Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'служи'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 9 results

  1. На празник Светих мученица Вере, Наде и Љубави и мајке им Софије, у понедјељак 30. септембра 2019, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, у послијеподневним сатима, свечано вечерње богослужење у манастиру Преображења Господњег – Сомина. Преосвећеном Епископу је саслуживало свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске. Овом приликом Владика је замонашио послушницу Манастира Ранку Андријашевић из Балосава (околина манастира Косијерево), давши јој монашко име Босиљка. Након монашења Владика је, у својој архипастирској бесједи, рекао да су монаси призвани да буду примјер осталима како се хришћански живи и служи Господу, да би и они који живе породичним животом имали у монасима углед правог хришћанског живота и побожности. „Овај пут, наравно, није лак. То је онај уски и тијесни пут, који је одређен за ријетке, зато и није заповијеђен свима, него је предвиђен само за оне који могу да се одазову позиву Господњем да се одрекну себе, да се одрекну свега што је у свијету, да би били слободни од овог свијета, од његових оптерећења, искушења и да би слободно могли служити Господу“. „То у нашем схватању, увијек, значи да служе Цркви Божјој, Којој је Господ Исус Христос глава и да творе заповијести Његове, да љубе Бога свим срцем својим, свом мишљу својом, свом снагом својом и свим умом својим, и ближњега свога као самог себе, трудећи се, непрестано, око свог спасења, испуњујући се страхом Божјим, увијек се чувајући од гријеха и трудећи се да љубе и ближње своје, јер се тек, на такав начин, потврђује љубав према Богу“, казао је Његово Преосвештенство. Ако имамо љубави у срцу свом према Богу, додао је Владика, онда ћемо имати љубави према ближњем, не само по крви, а, управо, монаси свједоче да су најближи они који су блиски по духу. Блискост по духу је много јача и трајнија него крвне, сродничке везе. „Наша досадашња сестра Ранка, а од сада, примајући ново име, Босиљка, она је кренула тим путем. Дошла је у ову светињу и заједно са мати Синклитикијом, већ неколико година, неколико дугих и сурових зима, провела овдје у молитви, угађајући Богу на високој гори Сомини. То је један од добрих доказа, као што свједочи отац Арсеније, њихов духовник, да се она лијепо спремила за примање монашког чина. А примање монаког чина јесте врхунац, али и нови почетак, врхунац свега онога што је она у животу до сада радила ради славе Божје и нови темељ, нови почетак на коме треба даље наставити и зидати грађевину свог спасења“, бесједио је Владика будимљанско-никшићки. Поручио је да се монах духовно роди, тек, кад прими монашки чин, а како је, након духовног рођења, још, увијек, новорођенче он, тек, треба да расте, јача и напредује. „Треба се спремити да све наредне године и деценије, ако Бог да, проведе у труду и подвигу и да, као што читасмо у овим молитвама, не очекује у овом свијету утјехе, нити разумијевања од људи, него гледајући да угоди Богу, да од Њега добије разумијевање, руковођење и да, ваистину, служи Цркви Божјој, испуњава заповијести Његове“, поучавао је Епископ Јоаникије. Навео је да је новој монахињи дато име Босиљка по Светитељки наше свете Цркве, коју је Свети Архијерејски Сабор СПЦ недавно прибројао Сабору светих. Подсјетио је, укратко, на житије Свете новомученице Босиљке Пасјанске, убијене од Арнаута за вријеме османлијске власти, крајем 19. и почетком 20. вијека, на Косову и Метохији. „Била је наочита, лијепа дјевојка и понуђено јој је да пређе на ислам да би добила сва богатства овог свијета, јер се, како се прича, свидјела неком муслиману; још ће се њено житије писати, дописивати. Она је све то одбила, презрела и одбацила као демонско искушење и нечасну понуду, јер се обећала Христу као свом вјечном Женику. За своју вјеру, вјерност према Христу и Цркви Његовој посјечена је, свједочећи своју вјеру као и Света Злата Мегленска, која је пострадала у добра ропства под Турцима, а чији спомен се прославља уочи Свете Петке“, рекао је Владика. Света новомученица Босиљка Пасјанска је примјер нашој сестри Босиљки и небеска покровитељица, како треба да живи, којим путем да ходи, она ће јој бити помоћник у данима њеног будућег живота. „Име Босиљка је лијепо и прекрасно. Сјећамо се дивног народног предања како је испод Крста Христовог никао босиљак, на мјесту гдје је страдао Господ на Голготи. То је цвијет специфичног, јаког мириса, који одгони гамад својим дејством. Наша сестра Босиљка призвана је на то да се испуни духовног миомира, призивајући име Божје, служећи Цркви Божјој, причешћујући се Светим Тајнама Христовим, да се испуни божанског мира и божанског миомира, да тај божански миомир, који она треба да смјести у своју душу, своје срце, своје биће, одгони све демонске замке, нечисте демонске помисли, искушења, да се уклања од ње свако искушење и зло дјело, а да увијек буде спремна на творење добрих, богоугодних дјела“, казао је Преосвећени Епископ Јоаникије. Извор: Епархија будимљанско-никшићка
  2. Дана 24. јуна 2019. године, када наша Света Црква прославља успомену на Свете апостоле Вартоломеја и Варнаву, у месту Раниловић, надомак Аранђеловца, верни народ је дочекао свога Архијереја заједно са свештенством орашачког намесништва у порти храма Св. апостола Вартоломеја и Варнаве. Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију уз саслуживање архијерејског намесника опленачког, протојереја-ставрофора Миладина Михаиловића, протојереја-ставрофора Драгана Јездића, госта из Брчког, архијрејског наменсика орашачког протојереја-ставрофора Миће Ћирковића, протојереја-ставрофора Драгомира Кеџића, протонамесника Ивана Теодосића, јереја Немање Искића и ђакона Уроша Костића, Стевана Илића и Александра Бабића. Your browser does not support the HTML5 audio tag. По прочитаном Светом Јеванђељу, Епископ је присутне вернике поучио беседом. Епископ Јован је своју проповед започео речима: “Где се служи Литургија, невидљиви Бог је увек присутан”. Подсетио нас је још и да је основно начело молитве благодарност. “Господ нас обилно дарује својим даровима, а на нама је да Му кроз свој живот искажемо захвалност на тим даровима, јер требамо да живимо живот достојан Бога, достојан правог хришћанина. Најпре бисмо требали да се запитамо да ли ми заиста живимо исправно и да ли Богу показујемо поштовање и благодарност за благослов који смо добили од Њега? Прави пример исправног живота треба да нам буду Свети апостоли, јер су они ти који су ревносно проповедали и ширили реч Христову. Дарови које су апостоли добили од Господа су да болесне лече, васкрсавају мртве и многе друге, а те дарове су добили на дар и Господ их саветује да их на дар и дају. Господ им је рекао да ће моћи да стају на змије и скорпије али да им неће наудити и та вера са којом су они то носили са собом им је био основни покретач. Данас, када бисмо ми покушали тако нешто, спречила би нас сумња, она сумња која нас спутава, али ако искрено верујемо у Бога ту нема никаквог места сумњи”, поучио је Епископ Јован. “Свети апостоли су гарант наше вере”, каже Преосвећени Владика, “јер су они ти који су Господа видели и опипали, који су Његови сведоци. Апостоли су били одушевљени тиме да им се и демони покоравају, али их је Господ подсетио да не треба то да им значи већ чињеница да су њихова имена записана на небесима. Тамо где влада љубав, ту нема места страху, јер љубав припада ономе који верује”. Епископ нас је подсетио да обратимо пажњу на свој живот јер онако како сејемо, тако ћемо и пожњати. Извор: Епархија шумадијска
  3. Директор Канцеларије за односе са јавношћу Васељенске патријаршије изјавио да митрополит Емануил није знао да је на Литургији учествовао и свештеник непризнате тзв. "Црногорске цркве". У Кијеву, 26. Маја, у Михајловском Златоверхом манастиру, Литургију су служили митрополит новоосноване Православне цркве у Украјини, Епифаније, цариградски митрополит галски, Емануил и други епископи и свештеници. Међутим, како је портал „Савез православних новинара“ објавио, на реаговање Црногорско-приморске Митрополије Српске Православне Цркве, у богослужењу је учествовао и "архимандрит" непризнате лажне "црногорске православне цркве", Борис Бојовић. Његова фотографија се јасно види на званичном сајту Православне цркве у Украјини, иако тај сајт у свом извештају не помиње његово име. ПЦУ је 14. јуна на свом званичном сајту издала саопштење где каже да је имала контакте са представницима тзв. "Црногорске цркве" раније, али да након добијања Томоса о аутокефалији (од стране Цариграда) има контакт само са оним Црквама које признаје и Цариградска. Што значи да искључује признање тзв. "Црногорске цркве". Канцеларија Васељенске Патријаршије нам је дала свој званичан коментар на овај догађај рекавши да је ово „инцидент“ и да митрополит Емануил свакако није могао да зна ко је све присутан на Литургији јер је учествовало преко 100 клирика. Васељенска Патријаршија има канонско јединство са Српском Православном Црквом и само њој признаје јурисдицију на територији Црне Горе. Како је Николас Папахристу, директор Канцеларије за односе са јавношћу Васељенске Патријаршије, изјавио, „није могуће да од толиког броја епископа и свештеника, да се зна ко је ко“ и „Цариградска Патријаршија није крива што се десио такав пропуст“. За Поуке.орг Младен Алексић, теолог и новинар
  4. Директор Канцеларије за односе са јавношћу Васељенске патријаршије изјавио да митрополит Емануил није знао да је на Литургији учествовао и свештеник непризнате тзв. "Црногорске цркве". У Кијеву, 26. Маја, у Михајловском Златоверхом манастиру, Литургију су служили митрополит новоосноване Православне цркве у Украјини, Епифаније, цариградски митрополит галски, Емануил и други епископи и свештеници. Међутим, како је портал „Савез православних новинара“ објавио, на реаговање Црногорско-приморске Митрополије Српске Православне Цркве, у богослужењу је учествовао и "архимандрит" непризнате лажне "црногорске православне цркве", Борис Бојовић. Његова фотографија се јасно види на званичном сајту Православне цркве у Украјини, иако тај сајт у свом извештају не помиње његово име. ПЦУ је 14. јуна на свом званичном сајту издала саопштење где каже да је имала контакте са представницима тзв. "Црногорске цркве" раније, али да након добијања Томоса о аутокефалији (од стране Цариграда) има контакт само са оним Црквама које признаје и Цариградска. Што значи да искључује признање тзв. "Црногорске цркве". Канцеларија Васељенске Патријаршије нам је дала свој званичан коментар на овај догађај рекавши да је ово „инцидент“ и да митрополит Емануил свакако није могао да зна ко је све присутан на Литургији јер је учествовало преко 100 клирика. Васељенска Патријаршија има канонско јединство са Српском Православном Црквом и само њој признаје јурисдицију на територији Црне Горе. Како је Николас Папахристу, директор Канцеларије за односе са јавношћу Васељенске Патријаршије, изјавио, „није могуће да од толиког броја епископа и свештеника, да се зна ко је ко“ и „Цариградска Патријаршија није крива што се десио такав пропуст“. За Поуке.орг Младен Алексић, теолог и новинар View full Странице
  5. До храма је ишао 6 сати аутобусом Моји родитељи су адвокати. Цела породица је верујућа, а нарочито моја тетка која је сваке недеље водила моју браћу и мене на мису. Још од тада ми је било чудно што неки хришћани недељом не иду у храм. Са 11 година сам искусио велики тест. Пошто је отац добио нови посао, моја породица је била приморана да се пресели у Њу Јорк. Тада су родитељи почели често да се свађају. Имао сам осећај да ће се развести и то ме је много узнемиравало. Почео сам још јаче у сузама да се молим за њих да се помире и они су заиста успели да нађу заједнички језик. Касније смо се вратили у Рио. Наставио сам да одлазим у католичку цркву, али сам све више осећао да ми нешто недостаје. После сваке литургије свештеник је говорио о политичким дешавањима или о ТВ емисијама, а ја сам желео још више да сазнам о Јеванђељу и духовном животу. Мој друг ми је скренуо пажњу на православље, али у Риу није постојала православна парохија, и морао сам да путујем 300 км до Сан – Паула. Било је напорно: 6 сати аутобусом у једном правцу, укупно 12 сати, али ја сам ипак ишао. У то време нисам знао црквенословенски језик и доста тога нисам разумео, али ме је потпуно обузела лепота православног богослужења. И у мени се пробудила увереност да сам нашао то што сам одувек тражио. Немам руске претке, али имам потомке Крстио сам се 2004. год. у православном храму и добио име Сергеј у част светог Сергеја Радоњешког. Од рођења имам 2 имена Сержио – Танкредо. Реч „танкредо“ значи „веома побожан“, што ме је веома обрадовало, а име Сержио је доста распрострањено у Бразилу. Велика ми је част што имам Св. Сергеја за свог небеског заштитника. О његовом животу сам доста читао и трудим се да и сам следим његов пример. После рукоположења једно време сам служио у Сједињеним Америчким Државама – у храму у Њу Џерсију, а затим су ме послали у Буенос – Ајрес. Једном сам дошао у Русију и месец дана сам живео у Тројице – Сергијевој лаври где сам учио. Ту сам се упознао и са својом будућом супругом и након годину дана смо се венчали. Одлучили смо да свадба и медени месец буду у Италији, јер у Бразилу није баш једноставно направити свадбу: треба окупити сву родбину, пријатеље, познанике, па чак и оне које једва познајеш – стотине гостију! То је веома скупо, а ми нисмо имали тај новац и због тога смо све скромно одрадили. Венчали смо се у римском православном храму свете великомученице Екатерине. После две године родила нам се ћерка Ануша која сада има већ шест година, а у новембру 2014. год. смо добили сина Серафима. Понекад говорим да немам руске претке, али зато имам руске потомке. Љубазан позив оца Стахија За време мог служења у иностранству, мојој супрузи је много недостајала домовина. Она је са Анушком отпутовала у Москву на 2 месеца, а када се родио Серафим, отишла је са децом на 5 месеци. Тада сам схватио да би било боље да живимо у Русији. Дошавши у Москву упознао сам се са свештеником Стахијем Колотвиним који је студирао заједно са мојом матушком на Свето – Тихонском Универзитету. Отац Стахиј, старешина цркве Воздвижења Крста Господњег у Митину, позвао ме је да служим у његовом храму. И тако се наша породица коначно обрела у Москви. Ту су ме веома лепо примили. Одлазио сам понекад и у домовину, али у јуну, када сам дошао да посетим своје родитеље, осетио сам да је Русија мој дом. Недавно смо почели да градимо наш храм, али су приходи мали. Службе обављамо у малој дрвеној цркви. Веома бих желео да привучем пажњу људи не на себе, него на наш храм који се гради само на пожртвовању. Ако неко може да нам помогне, то би заиста било добро дело. У иностранству је народ другачији него овде Бразилци и Руси имају доста тога заједничког. Један мој пријатељ Рус каже да је Русија трагична верзија Бразила, а да је Бразил карневалска верзија Русије. Наши народи имају заједнички дух који нас спаја. За време светског првенства у фудбалу много сам желео да позовем бразилски тим у наш храм, али њихово седиште је било у Сочију, а у Москву су дошли само на кратко и због тога нисмо успели да се сретнемо. Али зато код мене долазе пријатељи из Бразила. И многи са дивљењем почињу да схватају да су Руси веома отворен народ, пун емоција. Много сам разговарао са Русима који су се родили и који живе у иностранству, а који су потомци беле емиграције. То је било у време када сам служио у САД-у и Аргентини. Могу рећи да су то мало другачији људи. Постоје разлике између Руса који живе у иностранству и оних Руса који живе у Русији. У иностранству многи иду у православне храмове да би сачували руски дух, а у Русији таквих потреба нема. А то значи да овде људи иду у цркву само да би разговарали са Богом. Извор: Православие.ру
  6. Његово име у посошу је Сержио – Танкредо Сетте Камара де Силва. Родио се у католичкој породици у Рио де Женеиру. Већ три године служи у храму Воздвижења часног крста у Митину. Његова жена је Рускиња и са њом има двоје деце – Ану и Серафима. Притом он је прави Бразилац: воли фудбал, али га већ дуже време не игра, навија за своје сународнике, а прошлог лета је чак имао жељу да изађе на Никољску улицу где су се дружили навијачи и да викне „Ја сам из Бразила!“. Али он је ипак свој дом нашао овде, у Москви. До храма је ишао 6 сати аутобусом Моји родитељи су адвокати. Цела породица је верујућа, а нарочито моја тетка која је сваке недеље водила моју браћу и мене на мису. Још од тада ми је било чудно што неки хришћани недељом не иду у храм. Са 11 година сам искусио велики тест. Пошто је отац добио нови посао, моја породица је била приморана да се пресели у Њу Јорк. Тада су родитељи почели често да се свађају. Имао сам осећај да ће се развести и то ме је много узнемиравало. Почео сам још јаче у сузама да се молим за њих да се помире и они су заиста успели да нађу заједнички језик. Касније смо се вратили у Рио. Наставио сам да одлазим у католичку цркву, али сам све више осећао да ми нешто недостаје. После сваке литургије свештеник је говорио о политичким дешавањима или о ТВ емисијама, а ја сам желео још више да сазнам о Јеванђељу и духовном животу. Мој друг ми је скренуо пажњу на православље, али у Риу није постојала православна парохија, и морао сам да путујем 300 км до Сан – Паула. Било је напорно: 6 сати аутобусом у једном правцу, укупно 12 сати, али ја сам ипак ишао. У то време нисам знао црквенословенски језик и доста тога нисам разумео, али ме је потпуно обузела лепота православног богослужења. И у мени се пробудила увереност да сам нашао то што сам одувек тражио. Немам руске претке, али имам потомке Крстио сам се 2004. год. у православном храму и добио име Сергеј у част светог Сергеја Радоњешког. Од рођења имам 2 имена Сержио – Танкредо. Реч „танкредо“ значи „веома побожан“, што ме је веома обрадовало, а име Сержио је доста распрострањено у Бразилу. Велика ми је част што имам Св. Сергеја за свог небеског заштитника. О његовом животу сам доста читао и трудим се да и сам следим његов пример. После рукоположења једно време сам служио у Сједињеним Америчким Државама – у храму у Њу Џерсију, а затим су ме послали у Буенос – Ајрес. Једном сам дошао у Русију и месец дана сам живео у Тројице – Сергијевој лаври где сам учио. Ту сам се упознао и са својом будућом супругом и након годину дана смо се венчали. Одлучили смо да свадба и медени месец буду у Италији, јер у Бразилу није баш једноставно направити свадбу: треба окупити сву родбину, пријатеље, познанике, па чак и оне које једва познајеш – стотине гостију! То је веома скупо, а ми нисмо имали тај новац и због тога смо све скромно одрадили. Венчали смо се у римском православном храму свете великомученице Екатерине. После две године родила нам се ћерка Ануша која сада има већ шест година, а у новембру 2014. год. смо добили сина Серафима. Понекад говорим да немам руске претке, али зато имам руске потомке. Љубазан позив оца Стахија За време мог служења у иностранству, мојој супрузи је много недостајала домовина. Она је са Анушком отпутовала у Москву на 2 месеца, а када се родио Серафим, отишла је са децом на 5 месеци. Тада сам схватио да би било боље да живимо у Русији. Дошавши у Москву упознао сам се са свештеником Стахијем Колотвиним који је студирао заједно са мојом матушком на Свето – Тихонском Универзитету. Отац Стахиј, старешина цркве Воздвижења Крста Господњег у Митину, позвао ме је да служим у његовом храму. И тако се наша породица коначно обрела у Москви. Ту су ме веома лепо примили. Одлазио сам понекад и у домовину, али у јуну, када сам дошао да посетим своје родитеље, осетио сам да је Русија мој дом. Недавно смо почели да градимо наш храм, али су приходи мали. Службе обављамо у малој дрвеној цркви. Веома бих желео да привучем пажњу људи не на себе, него на наш храм који се гради само на пожртвовању. Ако неко може да нам помогне, то би заиста било добро дело. У иностранству је народ другачији него овде Бразилци и Руси имају доста тога заједничког. Један мој пријатељ Рус каже да је Русија трагична верзија Бразила, а да је Бразил карневалска верзија Русије. Наши народи имају заједнички дух који нас спаја. За време светског првенства у фудбалу много сам желео да позовем бразилски тим у наш храм, али њихово седиште је било у Сочију, а у Москву су дошли само на кратко и због тога нисмо успели да се сретнемо. Али зато код мене долазе пријатељи из Бразила. И многи са дивљењем почињу да схватају да су Руси веома отворен народ, пун емоција. Много сам разговарао са Русима који су се родили и који живе у иностранству, а који су потомци беле емиграције. То је било у време када сам служио у САД-у и Аргентини. Могу рећи да су то мало другачији људи. Постоје разлике између Руса који живе у иностранству и оних Руса који живе у Русији. У иностранству многи иду у православне храмове да би сачували руски дух, а у Русији таквих потреба нема. А то значи да овде људи иду у цркву само да би разговарали са Богом. Извор: Православие.ру View full Странице
  7. Оно што овај изостанак реакције чини још несхватљивијом јесте чињеница да је реч о клирику који је био високопозициониран у црквеној хијерархији, како по чину тако и по службама за које је био задужен у Епархији ваљевској, а знамо да је био и веома уважаван у својој Епархији и шире. Дакле није реч о неком анонимном и изолованом монаху или мирјанину који својим деловањем може да нанесе штету само себи. Због свега овога веома је изненађујуће да до сада нисмо чули јавну реакцију Цркве на овај јавни раколнички поступак једног њеног клирика. За очекивати је било да се овај заблудели Архимандрит макар само јавно позове на покајање. Уосталом и његова објава је била јавна, ubi et orbi. Верујућем народу ово оставља горак укус у устима и ствара недоумицу. Поставља се питање да ли се то сада у нашој Цркви толерише јавно расколничко деловање које директно урушава литургијско јединство и нашу везу у заједничкој Чаши спасења? Архимандрит Никодим већ неколико година за редом наноси духовну штету Црквеној заједници својим писањем и јавним деловањем, преко књижица, брошурица, интернет објава, интервјуа у медијима, и слично. Његови ставови одавно изазивају смутњу међу простим народом који некритички прихвата његове речи због његовог високог чина и звања. Имали смо прилику да читамо све и свашта, од његове несувисле критике сусрета руског Патријарха и римокатоличког Папе, преко објаве руских расколничких царебожничких брошурица, објаве и тумачење снова и сновиђења кроз које се промовише раскол, ширење равноземљашке идеологије, и много чега другог. И док је ово његово јавно деловање пролазило без јавне осуде, осим неколико гласова верујућих у интернет простору, званична реакција на садашњу јавну објаву раскола не би никако смела да изостане. Због недостатка овакве реакције дошли смо у апсурдну ситуацију у којој овај самораскољени клирик Епархије ваљевске сада служи у Русији представљајући се као Архимандрит Српске Православне Цркве. Поставља се питање у чије име и са чијим благословом овај човек представља СПЦ у Русији, будући да се одвојио од свога Епископа, а самим тим и од СПЦ као и од све Црквене пуноће? На празник светих Апостола Петра и Павла, само два дана након објаве прекида општења са својим Епископом, Никодим је боравио у митрополији Псковској Руске православне Цркве где је богослужио, и узео учешћа у крсном ходу и молебнима. Питам се у чије име?
  8. Десетог јула ове године (2018.) Архимандрит Никодим Богосављевић јавно је обзнанио прекид помињања и општења са својим Архијерејем, Епископом ваљевским Г. Милутином, када је овај Архимандрит прозвао поименице и оптужио цели низ Епископа наше свете Цркве, на челу са Свјатјејшим Патријархом. Дошли смо и до краја месеца јула а да до сада није било никакве реакције из Епархије ваљевске на ЈАВНО обзнањено прекидање општења, одбијање послушања своме Епископу од стране овога клирика. Ни једне речи нисмо чули из Епархије на јавну објаву раскола од Цркве, ни једног слова на јавно изругивање Епископу (инсинуацијама о "несветој десници" и слично) и целом Епископату СПЦ. Оно што овај изостанак реакције чини још несхватљивијом јесте чињеница да је реч о клирику који је био високопозициониран у црквеној хијерархији, како по чину тако и по службама за које је био задужен у Епархији ваљевској, а знамо да је био и веома уважаван у својој Епархији и шире. Дакле није реч о неком анонимном и изолованом монаху или мирјанину који својим деловањем може да нанесе штету само себи. Због свега овога веома је изненађујуће да до сада нисмо чули јавну реакцију Цркве на овај јавни раколнички поступак једног њеног клирика. За очекивати је било да се овај заблудели Архимандрит макар само јавно позове на покајање. Уосталом и његова објава је била јавна, ubi et orbi. Верујућем народу ово оставља горак укус у устима и ствара недоумицу. Поставља се питање да ли се то сада у нашој Цркви толерише јавно расколничко деловање које директно урушава литургијско јединство и нашу везу у заједничкој Чаши спасења? Архимандрит Никодим већ неколико година за редом наноси духовну штету Црквеној заједници својим писањем и јавним деловањем, преко књижица, брошурица, интернет објава, интервјуа у медијима, и слично. Његови ставови одавно изазивају смутњу међу простим народом који некритички прихвата његове речи због његовог високог чина и звања. Имали смо прилику да читамо све и свашта, од његове несувисле критике сусрета руског Патријарха и римокатоличког Папе, преко објаве руских расколничких царебожничких брошурица, објаве и тумачење снова и сновиђења кроз које се промовише раскол, ширење равноземљашке идеологије, и много чега другог. И док је ово његово јавно деловање пролазило без јавне осуде, осим неколико гласова верујућих у интернет простору, званична реакција на садашњу јавну објаву раскола не би никако смела да изостане. Због недостатка овакве реакције дошли смо у апсурдну ситуацију у којој овај самораскољени клирик Епархије ваљевске сада служи у Русији представљајући се као Архимандрит Српске Православне Цркве. Поставља се питање у чије име и са чијим благословом овај човек представља СПЦ у Русији, будући да се одвојио од свога Епископа, а самим тим и од СПЦ као и од све Црквене пуноће? На празник светих Апостола Петра и Павла, само два дана након објаве прекида општења са својим Епископом, Никодим је боравио у митрополији Псковској Руске православне Цркве где је богослужио, и узео учешћа у крсном ходу и молебнима. Питам се у чије име? Ова порука је постављена и на насловну страницу Поуке.орг
  9. Руски свештеник бодибилдер служи и телу и уму (ФОТО) Објављено 19. 12. 2017. Протојереј у једној цркви руске Белгородске области скренуо је на себе пажњу медија јер после службе скида своје дуге свештене одоре да би показао своје лепо обликоване мишиће. Свештеник Максим Пастуков служи у селу Ивановка у југозападној Русији већ неколико година. Поштован међу својим времешним парохијанима као добар и мудар духовник, овај човек има обожаваоце и на другим местима. На фотографијама које су се недавно појавиле у руским медијима, овај свештеник је обучен само у не баш претерано чедне гаћице. Показујући мишиће, учествовао је у регионалном шампионату у бодибилдингу, и освојио треће место. Овај енергични свештеник такође има црни појас у борилачким вештинама. Отац Максим каже да се дуго бавио и духовним и физичким напретком. Служећи својој цркви и парохији, такође је власник теретане за локалне дечаке, где могу да тренирају и развијају мишиће под надзором овог свештеника. Да би успео да отвори “Православни спортски клуб” који је име добио по једном светитељу, а који је опремљен скупом опремом за дизање тегова и фитнес, овај човек је продао своју кућу, како открива у једном разговору. Свештеник каже да младићи не долазе у његову теретану само да би тренирали тела. Често улазе у разговор о вери, наводи он, додајући да он и ван цркве служи као исповедник. Сваки тренинг започиње и завршава се молитвом. Preuzeto sa: RT: Russian bodybuilding priest serves both body & mind (PHOTOS) Prevod: Pouke

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...