Претражи Живе Речи Утехе

за све који су заинтересовани, ево корисних информација... ХРАМ СВ.ЈОВАНА ВЛАДИМИРА - УТОРАК - АКАТИСТ СВ. ЈОВАНУ ВЛАДИМИРУ У 17 ЧАСОВА ЧЕТВРТАК - АКАТИСТ БОГОРОДИЦИ МЛЕКОПИТАТЕЉНИИЦИ У 17 ЧАСОВА

Свештенство Митрополије црногорско-приморске одржало је данас Свету литургију код дрвеног средњовјековног града Свача, али на улазу на локалитет гдје се налази храм. Црногорска полиција није дозволила служење литургије код храма. Читав скуп су обезбјеђивале јаке полицијске снаге, а нарочито сам улаз на археолошки локалитет древног епископског града Свача, којем, по решењу Управе полиције, свештенству Митрополије — није дозвољен прступ. Намјесник барски Слободан Зековић поручио је током литургије да — „ми нијесмо овдје странци“. „Деценијама излазимо, долазимо овдје, на темеље наше државности и духовности, не да барјачимо. Са једним циљем — да не заборавимо наше свете претке и освештане гробове који се овде налазе. Преносим благослов митрополита Амфилохија, који је требало да донесе руку Светог Јована Крститеља. Али, због тензија, то ће урадити наредне године. Предсједник Општине је рекао да је до децембра забрањен приступ локалитету, зато што раде археолошка истраживања“, казао је Зековић. Он је додао и да ће се, већ наредне године, вјерници окупити код храма, и упутио је поруку мира — „браћи Албанцима“: „Били смо добри пријатељи и то ћемо и остати“, закључио је Зековић. Извор: Спутник View full Странице

У историји палог човека, подељени међу собом након пада Вавилонске куле народи су стварали своје државе мислећи да ће се тако одбранити од других, док су појединци и групе радили на томе да их заваде са другима не би ли себе устоличили на место владара, али не само владара већ и првосвештеника. То им није било довољно већ су кренули у измишљање разних божанстава као замену за Живога Бога и проглашавали их својим прецима, или пак узиимали своје претке па им придавали божанске моћи. Било како било тражили су да им се принесе жртва - њима и божанствима чији су наследници. Сам Христос био је први, а његови ученици за њим, били су први који су отворено одбијали жртвоприношење и говорили о потреби одбацивања тих лажних идола и учења да би ушли у заједницу са живим Господом. Због тога су их називали атеистима и безбожницима, прогањали и убијали. Данас није битно другачија ситуација, методе су се нешто измениле али је основа иста. Владари не тврде баш да су наследници богова, али сматрају себе изразом народне воље, коју опет изједначавају се Божијом, тако да излази на исто. Класично жртвовање замењено је окупљањима у част вође и показивањем листића на дан избора када се вођа потврђује као неприкосновен. Комунисти су спровели овакво устројство у већем делу источне Европе и Азије, и мада се чинило да су се народи те пошасти ослободили, ових година враћају се култови вођа на проторима и међу народима који су на то већ припремљени и навикнути. Жалосно је да се поједини црквени поглавари приклањају томе, али то је тек друга тема

О Александри Анатољевној Серђуковој – значајној Новосађански, Рускињи, научници, било је говора 16. септембра, у вечерњим часовима, у Змај Јовиној Гимназији, где је представљена књига под насловом Заветно служење руској култури. Благословом Епископа новосадског и бачког г. Иринеја, књигу је издала Гимназија Јован Јовановић Змај и Руски центар Фонда Руски свет. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Поводом 125. годишњице рођења и 40 година од упокојења у Господу Александре Серђукове, о књизи су говорили директор Гимназије г. Радивоје Стојковић, презвитер Игор Игњатов, г. Алексеј Арсењев, историчар руске емиграције у Новом Саду и госпођа Вера Милосављевић, приређивач збирке. Присутне је поздравио протопрезвитер Жељко Латиновић, настојатељ Светоуспенског храма, истакавши да је Александра написала сведочанство о три дара које је од Бога добила: дар живота, дар рада и дар вере. Она је сматрала да није добила многе дарове. Она набраја само три, али знамо да их је добила много више и много их више умножила. Она је упркос свему, живећи на различитим местима, у различитим временима и у многим тешким околностима, одржала своју веру и захваљивала Богу за ове дарове, рекао је отац Жељко. Господин Радивоје Стојковић је навео да је књига објављена као вид благодарности професорки Серђуковој која је, пре скоро један век, ходала ходницима Гимназије. Професорки која је држала часове бројним генерацијама ђака ове Гимназије, трудећи се да им на тим часовима приближи и открије руски језик и руску културу. Писала је есеје, огледе и чланке који су објављивани у најеминентнијим часописима тога времена, истакао је г. Стојковић. Историчар руске емиграције у Новом Саду објаснио је да је у овом Граду током 1920. године уточиште нашло око две хиљаде избеглица са југа Русије. Личност и опсег културне делатности Александре Анатољевне издвајају је из средине новосадске руске колоније. За разлику од већине Руса, она се брзо укључила у јавни живот Града и за оно време је дала редак пример еманциповане жене, објаснио је г. Алексеј Арсењев, додајући да је Александрина мисија била да служи руској култури до последњег дана свога живота. У име Епископа бачког г. Иринеја, о књизи је говорио отац Игор Игњатов, који је казао да текстови у објављеном зборнику одају аутора изузетне ерудиције, способног за проницљива философско-теолошка разматрања. Својим стилом и продуховљеношћу, трезвеношћу мисли, неодољиво подсећа на Исидору Секулић. Реч Александре Серђукове у времену огољеног хуманизма, који је човека не само обезбожио него и рашчовечио, позива на повратак човечанства истинском теохуманизму, богочовештву које се налази у безбедном и топлом крилу Цркве, нагласио је отац Игор. Приређивач збирке и ученица Александре Серђукове, госпођа Вера Милосављевић је изнела лични доживљај и поделила са присутнима детаље из живота своје наставњице, како ју је звала. Животни принцип Александре Серђукове, поред служења руској култури, био је – живети тако да би ближњима било добро. Она је заиста тако живела и радила. Не само да је издржавала породицу, него је помагала и старе Русе, младе студенте и ђаке, казала је госпођа Милосављевић. Александра Анатољевна Серђукова је рођена 1893. године у сибирском граду Омску, а упокојила се у Господу 1978. године у Новом Саду. Књига Заветно служење руској култури садржи двадесет и три огледа и есеја, а налази се у продаји у Издавачкој установи Епархије бачке Беседа. Програм Госпојинских дана биће настављен у четвртак, 20. септембра, од 18 часова, служењем бденија у Успенском храму, благосиљањем славских дарова поводом славе храмовног хора Антифон и концертом овог црквеног хора. На дан празновања Рођења Пресвете Богородице, у петак, 21. септембра, света Литургија ће почети у 9 часова. Извор: Радио Беседа View full Странице

У недељу 16. септембра, у 20:00 часова, у свечаној дворани Гимназије Јован Јовановић Змај биће представљена књига Александре Серђукове "Заветно служење руској култури". О књизи ће говорити: директор Гимназије г. др Радивоје Стојковић, Епископ бачки г. др Иринеј Буловић, Алексеј Арсењев историчар руске емиграције у Новом Саду, Вера Милосављевић приређивач књиге. Модератор презентације протојереј Жељко Латиновић. Плакат у ПДФ формату Александра Серђукова (Омск 1893 – Нови Сад 1978) Професорка у новосадској Гимназији (1921-1952) и писац. Парохијанка Светоуспенске цркве. Какве год да су биле прилике редовно је долазила на богослужења и молила се. Написала је сведочанство о три дара које је од Бога добила: ДАР ЖИВОТА, ДАР РАДА, ДАР ВЕРЕ – највиши дар - дар спасоносни, дар утешни, дар мудрости која „разликује духове”, дар силе која савлађује слабост, дар живота који је јачи од смрти. ВЕРУ коју добијамо од Господа нашег Исуса Христа чувамо и исповедамо – упркос свему. Извор: Епархија бачка View full Странице