једини пут до Бугарске водио је преко Србије. И тада се догодило нешто што свет никада није видео . Војна команда Србије прекинула је рат на један дан, отворила линију фронта и пропустила медицински транспорт преко своје територије. Србија је учинила и више: транспорту међународног Црвеног крста додала је лекове, ћебад и кревете из својих залиха и бугарским војницима предала све што је неопходно за отварање једне болнице. Сличан догађај ни пре ни после 1885. године нигде није забележен. Србија је помогла држави са којом је у том тренутку била у ратном стању. У знак сећања на ово несебично дело, Међународни Црвени крст је Србији доделио посебно признање за хуманост, а плоча са натписом „Буди хуман као што је била хумана Србија“ до пре неколико година стајала је у згради ове институције у Женеви. Табле више нема, нити се зна разлог њеног уклањања. ЗАБОРАВЉАМО ЛЕПУ СТРАНУ НАШЕ ЗЕМЉЕ И НАШЕГ НАРОДА. Нису оно Срби у Лидлу, Фарми и Великом брату. Немојте блатити наш народ на основу шачице људи који се гласно чују.
  6. „Не дајемо држави Србији, она нама помаже”, рекао је Митрополит Амфилохије за подгоричке Вијести и додао да Србија помаже градњу саборне цркве у Беранама и да даје помоћ коју Митрополија црногорско-приморскаа тражи и за обнову манастира. Према његовим речима новац који се прикупи од добротворних прилога користи се за обнову Манастира и изградњу Цркава широм Црне Горе и не шаље се у Србију. „Откуд би се обновило 650 храмова у Црној Гори, саградио храм у Подгорици, Бару…Ти који то причају да износимо паре из Црне Горе су људи који само кроз паре гледају свијет и лажу и бога и себе и своју савјест и пљују по својим прецима”, рекао је Митрополит. Он је додао да Српска православна црква од прилога острошких манастира финансира три кухиње за сиротињу у Подгорици, Беранама и Цетињу, а даје и за прогнанике са Косова и Метохије и других крајева, и помаже две породице из Србије. Како је рекао, Борис Тадић у време док је био председник Србије дао је за обнову манастира Бешка у Црној Гори 35.000 евра. Извор: ТВ Храм
  7. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије изјавио је да се новац од прилога које верници остављају у црногорским манастирима не износи из Црне Горе у Србију и да држава Србија помаже СПЦ у Црној Гори. „Не дајемо држави Србији, она нама помаже”, рекао је Митрополит Амфилохије за подгоричке Вијести и додао да Србија помаже градњу саборне цркве у Беранама и да даје помоћ коју Митрополија црногорско-приморскаа тражи и за обнову манастира. Према његовим речима новац који се прикупи од добротворних прилога користи се за обнову Манастира и изградњу Цркава широм Црне Горе и не шаље се у Србију. „Откуд би се обновило 650 храмова у Црној Гори, саградио храм у Подгорици, Бару…Ти који то причају да износимо паре из Црне Горе су људи који само кроз паре гледају свијет и лажу и бога и себе и своју савјест и пљују по својим прецима”, рекао је Митрополит. Он је додао да Српска православна црква од прилога острошких манастира финансира три кухиње за сиротињу у Подгорици, Беранама и Цетињу, а даје и за прогнанике са Косова и Метохије и других крајева, и помаже две породице из Србије. Како је рекао, Борис Тадић у време док је био председник Србије дао је за обнову манастира Бешка у Црној Гори 35.000 евра. Извор: ТВ Храм View full Странице
  8. Виши суд у Београду одбио је захтев за рехабилитацију српског премијера за време окупације у Другом светском рату Милана Недића, потврђено је "Танјугу" у том суду. На ову одлуку подносиоци захтева имају право да уложе жалбу Апелационом суду у Београду који треба да донесе правоснажну одлуку. Милан Недић Суд је одбио захтев за рехабилитацију којим је тражено да се поништи Уредба Владе ФНРЈ којом је Милан Недић проглашен за народног непријатеља и на основу које су му одузета грађанска и имовинска права. У саопштењу суда се прецизира да је 11. јула Виши суд у Београду донео решење којим је одбио као неоснован захтев предлагача за рехабилитацију сада покојног Милана Недића. Предлагачи су захтевом тражили да се утврди да је генерал Недић лишен слободе без судске или административне одлуке као жртва прогона из политичких и идеолошких разлога, као и да је ништаво решење Трећег народног среског суда за град Београд од 31. 01. 1946. године о конфискацији имовине генерала Милана Недића од дана доношења и да су ништаве све његове правне последице. Одбијеним захтевом тражено је и да се утврди да су ништаве административне Одлуке Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и његових помагача Ф.802 без датума, Ф.802/I од 02. 05. 1945. године, Ф.802/II од 03. 08. 1945. године, Ф.802/III од 17. 09. 1945. године, Ф.802/IV од 13. 08. 1945. године и Ф.802/V од 01. 12. 1945. године, Одлука Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и његових помагача бр. 2407 од 05. 07. 1945. године од тренутка њиховог доношења и да су ништаве све правне последице, укључујући и казну конфискације имовине, а да рехабилитовано лице се сматра неосуђиваним, навoди се у саопштењу суда. Одбијен је и предлог предлагача за преиначење захтева за рехабилитацију Недића из поднеска од 09. 07. 2018. године којим захтевом је тражено да суд утврди "да је генерал Милан Недић лишен живота без судске или административне одлуке као жртва прогона из политичких и идеолошких разлога". Суд није објавио образложење овог решења, уз напомену да ће одлука суда у поступку рехабилитације Милана Недића бити објављена на интернет страници Вишег суда у Београду, када постане коначна (правоснажна). Поступак за рехабилитацију Недића инициран је 2008. године, али је расправа пред судским већем, којој присуствује и јавност почела у децембру 2015. године. У току поступка, суд је одбио право јеврејским општинама да се умешају у поступак и оспоравају враћање грађанских права Недићу, а ту одлуку је потврдио и Апелациони суд, будући да је ово "једностраначки поступак" који се води по правилима ванпарничног поступка и нема "друге стране". Поступак по захтеву за рехабилитацију изазвао је негодовања у јавности, будући да један део грађана сматра да је Недић злочинац и да суд треба да одбије рехабилитацију. Једна од најконтроверзнијих личности српске историје Милан Недић чију је рехабилитацију суд данас одбио био је једна од најкотроверзијиних личности српске историје, јер је његов лик и дело делило јавност на оне који га сматрају за издајника и злочинца и оне који су га сматрали патриотом који се борио за интересе спрског народа током немачке окупације. Милан Недић Процес по захтеву за његову рехабилитацију пред Вишим судом у Београду последњих неколико година обновио је поделе у домаћој јавности, а сведоци који су саслушавани током судског поступка имали су опречне ставове о Недићевим делима због којих је после рата био проглашен за народног непријатеља. Недић је на почетку II светског рата био постављен за председника српске "Владе народног спаса", која је према неким историјским тумачењима била "марионетска влада" немачке окупационе власти чији је задатак био да се лакше угуши устанак у окупираној Србији. Као премијер српске Владе у Другом светском рату, Недић је сматран одговорним за активности у вези са Холокаустом Јевреја и логором на Бањици, као и прогоном комуниста, односно антифашиста. Наводно је био фасциниран немачким националсоцијализмом и покушао је да уреди Србију по угледу на Трећи рајх. Са ослобођењем Србије повукао се са Немцима у Аустрију, покушавајући да организује отпор новој комунистичкој Југославији. После немачког пораза се предао западним Савезницима, који су га изручили новим југословенским властима. Милан Недић никада није био осуђен, нити је против њега подигнута оптужница. Наводно је у притвору извршио самоубиство, а никада није објављено где је сахрањен. Сведочења историчара Током процеса за рехабилитацију пред Вишим судом у Београду било је и другачијих сведочења о његовим активностима током рата. Историчар Бојан Димитријевић током сведочења је тврдио да Недићева влада, као ни сам Недић не могу бити одговорни за Холокауст, јер до краја 1943. године није могао да контролише припаднике својих безбедносних структура. Димитријевић је рекао да су 1942. године, по наредби немачког генерала Мајснера Недићевој влади била одузета полицијска овлашћења. Протест против рехабилитације Недића Овај историчар је тврдио да је главна карактеристика Недићеве владе била борба против комунизма који је у то време, како је навео, био сматран највећим злом за Србију. Према његовим речима, српске структуре власти у окупираној држави бавиле су се само евиденцијом Јевреја и евентуалним скривањем под српским именима. "Послове привођења, затварања у логоре и ликвидације вршили су искљуциво Немци, њихова полиција и Вермахт", рекао је овај историчар сведочећи у процесу рехабилитације. Димитријевић је такође рекао да сматра да Недић није веровао у немачку идеологију и није био германофил. "Ја мислим да је хтео да сачува Србију и да је радио у интересу српског народа", рекао је Димитријевић суду. Његов колега, Драган Алексић сведочио је да ниједна одлука Милана Недића у вези са концентрационим логором Бањица, не носи његов потпис. Како је овај историчар сведочио пред судом, Недић је имао сазнања шта се у том логору дешава, али није имао никаквог утицаја на то. Босиљка Кујунџић, односно мати Јевросима из манастира Тројеручица, посведочила је како ју је Влада Милана Недића избавила из немачког логора Тополска шупа у Београду. Она је суду детаљно испричала како су њу и њену породицу усташе из Сарајева транспортовале за Београд возом и предале Немцима који су их затворили у логор. "Милан Недић је ургирао да се из логора деца разместе по кућама Београђана", навела је мати Јевросима. Сведочење Ефраима Зурофа Међутим, директор Центра "Симон Визентал" у Израелу Ефраим Зуроф није делио њихов став. Он је рекао да Недићева улога као премијера квислиншког режима који је служио интересима Трећег Рајха довољан је разлог да се одбије његова рехабилитација. "Неуспех да спасе Србе и Јевреје јасан је доказ да је, из било којих разлога, направио стравичну грешку прихвативши да води марионетску владу која је изневерила грађане Србије", каже Зуроф. Он је навео да је током Недићевог мандата убијено 300.000 Срба, укључујући и 80.000 у концентрационим логорима. Зуроф је подсетио да је Недић јавно позвао народ да не организује никакав отпор окупацији, јер су нацисти формирали окрутну полицију уз претњу да ће убити 50 Срба за сваког рањеног Немца и 100 Срба за сваког убијеног немачког војника. "Ако је Недић имао икаквих илузија о свом утицају на немачку полицију везану за Србију и српске Јевреје, требало је много пре него што је његова квислиншка влада расформирана да схвати да нема никакву моћ и да је тек марионета у рукама нациста препуштена у потпуности њиховој милости и немилости", истакао је Зуроф. Суд је данашњом одлуком поклонио веру званичној историји, а коначну одлуку даће Апелациони суд јер подносиоци захтева имају право да се жале на решење којим је њихов захтев за рехабилитацију одбијен.
  9. Предвидите резултат данашње утакмице.
  10. Праћења ријалити програма у Србији попримило је забрињавајуће размере. О феномену “Задруге” огласио се и чувени српски психијатар и сексолог др Јован Марић, који је изнео психоанализу људи који прате овај ријалити програм, као и мотивације учесника овог шоуа. Др Марић посебно се осврнуо на проблем љубавног троугла који чине Кристина Кија Коцкар, Слободан Радановић и Луна Ђогани и идентификацију гледалаца са њима. Наиме, др Марић тврди да је Кија одабрала једини логичан пут како би уништила свог супруга Слобу, а то је да уђе у ријалити и придобије јавност. – Чином уласка у Задругу Кија је прибегла јединој могућој тактици како би изазвала јавну критику свог супруга. Њена намера је да постигне ефекат моралног гађења публике према Слоби – каже др Марић и тврди да Луна, Слоба и Кија много тога глуме.
  11. Патријарх Иринеј за Спутњик: Србија се нада помоћи Русије у очувању Патријарх Иринеј за Спутњик: Србија се нада помоћи Русије у очувању КосоваКосова © Sputnik/ Александар Милачић СПУТНИК 13:17 30.03.2018(освежено 13:53 30.03.2018) Србија ће учинити све што је могуће да сачува Косово и српско присуство у тој покрајини, а с тим у вези посебно се нада помоћи Русије и Руске православне цркве, поручио је патријарх српски Иринеј. Према речима патријарха, Србија се у овом тренутку истрајно бори да сачува Косово у саставу земље пошто се та територија „Србији неоправдано одузима“. „Чинимо све што је могуће да се супротставимо притиску оних земаља које се тако неправедно понашају према нама, имајући у виду признање Косова. То је највећа неправда коју су учинили ’овоземаљски моћници‘ и која ће имати изузетно озбиљне последице за читав свет. Ми и поред тога изражавамо наду да ће многе земље променити свој став. Ипак, посебно се уздамо у Русију која заузима водеће позиције у свету. Наше снаге су мале и веома нам је потребна помоћ братске Русије и Руске православне цркве“, рекао је патријарх у интервјуу за Спутњик. © SPUTNIK/ РУСЛАН КРИВОБОК Русија због РОСУ шаље демарш УН, Бриселу и НАТО! Он је подсетио да Србију и Русију обједињавају заједничка вера, историја и култура и да су вековима односи две земље увек били веома братски. У најтежим периодима српске историје, додаје патријарх Иринеј, руска држава је увек пружала помоћ Србији. „И данас када су многе државе заузеле антируску позицију ми смо остали на страни Русије. То нам многи пребацују — не желим да помињем о коме је реч. Ти људи на сваки начин ометају улазак Србије у ЕУ називајући нас ’малом Русијом‘. Ми немамо ништа против тог имена, чак нам је и драго што нас тако зову“, додао је поглавар СПЦ. На питање о положају Срба на КиМ десет година након што су косовски Албанци једнострано прогласили „независност“, патријарх је истакао да је Косово „велики проблем и велика рана српског народа“, а то је место где је настала српска историја, државност и култура. „Тамо се налазе наше највеће светиње. У Пећкој патријаршији налази се званична резиденција српских архиепископа и патријарха. Зато кажемо да је Србија без Косова — човек без срца“, нагласио је српски патријарх. Патријарх је навео да су после 1999. када су земље НАТО бомбардовале Југославију, храмови и манастири на Косову и Метохији углавном били порушени и спаљени. „Систематски се уништавају наша гробља. Уопште, косовски Албанци настоје да избришу било какве доказе нашег присуства на тој територији“, упозорио је патријарх Иринеј.
  12. Патријарх Иринеј за Спутњик: Србија се нада помоћи Русије у очувању Патријарх Иринеј за Спутњик: Србија се нада помоћи Русије у очувању КосоваКосова © Sputnik/ Александар Милачић СПУТНИК 13:17 30.03.2018(освежено 13:53 30.03.2018) Србија ће учинити све што је могуће да сачува Косово и српско присуство у тој покрајини, а с тим у вези посебно се нада помоћи Русије и Руске православне цркве, поручио је патријарх српски Иринеј. Према речима патријарха, Србија се у овом тренутку истрајно бори да сачува Косово у саставу земље пошто се та територија „Србији неоправдано одузима“. „Чинимо све што је могуће да се супротставимо притиску оних земаља које се тако неправедно понашају према нама, имајући у виду признање Косова. То је највећа неправда коју су учинили ’овоземаљски моћници‘ и која ће имати изузетно озбиљне последице за читав свет. Ми и поред тога изражавамо наду да ће многе земље променити свој став. Ипак, посебно се уздамо у Русију која заузима водеће позиције у свету. Наше снаге су мале и веома нам је потребна помоћ братске Русије и Руске православне цркве“, рекао је патријарх у интервјуу за Спутњик. © SPUTNIK/ РУСЛАН КРИВОБОК Русија због РОСУ шаље демарш УН, Бриселу и НАТО! Он је подсетио да Србију и Русију обједињавају заједничка вера, историја и култура и да су вековима односи две земље увек били веома братски. У најтежим периодима српске историје, додаје патријарх Иринеј, руска држава је увек пружала помоћ Србији. „И данас када су многе државе заузеле антируску позицију ми смо остали на страни Русије. То нам многи пребацују — не желим да помињем о коме је реч. Ти људи на сваки начин ометају улазак Србије у ЕУ називајући нас ’малом Русијом‘. Ми немамо ништа против тог имена, чак нам је и драго што нас тако зову“, додао је поглавар СПЦ. На питање о положају Срба на КиМ десет година након што су косовски Албанци једнострано прогласили „независност“, патријарх је истакао да је Косово „велики проблем и велика рана српског народа“, а то је место где је настала српска историја, државност и култура. „Тамо се налазе наше највеће светиње. У Пећкој патријаршији налази се званична резиденција српских архиепископа и патријарха. Зато кажемо да је Србија без Косова — човек без срца“, нагласио је српски патријарх. Патријарх је навео да су после 1999. када су земље НАТО бомбардовале Југославију, храмови и манастири на Косову и Метохији углавном били порушени и спаљени. „Систематски се уништавају наша гробља. Уопште, косовски Албанци настоје да избришу било какве доказе нашег присуства на тој територији“, упозорио је патријарх Иринеј. View full Странице
  13. 18. фебруара 1913. године, Краљевина Србија је донела "Уредбу о саобраћају справама које се крећу по ваздуху", чиме је постала пета земља у свету која је законским актом ове врсте регулисала војни и цивилни ваздушни саобраћај изнад своје територије. Текст Уредбе је објављен у "Српским новинама"-службеном листу Краљевине Србије у броју 41. од 21. фебруара 1913. године Разлог за доношење овог правног акта је била чињеница да се у Међународном праву тог доба, односно почетком 20. века, ваздушни простор сматрао истим као и отворено море. Дакле, сматран је слободним и без икаквог националног суверенитета. Тек 1910. године, код Немаца се јавља идеја да ваздушни простор изнад одређене државе припада тој држави да је успоставqање контроле у ваздушном простору есенцијално питање националне сигурности садржано у начелу да: "свака држава има комплетан и ексклузивни суверенитет у ваздушном простору изнад њене територије". Из тог разлога, Немачка доноси први закон такве врсте у свету, и то 10. августа 1910. Пруска као део истог Царства то чини у октобру исте године, док Енглеска такав правни акт добија 2. јуна 1911. године. Француска то чини 22. новембра исте године а Аустро-Угарска годину дана касније, тј. 20. децембра 1912. године. САД су то учиниле после нас, у мају 1913. године, а Италија у септембру исте године када и ми. Остале земље у свету су то урадиле тек након Првог рата... Мала Краљевина на Балкану-Србија, такав закон доноси непуна два месеца од оснивања свог ваздухопловства. На предлог министра унутрашњих дела Стојана М. Протића и министра војног, ђенерала Милана Божановића “ради штићења интереса државних у погледу спречавања ухођења, царинских права, народног здравља и народне одбране, као и безбедности грађана”, по милости Божијој и вољи народној, Петар Први Карађорђевић краљ Србије прописује "Уредбу о саобраћају справама, које се крећу по ваздуху", на данашњи дан пре 105 година. У најкраћем ова Уредба је регулисала статус ваздухоплова, поделу на домаће и стране летелице, те је ограничавала принцип екстериторијалности у ваздушном саобраћају, чиме је свака страна летелица над територијом Србије одговарала законима Краљевине Србије. Уредбом је регулисана ибезбедност летења у одредбама које се тичу регистрације летелице за безбедну пловидбеност, односно посаде за управљање одређеним типом летелице. Даље, забрањено је летење ноћу, при лошем времену. Збрањено је маркирање, летење наоружаним летелицама, извиђање, ношење голубова писмоноша, надлетање војних инсталација и летење ван раније утврђене маршруте, а без посебног одобрења Министарства војног или унутрашњих дела. Прелет територије Србије је био омогућен страним ваздухопловима уз претходну најаву и дозволу царинских и полицијских органа Србије, а према унапред задатим улазним и излазним "капијама" наше државе. Оглушавање о ову одредбу је повлачило за собом могућност обарања такве летелице. Уз дефинисање још неких примера везаних за употребу ваздухоплова у војне и цивилне сврхе, ова Уредба се у својој суштини нимало не разликује од модерних закона из домена Међународног ваздушног права, како код нас тако и у свету.
  14. Пише: Владислав ЂОРЂЕВИЋ Заступам тезу да је Србија европски и светски шампион у феминизму. Теза добија потврде са свих страна. У среду 6. децембра 2017. на ТВ Хепи (TV Happy) др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије (ИЕС), изјавио је: „Србија је водећа данас у Европи по броју бракоразводних парница у којима се аутоматски женама додељује [дете]. У преко 80 посто случајева аутоматски се старатељство додељује женама.” По боју додељене деце мајкама Србија је европски и светски шампион у феминизму. По броју оптужених и санкционисаних мушкараца за „насиље у породици”, Србија је такође европски и светски шампион у феминизму. Наравно, у већини случајева оптужбе су лажне. По броју абортуса – а њих је око 20.000 годишње – Србије је такође европски и светски шампион у феминизму. По броју развода, Србија је такође европски и светски шампион у феминизму. По броју самаца, Србија је такође европски и светски шампион у феминизму. По стопи рађања, тј нерађања деце, Србија је такође европски и светски шампион у феминизму. По малом „доходовном јазу”, Србија је на другом месту у Европи, одмах иза Румуније. Дакле, Србија је по малом „доходовном јазу” на високом другом месту у Европи. По броју „посланица” у Скупштини, Србија је у врху у Европи и свету. Oд 250 посланика у Скупшини жена је сада 91, тј. 36 посто. По броју министарки у Влади, Србија је у врху у Европи и свету. Жене министарке чине 25 посто свих министара у Влади. По броју и утицају радикалнофеминистичких организација, Србија је такође европски и светски шампион у феминизму. Радикалнофеминистичку агенду заступа сама потпредседница Владе Зорана Михајловић, уједно и председница радикалнофеминистичког „Координационог тела за родну равноправност”. Радикалнофеминистичку агедну форсира и Марија Обрадовић, председница Женске парламентарне мреже. Радикалнофеминистичку политику подржава Маја Гојковић, председница Скупшине Србије. Наравно, Бранкица Јанковић, повереница за „заштиту равноправности”, такође је радикална феминисткиња. На челу државе су радикалне феминисткиње. Радикални феминизам је постао политика свих државних институција. Победила је радикалнофеминистичка политика „родног главнотоковања” (gender mainstreaming). По броју жена у државним институцијама, Србија је изнад европског и светског просека. По томе смо водећи. По броју жена запослених у судовима, Србија је такође европски и светски шампион у феминизму. Врховни касациони суд је 30. маја 2016. имао 37 чланова, од тога 21 жену и 16 мушкараца. Бивши председник Србије Томислав Николић 17. децембра 2016. именово је 5 судија Уставног суда, од тога 4 жене и 1 мушкарца. У врху судства годинама доминирају жене. Тако је 2009. председница Уставног суда била једна жена (Боса Ненадић), председница Врховног касационог суда такође жена (Ната Месаровић), министарка правде у Влади такође жена (Снежана Маловић), а председница Друштва судија Србије такође жена (Драгана Бољевић). Данашња председница правде је Нела Кубуровић, радикална феминисткиња. У целини узев, у тужилаштвима и судовима ради дупло више жена него мушкараца, а већина њих су радикалне феминисткиње. По броју жена запослених у здравственим установама и центрима за социјални рад, Србија је такође европски и светски шампион у феминизму. У тим установама ради четири пута више жена него мушкараца. Можда радикалних феминисткиња нема много у здравственим установама, али су зато то скоро све у центрима за социјални рад. По броју запослених жена у просвети, Србија је такође европски и светски шампион у феминизму. У предшколским установама у Србији ради 96 посто жена и 4 посто мушкараца. У основношколским установама у Србији ради 88 посто жена и 12 посто мушкараца. У средњошколским установама у Србији ради 65 посто жена и 35 посто мушкараца. На вишим школама и факултетима ради 53 посто мушкараца и 47 посто жена. У целини узев, у школском систему Србије преко 67 посто запослених су жене. Многе од њих су радикалне феминисткиње. По броју запослених жена у војсци, Србија је такође европски и светски шампион. У Војсци Републике Србије запослено је 32 посто жена. Многе неће рећи за себе да су радикалне феминисткиње, али ће се тако понашати. Обична је предрасуда да је Србија врло патријархално друштво. Заправо, Србија спада у ред најнепатријархалнијих држава на свету. Многим женама је тешко и ја саосећам с њима. Али то није зато што је Србија врло патријархална држава, него управо зато што је европски и светски лидер у феминизму!
  15. Свечана академија поводом Дана Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране одржана је вечерас у Дому ваздухопловства у Земуну, у присуству изасланика председника Републике Србије Николе Селаковића, министра одбране Александра Вулина, министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зорана Ђорђевића, начелника Генералштаба Војске Србије генерала Љубише Диковића, припадника Министарства одбране и Војске Србије, Града Београда, локалних самоуправа, верских заједница и бројних гостију. Изасланик председника Србије Никола Селаковић изјавио је да је обнова нашег Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране први и сигуран прави симптом обнове Војске Србије, обнове економије Србије и обнове Србије уопште. - Херојском одбраном 1999. године у НАТО агресији, РВ и ПВО тадашње Војске Југославије, чију традицију баштини данашња Војска Србије, постављене су међе које сведоче са једне стране херојство наших пилота и наших ракеташа и са друге стране значај Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране у савременом начину ратовања. Стога је јачање овог вида наше војске, који данас обележава 105 година постојања, од кључног значаја и за јачање Војске уопште и сигуран знак враћања наше војске на сцену овога дела Европе као најјаче, најреспектабилније војне силе која никоме не прети, која никога не угрожава, већ која брани врхунске вредности наше државе и нашег народа. То су наша слобода, наша сувереност, наша независност и наша војна неутралност као врхунска вредност политике Србије у регионалним и међународним оквирима, истакао је Селаковић. Према његовим речима, доласком Александра Вучића прво на место министра одбране, затим председника Владе а потом на место председника Републике Србије, стицали су се а онда су се и стекли услови да дође и до обнове наше војске. - Таква наша војска јесте гарант мира, стабилности, независности и неутралности Србије и српског народа. Само таква она заслужује пуно поштовање и са пуним правом представља једну од институција које имају највише поверење међу нашим грађанима и свим људима у Србији, рекао је Селаковић и у име председника Републике Србије честитао дан РВ и ПВО његовим припадницима и прву стопетогодишњицу постојања. Министар Вулин честитао је празник свим припадницима РВ и ПВО и захвалио им у име Министарства одбране и свих грађана Србије на храбрости, пожртвовању и верности Србији. - Само најсавременије и најмоћније земље имају и моћно ваздухопловство и противваздухопловну одбрану. Чак и неке земље које су далеко богатије од нас допуштају да њихово небо за новац чувају неке друге војске, али Србија никада неће допустити да њено небо ни за новац ни за политику чува било ко други. Зато имамо наше Ратно ваздухопловство и противваздухопловну одбрану. Ова година је била година обнове, година у којој се, могу да кажем, пропадање које је трајало све до 2012. године најзад зауставило и да смо почели да обнављамо нашу авијацију, баш као што ћемо наставити да обнављамо у идућој години и нашу авијацију, али и наше противваздухопловне снаге, рекао је министар Вулин. Он је истакао да је Србија земља која се поноси својим људима, Србија се поноси сваким својим војником а свакако се поноси и сваким припадником нашег ваздухопловства. - Године НАТО агресије, године ратова, пропадања су оставиле дубоке трагове и на овај вид. Коначно можемо да кажемо да идемо напред и коначно можемо да кажемо да техника али и људи све боље стоје у нашој војсци. Наша војска и сваки њен припадник осећају и веће поштовање своје земље, осећа колико је цењен, осећа да му се и материјални положај поправља, а наша техника постаје најмодернија и може да се носи са било којом другом земљом у окружењу. Врховни командант Војске Србије Александар Вучић био је јасан – хоћу јаку и задовољну војску. Наша војска је јака, а верујем да ће бити и задовољна и да ће сваким даном бити задовољнија. Србија је на своју војску поносна, закључио је министар одбране. Генерал Диковић одао је признање свим припадницима РВ и ПВО за све што су остварили у овој години, што су доказали да су достојни наследници славних предака који су се потврђивали у ослободилачким ратовима. - Достојни су следбеници и заштитници нашег ваздушног простора данас. Одајем признање што су својим радом и професионалним односом завредили да данас наш вид буде више уважен, више савремен. Захвалио бих свима који су одлучили и подржали опремање и развој у складу са нашим потребама и нашим захтевима и ова година, 105. година од оснивања, јесте прекретница у том смислу и надамо се да ће наше Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана у наредних неколико година бити моћно и јако. Поручио бих свим припадницима да још јаче, дисциплинованије и стрпљивије, како то рече Војвода Путник издавајући задатке нареднику Михајлу Петровићу давне 1912. године, извршавају све задатке, нагласио је генерал Диковић. Командант РВ и ПВО генерал-мајор Ранко Живак рекао је да тај вид данас пролази кроз важну фазу своје стабилизације и развоја која ће засигурно остати забележена златним словима у историји РВ и ПВО. - После више од две и по деценије стагнације, пропадања и борбе за опстанак стекли су се услови за наставак опремања вида савременијим борбеним системима, који ће уз делимичну модернизацију постојећих система, ефикаснији систем одржавања и целовит систем обуке одржати и унапредити наше способности за извршавање нашег примарног задатка, а то је контрола и заштита суверенитета ваздушног простора Србије. Желим да истакнем да је у овом тренутку небо изнад Србије безбедно и да РВ и ПВО улаже максималне напоре којим се обезбеђује контрола и заштита суверенитета ваздушног простора. Опремање новим и савременијим борбеним системима је усмерено искључиво на подизање способности за извршавање наведеног задатка, односно на спречавање угрожавања безбедности, из ваздушног простора, наших грађана, институција и објеката на територији Републике Србије, поручио је генерал Живак. Одлуком команданта РВиПВО, за дугогодишњу и успешну сарадњу додељена је Плакета РВиПВО Граду Београду. Плакета је уручена заменику градоначелника Београда Андреју Младеновићу. У вечерашњем културно-уметничком програму учествовали су Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички“, Хор „Краљица Марија“, глумци Небојша Дугалић и Момир Брадић и солисти Тања Андријић, Војислав Спасић и Никола Јевтић. Дан РВиПВО обележава се у знак сећања на 24. децембар 1912. године када је, на основу Одлуке српског Војног министарства и Главног Ђенералштаба, војвода Радомир Путник донео Решење о формирању Ваздухопловне команде са седиштем у Нишу. Дан РВ и ПВО обележен је данас и у Команди 250. ракетне бригаде за ПВД и 126. бригаде ВОЈИН у касарни „Бањица“ у присуству команданта РВ и ПВО генерал- мајора Ранка Живака, у 204. ваздухопловној бригади на аеродрому Батајница, којој је присуствовао заменик команданта РВ и ПВО бригадни генерал Сава Миленковић, 98. ваздухопловној бригади у Краљеву у присуству пуковника Горана Милошевића, као и у јединицама у Нишу, Новом Саду и Крагујевцу.
  16. У јубиларном 500. броју недељног магазина "Печат" као носећи објављен је изузетно интересантан и отворен разговор са редитељем Емиром Кустурицом (интервјуисао га је Филип Родић). Издвајамо економске погледе које је изнео Кустурица. Узмимо за пример привреду. Овде је суштински проблем остао, а био је изражен и у време Тита, оним што се каже да је Смедерево за производњу гвожђа, а не грожђа. Никако не могу да разумем зашто Србија нема у свом главном привредном програму, поред страних инвестиција, од којих има можда унеколико повећане плате, али нема вишкова, озбиљан план за развој пољопривреде. Ту се можда ради о питању ограниченог суверенитета. За мене је главно економско питање како се у троуглу привреда-инвестиције- буџет врти новац и оно, за шта не треба бити паметан, председник или премијер, где су вишкови. Од чега ми стварамо вишкове? Да ли је то као за време Тита муниција, или јабуке? Ми смо се одлучили за извоз одређене количине пољопривредних производа и увоз оних који би овде да производе свињско месо. Главни је привредни проблем Србије што се није поставила као Уругвај који има три милиона становника и дванаест милиона крава. Зашто Србија нема пет милиона оваца и 35 милиона крава? То је одговор на питање зашто Србији није добро, а не да ли ћемо ми ући у ЕУ или не. Одговор је где су стратешки циљеви и на који начин Србија може да оствари вишак, а не да се живи у систему у којем се неки људи богате преко сваке мере, а да се богатство не распоређује. Нема вишка, али има политике. А вишак је, по ономе што сам видео, могао да буде створен на сваком педљу српске земље. Пола Златибора би могло да прими пола милиона крава. Зашто тих крава нема? Мислим да ту настаје тај лимитирани суверенитет. /.../ У друштвено-политчком смислу или економском систему, ми смо остали горе него вазали јер ми залуђујемо свој народ идејом да ће у ЕУ имати боље плате и боље живети, а суштински не стварамо привреду која ће остваривати вишкове. Важно је и напоменути и да је Србија једна од 13 земаља које нису дозволиле увоз генетички модификоване хране. Један од начина да се ограничи сувереност државе јесте да јој се наметне шта да једе, да јој се наметне обавезна куповина семена. Политички је потпуно јасно да пут у Европу подразумева лимитирање суверености до крајње тачке. А ми треба да производимо квалитетну и скупоцену храну.
  17. Потпредседник Народне странке Здравко Понош изјавио је да је улазак Србије у НАТО како нерационалан потез, тако и емотивно неприхватљив за садашње генерације које су преживеле трауму бомбардовања и да би Србија требало да остане војно неутрална. Имиџ НАТО-а у Србији је неповратно урушен за ове генерације. Расположење у јавности је доминантно против војног сврставања, рекао је Понош у емисији Зумирање недељника Време. Понош је рекао и да улазак у НАТО у овом моменту није сасвим рационалан. Питање је да ли нам је потребна антагонизација односа са Русијом, државом и нацијом са којом имамо историју специфичних односа. Није моменат да сада мењамо курс након свега што смо преживели. То није ствар о којој би одлуке требало да доноси групица људи која на овај начин влада“, навео је Понош. Понош је рекао да је војна неутралност скупа, али је и сврставање веома скупо. Једно је ако се сврставате зато што је то ваш избор, а сасвим друго ако сте на то принуђени. Оно што можете сами да урадите, то је да покужате да се не сврставате, за то вам не треба нико, додао је Понош. Понош је као потпуно скандалозну оценио изјаву министра одбране Александра Вулина да ће Србија дати на располагање војне ефективе свима који се боре против такозване Исламске државе. Ми да шаљемо војску да гине негде само да би били добри момци и да би компензовали нешто друго што смо забрљали или што смо обећали а нисмо извршили, то се тако не ради. Може да иде онај ко је жељан униформе, а није је носио када је требало, навео је потпредседник Народне странке. Понош је оценио да Вулин својим изјавама не доприноси смиривању ситуације у региону. „Министар одбране је практично референт за односе с Хрватском и одговара на сваку проусташку изјаву, а то је исто као да се стајским ђубривом сузбија коров, не производи резултат у смиривању ситуације у региону" - рекао је Понош. Понош је навео да се Војском Србије политички манипулише. Министар одбране има свој забавник, свој сајт под личним именом, где се презентује на дневној бази и систем одбране и војска се користе за личну промоцију, рекао је Понош. Бивши начелник Генералштаба Војске Србије је као веома необично оценио Вулиново појављивање у парауниформи и истакао да министар не би требало да носи униформу. Ако човек има потребу да носи униформу пред онима који имају право на униформу, онда је промашио професију, нека се упише у ловачко друштво, у пионире или негде где униформе могу да се носе као лични хир, а не као ствар професије, додао је Понош. Он је навео да војна професија не би требало да буде социјални вентил, него брзи лифт за људе који су кренули из нижих социјалних сталежа, а вредни су и паметни. Потпредседник Народне странке је, поводом унутрашњег дијалога о Косову, рекао да је то замишљено као подела одговорности за нешто што је неко обећао на канабету. (Народна странка)
  18. Добро, 30. година од Осме седнице обележише на РТСу, али већ 25 година никада нису приказани снимци целој Србији студентских протеста 1992. Ово што следи је само делић атмосфере, медија клипинга и неких аутентичних приватних снимака: видећете нпр. како митрополит Амфилохије са принцезом Радмилом Карађорђевић (супругом принца Ђорђа) пева Светог Саву од Војислава Илића у амфитеатру Филозофског факултета, како Пера Краљ фантастично рецитује против рата у Сали хероја на Филолошком, Пера Божовић забавља са "Скончањем Максима Дискутанта", а Душан Макавејев се зеза са својим искуством, каже студентима: "Ако председник као онај реши да оде природним путем, ослободићете се 2030". Видећете и како Борка Павићевић продаје "интернационализам" студентима (тих дана је постала члан - оснивач "интернационалне" "Матице црногорске"). И без ње, а посебно њених гостију Бернара Анри Левија и Алена Финкелкраута, које смо на њен ужас сахранили, ми смо били за мир и правили највеће протесте солидарности са Сарајевом (какве опозиција, посебно Боркиног типа никада не би могла да направи). С друге стране, били смо под сталним притиском режима да смо издајници, да смо криви за смрт 12 беба у Бања Луци итд (и сад мислим да су те бебе жртвовали само да би опањкали студентски протест). Посебно обратите пажњу на снимљене студентске пароле. Годинама тврдим, врло одговорно, да ни једне пароле није било против Шешеља, не зато што смо били за њега, него зато што смо га сматрали оним што је и сада - дворским пајацем. Горчин Стојановић је то грубо фалсификовао у филму "Убиство са предумишљајем" по коме испада да је то био протест против Шешеља. После, неких делова, "Битке на Неретви" и "Битке на Сутјесци", то је највећи фалсификат у историји нашег филма. Видећете и како је била слободна дискусија о републици и монархији, али нећете видети многа занимљива предавања, био је то истински универзитет, свако је могао да каже своје мишљење. Сећам се како је Пеђа Исус почео: "Добро, сад смо сви као за демократију, али запамтимо - ми православни смо за Деспота!" Предавање Светог Владике Данилице Крстића можете да нађете, препричано на овом форуму у теми лингвистика. Било је иницијатива да се одржи и трибина о геј правима, њу је осујетио вођа студената са Богословског факултета Младен Дурић (садашњи владика Григорије), ја сам га подржао у томе (познавао сам неке од организатора), још је само фалило да нам налепе геј етикету Можда смо погрешили, можда би нас Запад да смо то урадили подржао. Но остаје чињеница, да је тада де факто од стране студената Богословски факултет интегрисан у Универзитет. Нарочито велика захвалност припада Дифовцима и Машинцима, били су невероватно пожртвовани у заштити колегиница и читавог протеста. Машинци су нас, додуше, мало нервирали јер су били бољи у преферансу од нас медицинара, али треба их разумети, њихова струка се распадала, а нама су долазиле генерације нових пацијената... Није забележено у овом филму да је у току протеста умро Борислав Пекић, који је годину дана раније имао велику личну улогу и био нам незаменљива помоћ на Теразијама. У филму се види идеализација професора, која нас је скупо коштала. Све у свему, са најбројнијег, Медицинског факултета, студенте је искрено подржавало само четири професора. У Организациони одбор смо брзо изгубили поверење, мој гимназијски друг, и тада истраживачки новинар, Брана Чечен (пре неку недељу видех га код Кесића), већ је имао информације ко у Одбору ради за режим. Најчупавија је била епизода када се марширало на Слобину кућу на Дедиње, у завучену Толстојеву улицу. Иако, нисам имао никакву званичну функцију у организацији хтедох тад да пребијем вођу протеста Драгана Ђиласа, није сачекао да се 50 000 студената колко нас је било у поворци окупи на Топчидерској звезди, већ нас је одмах увукао у Толстојеву, где су нас чекали водени топови и кордони и могли смо одмах да будемо разбијени. Онда је и сам у незнању шта да ради издао директиву да се разиђемо и блокирамо цео град. Са двојицом колега, сада угледних професора хируршких дисциплина, и два контејнера држао сам блокаду Старог савског моста пуна три сата. Возачи су хтели да нас пребију. Те вечери у Толстојевој ја сам овековечен на насловној страни НИНа - онај сам који звера около гледајући полицију
  19. Србија је пљачкана вековима: Ево где се данас налазе највеће српске драгоцености! FacebooTw Почев од 19. века, приоритетни задатак свих западњака је у нападу на Србију био да се пронађе и однесе што више древних српских рукописа и књига, због чега се они сада налазе широм света. За сада нема изгледа да се врате тамо где припадају – у Србију. Истражујемо зашто… Да теорије о украденој и кривотвореној српској историји нису само пуке јадиковке српских националиста, говори и податак да је незнани број древних рукописа и књига украден и однет из Србије, те се сада чува по белосветским библиотекама и сефовима, без икакве намере да буду враћени тамо где и припадају – Србији. Да би уопште могли да се баве српском историјом и да је мењају према својим плановима, западни моћници морали су да је познају. Због тога је, почев од XIX века, приоритетни задатак свих завојевача који су нападали Србију био увек исти, да се пронађе и однесе што више древних српских рукописа и књига. Сви они су добро обавили свој задатак – небројени српски рукописи и књиге украдени су, првенствено из српских манастира и однети из Србије, без икакве намере да икада буду враћени. Материјално највредније дело које је украдено из Србије је Српски псалтир, који на свакој страници има икону од чистог злата и налази се у Немачкој. Због његове лепоте, уметничког и историјског значаја, Немци су урадили копије, а да би ми урадили те исте копије, траже да платимо “њихова” ауторска права. за Да би “запушили уста” све гласнијим захтевима да се ова српска реликвија врати Србији, Баварска државна библиотека, где се чува ово украдено дело, је прошле године “даровала” факсимил Српског псалтира Музеју у Смедереву. То је у нашој јавности дочекано са великом помпом и уз неизмерну захвалност немачкој амбасади и Баварској библиотеци, што су нам послали слике нашег украденог дела. Да зло буде веће, Немци ово дело зову онако како и треба – Српски псалтир, а наши историчари и званичници га зову Минхенски (српски) псалтир. Никољско јеванђеље (XIV век) налази се у Даблину у Ирској. Пролог стиховни за летњу половину године из 1566. године (древни Српски календар годину дели на зимску и летњу половину), налази се у Лајбаху. Пролог стихови за сепмтебар-децембар 15945. године такође је у Лајбаху. Збирка српских рукописа из манастира Свете Катарине и Православне грчке патријаршије у Јерусалиму, где је недавно пронађен илуминирани рукопис “Поклоник смерног Гаврила Тадића” из 1662. године. Повеља краља Милутина из 1302. године налази се у Филаделфији. Лукино јеванђеље из времена цара Душана, налази се у Британској библиотеци. Псалтир “принтед ин Венице ин 1638 сецонд едитион оф тхе Изобразхение орузхии иллирицхеских”, такође у Британској библиотеци. Савина књига, рукопис монаха Саве с почетка XI века налази се у Русији. Радослављево јеванђеље из треће деценије XВ века, похрањено је у рукописној збирци Руске народне библиотеке Санкт-Петербургу. Веома је значајан Студенички типик који је Свети Сава написао на молбу свог брата Стефана. Ово је буквално црквени устав тј. правнилник о богослужењу и животу монаха у манастирима, ово дело је главна основа за устав Српске православне цркве, а чува се у Националном музеју у Прагу под ширфом IX Х 8 – Ш 10. За време евакуације Народне библиотеке у Првом светском рату, нестало је преко 50 српских средњевековних књига, које су 1966. године пронађене у чувеној библиотеци сер Честера Битија у Даблину. Стари српски рукописи и књиге нису само покрадене и расуте по свету, многе су и заувек уништене. У пожару који је избио након бомбардовања Народне библиотеке на Косанчићевом венцу 6. априла 1941. године, ватра је прогутала више од 1.400 српских ћириличних рукописа и повеља. ИЗВОРБЕОГРАД.ИН http://vidovdan.org/2017/10/06/srbija-je-pljackana-vekovima-evo-gde-se-danas-nalaze-najvece-srpske-dragocenosti/
  20. Наша земља, упозоравају демографи, шеста је најстарија нација на старом континенту, а годишње "изгубимо" град величине Пријепоља или Бечеја С. Б. Милошевић | 01. октобар 2017. http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:688421-До-2050-Србија-губи-милиона-становника Илустрација Тоше Борковића Србија је шеста најстарија нација у Европи, а просечна старост становништва је 42,9 година! Број старијих од 65 година за 33 одсто је већи од броја млађих од 15 година. У земљи сваке године у просеку умре 102.455 људи, а роди се тек 67.459 малишана. То значи да сваке године изгубимо град величине Пријепоља, Бечеја или општине Савски венац. Од 2006. до 2016. године број становника у Србији, само на основу природног прираштаја, смањен је за око 385.000. Зато и не чуди и што је недавно америчка обавештајна агенција ЦИА, у својој публикацији коју издаје у свим земљама света, старење становништва навела као озбиљан изазов који се налази пред Србијом. Према подацима Републичког завода за статистику, демографску ситуацију у Србији карактерише изразито негативан природни прираштај и ширење депопулационих простора. Најмање малишана рађа се у јужној и источној Србији. Једине општине у земљи које имају позитивне стопе природног прираштаја јесу Сјеница (1,1), Нови Сад (1,3), Прешево (3,1), Нови Пазар (6) и Тутин (7,9). - Очекивања да просечан број рођене деце по једној жени са садашњих 1,4 може релативно лако достићи ниво од два детета у наредним деценијама практично су нереална, не само за нашу популацију, већ за већину европских - каже Владимир Никитовић, доктор демографије на Институту друштвених наука. - Међутим, већ би просек од 1,85 рођене деце по једној жени могао бити први реалан циљ наше популационе политике, на шта указују сва релевантна демографска истраживања у европском контексту. Оваква демографска будућност јасно говори да се не може очекивати престанак смањења и старења становништва Србије до средине века, али се ти процеси могу барем знатно ублажити. Истраживања овог института говоре да је наша шанса за опстанак то да, попут земаља западне Европе, постанемо миграциона држава. Стварање зоне депопулације на истоку Европе - у Словенији, Хрватској, Румунији, Бугарској, Молдавији - отвара, како наводи Никитовић, простор за долазак миграната. Старим популацијама ће бити потребна млада радна снага, а неко ће морати да дође и на наше просторе да брине о старима. - У контексту актуелних трендова очекује се смањење укупне популације у Србији највероватније за 28 одсто до 2050. - упозорава Никитовић. - У ту процену урачунат је улазак у ЕУ и природни одлив због лакше имиграције у богатије земље око 330.000 људи. Ипак, због негативног природног прираштаја до тада ћемо изгубити још 1,9 милиона људи. Тако долазимо до цифре од 2,2 милиона становника мање до средине века! Стручњаци указују и на то да у Србији одлука о рађању првог детета није проблем, већ другог, с обзиром на то да се показало да је искуство родитељства пресудно за одлуку о рађању другог наследника. МЕЊА СЕ СТРАТЕГИЈА ЗА ПОДСТИЦАЊЕ РАЂАЊА ВЛАДА Србије је крајем 2016. формирала министарство без портфеља задужено за демографију и популациону политику, на челу са Славицом Ђукић Дејановић. Недавно је донета и одлука о ревизији Стратегије за подстицање рађања, усвојене 2008, која би требало да буде завршена до краја новембра. Садржаће мере за економско јачање породице, усклађивање рада и родитељства... ПОТОМСТВО ПРОСЕЧНА старост мајке приликом рађања првог детета 1950. је била 23 године, а данас је 28 година. Забрињава и што је једна трећина породица у Србији без потомства и што се број породица са једним дететом повећава.
  21. "Ербасов" хеликоптер Х-145М, који је Република Србија наручила, успешно је извео свој први лет са комплетним оружаним системом Х-Форс, саопштено је из компаније "Ербас". Пробни лет је изведен крајем августа у Донауверту, граду у Баварској. "Као први купац хеликоптера Х-145М са оружаним системом Х-Форс, Република Србија је наручила девет хеликоптера Х-145М, укључујући четири опремљена системом Х-Форс", изјавио је директор програма Х-Форс у "Ербасовом" огранку за хеликоптере, Жан-Лук Андре. Захваљујући овом модуларном оружаном систему који је дизајнирао "Ербас", хеликоптер Х-145М може да буде опремљен са свим врстама навођеног и балистичког оружја, као што су ласерски навођене ракете и митраљези, наводи се у саопштењу "Ербаса" достављеном Танјугу. Према ранијој најави представника "Ербаса", српска војска и полиција би крајем 2018. године требало да преузме свој први Х-145М. Уговором је предвиђено да у Србију стигне укупно девет хеликоптера Х-145М, од чега ће шест припасти војсци, а три полицији. И даље није познато колико ће коштати набавка ових летелица. Хеликоптер Х-145М представља лаки транспортни и вишенаменски хеликоптер с борбеним могућностима и сматра се једном од најсавременијих летелица у својој класи у свету. Он, осим двочлане посаде, може да превезе још девет наоружаних војника, а може да носи и ракетно и митраљеско наоружање, због чега је идеалан за превоз припадника специјалних снага и ватрену подршку њиховом десанту. С обзиром на то да је реч о вишенаменској платформи, Х-145М може да се користи и за извиђање и борбене задатке. У цивилној верзији користи се и за трагање и спасавање. RTS
  22. Ненад Р.

    Српска традиција и обичаји

    Отварам ову тему са намером да пишемо о томе какви су некада обичаји били у вези са славама, о обичајима за време неких празника , свадбама . Такође да пишемо о обичајима који су данас актуелни код вас . Посто код нас данас скоро свако село или град има своје обичаје , сматрам да би било интересатно да се о томе пише овде и да има доста ствари које би могло овде да се напишу. За почетак ево једне свадбе из 1911. године , да видимо како је то некада било.
  23. http://zicer.org/2017/07/29/marina-abramovic-u-srbiji-osniva-satansku-crkvu/ Послато са Smartphone6.1 користећи Pouke.org мобилну апликацију
  24. Милан Ракић

    Србија је за НАТО кључна земља региона

    Србија је за НАТО кључна земља региона, а регион је важан за стабилност војног савеза, оценио је Кнут Кирсте, политички саветник за Србију у Одељењу за политичка и сигурносна питања НАТО-а. На скупу Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС) у Београду, Кирсте је рекао да је партнерство Србије и НАТО-а прешло дуг пут и да постоји простор за даље јачање партнерства. „НАТО остаје посвећен снажној, просперитетној и демократској Србији. Видимо је као важан камен неизоставан за регион. Стабилна, демократска и просперитетна Србија је и у нашем интересу. Ангажовани смо у раду са Србијом више година и ради се о продуктивном партнерству заснованом на практичној сарадњи“, подвукао је Кирсте. Објаснио је да, пошто Србија жели да остане војно неутрална и настави добре односе са Русијом, НАТО са њом остварује сарадњу имајући у виду те чињенице и да је то оквир у којем се одвијају односи. „Желимо да даље јачамо партнерство, ако је Србија на то спремна, и да дефинишемо даље области сарадње. Постоји много занимљивих, практичних питања сарадње и области на којима ћемо тек радити“, уверен је он. Програм Партнерство за мир је, према његовим речима, пример на којем је НАТО развијао, после завршетка Хладног рата, односе са некадашњим непријатељима, ради обезбеђивања безбедности у Европи. „Тај програм је веома успешан и Србија је са правом искористила многе практичне аспекте“, нагласио је Кирсте. Указао је да НАТО има и цивилну страну, а један аспект је програм „Наука за мир и безбедност“, који је осмишљен да се научници Истока и Запада састају и израђују заједничка решења и приступе за суочавање са изазовима. Са тим у вези је указао на систем подршке у случају елементарних непогода, те да се Србија понудила да буде домаћин следећег великог сусрета за координацију спасавања и борбе против природних непогода. „То је војна вежба, која ће се одржати идуће године, а циљ су цивилни и војни одговор на природне катастрофе“, најавио је он. Истакао је и да ће за следећу рунду око споразума ИПАП бити укључене неке поуке сарадње са Србијом. Кирсте је нагласио да је НАТО посвећен Западном Балкану и партнерству са Србијом. „Улажемо у регион већ дуже време и желимо да видимо плодове сарадње. Наш интерес је стабилан, просперитетан и безбедан Западни Балкан, јер ако је стабилан тај регион, онда постоји и већа безбедност и стабилност чланица НАТО-а“, објаснио је он. Западни Балкан се, како је додао, вратио у фокус НАТО-а и ЕУ, посебно што постоје неке тенденције у неким земљама које забрињавају. „Било је пуно напретка у последњих деценију и по. Охрабрује што су се неке земље региона придружиле ЕУ, што видимо више стабилности и реформи. Али исто тако видимо да се клизи уназад у неким областима. Тенденције у неким земљама брину“, поручио је Кристе. Он је нагласио да је враћање уназад изазвало већу посвећеност НАТО-а, а резултат тога је намера да жели да јача своје ангажовање и буде видљивији у региону, те покрене политички дијалог са земљама. Истакао је да НАТО сматра да лидери региона имају обавезу да допринесу позитивним реформама, сарадњом, ублажавањем тензија. „Хоћемо да видимо истинске реформе и конструктивне напоре лидере региона“, нагласио је Кристе. Осврнуо се на пријем Црне Горе у чланство НАТО-а, рекавши да то допринос стабилности региона. „Црна Гора је занимљива и важна у смислу свог доприноса, као и капацитета. То је још једна држава чланица која представља Западни Балкан, што је добро за регион“, истакао је Кирсте.
  25. Када је група наших пилота - ветерана са Солунског фронта, која је након Првог рата "преведена" у резерву, састајући се редовно по београдским кафанама одлучила да оснује "Српски аероклуб", односно Краљевски Југословенски Клуб "Наша Крила", вероватно у својим визијама нису ни могли да претпоставе како ће рад тог клуба, покренути развој цивилног и војног ваздухопловства, те ваздухопловне индустрије у тек насталој Краљевини. Текст о "Нашим Крилима" је већ "ишао" на страницама нашег Форума. Једна од многих активности и иницијатива коју су ови људи покренули, била је и оснивање цивилне авио-компаније, коју су намеру и спровели у дело, за само шест година од оснивања клуба. На дан, 29. маја 1927 године, у палати "Јадранско-подунавске" банке (на углу Краља Милана и Кнеза Милоша), одржана је оснивачка скупштина акционара Друштва за ваздушни превоз путника. Прве у држави, десете у Европи и тада 21. авиокомпаније по реду, основане у свету. Та авиокомпанија се звала "Аеропут" Палата "Јадранско-подунавске" банке, извор за фото: http://www.nocmuzeja.rs/var/noc_muzeja/storage/images/2014/alfa-medu-zgradama-zgrada-jadransko-podunavske-banke/122692-1-ser-SR/Alfa-medu-zgradama-Zgrada-Jadransko-podunavske-banke_reference.jpg Извор за фото: http://static.panoramio.com/photos/large/82448830.jpg За председника Друштва, изабран је Стеван Карамата, а за потпредседника Светислав Хођера. За Директора "Аеропута", постављен је резервни капетан српске војске и пилот-ветеран са Западног фронта, Тадија Сондермајер. Тадија Сондермајер уочи полетања, на фронту у Француској, испред ловачког авиона Спад којим је летео у ескадрили "Рода" ЕЦ 1/2, Извор за фото: http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/2/26/%D0%A2%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B01.jpg За веома кратко време, док је трајала скупштина друштва, тог 29. маја 1927. године, уписан је комплетан пакет акција у износу од 6000000 тадашњих динара (24000 акција по 250 динара). Акције је уписало 412 акционара... Готово сви виђенији људи тог времена. Затим Врачарска задруга, Српска банка из Загреба, Привредна банка, Поштанска штедионица, Америчко-српска банка из Сарајева, Ваљевска задруга... Од предузећа: Телеоптик, Велаауто, Икарус, Шумско газдинство из Дрвара, Техничко друштво "Вокс"... Од народних институција вреди поменути муслимански "Гајрет"... Акција "Аерпоута", извор за фото: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Akcije.jpg Са обезбеђеним новцем, на тог пролећа тек отвореном београдском аеродрому (локација Дојно поље испод Бежанијске косе, писта се простирала правцем од данашње "Идее" и "Роде" крај "Ерпорт ситија", па до Факултета драмских уметности на Новом Београду), Друштво је у хангаре које је пројектовао Милутин Миланковић, могло да смести своја прва четири "Потеза 29". Авиони "Потез 29" испред "Миланковићевог" хангара, извор за фото: http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/e/ee/Aeroput_plne.jpg Ипак, оснивању "Аеропута", претходио је један догађај, достојан доброг играног филма авантуристичког жанра. Наиме, претходне, 1926. године, у зиму, затражена је помоћ од државе, тј. да Краљевина "стане" гаранцијама иза пројекта, односно да се афирмише наум да Друштво буде основана првенствено и (ако је могуће) само од капитала домаћег порекла. Иако је Краљевина то и учинила почетком јануара 1927. годие, званичну намеру о куповини акција изразило је толико акционара, колико је било довољно за само 10% капитала... И онда на сцену ступа прекаљени пилот Српске авијатике са Солунског фронта и Француске авијације са Западног фронта-капетан Тадија Сондермајер... Предлаже, а предлог је одмах усвојен , да са својим колегом, поручником Леонид Бајдаком, руским пилотом и избеглицом, који је након револуције и слома Врангела, дошао у Југославију и прикључио се нашем војном ваздухопловству... Дакле да њих двојица направе један промотивни лет од Париза преко Београда до Бомбаја и назад до Београда. Тиме би показали и доказали јавности способност пилота и летелица и афирмисали би на првом месту домаће ваздухопловство, те покушали на тај начин да покрену заинтересоване да упишу акције... Речено-учињено! Сондермајер и Бајдак испред свог "Потеза" којим су извршили тај историјски лет. Летелица је 1938. године уврштена у поставку Техничког музеја, али је уништена у нацистичком оргијању у Априлском рату 1941. године, извор за фото:http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/f/fe/%D0%9A%D0%B0%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D0%BE%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%B5%D1%80_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%91%D0%B0%D1%98%D0%B4%D0%B0%D0%BA_1927.jpg На лет дуг готово 15000 километара (14800), полетели су 20. априла 1927. године из престонице Француске-за Београд. Па преко Алепа и Багдада, пратећи слив Тигра и Еуфрата, често мучени јаким пистињским олујама, све до Карачија, а одатле до долине реке Инд и Бомбаја. Па назад за Београд.... Након 14 етапа у 11 дана, од којих је ефективно било 89 сати лета и прелетених 14800 километара, 2. маја 1927. године, писту београдског аеродрома је додирнуо Потез-25 са двојицом храбрих војних ветерана... Маршрута Сондермајеровог и Бајдаковог лета, извор за фото: http://srpskaenciklopedija.org/images/a/a2/Tadija_002.jpg На дочеку се искупило преко 30.000 људи који су дошли да поздраве своје хероје, а војници који су прихватили авион након слетања су пилоте на раменима изнели из авиона. Величанственом догађају се придружила и штампа која је данима после тога писала о том догађају. Два одважна пилота похваљена су наредбом министра војске и морнарице армијског генерала Стевана Хаџића за „показану храброст, пожртвовање, истрајност, издржљивост и залагање за част и славу наше убојне снаге... као најпредузимљивији и најсмелији међу нашим храбрим авијатичарима“ Дочек Сондермајера и Бајдака, извор за фото: http://srpskaenciklopedija.org/images/d/d7/Tadija_001.jpg Својеврстан маркетиншки потез који је Тадија иницирао, на "крилима" штампе у читавој Краљевини која је данима током маја писала о овом подвигу наших пилота, веома брзо је почео да даје резултате. Продаја акција је нагло повећана, а када је 20-ак дана касније објављена вест из "американске" штампе да је Линдберг прелетео Атлантик (у три пута временски краћем лету, па кад је чаршија почела да упоређује та два догађаја), продаја акција је просто експлодирала и као што рекох на почетку, на данашњи дан, 29. маја 1927. године, комплетан пакет акција је продат и "Аеропут" је могао да почне да "живи"... Након овог догађаја, на данашњи дан 17. јуна 1927. "Аеропут" је уписан у протокол и овај датум се узима као дан оснивања наше прве авиокомпаније. За директора је постављен Тадија Сондермајер, а Миленко Митровић за техничког директора. Опште послове је водио др Андра Митровић, док је шеф саобраћаја био такође Солунац, Матија Хођера. Шеф летачке оперативе је био Владимир Стрижевски. Први лет на авиону "Потез 29" који је крштен као "Београд", изведен је на линији Београд-Загреб (Боронгај) на Сретење 1928. године. Летелицом су управљали директор Друштва, Сондермајер и шеф летачке оперативе Стрижевски. Први путници су били новинари београдских медија-њих пет... Летелицу је крстио Патријарх српски Димитрије (Павловић) Пред полетање за Загреб, извор за фото: http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/3/32/Aeroput1.jpg Стрижевски и Сондермајер са путницима по слетању у Боронгај крај Загреба, извор за фото: http://img543.imageshack.us/img543/7568/strizevskisondermajer.jpg До пред други рат, "Аеропут" оствара линије у држави и повезује све центре бановина, односно веће градове и туристичка места (Загреб, Подгорицу, Сарајево, Скопље, Љубљану, Ниш, Борово, Битољ, Дубровник, Сплит, Сушак). Почетком 1929. године, 7. фебруара, отвара се прва међународна линија за Беч, а до пред рат, "Аеропут" је повезивао градове у Краљевини и са Солуном, Атином, Грацом, Клагенфуртом, Софијом, Брном, Прагом, Берлином, Римом, Венецијом, Тираном, Будимпештом.... Средином 1937. године започиње обнова флоте и "Аеропут" у САД набавља 8 авиона типа Локид "Електра" (као када би данас набавили 8 најмодернијих Ербаса или Боинга)... "Електра" и Де Хевилендов "Драгон Рапид" на платформи београдског аеродрома. "Планина" иза је Бежанијска коса , извор за фото: http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/5/53/Lokid_elektra.jpg Према ратном плану "Р41", којег је издајник Владимир Крен предао Немцима 3. априла (команданту 4. ваздушне армије Александру Леру), летелице "Аеропута" и пилотски и технички састав требали су да буду придодати Транспортној групи Југословенског краљевског ваздухопловства. 15 авиона и људство је мобилисано 12. марта 1941. године. На место заповедника је постављен директор Тадија Сондермајер, а летелице су прелетеле на ратни распоред на летелиште Дивци код Ваљева. Тадија Сондермајер са својим пилотима пред мобилизацију Током нацистичког бомбардовања, на земљи је уништено 4 авиона "Аеропута" док су два заробили Немци. Срећом, 4 посаде са "Електрама" су успеле почетком маја да побегну од окупатора и домогну се афричког континента где су се ставили на располагање Британском краљевском ваздухопловству. Олупине авиона "Аеропута" након нацистичког бомбардовања на земунском аеродрому, Извор за фото: Звуци тишине Током 1942. године, указом окупационих власти, имовима "Аеропута" се заплењује, Друштву се забрањује рад, а све што је остало у покретној и непокретној имовини постаје власништво "Луфтханзе".... После рата, "Аеропут" је обновио рад 2. јула 1945. године, када је на скупштини акционара изабрано прво послератно руководство компаније. Скупштини су присуствовали и делегати нове власти ДФЈ, између осталих и шеф државе др Иван Рибар, иначе предратни акционар и члан Управног одбора. Дозвола за рад је била само фарса, јер је априла 1947. године створен ЈАТ који је једини почео да обавља ваздушни саобраћај. Комунистичке власти доносе уредбу о забрани приватних акционарских друштава, на основу које је Аеропут, решењем од 24. децембра 1948. године, ликвидиран и тако је престала да постоји наша прва авио-компанија, 10-та у Европи и двадесет прва у свету.... Истина, на основу наслеђених потенцијала, првенствено у људству, није се могла пренебрегнути чињеница да је тада основана југословенска авио-компанија настала на темељима "Аеропута" и да традиција пружања услуга ваздушног превоза људи и робе, на овим нашим просторима траје већ 90 година. Те се тако и наш национални авиопревозник, може похвалити да се налази у друштву великих (и мањих) авиокомпанија које трају већ готово век... Традиција која мора да се баштини за времена будућа... Ако је икоме стало до традиције... И будућности... Радио емисија о "Аеропуту"... http://www.audioifotoarhiv.com/moc_radija/Aeroput.mp3
×