Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'спаса'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 7 results

  1. Епископ тимочки г. Иларион (Голубовић) је владика једне од најмногољуднијих дијаспорских епархија СПЦ која обухвата највећи део источне Србије. Ретко се појављује у јавности, а још ређе даје интервјуе мада је једини српски владика – некадашњи командос 63. падобранске бригаде, али и уметнички фотограф чији радови могу да конкуришу светским делима. У разговору за „Вести“, Епископ тимочки г. Иларион први пут открива и ове, до сада непознате детаље из своје биографије, али првенствено даје своје виђење актуелних недоумица које тиште православне вернике везане за пандемију COVID-19, покушаје укидања СПЦ у Црној Гори, али и најболније питање за Србе – судбине Kосова. Хвала добротворима Kоју поуку човечанство треба да извуче из пошасти зване корона? – Пре одговора, желим да се захвалим на прилици да се овим путем обратим нашим људима у дијаспори, да их поздравим и благословим, те и да захвалим за бројна доброчинства која су чинили за свој завичај и цркву. Средства информисања и друштвене мреже, иако уносе много страха и дезинформација, нису разлог за глобално ширење заразе, већ сматрам да су то пре омогућила данашња средства саобраћаја, туризма и трговине. Неке ствари се дешавају по Божјој вољи, неке друге по Божјем допуштењу, а све бива по Божјем промислу. Верујући човек доноси закључке и расуђује о себи и догађајима који га сналазе и окружују из вечне перспективе, тј. из перспрективе богооткривених истина из Јеванђеља о спасењу и вечном животу, а не из угла дневних догађаја, често политизованих или инструментализованих. Поука човечанству се већ наговештава, уколико људи имају „уши да чују и срце да разумеју“ (Мт. 13,9). Вера у Бога васкрслог из мртвих, активна црквеност и ревност за тачно вршење заповести Господњих увек су били поука и подстицај за ходање путем ка Истини и Животу јер је сам Господ наш Исус Христос и Пут и Истина и Живот вечни, како сведочи Свето јеванђеље (Јн. 14,6). Много је недоумица, али и теорија завере у вези са овим вирусом? – Једно је сигурно – истина о овој пандемији није власништво ниједне групе људи, нити медија било које врсте. До истина у овоме свету се не долази ни лако ни брзо. Довољно је да се сетимо Другог светског рата и варијанте историје која је нама представљана за време комунистичког и атеистичког режима. Праву истину о овој пандемији вероватно ћемо сазнати након одређене временске дистанце. Наше је да се за истину боримо и да ка њој тежимо, а остало је у Божјим рукама, као и живот свакога од нас, јер када се Бог брине на птице, како се неће бринути за нас? (уп. Мт. 6,26) Закон као будилник Нажалост, власти у Црној Гори пандемију су искористили за забрану литија, а затим и за привођења и хапшења монаштва и свештенства на челу са митрополитом црногорским. Може ли се вера „забравити“? – По речима Господа нашег Исуса Христа, који је на Себи као на крајеугаоном камену основао Цркву „коју ни врата пакла неће надвладати“ (Мт. 16,18) и која је сведочанством и вером Светих апостола проповедана целом свету, јасно је да се вера не може ни забранити нити „забравити“. Још једна реч Господња из Јеванђеља нам сведочи да је вера и сведочанство Христове истине незабрањиво. То је реч упућена фарисејима, а која се односила на ученике Христове: „Ако ови ућуте, камење ће повикати“ (Лк. 19,40). Потресни догађаји у Црној Гори нам, дакле, веома јасно осликавају до које мере неразумности и апсурда доводе код обезбожених људи земаљски интереси – политички, економски, идеолошки… свакако интереси који су последица сујете овога света који сав у злу лежи, по сведочанству љубљеног ученика Христовог (1. Јн. 5,19). И као што се у Христово време, а због савршене светлости Христовог учења и делања, злоба и помрачење фарисеја пројавила у свом максимуму, тако се и данас у Црној Гори пројављују светлост и тама у својим максималним интензитетима – што су неразумнији и безобзирнији поступци и притисци на Цркву, епископе, свештенство и верни народ, то се више, боље и јасније види светост вере, благочешће верног народа и људи који га воде у овим веома тешким временима, који кормиларе Црквом, руковођени Духом Светим, на путу ка мирном пристаништу Царства небеског, не заборављајући притом и на Христове и апостолске речи да нам кроз много муке ваља ући у Царство Божје (Дап. 14,22). Недавно сте изјавили да је дискриминаторски закон у Црној Гори постао „будилник успаваном народу Светог Саве и Светог Симеона“. Очекујете ли да ће власти под тим притиском променити одлуку? – Наше очекивање јесте наше молитвено надање у Бога. Надање да ће Господ на молитве Пресвете Богородице и свих светих учинити добро за народ и Цркву и да ће уклонити ово искушење или људе који га изазивају, а верном народу и свештеном клиру мудрост духовну и трпљење док се не пројави милост Божја. Да ли ће притисак на властодршце деловати – видећемо. Осим очекиваног уразумљавања црногорског режима, дужност сваког верујућег и добронамерног човека јесте да допринесе разрешењу овог проблема најпре личном молитвом, али и сваким професионалним ангажовањем. Kао што рекох, наше је да се увек трудимо за очување светиња и вере православне, а Бог прегаоцу даје махове, по речима премудрог Његоша, па ће се онда и сила Божја у немоћи показати савршеном (2. Kор. 12,19). Искрени патриотизам Ништа мање болно питање за Србе је судбина Kосова и Метохије. – Речи блаженопочившег патријарха Павла да ћемо сачувати Kосово ако га будемо достојни, изнова нас упућују на наше основно људско и хришћанско назначење и достојанство које тако често и дуго, деценијама заборављамо као народ. Ако на ово додамо потпуну секуларизацију друштва како у Србији, тако и на глобалном плану, са систематским урушавањем свих традиционалних вредности, а то значи јеванђелских начела и Божјих заповести, онда ништа не треба да нас чуди садашње веома комплексно стање на Kосову и Метохији, као и стање на политичком терену. Kад народ више верује својим безбожним или привидно и формално верујућим владарима него Богу живоме и истинитом и Цркви својој, онда увек имамо за последицу велика страдања. То нам се дешавало кроз читаву историју. Иако нас страдања и прогони нису мимоилазили ни када је народ бивао више у вери и уз Бога, из тих искушења смо увек излазили као победници, храбри и јачи, мудрији, свесни свог духовног и националног идентитета. Неки данас, као и многи раније, говоре о поразу у бици на Kосову, чиме свесно или несвесно негирају чињеницу да је српска држава још пуних 70 година живела и развијала се у слободи, као и чињеницу да је Бог прославио Светог кнеза Лазара нетрулежним моштима, а тиме и посведочио исправним и богоугодним његов избор за Небеско царство. Управо овим истинама укрепљивани треба да знамо да је и данас свака сила за одређено време и по Божјем допуштењу, а ради нашег исправљања, обраћења понову у веру кроз општенародно покајање за обезбожење које су неки наметали, неки у њему уживали, а неки се против њега недовољно борили… Верујем да Господ од нас не очекује немогуће и за нас недостижно, а искрено обраћење Богу срцем скрушеним и смиреним, које Бог неће одбацити (уп. Пс. 50), јесте доступно свакој души човечјој. Kад ту меру духовног преображаја досегнемо даром Божјим, Kосово и Метохија, као и сваки други проблем биће лакши и јаснији за решавање. Епископ сте једне од најмногољуднијих дијаспорских епархија. Нажалост, млади из Источне Србије и даље одлазе у иностранство, а генерације рођене у иностранству све ређе посећују отаџбину. – Верујем да је за све могуће пронаћи решење, ако се оно искрено и на прави начин тражи. Знамо да су у средњовековној Србији рудари били западњаци, управо они код којих наш народ хрли за бољим животом. Знамо и за неретке случајеве да су по нашим селима Рајачког виногорја долазили грађевинци из тадашње Аустроугарске, а касније и Немачке да би овде за добре и успешне домаћине градили пивнице и велике куће. Све је ово бивало када се на овим просторима управљало домаћински. Систематским радом, уз свест о приоритету националног и општег добра, уз искрени патриотизам, а то значи данас често и насупрот глобалистичким притисцима, могуће је овде створити тј. васпоставити елементарне услове, а онда и подизати стандард озбиљним реформама, што ће за последицу имати не само смањен и стопиран одлив младих људи, већ и повратак многих који су раније отишли. Пример Пољске, која је за 10 година вратила више милиона својих држављана потврђује горенаведено мишљење јер ако останемо без људи, остаћемо и без снаге за голи живот достојан човека. Kомандос у мантији Јавност није упозната да сте једини епископ СПЦ који је бивши „специјалац“ – припадник легендарне 63. падобранске бригаде. Грешимо ли да сте једини? – Не знам да ли је још неко од садашњих епископа служио редовни војни рок у 63. падобранској бригади, али знам за двојицу епископа који су се кроз обуку у бригади оспособили за скокове падобраном, а такође постоји и већи број свештеника, некадашњих припадника ове јединице. Ето, Бог је и ту моју жељу из младости испунио, премда је не истичем у јавности без посебног разлога. Kако тада, сада ми је још већа част што сам имао прилике да служим у тој јединици и упознам заиста врхунске људе, патриоте и витезове који су безброј пута посведочили своју храброст и љубав према својој отаџбини и народу. Посебно ме радује ангажовање војних свештеника у бригади и у Војсци Србије, јер је та димензија изградила највеће јунаке у нашој историји. Откуда командос у мантији? – Мени лично ту ништа није необично, јер често упоређујем структуру војске са структуром и хијерархијом Цркве и манастира. Сви смо ми у некој врсти униформе, и сви смо призвани на послушност, да служимо, да се жртвујемо и да исповедамо своју веру и љубав према Богу и ближњем, без обзира на боју униформе. Садашња Војска Србије, на радост многих, поново добија печат Христове војске, без обзира на неприродно дуготрајно удаљавање вере из касарни. Kолико имате скокова и скачете ли још? Неке Ваше колеге у СПЦ су и даље активне. – Још пре војног рока донео сам одлуку о свом монашком животном избору и одласку у манастир одмах по завршеној обавези. То ме је определило да нисам имао више скокова након редовног служења. Овом приликом желео бих да изразим и личну благодарност припадницима и ветеранима бригаде за посвећеност у родољубивом и хришћанском патриотизму, а који се, уз све друге похвалне активности, сећају свих оних који су животом посведочили своју љубав и храброст. Дијаспора обнавља светиње Српска дијаспора, посебно дијаспора источне Србије је кроз бројне примере доказала и своју хуманост, али и посвећеност вери. У ком сегменту се та сарадња може унапредити? – Поједини манастири у нашој Епархији, нарочито Буково, Вратна и Манастирица, као и парохије у неготинском и кључком намесништву већ имају добру сарадњу са дијаспором. То се лако види по великој обнови и унапређењу храмова, конака, парохијских и светосавских домова, по новим живописима у многим сеоским црквама и општем уређењу и опремљености свим богослужбеним потребама. Ово људи примећују с поштовањем и задовољством, те радо изнова дарују своје светиње, а тиме побуђују и своје ближње на слична доброчинства. Унапређење сарадње свакако би могло да буде на пољу чешће и организоване комуникације и узајамним посетама између организација и друштава у дијаспори с манастирима и црквеним општинама Епархије тимочке. Љубав према фотографији Позната је Ваша љубав према фотографији. Шта користите од опреме и шта највише волите да сликате? – Kористим Никон систем. Иако највише волим да фотографишем монашки и црквени живот уопште, од избора за епископа део слободног времена волим да проводим у природи, па се тиме и моје фотографско ангажовање више усмерило на природу и птице нарочито, као мала и небеска Божја створења. Епископ тимочки се одазвао молби да нашим читаоцима представи неке од својих уметничких радова. Више ових фотографија можете видети у вести Ексклузивно: Овако фотка владика Иларион! Винарија у Букову Дугогодишњи сте игуман манастира Буково које је овенчано с више међународних винских награда. Kоји су планови? – Морам да нагласим да је тек у периоду мог одласком с места игумана Букова, манастир почео да добија и престижна међународна признања, као и усмене похвале веома стручних људи из света винарства. Ово највише сведочи о томе да је садашњи игуман Букова, архимандрит Kозма са братијом посвећенији винарству, као и то да су буковски виногради сада ушли у зрелост, те се могу и надаље очекивати добри резултати и квалитетно вино. Без обзира на веома актуелну винарску и винску причу, наш први и основни план је монашки живот у свој његовој благодатној пуноћи и озбиљности, а у оквиру монашких послушања долази и винарија. Признање медицинским радницима Kаква је ситуација у Вашој Eпархији с обзиром на то да се на самом почетку велики број дијаспораца вратио? – Лично нисам стекао непосредни утисак, нити су до мене дошле информације од надлежног свештенства да је велики број наших људи из дијаспоре дошао у Србију пре или за време ванредног стања које смо имали у пролеће. Мислим да су се вратили они који нису имали решен статус боравка у иностранству, а то је ипак мали број према укупној дијаспори, која је до ове године радосно долазила у завичај и давала увек нову, а преко потребну животну енергију, од које су многи успевали да одрже и издрже своје породице у Тимочкој епархији. Kако тога ове године није било, бојим се да нам тек предстоји тежак и неизвестан период и зима. У односу на појаву вируса, без обзира на који начин се појавио у нашим крајевима, надлежне институције здравства и локалних самоуправа су давале свој максимум у оквирима својих тренутних могућности, како у ангажовању кадрова, тако и у оквирима својих техничких капацитета. Свакако, постали су видљиви многи проблеми и недостаци на свим нивоима и сферама, али то постаје видљиво тек кад дође до одређене ванредне ситуације, без обзира на примарни импулс и о којој се сфери друштва ради. Фестивал хришћанске културе У септембру се под покровитељством Ваше епархије традиционално одвија Фестивал хришћанске културе. Да ли ће пандемија ЦОВИД-19 пореметити те планове? – Ове године би требало да се одржи Пети фестивал хришћанске културе, што је за све нас веома важан мали јубилеј. Због многих неизвесности путовања, датум Фестивала још није одређен, што значи да се пандемија већ негативно одразила и на ово наше ангажовање. Међутим, наша је намера да Фестивал одржимо по сваку цену, па макар и у најмањем обиму, на тада могућ и безбедан начин, а о садржају и термину ће јавност бити благовремено обавештена преко медија, сајтова и друштвених мрежа. Мисионарски центар Гостопримница Шта је суштина Гостопримнице, Мисионарског центра Епархије тимочке ? – Суштина Гостопримнице је дата у њеном пуном називу: Духовно-мисионарски и културни центар Епархије тимочке. Ово је трећа година како Гостопримница функционише и, уколико изузмемо ову годину због ванредног стања и ограничења, имали смо сваке године више од двадесет догађаја и дешавања која су имала за циљ, директно или индиректно, промоцију хришћанских идеала и вредности. Осим тога, Гостопримница је и седиште Златног витеза за Тимочку епархију, институције која се у Русији налази под директним покровитељством руског председника и патријарха. На локалном плану, Гостопримница се показује у потпуности као успешан и ненаметљив мисионарски центар, где је знатан број посетилаца још увек ван активног литургијског живота, али сматрамо да препознају вредности с којима се сусрећу и ангажовање које је очигледно, те да ће и они у своје време, по промислу Божјем, постати активни чланови Цркве. Интервју је преузет са портала Vesti online. Молитвом до спаса - EPARHIJA-TIMOCKA.ORG Епископ тимочки г. Иларион (Голубовић) је владика једне од најмногољуднијих дијаспорских епархија СПЦ која обухвата највећи део источне Србије. Ретко се појављује у јавности, а...
  2. Узнео си се у слави, Христе Боже наш, који си обрадовао ученике обећањем Светога Духа, пошто су били утврђени благословом, да си Ти Син Божији, Избавитељ света. (тропар) Свети Григорије Палама: Беседа на Вазнесење Господње Свети Владика Николај охридски и жички: Беседа на Вазнесење Господње Преподобни Јустин Ћелијски: Беседа на Вазнесење Господње Свети Димитрије Ростовски: Поука на Вазнесење Господње Архиепископ Аверкије (Таушев): Богослужење Вазнесења Господњег Протојереј Александар Шмеман: Вазнесење Господње Протођакон др Дамјан Божић и катихета Бранислав Илић: Вазнесење Господње – испуњење свих празника Катихета Бранислав Илић: Вазнесење Господње – испуњење свих празникâ Емисија о богослужбеним особеностима празника Вазнесења Господњег - Спасовдана ТВ Храм: Тропар Вазнесења (1) ТВ Храм: Кондак Вазнесења (2) ТВ Храм: Величаније Вазнесења ТВ Храм: Тропар Вазнесења (2) ТВ Храм: Кондак Вазнесења (2) ТВ Храм: Стихире на стиховње Вазнесења ТВ Храм: Стихире на хвалине Вазнесења ТВ Храм: Входни стих на празник Вазнесења ТВ Храм: Ирмос 9. песме Вазнесења Испунивши Божје промишљање о нама и ујединивши земаљско са небеским, вазнео си се у слави Христе Боже наш, не одвајајући се никако, већ остајући присутан, Ти говориш онима који Те љубе: Ја сам с вама и нико не може против вас. (кондак) Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  3. Четврти међународни Фестивал средњовековне музике „Медимус“ одржан је од 23. до 25. августа 2019. године у Призрену. Фестивал је најзначајнија манифестација из области музичких уметности у протеклом периоду и одржава се у изузетном амбијенту Атријума средњовековног храма Светог Спаса (14). век. Фестивал се одржава у организацији Пријатеља манастира Св. Архангела и дома културе из Грачанице уз подршку Канцеларије за КиМ Владе Србије, ТВ Храма и са благословом Његовог Преосвештенства Епископа Рашко-призренског Теодосија, који је свечано и отворио овогодишњи фестивал. По речима директора Бојана Бабића фестивал "Медимус" је међународног карактера и да ове године има пет учесника, који, између осталог, долазе из Мађарске и Грчке. „Ту је и комбиновани међународни фестивалски ансамбл, у којем су чланови из Словеније, Немачке, људи из Србије“, наводи Бабић. Фестивалски програм започео је наступом ансамбла „Медимус“, који је осмишљен као неки рудимент неке будуће летње школе. Након њих наступили су прве вечери уметници из мађарског састава "Музика профана". У суботу 24. августа певао је на далеко познати Грчки византијски хор из Атине (који је познат по свом дугогодишњем оснивачу и хоровођи, покојном Ликургу Ангелопулосу), а затим ансамбл „Ренесанс“ из Београда, који ове године слави пола века постојања. Последње вече фестивала 25. наступио је ансамбл „Хипербореа“ са једним визатијско-уралско-руско-црноморским програмом. Значај овог фестивала је велики не само за преостале Србе у Призрену и на Косову и Метохији већ за читаву културну јавност Србије и посебно овог региона. Идеја покретача овог фестивала јесте да се у јединственом амбијенту атријума средњовековног храма Св. Спаса у Призрену подно древне Каљаје која је својевремено била и престоница цара Душана звуцима средњовековних инструмената, костимима, песмом и игром оживи атмосфера средњовековног српског двора у Призрену који је угошћавао бројне музичке групе из целе Европе, као што је то био обичај на средњовековним дворовима. Истовремено, намера организатора јесте да се овим промовише европски и светски карактер средњовековне српске православне културе која је сачувана на овим просторима и презентује град Призрен као град у коме кроз уметност и културу припадници различитих народа могу да нађу заједнички језик. Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
  4. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског г-дина Теодосија у атријуму Цркве Светог Спаса из 14. века у Призрену, 26. и 27. августа одржаће се Међународни фестивал средњовековне музике "Медимус". Ово је већ друга година како Друштво пријатеља Светих Архангела код Призрена организује овај фестивал у српском Царском Призрену. Генерални медијски покровитељ фестивала је Телевизија "Храм". View full Странице
  5. У осми дан по рођењу би Младенац божански донесен у храм и обрезан сходно закону постојећем у Израиљу још од времена Аврамова. Том приликом надедоше му име Исус како је и благовестио архангел Гаврил Пресветој Деви. Старозаветно обрезање предображава новозаветно крштење. Обрезање Господа показује, да је Он примио на себе истинско тело људско а не привидно, како су доцније учили о Њему јеретици. Још је Господ обрезан и за то што је хтео да испуни сав закон, који је Он сам дао кроз пророке и праоце. Испунивши тај пропис законски Он га је заменио крштењем у цркви Својој. "Јер у Христу Исусу нити што помаже обрезање ни необрезање, него нова твар" (Гал. 6, 15), објављује апостол. (У црквеној служби овај Господњи празник нема ни предпразниства ни попразниства). Свети Василије Велики архиепископ Кесаријски Рођен у време цара Константина. Још као некрштен учио се 15 година у Атини философији, реторици, астрономији и свима осталим светским наукама тога времена. Школски другови су му били: Григорије Богослов и Јулијан, доцнији цар одступник. У зрелим годинама крстио се на реци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом. Био епископ Кесарије Кападокијске близу 10 година, а завршио свој земни живот напунив 50 година од рођења. Велики поборник Православља, велика луча моралне чистоте и ревности верске, велики богословски ум, велики стројитељ и стуб цркве Божје - Василије се пунозаслужно назива Великим. У црквеној служби назива се пчелом цркве Христове, која носи мед вернима и жаоком својом боде јеретике. Сачувана су многобројна дела овога Оца Цркве, богословска, апологетска, подвижничка и канонска; исто тако и служба, названа по његовом имену. Ова служба служи се 10 пута у години, и то: 1. јануара, уочи Божића, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста осим Цветне, на Велики Четвртак и на Велику Суботу. Мирно се упокоји св. Василије 1. јануара 379. год. и пресели у царство Христово. Срећна Вам Нова 2017. година Господња!
  6. У осми дан по рођењу би Младенац божански донесен у храм и обрезан сходно закону постојећем у Израиљу још од времена Аврамова. Том приликом надедоше му име Исус како је и благовестио архангел Гаврил Пресветој Деви. Старозаветно обрезање предображава новозаветно крштење. Обрезање Господа показује, да је Он примио на себе истинско тело људско а не привидно, како су доцније учили о Њему јеретици. Још је Господ обрезан и за то што је хтео да испуни сав закон, који је Он сам дао кроз пророке и праоце. Испунивши тај пропис законски Он га је заменио крштењем у цркви Својој. "Јер у Христу Исусу нити што помаже обрезање ни необрезање, него нова твар" (Гал. 6, 15), објављује апостол. (У црквеној служби овај Господњи празник нема ни предпразниства ни попразниства). Свети Василије Велики архиепископ Кесаријски Рођен у време цара Константина. Још као некрштен учио се 15 година у Атини философији, реторици, астрономији и свима осталим светским наукама тога времена. Школски другови су му били: Григорије Богослов и Јулијан, доцнији цар одступник. У зрелим годинама крстио се на реци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом. Био епископ Кесарије Кападокијске близу 10 година, а завршио свој земни живот напунив 50 година од рођења. Велики поборник Православља, велика луча моралне чистоте и ревности верске, велики богословски ум, велики стројитељ и стуб цркве Божје - Василије се пунозаслужно назива Великим. У црквеној служби назива се пчелом цркве Христове, која носи мед вернима и жаоком својом боде јеретике. Сачувана су многобројна дела овога Оца Цркве, богословска, апологетска, подвижничка и канонска; исто тако и служба, названа по његовом имену. Ова служба служи се 10 пута у години, и то: 1. јануара, уочи Божића, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста осим Цветне, на Велики Четвртак и на Велику Суботу. Мирно се упокоји св. Василије 1. јануара 379. год. и пресели у царство Христово. Срећна Вам Нова 2017. година Господња! View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...