Претражи Живе Речи Утехе

Шта је Јосип Броз писао у "Пролетеру" у децембру 1942. године. Врховни командант писао да је Павелић у логор бацио више од 10.000 најбољих синова Хрватске Врховни штаб у Дрвару ШТА је историја и где она почиње? Да ли је то сазнање да "стојимо на раменима" оних који су живели пре нас, да ли је то свет који смо позајмили од предака, а дугујемо га потомцима? Ко смо, одакле долазимо, куда идемо, ми овдашњи на овом узврелом Балкану, у вртлогу интереса и Запада и Севера и Истока и Југа, ми са нејасном будућношћу, проблематичном садашњошћу и (чак!) неизвесном прошлошћу. Канда смо заборавили да историја није нешто што пролази и да ће нам погледи ка светионицима прошлости, помоћи да боље видимо будућност. Јер, већ сутра, данас ће бити јуче. Деценијама су нам историчари, новинари, каријеристи и којекакви идеолошки занесењаци, које чињенице нису много интересовале, говорили да смо нешто друго од оног што смо били, да нам се дешавала нека друга прошлост од оне коју смо имали. Зато не чуди што нам се светла будућност често претварала у мрачну прошлост. Свих тих деценија написано је мноштво чланака, објављено прегршт књига и студија да је први човек југословенских комуниста Јосип Броз Тито до краја Другог светског рата веома мало знао не само шта се стварно дешавало у јасеновачком логору, већ и о масовним покољима усташа над Србима у НДХ. Па, кад је тако, вратимо се у 1942. годину. Други светски рат је у пуном јеку, ратно решење се не назире. Силе Осовине не попуштају ни на једном фронту. Врховни штаб Народноослободилачке војске и партизанских одреда налази се на територији Павелићеве државе. Јасеновачка фабрика смрти је на врхунцу. Кажу да је то била ледена година, посебно последњи месец, децембар. И тог децембра појављује се последњи број "Пролетера" - органа Централног комитета Комунистичке партије Југославије, пошто је у Бихаћу склопљен костур будуће нове револуционарне власти. НА ПРВОЈ страни текст - "Национално питање у Југославији у светлости народноослободилачке борбе", а потписује га Тито. Присећа се он у том подужем тексту свих предратних намера да се "србизују Хрвати и Словенци", па пише: "Упорно и глупо брбљање хегемонистичке клике да су Срби, Хрвати и Словенци само племена једног те истог народа, имало је за циљ србизацију Хрвата и Словенаца. Југославија је била само маска за србизацију која се била потпуно разоткрила у време Шестојануарске војне диктатуре краља Александра и Пере Живковића 1929." Бави се и актуелном ситуацијом: "Перспектива која се указује народима Југославије од стране лондонских избеглица врло је црна и представља страшну опасност за све оне народе који су били угњетавани од постанка Југославије. Жандарски кундак и четничка кама било би главно средство те лондонске избегличке владе за уједињавање народа Југославије, када би се она којом несрећом поново докопала власти у Југославији... Македонци, Арнаути, Хрвати, муслимани итд. са стрепњом се питају - па шта ће бити са нама ако се поврати оно старо? Лондонска избегличка влада већ прети, четници већ кољу где могу уз помоћ окупатора и брусе каме за још страшније покоље - то је оно чега се сви народи боје. Али, ми довикујемо свима, нека се не боје, спас од свега тога је могућ и то једино на тај начин, ако се већ сада, одмах, без оклевања, узме пушка у руке и пође у свети бој кога бије наша јуначка народноослободилачка војска против окупатора, за слободу и равноправност свих народа Југославије." ] Тито, Стаљин и Молотов Четници кољу и оштре каме, али за Јосипа Броза у целом овом тексту Јасеновац и крашке јаме препуне закланих српских сељака не постоје. Отуд, ваљда, оним споменутим идеолошким занесењацима уверење да њихов вођа није знао за усташке злочине. Да ли је то било баш тако? Ако лаже коза, не лаже рог - каже стара пословица. Перо Симић, новинар, публициста, некадашњи главни уредник "Вечерњих новости", најпознатији Титов биограф, пронашао је у московским архивама депеше које је Броз слао Коминтерни пре децембра 1942. године из којих се види да је и те како био упознат шта се дешавало у Јасеновцу. Тако 4. априла 1942. он јавља Москви да се "најстрашнији концентрациони логор у Хрватској налази у Јасеновцу". Извештава да је "џелат Павелић у овај концентрациони логор бацио више од 10.000 најбољих синова Хрватске". Партизански вођа ниједном речју не помиње да је у Јасеновцу заточено највише Срба из Хрватске и Босне и Херцеговине. У депеши пише да је од тих 10.000 "најбољих синова Хрватске остало свега још хиљаду и по живих", а да су "сви остали били подвргнути ужасним мучењима и убијени". На самом крају извештај је допуњен једном реченицом да "саме усташе признају да је од почетка њиховог доласка на власт у Хрватској убијено пет стотина хиљада људи, већином Срба"! ПЕТ месеци касније, 15. септембра 1942, из Титове депеше "Деди" (Коминтерни), види се да су партизанске јединице из логора Јастребарско, код Загреба, ослободили "600 (српске) дјеце с Козаре". Међутим, врховни командант четири дана касније шаље исправку и додаје да је заправо ослобођено "900 козарачке дјеце, а не 600". Истина је да су партизани тада из логора у Јастребарском спасли 272 козарачка детета. Александар Ранковић, Тито и Милован Ђилас У септембру 1942. Броз је лично обавештен шта се дешава у Јасеновцу од Андрије Хебранга, тадашњег секретара КП Хрватске и Младена Ивековића, којег су усташе, са тридесетак других логораша, пустиле из Јасеновца у замену за двојицу усташких функционера. Крајем лета, те исте године, и Милован Ђилас је писмено реферисао Титу о усташким злочинима у западној Босни: - Оно што сам видио тог јутра (у селу Урија у западној Босни), а о чему сам и читао и слушао, тако ме је запањило својим ужасом. Све је то ипак изгледало другачије него када се чита. Најприје смо крај пута, под крошњом огромне крушке, наишли на два сељака. Лежали су на трави, у хладу. Убијени су у потиљак, куршуми су изишли испод десног уха и отворили ране, тако велике да је из њих исцурио мозак. Ту је убијено још шест сељака. - Пошли смо даље путем, с обје стране живице од љесковог жбуња и папрати, и, наједном, насред пута, десет-дванаест лешева. Чини ми се само два средовјечна човјека. Остало жене, дјевојке, дјечаци, дјеца. На три-четири корака од ове гомиле крви и меса - колијевка празна, без пелена, без дјетета, са сламом увоштаном од дјечије мокраће. Чинило се да је слама још топла од дјечијег тијела. Дијете је лежало у гомили лешева. Али глава је била здробљена, без поклопца, без капи крви у шупљој лобањи. Мозак - да ли тог дјетета? - управо мало густе бијеле каше, лежало је поред главе, с комадима меса. Дијете без лобање. У ТЕКСТУ "Национално питање у Југославији у светлости народноослободилачке борбе", у "Пролетеру" Тито, такође, пише: "Хрвати као најснажнија национална индивидуалност међу осталим угњетеним народима Југославије, давали су и најжешћи отпор против великосрпске националне политике. Но, разуме се, тај отпор није могао дати оне резултате које је хрватски народ очекивао." Јасеновачки логор Неку годину касније, тачније 27. маја 1946, у Москви је боравила прва званична делегација нове Југославије, у којој су поред Тита били Александар Ранковић, Коча Поповић, Благоје Нешковић, Борис Кидрич и Владимир Поповић. На свечаном пријему, после ритуалних руских испијања здравица, Стаљин је најпре наздравио "херојском српском народу, једином словенском народу који је у најтежим данима рата против фашизма био веран Русији, док су се хрватски пукови борили с Немцима у Стаљинграду". Завршавајући говор, Стаљин се окренуо Титу и упитао га што он не спомиње оно главно. Сви су занемели незнајући на што то Стаљин мисли. - На Јасеновац - рекао је друг Хазјанин. Тито је сав скрушен са сузама у очима изговорио: - Стидим се што сам Хрват. Његово прећуткивање фабрике смрти и геноцида над српским народом на територији НДХ у тексту у "Пролетеру", никад није разјашњено. ШОКИРАО ДАВАЊЕМ ОСТАВКЕ ТАЧНО годину дана пре текста у "Пролетеру", 7. децембра 1941, непосредно после пада Ужичке републике, у селу Дренови, одржана је седница Политбироа, на којој су били Кардељ, Ранковић, Ђилас, Жујовић и Лола Рибар. Тито је шокирао своје сараднике: састанак је отворио предлажући оставку. Додуше, није се изјаснио да ли се оставка односи на место команданта Врховног штаба или генералног секретара Комунистичке партије. Добрица Ћосић у другој књизи "Пишчеви записи" бележи да је Ранковић био изричит - Коминтерна и Стаљин би оставку схватили као озбиљан раскол у Партији и рекао: "Ако друг Стари поднесе оставку, онда то мора да уради и цео Политбиро". Тито се после овог повукао. СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Тито прећутао злочине над Србима у Јасеновцу | Репортаже | Novosti.rs WWW.NOVOSTI.RS Шта је Јосип Броз писао у "Пролетеру" у децембру 1942. године. Врховни командант писао да је Павелић у логор бацио више од 10.000 најбољих синова Хрватске

Бискуп Шкворчевић: Осуђујем нападе - сви смо браћа Пожешки бискуп Антун Шкворчевић осуђује нападе на Србе у Хрватској и поручује да је недопустиво "хрватство претварати у идеологију за мржњу и насиље". Бискуп Антун Шкворчевић - Осуђујем насиље што су га ових дана у Книну, Ђеврскама, Вишкову и неким другим мјестима наше хрватске домовине извршиле одређене особе над људима српске националности, те жртвама изражавам своје саосјећање - поручио је бискуп током свечаности у жупној цркви Пресветог Тројства у Дарувару. Бискуп истиче да у Дарувару "живе припадници хрватске, чешке, српске и других народности", те да зато промовише међусобно поштовање и заједништво, вреднујући различитост као дар Божији. Бискуп Шкворчевић наглашава да "Исус није себе називао Јеврејом, него Сином Човјечијим", преноси хрватски портал Индекс" - Умро је за сваког човјека те се на крсту признао нашим братом: и хрватским, и чешким, и српским, и другим - напомиње бискуп. У Хрватској су посљедњих мјесеци учестали напади на лица српске националности, уз настојања да они буду сведени на грађане другог реда. Бискуп Шкворчевић је први високи званичник Католичке цркве у Хрватској који је јасно осудио те нападе. Бискуп Шкворчевић: Осуђујем нападе - сви смо браћа WWW.RTRS.TV Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of...

Гост "Трећег фестивала хришћанске културе", Арно Гујон говори о хуманитарној мисији на КиМ епархија тимочка View full Странице

Гласајући за победника ријалитија Срби су дали 5 милиона евра за једну ноћ, новац који једна хуманитарна организација скупи за 4 године активног рада Хуманитарна фондација “Буди хуман” постоји од 2014. године са циљем да помогне појединцима, удружењима и установама којима је помоћ неопходна у Србији. Захваљујући овој и сличним организацијама, уз помоћ СМС порука које народ шаље и донација већих институција и утицајних људи, наша болесна деца, млади и стари добијају нову шансу за живот, за нове почетке…

Председник Александар Вучић упутио је отворено писмо грађанима са Косова и Метохије. Док сам на њеном челу, Србија неће дозволити организовано насиље над Србима и њиховим светињама, као ни њихов прогон, навео је Вучић. Позива Србе да не наседају на провокације. Писмо преносимо интегрално: Поштовани грађани Косова и Метохије, Драги Срби, Сутра, 4. августа, истиче рок који је Европска унија дала привременим институцијама самоуправе у Приштини да на основу Бриселског споразума заврше усвајање Статута Заједнице српских општина. Дан пред истек најновијег рока за обавезе Приштине у формирању Заједнице српских општина и на 1930. дан од када је Приштина потписом преузела ту обавезу, обистињују се и потврђују сва упозорења и сумње које сам исказивао све време. Приштина ни овог пута прстом неће мрднути како би формирала Заједницу српских општина. Драги Срби, молим вас да у вези са овим не предузимате ништа што би појединци међу Албанцима, или делу међународне заједнице, искористили као изговор за предузимање било каквих акција против вас. И баш због тога, у овим данима у нашој јужној покрајини, али и мањем делу међународне заједнице, гласно се чује реч и јасно види деловање оних који, уместо да извршавају преузете обавезе према Србији и Србима, овај период користе да у српски народ на Косову и Метохији, свакодневним претњама и организованим ширењем гласина, унесу немир и страх, прижељкујући панику, са циљем изазивања неповерења у државне институције Србије, стварања поделе међу политичким представницима Срба на КиМ и укупног слабљења наше позиције у осетљивој фази преговора. Драги суграђани, управо из ових разлога, нама је мир највећи интерес. Изазови који су пред нама захтевају од нас да будемо изнад раздора, манипулација и циљане кампање дезинформација. Зато вас молим и позивам да не наседате на било какве провокације, да на све евентуалне изазове реагујете мирно, цивилизовано и достојанствено, а ми ћемо бити предани томе да вам политичким методама обезбедимо сигурност и будућност на тим просторима. Србија је данас спремна да изврши своју обавезу према вама и заштити ваше животе и мир, ако то буде неопходно. Док сам на њеном челу, Србија неће дозволити организовано насиље над Србима и њиховим светињама, као ни њихов прогон. Нове "Олује" на Косову и Метохији неће бити. Мир за Србију и српски народ јесте највиша вредност, коју поред свега другог настојимо да заштитимо и кроз тешке разговоре које водимо са политичким представницима Албанаца и међународне заједнице. Осим нас, који смо томе искрено посвећени, очување мира у нашој јужној покрајини јесте и примарни задатак мисије КФОР и НАТО, од којих посебно очекујем и захтевам да мир заштите тако што ће спречити сваки евентуални покушај, било чији и под било каквим изговором, да заузму и од вас отму Хидроелектрану "Газиводе", трафостаницу "Валач" или било који други кључни објекат инфраструктуре од кога зависи ваш опстанак. Због ваше и будућности целе Србије наставићемо да се на искључиво миран начин залажемо за компромисно и свеобухватно решавање односа на Косову и Метохији, и нећемо стати све док за наш народ не обезбедимо у сваком погледу више него што имамо данас. Вама и вашим породицама од срца желим све најбоље. Александар Вучић, Председник Републике Србије Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Патријарх Српске Православне Цркве г. Иринеј оцијенио је у ексклузивном разговору за „Дан“ да је положај Цркве у Црној Гори данас гори него у вријеме окупације Османлија, док је положај Срба као у вријеме озлоглашене фашистичке Независне државе Хрватске (НДХ). Патријарх је коментаришући честе негативне поруке државних званичника према Митрополији црногорско-приморској, те најава да би држава могла да одузме Православној Цркви имовину, односно цркве и манастире, оцијенио да је то незамисливо у 21 вијеку. -Читајући нешто о том питању и проблему, увиђам да је то незамисливо у нашем времену. Да су то радили Турци или усташе у своје вријеме, то би се могло разумјети и схватити. Али да се то ради у времену мира и слободе, у времену када владају принципи закона и законитости, то је апсолутно неприхватљиво, не само за Европу него и за Азију, казао је Патријарх за „Дан“. Његова Светост је навео да ће он као Патријарх али и Српска Православна Црква стати у одбрану Митрополије црногорско-приморске. -Не само да хоћемо, него је наша обавеза да као Црква иступимо и заштитимо Митрополију. На Сабору је већ било о томе ријечи и ми смо упутили Влади Црне Горе допис и надамо се да ће од тог безакоња одступити јер ту нема никакве логике. Митрополија није од јуче. Она постоји стотинама година, и оно што припада званичној цркви не може бити ни на који начин узето или одузето. Ми ћемо ако до тога дође, ангажовати не само себе, него ћемо алармирати цијели свијет. Црква и вјерници бране Цркву, а ни правна логика не дозвољава такво понашање, истакао је патријарх Иринеј. Он је незадовољан и положајем и третманом Срба у Црној Гори. -Ја нисам баш много упознат, али како чујем, положај Срба у Црној Гори није добар. Нажалост! То је један народ који се подијелио. Свака част држави Црној Гори, она је и раније била самостална држава и нормално сваки Србин прихвата и подржава постојање Црне Горе као државе, али створити таквав однос према Србима у Црној Гори је несхватљиво , казао је Патријарх српски. На питање са којом историјском епохом би упоредио положај Срба данас у Црној Гори, патријарх Иринеј је казао да га подсјећа на стање у Хрватској у доба фашизма. -Упоредио бих га са положајем Срба у Хрватској, у доба ендехазије (НДХ). Нажалост у Хрватској ни данас није бољи положај Србима. Можда то непријатељство у Црној Гори није као оно које је било код усташа, али мржња у народу нажалост постоји. Сигурно да то чине они који не желе добро ни Србији ни Црној Гори. Стара је истина – Подијели па владај – па се вјероватно држе тог принципа. Надам се да ће народ бити свјеснији од оних који га воде и да ће наћи начин да постоји и заједно живи, поручио је Патријарх. Коментаришући слања црногорских војника у јужну српску покрајину, Косово, Патријарх сматра да је то нонсенс. -И то је један нонсенс нашег времена! Нажалост. Да Црна Гора пошаље војнике на Косово и да тамо стишава и смирује Србе и ко зна шта још да ради, то здрав разум и здраво поимање не разумију. Тим прије што то ради Црна Гора, која је православна земља, српска земља, да чини такво једно дјело у корист оних који су стотинама година рушили и палили и отимали и сада да им још помогне у том незаконитом дјелу, закључио је Његова Светост Патријарх Иринеј. Милан Секуловић, Дан Извор: Српска Православна Црква View full Странице

На адресе Срба протераних из Госпића који живе у Србији, али и трећим земљама, локалне власти тог града у Хрватској послале су решење да о сопственом трошку уклоне рушевине својих кућа уништених у рату. Србија припрема дипломатску контраакцију. Шеф српске дипломатије Ивица Дачић најавио је за Спутњик да наша држава за почетак спрема званичан протест Загребу због таквог односа хрватске државе према прогнаним Србима и њиховој имовини. Такође, најављује Дачић, борба Београда за њихова права на томе се неће зауставити. Једно од решења о рушењу куће коју су девастирале хрватске паравојне формације, а које треба да плате прогнани власници. Наиме, позивајући се на Закон о грађевинској инспекцији, општинска управа Госпића послала је одлуке о рушењу, јер су пре скоро три деценије девастирани објекти сада наводно опасни по грађане, пролазнике и власнике суседних објеката. Председник Савеза Срба из региона, коме су се власници обратили за помоћ, Миодраг Линта, подсећа да су хрватске паравојне снаге у јесен 1991. године у десетинама градова на простору, али и изван подручја Крајине, опљачкале, запалиле и минирале хиљаде домова. У самом Госпићу минирано је више стотина српских кућа, каже Линта за Спутњик. „У урбаном делу Хрватске, према подацима њихових удружења, оштећено је више од десет хиљада српских кућа и локала. Једина исправна одлука би била да држава Хрватска, када је већ онемогућила и када и даље спречава да протерани Срби добију накнаду штете за уништене куће, макар преузме одговорност и о свом трошку уклони те рушевине, а не да одговорност сносе протерани Срби“, каже Линта. Додаје да се Савезу обратило више породица огорчених одлуком градских власти Госпића које су им доставиле решење према којем морају да уклоне рушевине својих кућа минираних 1991. године о сопственом трошку. Није реч само о Госпићу, иста пракса спроводи се и у другим градовима, у Славонском Броду, Задру, а крајњи циљ је јасан, каже он. © ФОТО : HTTP://WWW.VERITAS.ORG.RS „Олуја“ — иза хрватске војске остале су спаљене и порушене куће „Ако протерани Срби не уклоне рушевине, градска власт Госпића ће издати решење о уклањању које ће извршити друга лица, али ће трошкове уклањања опет морати да сносе власници. У случају да протерани Срби одбију да то учине, прети реална опасност да ће држава након одређеног времена отети њихову имовину због дуга везаног за уклањање рушевина“, тврди Линта. Савез је позвао Министарство спољних послова Србије да упути званичан протест Хрватској и да затражи да Град Госпић измени скандалозну одлуку и да одговорност за уклањање рушевина преузме држава Хрватска. Трошкови рушења и уклањања рушевина износе између 700 и 2.500 евра, зависно од површине и количине грађевинског материјала. Савез позива све који су добили оваква решења да их скениране пошаљу удружењу које планира да се обрати Савету Европе и другим међународним организацијама. „Позваћемо Европску унију да изврши притисак на Хрватску да прекине са овом скандалозном и шокантном праксом“, каже Линта за Спутњик. Сенка МИЛОШ

Филм се завршава заједничком поруком да Албанци и Срби могу да раде заједно и да његови јунаци желе коначно решавање ситуације на Kосову – што се очигледно није допало Заветницима Током пројекције филма „Kосово… Наздрављ! Гезуар!“, која је одржана вечерас у Дому омладине, у салу је улетело неколико припадника организације Заветници и покушало да прекине пројекцију филма. Узвикивали су:“Kосово је Србија, срам вас било“, обраћајући се публици. А викали су и да желе да им се врате паре (вероватно за карту коју су платили да би гледали филм). На самом излазу су певали песму о Грачаници. Прича филма прати сусрет Арија Абдуљија, ратног ветерана Ослободилачке војске Kосова, и Исака Воргучића, некадашњег оца Нектарија, бившег монаха Српске православне цркве, који сматрају да је мултиетничко Kосово „пропала идеја“ и да је суживот Срба и Албанаца немогућ. Али, са друге стране, у филму имамо Србина и Албанца који их демантују јер Славиша Стојановић и Ментор Гаши у истој српској енклави држе азил за уличне псе. Заветницима се очигледно овај део није свидео. Филм се завршава заједничком поруком да Албанци и Срби могу да раде заједно и да његови јунаци желе коначно решавање ситуације на Kосову. С обзиром на то да је полиције било на улазу у Дом омладине, јасно је да су очекивали нереде, с обзиром на тематику филма. Других инцидената осим овог није било. Након што је обезбеђење „Заветнике“ избацило, пројекција филма је настављена, да би се на крају салом заорио и аплауз. http://patriot.rs/zavetnici-upali-u-dom-omladine-i-prekinuli-projekciju-filma-o-srbima-i-albancima/ Цео филм на доњем линку:

У цркви Светог Марка у Београду служен је парастос и одржан помен страдалим Србима у Грубишином пољу и источној Билогори од 1991. до 1997. године, које је организовало Завичајно удружење "Билогора". Парастосу су присуствовали породице жртава, председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, представници више избегличких и завичајних удружења. Према до сада утврђеним подацима, на подручју источне Билогоре, у рату и после, од 1991. до 1997. године, живот је изгубило 65 особа, већином српске националности и оних који су били у родбинским везама са српским породицама. Од укупног броја страдалих, 39 је цивила, од којих је 17 убијено пре злочиначке акције "Откос-10" током кампање застрашивања и злостављања, те 24 припадника Територијалне одбране, док су двојица Срба ликвидирана иако су остали у хрватској војсци и полицији. За злочине над Србима почињене у источној Билогори још нико није одговарао ни пред Хашким трибуналом, нити пред хрватским судовима. Акција хрватске паравојске под називом "Откос-10" почела је 31. октобра 1991. нападом на Територијалну одбрану Грубишино Поље, а циљ је била ликвидација или протеривање Срба са подручја источне Билогоре. У егзодус је из више од 30 села кренуло око 4.000 људи, а међу њима је било и око 250 припадника других националности, Хрвата, Чеха, Мађара и Рома, део њих у мешовитим браковима са Србима. После повлачења Срба из источне Билогоре, уследила су убиства преосталих становника, пљачка, паљења и минирања кућа, укључујући и села у којима раније није ни било отпора. View full Странице

Суд БиХ ослободио je Насера Орића оптужби за злочин против ратних заробљеника српске националности на подручју Братунца и Сребренице, преноси "Дневни аваз". Тужилаштво најавило жалбу. Судско веће Суда БиХ изрекло је ослобађајућу првостепену пресуду и припаднику Армије Сабахудину Мухићу. Припремила Александра Митић Тужилаштво БиХ најавило жалбу на пресуду Орићу Жалбу на ослобађајућу пресуду ратном команданту тзв. Армије БиХ Насеру Орићу, којег Србија потражује због ратних злочина над Србима, најавило је Тужилаштво БиХ. "Тужилаштво БиХ не може да коментарише првостепену пресуду Суда БиХ. Када добијемо писани отправак пресуде, уложићемо жалбу на ослобађајућу пресуду", саопштено је из Тужилаштва. Председник Србије Александар Вучићпозвао је Србе да не изговоре ниједну тежу реч против наших комшија Бошњака, а на пресуду Орићу реаговала је и премијерка и чланови Владе, као и остали српски званичници. Такође, председник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је ослобађајућа пресуда Насеру Орићу доказ да нема казне за злочине над Србима. Председавајући Судског већа Шабан Максумић навео је у образложењу да су Насер Орић и Сабахудин Мухић ослобођени по све три тачке оптужнице. Ради се о оптужбама за убиство ратних заробљеника Слободана Илића, Митра Савића и Милутина Милошевића, а према тачкама оптужнице они су ликвидирани у сребреничким селима Залазје, Куњерац и Лолићи. У образложењу се наводи да на основу исказа заштићеног сведока оптужбе "О1" није могла бити донета осуђујућа пресуда. "Исказ заштићеног свједока ‘О1' био је недоследан и нелогичан, те у исказима 2003. и 2014. године уопште није споменуо оптуженог Орића, него је у исказу 2014. године тврдио да је судију Слободана Илића убио Зулфо Торсуновић", наводи се у образложењу. И за исказ сведока оптужбе Ибрана Мустафића наводи се да је нелогичан и недоследан. Орић након изласка из суднице није давао изјаве, већ је уз многобројне честитке кратко рекао: "Правда је победила". Тужилаштво БиХ је против Насера Орића и Сабахудина Мухића подигло оптужницу 27. августа 2015. године. Према оптужници, Орић, тадашњи командант, и Мухић, припадник Армије БиХ, 1992. године су у местима Залазје, Лолићи и Куњерац, убили три заробљеника српске националности (Милутина Милошевића, Митра Савића и Слободана Илића). Насер Орић је ухапшен 10. јуна 2015. године на граници Француске и Швајцарске по захтеву Србије која је потерницу за њим расписала 2014. године. Неколико дана након хапшења Швајцарској је достављен формални захтев Србије за изручење. Међутим, захтев за изручење је поднело и Тужилаштво БиХ наводећи да против њега спроводи истрагу већ седам година. Орић је изручен Босни и Херцеговини. Иначе, Орић је и у Хашком трибуналу био оптужен за злочине почињене на подручју Сребренице и околних села од децембра 1992. до марта 1993. године. Првостепено је осуђен на две године затвoра 2006. године, али је Апелационо веће 2008. године ослободило Орића налазећи да првостепено веће није имало све неопходне доказе да Орић буде осуђен по командној одговорности. http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/2897811/naser-oric-oslobodjen-optuzbi-za-zlocin-nad-srbima.html

Наши људи су споменик оскрнавили па смо хтели да га ми обновимо, поручују из Удружења „Ја, Јосип Броз Тито” из Цазина У времену изостанка искреног пијетета према страдалима друге вероисповести, вест да су грађани Бошњаци, и то на властиту иницијативу, обновили споменик српским жртвама у Цазину у Федерацији БиХ побијеним у Другом светском рату од усташке руке, с правом се може разумети као гест каквим су га обновитељи и описали: саосећање и позив да и други ураде то исто. У несвакидашњој акцији обнове споменика и костурнице, места где су сахрањени остаци српских жртава из 1941. медији нису пропустили да примети ни то да су споменик жртвама усташких злочина, обнављали искључиво Бошњаци. Обнову споменика жртвама терора над српским живљем из 1941. првобитно саграђеног 1956. најпре је покренуло удружење грађана „Ја, Јосип Броз Тито” и Удружење антифашиста из Цазина. Но, првобитни недостатак новца и потом помоћ који су за ту намену исказали бошњачки грађани из Цазина, те чланови ова два удружења и помоћ кабинета потпредседника Федерације БиХ допринео је, преносе медији, да се обнови споменик оскрнављен 1992. за време последњег рата. „Финансијску помоћ и учествовање у акцији нудили су нам и поједини Срби из Босанске Крупе и Инђије у Србији. Одбили смо, јер су наши људи споменик оскрнавили, па смо хтели да ми то и обновимо”, рекао је за портал „Кликс” Сеад Кличић, председник удружења „Ја, Јосип Броз Тито” Цазин. Подсетио је да споменик изграђен у част невиних цивилних жртава које су усташе поубијале 1941. када је српско становништво скупљано по околним селима, пре свега у насељима Осредак и Миострах, те су овде довођени и убијани. По подацима, само у тој гробници се налази око 800 тела, углавном стараца, жена и деце. „Пошто је овде већински муслимански живаљ, наше удружење је желело урадити нешто ново и другачије, али и задати задатак православцима, то јест Србима и Хрватима да би и они требало да следе наш пут. Свако у свом месту треба указати на неко зло које је урађено. Радује нас да су отварању споменика присуствовале и делегације антифашистичких удружења из других делова БиХ, Словеније, Хрватске и Србије и сви су обећали да ће следити наш пример”, рекао је Кличић. Супротно овом гесту или недавној заједничкој молитви четворице религијских поглавара на местима где су пале жртве свих народа, политика у злочинима и лицитирању жртвама видљива је у политичкој свакодневици БиХ на сваком кораку. За разлику од политичких представника сва три народа, који се, како то многи примећују, углавном и с ретким изузецима удостоје видети само жртве из властитог народа, игноришући страдале из других народа или немалог дела цивилног друштва из ког својим поступцима пре иритирају него што шире саосећање међу грађанима, народи широм БиХ углавном показују разумевање и за жртве других народа о чему је недавно за „Политику” говорио и Вехид Шехић, председник НВО Форум грађана Тузла. Он је тада поделио властито запажање да се свакодневно суочава с невероватним степеном емпатије и према жртвама других народа, широм БиХ и напоменуо како у минулом рату није било невиних. „Свима нам недостаје да се прво суочимо са самима собом, што јесте најтеже, али је неминовно. Покушајмо, зато, када о нечему мислимо прво размишљати као људска бића, за тренутак заборавити властита предубеђења. Па људску смрт и страдања гледати као људи”, рекао је Шехић. Младен КРЕМЕНОВИЋ

Беседа Владике Атанасија на отварању изложбе копија фресака са Косова и Метохије и промоцији монографије "Старина Призрена" у крипти Храма Светог Саве, 17. марта 2017. године