Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'славу'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 49 results

  1. Патријарх прославио крсну славу, присуствовао Вучић Танјуг | 20. април 2019. Литургији је присуствовао епископ шабачки Лаврентије, а саслуживао је епископ ремезијански Стефан, викар патријарха српског са свештенством Архиепископије београдско-карловачке Патријарх српски Иринеј служио је данас на велики хришћански празник Лазарева субота архијерејску литургију у Саборној цркви у Београду, а прослави крсне славе патријарха присустовао је и председник Србије Александар Вучић, наводи Тв Храм. Прослави крсне славе патријарха присуствовали су и председавајући Председништва БиХ Милорад Додик, министар спољних послова Ивица Дачић, директор БИА Братислав Гашић, председник САНУ Владимир Костић и бројни други представници верских заједница, културног и јавног живота Србије. Литургији је присуствовао епископ шабачки Лаврентије, а саслуживао је епископ ремезијански Стефан, викар патријарха српског са свештенством Архиепископије београдско-карловачке. По завршетку литургије, свете тајне причешха и одржане беседе у Патријаршијском дому пресечен је славски колач, а по обичају је приређена и "трпеза љубави". Колач је по традицији, у присуству домаћина патријарха српског Иринеја и бројних гостију, пресекао епископ шабачки Лаврентије. Владика Лаврентије је патријарху Иринеју пожелео да славу, у радости и здрављу, дочекује са свештеницима и паством "на многаја и благаја љета". http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:790242-Патријарх-прославио-крсну-славу-присуствовао-Вучић
  2. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 6. децембра 2018. године светом архијерејском Литургијом у храму Светог Александра Невског. Саслуживали су протојереји-ставрофори Владимир Вукашиновић, Вајо Јовић и Видан Томић, протојереји Јован Гардовић, Бранислав Јелић и Душан Јовановић, протођакон Момир Лечић и ђакони Александар Секулић, Бранислав Кеџић и Драган Танасијевић. Торжественим молитвеним сабрањем чији су домаћини били старешина храма протојереј-ставрофор Вајо Јовић са братством и чланови Црквеног хора Свети Александар Невски прослављена је храмовна преслава. Прилог радија Слово љубве -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Српска Православна Црква
  3. Света царска српска лавра на Светој Гори, Манастир Хиландар, свечано прославља своју манастирску славу, празник Ваведење Пресвете Богородице - 21. новембра по јулијанском, односно 4. децембра по грегоријанском календару. Уочи манастирске славе, служено је свеноћно бденије уз учешће Његовог Преосвештенства викарног Епископа ремезијанског г. Стефана, изасланика Свјатјејшег Патријарха српског г. Иринеја, монаха из других светогорских манастира и бројних гостију. По древном обичају из времена св. Саве и св. Симеона Мироточивог, сваке године игуманско место на један дан преузима игуман Светог манастира Ватопеда. http://www.agencijami.info/SlovoLJubve/uploads/Audio/Vavedenje Hilandar 2018 64 kbps.mp3 У Молитвеном сабрању у Хиландару данас су молитвено учествовали и Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан, гувернер Свете Горе г. Костас Димцас, игуман манастира Ватопеда високопреподобни архимандрит Јефрем, генерални конзул Републике Србије у Солуну г. Синиша Павић, изасланици других светогорских манастира и бројни поклоници. После свете архијерејске Литургије, високопреподобни игуман Методије је у манастирској трпезарији топлом речју поздравио све сабране и заблагодарио Свјатјејшем Патријарху Иринеју што је као изасланика послао Преосвећеног Владику Стефана, јер „сваки Архијереј наше Цркве када долази у наш манастир, долази на само извориште, одакле креће благодатна вода која напаја вековима СПЦ“. После игумана Методија беседио је и високопреподобни архимандрит Јефрем, игуман манастира Ватопеда, који је подсетио укратко на историјске везе манастира Хиландара и Ватопеда. „Следеће године прослављамо 8 векова Архиепископије Светога Саве, а Свети Сава је почео из Свете Горе и манастира Ватопеда“, напоменуо је игуман Јефрем и подвукао мудрост Светога Саве и његово правило да сваки Архиепископ српски мора бити хиландарски монах, што се и одржавало две стотине година. „Молимо се Светоме Сави да настави да помаже своју Отаџбину, да се моли за Православну Цркву и Свету Гору и да нас просвећује да наставимо својим путем и не одустанемо од нашег задатка, освећења нашег“, рекао је игуман Јефрем. Г. Костас Димцас, гувернер Свете Горе, представник цивилне власти Грчке, који је говорио после игумана Јефрема, подсетио се времена када је радио као новинар и изблиза доживео рат у некадашњој Југославији. Када је касније посећивао Србе на Косову и Метохији, „проживео је бол нашег народа али и њихово васкрсење“. Изразивши радост што се први пут налази у Хиландару на празник, г. Димцас је са стране грчке Владе, потврдио да се „налазе поред вас у сваком труду који наставите у обнови манастира Хиландара. Ово дело које сте до сада урадили је чудо“, рекао је између осталог г. Димцас. Преосвећени викарни Епископ ремезијански г. Стефан (Шарић), преневши благослове Свјатјејшег Патријарха Иринеја, у кратком слову се подсетио својих студентских дана, када је учио о смислу уласка Пресвете Богородице у Светињу над Светињама и рекао да га ноћашњи долазак у Хиландар и богослужење, на неки начин подсећа управо на тај догађај. „Важно је да се ми који смо из Србије, окупљамо око Цркве, а монаси да живе у заједници и сабирају се о великим празницима. То је сигурно онај прави пут којим ми људи на земљи доживљавамо своју веру, али и онај позив који нам је Бог сам послао да будемо савршени људи", рекао је између осталог Епископ Стефан. Извор: Радио Слово љубве
  4. По благослову Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког Господина др Иринеја, у Световазнесењском храму у Суботици, у навечерје празника светог Јована Златоуста, 25.-26. новембра 2018. године, служено је свеноћно бденије са светом Литургијом. Бденије и Литургију служио је протонамесник Драган Стокин уз саслужење братсва Световазнесењског храма. Први пут свеноћно бденије уочи светог Јована Златуста служено је 2005 године. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Радио Славословље
  5. Високопреподобном Архимандриту Сави (Јањићу) Манастир Високи Дечани Драги Оче Саво, Поводом Славе Ваше Свете обитељи и поводом спомена Светог Краља српског Стефана Дечанског, који у овим тешким данима бди пред Господом за све нас, шаљемо Теби и Твојој поштованој братији искрене честитке сви ми из Епархије милешевске. Ми ћемо се Светом Краљу на његов дан молитвено обраћати и из храма Светог Николе у Бањи Прибојској, на месту које је Свети Краљ лично походио. Епископ милешевски Атанасије Извор: Епархија милешевска
  6. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, на предлог Његове Екселенције Дениса Кифа, амбасадора Уједињеног Краљевства Велике Британије у Републици Србији и Његове Екселенције Томаса Шиба, амбасадора Савезне Републике Немачке у Републици Србији, дао је благослов да се огласе звона у Спомен храму Светог Саве на Врачару у недељу, 11. новембра текуће године у 12.30, а поводом обележавања Дана примирја у Првом светском рату у коме је наш благоверни народ заједно са благочестивим клиром Српске Православне Цркве, чврсто стојећи на страни савезника, поднео велику жртву у одбрани слободе коју вековима скупо плаћа. Слава и хвала мученицима и херојима Великог рата! секретар Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић Извор: Српска Православна Црква
  7. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, на предлог Његове Екселенције Дениса Кифа, амбасадора Уједињеног Краљевства Велике Британије у Републици Србији и Његове Екселенције Томаса Шиба, амбасадора Савезне Републике Немачке у Републици Србији, дао је благослов да се огласе звона у Спомен храму Светог Саве на Врачару у недељу, 11. новембра текуће године у 12.30, а поводом обележавања Дана примирја у Првом светском рату у коме је наш благоверни народ заједно са благочестивим клиром Српске Православне Цркве, чврсто стојећи на страни савезника, поднео велику жртву у одбрани слободе коју вековима скупо плаћа. Слава и хвала мученицима и херојима Великог рата! секретар Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  8. Славски колач је благословио и преломио Његово Преосвешетнство епископ ремезијански Стефан, викарни епископ Патријарха Иринеја. Владика Стефан је честитао славу декану мр Зорану Михајловићу, професорима, запосленима и студентима и пожелео им да оно чему стреме и остваре како би у најлепшем светлу приказали дело на славу Господњу и славу наше Свете Цркве. Оно што су радили Свети Апостоли сведочећи живога Христа, што је сведочио и апостол Лука - кога данас прослављамо и који је био велики мисионар заједно са својим учитељем Светим апостолом Павлом, и који је проповедао не само речима него и живописом и иконама, - данас сведоче у нашем времену својим иконама и живописом многи студенти Академије Српске Православне Цркве за консервацију и рестаурацију. Дипломираним студентима и свршеним студентима мастер студија владика Стефан је уручио дипломе акредитоване Академије Српске Православне Цркве за рестаурацију и консервацију. Ова Академија бележи 17 дипломираних студената на редовним и 3 дипломираних на мастер студијама. У спомен на данашњи дан декан Академије мр Зоран Михајловић је епископу Стефану уручио на дар икону Пресвете Богородице. Свечарима су славу честитали протојереј-ставрофор др Саво Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода; главни и одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве протођакон Радомир Ракић; високопреподобни архимандрит Нифонт, настојатељ манастира Пресвете Богородице Тројеручице у Богоштици; представници Патријаршијске библиотеке Предраг Ракић и Марија Бошковић Стаменковић; гђа Радмила Мишев, уредник „Светосавског звонца“, као и многобројни сарадници и пријатељи Академије. Висока школа Српске Православне Цркве за уметности и консервацију у Београду ради од 17. новембра 1993. године. Рад Академије је иницирао епископ будимски Данило (Крстић). Основни циљ оснивања и рада Високе школе јесте образовање будућих нараштаја који би својом вером и знањем живописали храмове, иконостасе и обнављали (консервација и рестаурација) све у црквама што је страдало у претходним ратовима и све оно што није обнављано дуги низ година. Управо је због та два суштинска циља Висока школа 2014. године акредитовала четири студијска програма и то: Основне академске студије - Црквене уметности Мастер академске студије - Црквене уметности Основне академске студије - Обнова и чување Мастер академске студије - Обнова и чување Извор: Српска Православна Црква
  9. Славски колач је благословио и преломио Његово Преосвешетнство епископ ремезијански Стефан, викарни епископ Патријарха Иринеја. Владика Стефан је честитао славу декану мр Зорану Михајловићу, професорима, запосленима и студентима и пожелео им да оно чему стреме и остваре како би у најлепшем светлу приказали дело на славу Господњу и славу наше Свете Цркве. Оно што су радили Свети Апостоли сведочећи живога Христа, што је сведочио и апостол Лука - кога данас прослављамо и који је био велики мисионар заједно са својим учитељем Светим апостолом Павлом, и који је проповедао не само речима него и живописом и иконама, - данас сведоче у нашем времену својим иконама и живописом многи студенти Академије Српске Православне Цркве за консервацију и рестаурацију. Дипломираним студентима и свршеним студентима мастер студија владика Стефан је уручио дипломе акредитоване Академије Српске Православне Цркве за рестаурацију и консервацију. Ова Академија бележи 17 дипломираних студената на редовним и 3 дипломираних на мастер студијама. У спомен на данашњи дан декан Академије мр Зоран Михајловић је епископу Стефану уручио на дар икону Пресвете Богородице. Свечарима су славу честитали протојереј-ставрофор др Саво Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода; главни и одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве протођакон Радомир Ракић; високопреподобни архимандрит Нифонт, настојатељ манастира Пресвете Богородице Тројеручице у Богоштици; представници Патријаршијске библиотеке Предраг Ракић и Марија Бошковић Стаменковић; гђа Радмила Мишев, уредник „Светосавског звонца“, као и многобројни сарадници и пријатељи Академије. Висока школа Српске Православне Цркве за уметности и консервацију у Београду ради од 17. новембра 1993. године. Рад Академије је иницирао епископ будимски Данило (Крстић). Основни циљ оснивања и рада Високе школе јесте образовање будућих нараштаја који би својом вером и знањем живописали храмове, иконостасе и обнављали (консервација и рестаурација) све у црквама што је страдало у претходним ратовима и све оно што није обнављано дуги низ година. Управо је због та два суштинска циља Висока школа 2014. године акредитовала четири студијска програма и то: Основне академске студије - Црквене уметности Мастер академске студије - Црквене уметности Основне академске студије - Обнова и чување Мастер академске студије - Обнова и чување Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  10. Примио сам твоје писмо. Потврђујеш ми њиме пуштен оглас у новинама, да нећеш славити крсну славу због жалости у кући. Твоју жалост ја сам свесрдно делио с тобом. Опет велим: Бог да прости твога честитог сина. Ти остајеш и даље с том једином жалошћу, док си мене обременио са две нове жалости: прво, што не славиш; и друго, што то објављујеш преко новина. Педесет хиљада људи читаће, да тај и тај Србин професор неће да слави своју славу. Неће ли то многима послужити на саблазан? Бар да си то прећутао. Или да си обавестио само своје пријатеље, који те о слави посећују. Зашто се цео православни свет мора спотицати о камен твога невршења једне верско-моралне дужности? Но зар не увиђаш, да те је твој Свети Ђорђе казнио? Он те је побудио, да објавиш целоме свету свој грех према њему. Јер сваки грех хоће да се јави. Али пре свега – зашто не славиш? Због жалости! Зар треба да славимо само онда кад смо весели и напредни? Наши преци дају нам друкчији пример. Цар Лазар је славио свога свеца уочи пораза на Косову. Војвода Тодор славио је свога Светога Ђорђа у тамници међу сужњима. Његова супруга била је у љутој жалости, па је ипак славила и примала госте. Такав пример пружа нам и дан данас наш народ. У време Светскога рата српски су војници славили по рововима, испуњеним водом и мртвацима. Ово што ћу ти испричати личи на бајку, али је сушта истина: На дан свог крсног имена војник у рову запалио свећу и прилепио на чело погинулог друга украј себе. На прси му ставио хлеб и вино. А он гологлав продужио да пуца, по наредби. – Шта ти све ово значи? упита га старешина. – Слава ми је, господине!… па, рекох, нека буде у исто време и даћа моме земљаку; он ми ето служи место трпезе у овој мочвари. Свећа, хлеб, вино и гологлавост! Да ли ово разумеш? Четири символа: светлост вере, зависност од Бога, љубав Божија и молитва Богу. То и јесте битно у прослављању крсних слава, Божијих светитеља, Божијих синова. Зар ти ниси у стању то четворо показати на дан своје славе? Или мислиш, да је твој дом, из кога је пре неколико недеља изнет један мртвац, обиталиште веће жалости него ли ров испуњен многим мртвацима са још неисушеном крви? Сасвим је нелогично не славити изговарајући се жалошћу. Баш кад је жалост и мука, онда треба са већим усрђем славити и припадати свецима Божијим на молитву. Тада и свеци, односно Бог кроз свеце, више и хитније помаже. А кад нам је све на месту и све по вољи, онда се мање опажа помоћ од славе. Јер већ имамо што желимо. Ја потпуно верујем, да се Свети Ђорђе јавио војводи Тодору у тамници и извео га из тамнице. Има много, много примера, да су се брзо спасли беде они који су славили Бога и свога свеца у беди. И Свето Писмо то потврђује. Прочитај, како су апостоли Павле и Сила у тамници оковани славили Бога, и како се у тај час земља затресла, тамница отворила а сужњима окови спали с ногу (Дап. 16, 25). Држим да одустајање од слављења крсне славе долази од збрке појмова. Само они не славе, који славу сматрају весељем као и свадбу. Али ти као учен човек треба да знаш и друге да научиш: ако се не свадбује у жалости, слава се слави и у жалости. И баш нарочито у жалости. Мир ти и утеха од Господа. Свети Николај Жички, Мисионарска писма епархија жичка
  11. Примио сам твоје писмо. Потврђујеш ми њиме пуштен оглас у новинама, да нећеш славити крсну славу због жалости у кући. Твоју жалост ја сам свесрдно делио с тобом. Опет велим: Бог да прости твога честитог сина. Ти остајеш и даље с том једином жалошћу, док си мене обременио са две нове жалости: прво, што не славиш; и друго, што то објављујеш преко новина. Педесет хиљада људи читаће, да тај и тај Србин професор неће да слави своју славу. Неће ли то многима послужити на саблазан? Бар да си то прећутао. Или да си обавестио само своје пријатеље, који те о слави посећују. Зашто се цео православни свет мора спотицати о камен твога невршења једне верско-моралне дужности? Но зар не увиђаш, да те је твој Свети Ђорђе казнио? Он те је побудио, да објавиш целоме свету свој грех према њему. Јер сваки грех хоће да се јави. Али пре свега – зашто не славиш? Због жалости! Зар треба да славимо само онда кад смо весели и напредни? Наши преци дају нам друкчији пример. Цар Лазар је славио свога свеца уочи пораза на Косову. Војвода Тодор славио је свога Светога Ђорђа у тамници међу сужњима. Његова супруга била је у љутој жалости, па је ипак славила и примала госте. Такав пример пружа нам и дан данас наш народ. У време Светскога рата српски су војници славили по рововима, испуњеним водом и мртвацима. Ово што ћу ти испричати личи на бајку, али је сушта истина: На дан свог крсног имена војник у рову запалио свећу и прилепио на чело погинулог друга украј себе. На прси му ставио хлеб и вино. А он гологлав продужио да пуца, по наредби. – Шта ти све ово значи? упита га старешина. – Слава ми је, господине!… па, рекох, нека буде у исто време и даћа моме земљаку; он ми ето служи место трпезе у овој мочвари. Свећа, хлеб, вино и гологлавост! Да ли ово разумеш? Четири символа: светлост вере, зависност од Бога, љубав Божија и молитва Богу. То и јесте битно у прослављању крсних слава, Божијих светитеља, Божијих синова. Зар ти ниси у стању то четворо показати на дан своје славе? Или мислиш, да је твој дом, из кога је пре неколико недеља изнет један мртвац, обиталиште веће жалости него ли ров испуњен многим мртвацима са још неисушеном крви? Сасвим је нелогично не славити изговарајући се жалошћу. Баш кад је жалост и мука, онда треба са већим усрђем славити и припадати свецима Божијим на молитву. Тада и свеци, односно Бог кроз свеце, више и хитније помаже. А кад нам је све на месту и све по вољи, онда се мање опажа помоћ од славе. Јер већ имамо што желимо. Ја потпуно верујем, да се Свети Ђорђе јавио војводи Тодору у тамници и извео га из тамнице. Има много, много примера, да су се брзо спасли беде они који су славили Бога и свога свеца у беди. И Свето Писмо то потврђује. Прочитај, како су апостоли Павле и Сила у тамници оковани славили Бога, и како се у тај час земља затресла, тамница отворила а сужњима окови спали с ногу (Дап. 16, 25). Држим да одустајање од слављења крсне славе долази од збрке појмова. Само они не славе, који славу сматрају весељем као и свадбу. Али ти као учен човек треба да знаш и друге да научиш: ако се не свадбује у жалости, слава се слави и у жалости. И баш нарочито у жалости. Мир ти и утеха од Господа. Свети Николај Жички, Мисионарска писма епархија жичка View full Странице
  12. Промоцијом едиције „У спомен и славу Светог Јована Владимира“ у 10 томова у крипти храма почело је свечано обележавање друге годишњице освећења Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару. Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије прво се присетио самог почетка када је деведесетих година прошлог века до њега дошла Читанка о Светоме краљу Јовану Владимиру Светог владике Николаја, како је одмах било организовано њено прештампавање и отварање прве књижаре која носи име Светога Краља у Подгорици. -Оно што је тад започето, то је и настављено и ево, ту је ових девет књига у којима је сабрано све што је икада написано о Светом Јовану Владимиру и прије Светог владике Николаја и послије њега, а највише је текстова са великог међународног научног скупа одржаног септембра 2016. године, чак два тома, рекао је Митрополит, нагласивши да су на научном скупу учествовала звучна имена из Русије, Грчке, Бугарске, Македоније, Албаније… Владика се осврнуо на ток догађаја повратка цркве на Румији, о легенди у народу која каже да ће, када се сакупи довољно камења на врху Румије, црква ту и долетети. Тако је и морало бити. Присетио се древне традиције издизања крста Светог Јована Владимира на Румију, забране тог обичаја и његовог поновног оживљавања. Поменуо је оптужбе како се са храмом нарушава заједништво становника Бара, а супротно од тога, храм даје ону свеправославну димензију овом граду и овом народу. -Најљепша поема и најљепша књига, то је управо овај храм. У њега се преточило и оно што је написано и оно што није написано о Светом краљу Јовану Владимиру, закључио је митрополит Амфилохије. Протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, надовезао се на Митрополитове речи. -Све што радимо од кад угледамо свијет па док се не вратимо Богу на истину, разапети смо између својих жеља и ограничења, по чему се види да смо само људи. Иако никоме није падало на памет да ће ових књига бити 10, сасвим спонтано дошло је до овог броја, рекао је отац Гојко, ставивши акценат на паралелу између 10 томова књига и 10 векова јубилеја Светога Јована Владимира. Отац Гојко је посебно нагласио важност да се Свети Јован Владимир прикаже као супруг Косарин, да се стави акценат на њиховој љубави, управо због тога што смо сведоци данашњег времена када се деци протурају погрешна учења кроз разне уџбенике и школске програме. Отац Гојко се осврнуо на старозаветну причу о стварању света, на Песму над песмама, затим на Његошеве стихове о љубави између мушкарца и жене и све то повезао и уткао у причу о Владимировој и Косариној чудесној љубави. Проф. др Васиљ Јововић се осврнуо темељно на све оне који су заслужни за реализацију овог значајног зборника, а своје обраћање завршио стиховима песникиње Милице Пакрач Успаванка љубави. Отац Јован Пламенац је говорио о свом првом сусрету са Светим Јованом Владимиром, преко покојног оца Богића Фемића, сетивши се како се кроз тридесет година његов светоназор променио и сазрео. Присетио се проналажења моштију Светога Краља, осврнуо се на градњу цркве на Румији. -Никада нећу заборавити пророчке ријечи митрополита Амфилохија, које је изговорио када смо први пут изнијели крст на врх Румије. Тада кад је на Митрополита пао први зрак излазећег Сунца, он је, поменувши легенду о камењу сакупљеном на Румији, рекао: `Сигуран сам да има довољно камења да се сагради црква.` И тако, девет година касније, показало се да камења заиста има довољно, рекао је отац Јован којиј је указао на посебне заслуге археолога мр Младена Загарчанина, који је након оца Јована темељним излагањем упутио све присутне у ток његовог истраживања и рада на лику и делу Светог Јована Владимира. Излагања су употпуњена богатим културно-уметничким програмом, а заједничарење је настављено трпезом љубави. СПЦ
  13. Промоцијом едиције „У спомен и славу Светог Јована Владимира“ у 10 томова у крипти храма почело је свечано обележавање друге годишњице освећења Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару. Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије прво се присетио самог почетка када је деведесетих година прошлог века до њега дошла Читанка о Светоме краљу Јовану Владимиру Светог владике Николаја, како је одмах било организовано њено прештампавање и отварање прве књижаре која носи име Светога Краља у Подгорици. -Оно што је тад започето, то је и настављено и ево, ту је ових девет књига у којима је сабрано све што је икада написано о Светом Јовану Владимиру и прије Светог владике Николаја и послије њега, а највише је текстова са великог међународног научног скупа одржаног септембра 2016. године, чак два тома, рекао је Митрополит, нагласивши да су на научном скупу учествовала звучна имена из Русије, Грчке, Бугарске, Македоније, Албаније… Владика се осврнуо на ток догађаја повратка цркве на Румији, о легенди у народу која каже да ће, када се сакупи довољно камења на врху Румије, црква ту и долетети. Тако је и морало бити. Присетио се древне традиције издизања крста Светог Јована Владимира на Румију, забране тог обичаја и његовог поновног оживљавања. Поменуо је оптужбе како се са храмом нарушава заједништво становника Бара, а супротно од тога, храм даје ону свеправославну димензију овом граду и овом народу. -Најљепша поема и најљепша књига, то је управо овај храм. У њега се преточило и оно што је написано и оно што није написано о Светом краљу Јовану Владимиру, закључио је митрополит Амфилохије. Протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, надовезао се на Митрополитове речи. -Све што радимо од кад угледамо свијет па док се не вратимо Богу на истину, разапети смо између својих жеља и ограничења, по чему се види да смо само људи. Иако никоме није падало на памет да ће ових књига бити 10, сасвим спонтано дошло је до овог броја, рекао је отац Гојко, ставивши акценат на паралелу између 10 томова књига и 10 векова јубилеја Светога Јована Владимира. Отац Гојко је посебно нагласио важност да се Свети Јован Владимир прикаже као супруг Косарин, да се стави акценат на њиховој љубави, управо због тога што смо сведоци данашњег времена када се деци протурају погрешна учења кроз разне уџбенике и школске програме. Отац Гојко се осврнуо на старозаветну причу о стварању света, на Песму над песмама, затим на Његошеве стихове о љубави између мушкарца и жене и све то повезао и уткао у причу о Владимировој и Косариној чудесној љубави. Проф. др Васиљ Јововић се осврнуо темељно на све оне који су заслужни за реализацију овог значајног зборника, а своје обраћање завршио стиховима песникиње Милице Пакрач Успаванка љубави. Отац Јован Пламенац је говорио о свом првом сусрету са Светим Јованом Владимиром, преко покојног оца Богића Фемића, сетивши се како се кроз тридесет година његов светоназор променио и сазрео. Присетио се проналажења моштију Светога Краља, осврнуо се на градњу цркве на Румији. -Никада нећу заборавити пророчке ријечи митрополита Амфилохија, које је изговорио када смо први пут изнијели крст на врх Румије. Тада кад је на Митрополита пао први зрак излазећег Сунца, он је, поменувши легенду о камењу сакупљеном на Румији, рекао: `Сигуран сам да има довољно камења да се сагради црква.` И тако, девет година касније, показало се да камења заиста има довољно, рекао је отац Јован којиј је указао на посебне заслуге археолога мр Младена Загарчанина, који је након оца Јована темељним излагањем упутио све присутне у ток његовог истраживања и рада на лику и делу Светог Јована Владимира. Излагања су употпуњена богатим културно-уметничким програмом, а заједничарење је настављено трпезом љубави. СПЦ View full Странице
  14. После вечерњег богослужења, под сводовима Богородичине цркве, хор Антифон и гостујући хор при Алмашком храму Свети Стефан Дечански, извели су неколико композиција духовне музике, под уметничким руководством диригената Милице Грубишић и Светлане Грујић. Светом Литургијом на сам дан Празника, 21. септембра 2018. године завршене су духовне свечаности Госпојински дани. Извор: Радио Беседа
  15. У навечерје празника, после празничног бденија, које је служио протојереј Владан Симић, уз саслужење протонамесеника Милована Миодраговића, Милорада Мировића и ђакона Александра Билића, кољиво и славски колач освештао је протојереј Владан Симић. Он је упутио срдачну пастирску поуку о великом празнику, уз славска честитања свим члановима хора, са жељом да Пресвету Богородицу још дуго година у здрављу душе и тела прослављају и да увек свим срцем поју у славу Божју, умножавајући стоструко даровани им талант. Срдачним поздравима, у име братства Светоуспенског храма очинским жељама придружио се и протонамесник Милорад Мировић, заблагодаривши проти на одвојеном времену и показаној љубави према овдашњој парохијској заједници. -ФОТОГАЛЕРИЈА- После вечерњег богослужења, под сводовима Богородичине цркве, хор Антифон и гостујући хор при Алмашком храму Свети Стефан Дечански, извели су неколико композиција духовне музике, под уметничким руководством диригената Милице Грубишић и Светлане Грујић. Светом Литургијом на сам дан Празника, 21. септембра 2018. године завршене су духовне свечаности Госпојински дани. Извор: Радио Беседа View full Странице
  16. Славска радост почела је свечаним празничним бденијем, 27. августа, које је служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован уз саслужење, протојереја - ставрофора др Зорана Крстића, ректора Богословије Свети Јован Златоусти и братства Саборног храма. Предивне речи тропара празника, испуњавале су простор храма, душе и срца верног народа: «Родивши, дјевство си сачувала, уснувши, свет ниси оставила Богородице; прешла си у живот, будући Мати Живота и молитвама Твојим избављаш од смрти душе наше.» Првохришћанска је вера, од Бога нам дата и од Светих Апостола предана, да славимо Бога и Његове Светитеље. Слављење Бога и Божијих угодника, јесте наш хришћански православни животни став, којим исповедамо веру своју у прави циљ и смисао нашег људског живота и овде на земљи и у вечности. Прослављање славе је, израз наше благодарности Богу за сва добра којима нас је обдарио и молитва Њему и Пресветој Богородици - да нас сачува од зла и да нас упути на прави пут у животу. На дан славе, 28. августа, звона Светоуспењског храма су огласила сабрање верног народа око Крви и Тела Господњег у Евхаристији. Свечану Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, уз саслужење свештенства града Крагујевца. У својој празничној беседи Преосвећени Владика Јован је рекао: „Срећан празник, срећна Слава овом Саборном храму, братству, колачарима и свима вама који сте данас сабрани на овом светом месту, ово је Саборни храм и то значи да он на помесном делу сабира све храмове. Данас, празнујемо Успеније Мајке Божије, дан када је она прешла из овог живота у онај вечни, непролазни. Њен прелазак није као наш, ми се пресељавамо душом, а Она је данас пресељена у вечни живот и душом и телом, она је вазнесена на небо, и заиста, заслужила је, јер нам је она Бога родила, она нам је Господа донела у овај свет, да би Он нас спасао, да бисмо и ми били тамо где је Она, а то је у Царству небеском. Сав значај и порука празника састоји се у предивном тропару који смо данас певали: „У рођењу си дјевство сачувала, у упокојењу си прешла из смрти у живот, преставила си се о смрти вечном животу, Мајко самога живота“, дивна порука браћо и сестре. Овим је казана велика и света истина, која даје смисао тајни и нашег рођења, нашег живљења, нашег умирања и нашег престављања вечном животу. У Њој, која је Христа Бога родила, и родивши Дјева остала, открива се највећа тајна људског живљења, људског живота. Пресвета Богородица није могла да умре, јер је имала пуноћу живота у себи. Ко умире? Умире онај који у себи нема пун живот. Пун живот сваког човека је, ако је његов живот испуњен Богом, ако човек носи Бога у себи. Док је тај живот у нама, ми трајемо, а када нестане, кад га Бог одузме, кад одузме тај дух и дах којим нас је задахнуо, онда нестајемо на овом свету, тело се враћа у земљу, а дух се враћа Богу који га је дао... Пресвета Богородица названа је „широм од небеса“, шира је и од неба и од земље, њено крило је шире и загрљај већи. Не може човек да се изговара да нема места у крилу Мајке Божије. Такав човек који мисли да нема места у крилу Мајке Божије, он нема Бога у себи...Пресвета Богомајка прима наше молитве, али их прима у зависности каква је наша вера. Ако је наша молитва упућена Мајци Божијој кроз веру, она ће нам помоћи. Ми треба да живимо том вером, и да вером показујемо на делу да верујемо у Бога, Мајку Божију, да верујемо у Цркву Христову, обиље њене Богомајчинске милости излива се на нас, а посебно на мајке, јер на мајци стоји кућа“... Радост празника употпуњена је приступањем великог броја верног народа Светој Чаши. После свечане литије око Саборног храма коју је предводио Преосвећени Владика са свештенством и верним народом, пререзан је славски колач и освећено жито. Празнично славље је настављено послужењем за верни народ и свечаним славским ручком. И ове године житељи града Крагујевцу имали су прилике да посете „Смотру народног стваралаштва“, која је била приређена заслугом Градске туристичке организације, у порти Саборне цркве од 11 до 19 часова. У 17 часова одслужен је акатист Пресветој Богородици, а у 18 часова, организовано је Великогоспојинско вече, уз присуство Преосвећеног Владике Јована. Академију је отворио протојереј – ставрофор Жељко Ивковић, Архијерејски намесник младеновачки, беседом о Пресветој Богородици. Славље је настављено сплетом песама и игара Шумадије - ЦНТК Абрашевић, са солистом, мајстором фруле Милинком Ивановићем – Црним. Песме Војислава Илића Млађег, Владислава Петковића – Диса, поему „Вечна стража“ Милутина Бојића, произнео је глумац Милош Крстовић, молитву Пресветој Богородици, произнела је глумица Јасмина Димитријевић, а песму Плач Матере Божије, изговорио је дечак Тодор Јовановић. Извор: Српска Православна Црква
  17. Поред многих духовних светковина у многим православним светињама у славу Бога Тројичног, овде у Крагујевцу у првопрестолном граду слободне Србије, благословом првојерарха Епархије шумадијске Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, братство Саборног храма, уз свесрдну помоћ Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама при Министарству правде, организовало је девете по реду, Великогоспојинске духовне свечаности. Славска радост почела је свечаним празничним бденијем, 27. августа, које је служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован уз саслужење, протојереја - ставрофора др Зорана Крстића, ректора Богословије Свети Јован Златоусти и братства Саборног храма. Предивне речи тропара празника, испуњавале су простор храма, душе и срца верног народа: «Родивши, дјевство си сачувала, уснувши, свет ниси оставила Богородице; прешла си у живот, будући Мати Живота и молитвама Твојим избављаш од смрти душе наше.» Првохришћанска је вера, од Бога нам дата и од Светих Апостола предана, да славимо Бога и Његове Светитеље. Слављење Бога и Божијих угодника, јесте наш хришћански православни животни став, којим исповедамо веру своју у прави циљ и смисао нашег људског живота и овде на земљи и у вечности. Прослављање славе је, израз наше благодарности Богу за сва добра којима нас је обдарио и молитва Њему и Пресветој Богородици - да нас сачува од зла и да нас упути на прави пут у животу. На дан славе, 28. августа, звона Светоуспењског храма су огласила сабрање верног народа око Крви и Тела Господњег у Евхаристији. Свечану Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, уз саслужење свештенства града Крагујевца. У својој празничној беседи Преосвећени Владика Јован је рекао: „Срећан празник, срећна Слава овом Саборном храму, братству, колачарима и свима вама који сте данас сабрани на овом светом месту, ово је Саборни храм и то значи да он на помесном делу сабира све храмове. Данас, празнујемо Успеније Мајке Божије, дан када је она прешла из овог живота у онај вечни, непролазни. Њен прелазак није као наш, ми се пресељавамо душом, а Она је данас пресељена у вечни живот и душом и телом, она је вазнесена на небо, и заиста, заслужила је, јер нам је она Бога родила, она нам је Господа донела у овај свет, да би Он нас спасао, да бисмо и ми били тамо где је Она, а то је у Царству небеском. Сав значај и порука празника састоји се у предивном тропару који смо данас певали: „У рођењу си дјевство сачувала, у упокојењу си прешла из смрти у живот, преставила си се о смрти вечном животу, Мајко самога живота“, дивна порука браћо и сестре. Овим је казана велика и света истина, која даје смисао тајни и нашег рођења, нашег живљења, нашег умирања и нашег престављања вечном животу. У Њој, која је Христа Бога родила, и родивши Дјева остала, открива се највећа тајна људског живљења, људског живота. Пресвета Богородица није могла да умре, јер је имала пуноћу живота у себи. Ко умире? Умире онај који у себи нема пун живот. Пун живот сваког човека је, ако је његов живот испуњен Богом, ако човек носи Бога у себи. Док је тај живот у нама, ми трајемо, а када нестане, кад га Бог одузме, кад одузме тај дух и дах којим нас је задахнуо, онда нестајемо на овом свету, тело се враћа у земљу, а дух се враћа Богу који га је дао... Пресвета Богородица названа је „широм од небеса“, шира је и од неба и од земље, њено крило је шире и загрљај већи. Не може човек да се изговара да нема места у крилу Мајке Божије. Такав човек који мисли да нема места у крилу Мајке Божије, он нема Бога у себи...Пресвета Богомајка прима наше молитве, али их прима у зависности каква је наша вера. Ако је наша молитва упућена Мајци Божијој кроз веру, она ће нам помоћи. Ми треба да живимо том вером, и да вером показујемо на делу да верујемо у Бога, Мајку Божију, да верујемо у Цркву Христову, обиље њене Богомајчинске милости излива се на нас, а посебно на мајке, јер на мајци стоји кућа“... Радост празника употпуњена је приступањем великог броја верног народа Светој Чаши. После свечане литије око Саборног храма коју је предводио Преосвећени Владика са свештенством и верним народом, пререзан је славски колач и освећено жито. Празнично славље је настављено послужењем за верни народ и свечаним славским ручком. И ове године житељи града Крагујевцу имали су прилике да посете „Смотру народног стваралаштва“, која је била приређена заслугом Градске туристичке организације, у порти Саборне цркве од 11 до 19 часова. У 17 часова одслужен је акатист Пресветој Богородици, а у 18 часова, организовано је Великогоспојинско вече, уз присуство Преосвећеног Владике Јована. Академију је отворио протојереј – ставрофор Жељко Ивковић, Архијерејски намесник младеновачки, беседом о Пресветој Богородици. Славље је настављено сплетом песама и игара Шумадије - ЦНТК Абрашевић, са солистом, мајстором фруле Милинком Ивановићем – Црним. Песме Војислава Илића Млађег, Владислава Петковића – Диса, поему „Вечна стража“ Милутина Бојића, произнео је глумац Милош Крстовић, молитву Пресветој Богородици, произнела је глумица Јасмина Димитријевић, а песму Плач Матере Божије, изговорио је дечак Тодор Јовановић. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  18. Пред завршетак свете Литургије старешина храма Светог оца Николаја протојереј Јован Милановић принео је колач Господу, у славу и част Светог пророка Илије, а затим га и преломио са Преосвећеним Епископом сремским г. Василијем. На крају, владика Василије се обратио присутном народу пожелевши срећан празник свима који славе, а затим поделио нафору и примио честитке од својих епархиота и присутних гостију. Извор: Срспка Православна Црква
  19. На празник Светог пророка Илије, 2. августа 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије литургијски је прославио крсну славу. Преосвећени Епископ је началствовао светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Светог оца Николаја у Сремским Карловцима уз саслуживање свештенства и верног народа. Са балкона Саборног храма појали су чланови Карловачке школе црквеног појања. Пред завршетак свете Литургије старешина храма Светог оца Николаја протојереј Јован Милановић принео је колач Господу, у славу и част Светог пророка Илије, а затим га и преломио са Преосвећеним Епископом сремским г. Василијем. На крају, владика Василије се обратио присутном народу пожелевши срећан празник свима који славе, а затим поделио нафору и примио честитке од својих епархиота и присутних гостију. Извор: Срспка Православна Црква View full Странице
  20. После свете Литургије предстојатељ Српске Цркве је осветио и преломио славски колач у славу и част Светог деспота Стефана. Славски тропар отпојао је хор Светог деспота Стефана који учествује у свим богослужењима у цркви Светог Марка. Старешини храма протојереју-ставрофору Трајану Којићу и члановима хора, којим диригује проф. Предраг Миодраг, и свим вернима, Свјатјејши је честитао славу и у надахнутој беседи подсетио на славне српске владаре који су служили Богу и народу, подигли многе српске задужбине, а међу њима и о Божјем угоднику Светом деспоту Стефану. -Ономе коме је Господ много дао, од њега ће много и тражити, и ми се не можемо изговарати како нисмо имали примере на које бисмо се могли угледати, истакао је Свјатјејши и додао да данас треба да чинимо добро на славу Господњу, угледајући се на све свете и Светог деспота Стефана. Поред благоверног народа, литургијском сабрању је присуствовао и г. Никола Селаковић, генерални секретар Председника Републике Србије. Извор: Српска Православна Црква
  21. У београдској цркви Светог Марка један од три параклиса посвећен је Светом деспоту Стефану Лазаревићу. Поводом славе параклиса Светог деспота Стефана, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 1. августа 2018. године светом архијерејском Литургијом у цркви Светог Марка у Београду. На торжественој Литургији су саслуживали протојереји-ставрофори Михаило Арнаут, Радич Радичевић и Станко Трајковић, протојереји Сава Поповић, Милош Миловановић и Милан Радовић, јереји Слободан Хаџи-Петровић и Миодраг Ристић, протођакон Драгиша Ђокић, као и ђакони Драган Танасијевић и Драган Ашковић. Прилог радија Слово љубве -ФОТОГАЛЕРИЈА- После свете Литургије предстојатељ Српске Цркве је осветио и преломио славски колач у славу и част Светог деспота Стефана. Славски тропар отпојао је хор Светог деспота Стефана који учествује у свим богослужењима у цркви Светог Марка. Старешини храма протојереју-ставрофору Трајану Којићу и члановима хора, којим диригује проф. Предраг Миодраг, и свим вернима, Свјатјејши је честитао славу и у надахнутој беседи подсетио на славне српске владаре који су служили Богу и народу, подигли многе српске задужбине, а међу њима и о Божјем угоднику Светом деспоту Стефану. -Ономе коме је Господ много дао, од њега ће много и тражити, и ми се не можемо изговарати како нисмо имали примере на које бисмо се могли угледати, истакао је Свјатјејши и додао да данас треба да чинимо добро на славу Господњу, угледајући се на све свете и Светог деспота Стефана. Поред благоверног народа, литургијском сабрању је присуствовао и г. Никола Селаковић, генерални секретар Председника Републике Србије. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  22. Свјатјејшем су саслуживали Преосвећени Епископ ремезијански Стефан, викар Патријарха српског; архимандрит Михаило, настојатељ манастира Јовање код Ваљева; старешина руског храма протојереј Виталиј Тарасјев; протојереј-ставрофор Бранко Топаловић, ахијерејски намесник београдски други; протојереј Небојша Тополић, старешина Богородичине цркве у Земуну; јеромонах Стефан, сабрат манастира Сланци; јереји Арсеније Арсенијевић, старешина Вазнесенске цркве; Иван Делић, Епархија банатска; и Михаило Рапајић, први парох при храму Покрова Пресвете Богородице, као и протођакон Стеван Рапајић и ђакон Владимир Руменић. Епископ шабачки г. Лаврентије узео је молитвено учешће у светој Литургији. Од самог отварања храма Свете Тројице, Подворја Московске Патријаршије, христољубиви Руси и Срби, верници из више епархија наше Свете Цркве, целивали су икону Светог цара Николаја и Богородице Бајталске која ових дана походи српске светиње. О царским страдалницима читао је Зоран Дабић, главни олтарник Светотројичиног руског храма и руководилац радионице иконописања „Aндреј Рубљов“. Предстојатељ Српске Цркве је принео бекрвну жртву и причестио верне светим Тајнама. Из путира су причешћивали Епископ ремезијански г. Стефан и архимандрит Михаило. Свјатјејши је осветио и преломио славски колач у славу и час Светох мученика Романових; славске дарове припремили су господа Горан Ђорђевић, Љубиша Савић и Дејан Милошевић из Петровца на Млави. Божанској Литургији присуствовали су министар за технолошки развој и иновације у Влади Републике Србије Ненад Поповић; др Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама са саветником др Марком Николићем; г. Денис Кундљејев, отправник послова, и г. Александар Конанихин, први саветник и аташе за културу Амбасаде Руске Федерације у Београду; г. Александар Лесин, заменик шефа Трговинског представништва Руске Федерације у Србији; г. Димитриј Малешев, својевремено директор копаније НИС; припадници Војске и Полиције Републике Србије; припадници Балканске козачке војске која негује традиције руских козака, као и непрегледна река сабраног света. Крсни ход и молебан за Светог цара Николаја После величанствене Литургије на којој су одговарали верни сабрани тик један уз другог у цркви Свете Тројице, као и у порти и испред цркве Светог апостола и јеванђелисте Марка - предвођена Патријархом српским и епископима шабачким Лаврентијем и ремезијанским Стефаном, молитвено је кренула дугачка литија од руске цркве поред Народне скупштине према споменику страстотрепцу Николају Другом Романову. Литији су се придружили представници градске власти са замеником градоначелника г. Гораном Весићем, благоверни народ Београда и Србије. Код споменика је одржан молебан, а потом се непрегледној маси света обратио Патријарх српски г. Иринеј који је казивао о цару Николају Романову рођеном на дан страдалног и праведног Јова, који је изнад свега у себи носио Господа и љубав према руској отаџбини, руском народу и својој породици. Свјатјејши је потом казивао о страдалној Русији и ондашњем режиму без Бога, као и о њеном васкрсењу по повратку Богу. -Да Господ подари Светом цару Николају радост у Царству Божјем и нека његовим молитвама Господ Бог подари благослов Русији и васцелом православном свету, казао је, између осталог, Патријарх српски г. Иринеј. Молитвеном скупу обратио се и министар Ненад Поповић. У културно-уметничком програму наступили су Јован Арејев, ученик шестог разреда, и хор Подворја Московске Патријаршије који је отпевао Величаније цару Николају. У Скупштини Града Београда градоначелник српске престонице проф. др Зоран Радојичић поздравио је речима добродошлице Његову Светост и све учеснике празничног догађаја и у наставку приредио свечани пријем. Извор: Српска Православна Црква
  23. Поводом 100-годишњице погубљења Свете царске продоице Романов, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 17. јула 2018. године торжественом архијерејском Литургијом у руској Светотројичиној цркви на Ташмајдану, после које је преводио величанствену литију београдским улицама до споменика цару Николају у центру престонице. Прилог радија Слово љубве (1) Прилог радија Слово љубве (2) -ФОТОГАЛЕРИЈА- Свјатјејшем су саслуживали Преосвећени Епископ ремезијански Стефан, викар Патријарха српског; архимандрит Михаило, настојатељ манастира Јовање код Ваљева; старешина руског храма протојереј Виталиј Тарасјев; протојереј-ставрофор Бранко Топаловић, ахијерејски намесник београдски други; протојереј Небојша Тополић, старешина Богородичине цркве у Земуну; јеромонах Стефан, сабрат манастира Сланци; јереји Арсеније Арсенијевић, старешина Вазнесенске цркве; Иван Делић, Епархија банатска; и Михаило Рапајић, први парох при храму Покрова Пресвете Богородице, као и протођакон Стеван Рапајић и ђакон Владимир Руменић. Епископ шабачки г. Лаврентије узео је молитвено учешће у светој Литургији. Од самог отварања храма Свете Тројице, Подворја Московске Патријаршије, христољубиви Руси и Срби, верници из више епархија наше Свете Цркве, целивали су икону Светог цара Николаја и Богородице Бајталске која ових дана походи српске светиње. О царским страдалницима читао је Зоран Дабић, главни олтарник Светотројичиног руског храма и руководилац радионице иконописања „Aндреј Рубљов“. Предстојатељ Српске Цркве је принео бекрвну жртву и причестио верне светим Тајнама. Из путира су причешћивали Епископ ремезијански г. Стефан и архимандрит Михаило. Свјатјејши је осветио и преломио славски колач у славу и час Светох мученика Романових; славске дарове припремили су господа Горан Ђорђевић, Љубиша Савић и Дејан Милошевић из Петровца на Млави. Божанској Литургији присуствовали су министар за технолошки развој и иновације у Влади Републике Србије Ненад Поповић; др Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама са саветником др Марком Николићем; г. Денис Кундљејев, отправник послова, и г. Александар Конанихин, први саветник и аташе за културу Амбасаде Руске Федерације у Београду; г. Александар Лесин, заменик шефа Трговинског представништва Руске Федерације у Србији; г. Димитриј Малешев, својевремено директор копаније НИС; припадници Војске и Полиције Републике Србије; припадници Балканске козачке војске која негује традиције руских козака, као и непрегледна река сабраног света. Крсни ход и молебан за Светог цара Николаја После величанствене Литургије на којој су одговарали верни сабрани тик један уз другог у цркви Свете Тројице, као и у порти и испред цркве Светог апостола и јеванђелисте Марка - предвођена Патријархом српским и епископима шабачким Лаврентијем и ремезијанским Стефаном, молитвено је кренула дугачка литија од руске цркве поред Народне скупштине према споменику страстотрепцу Николају Другом Романову. Литији су се придружили представници градске власти са замеником градоначелника г. Гораном Весићем, благоверни народ Београда и Србије. Код споменика је одржан молебан, а потом се непрегледној маси света обратио Патријарх српски г. Иринеј који је казивао о цару Николају Романову рођеном на дан страдалног и праведног Јова, који је изнад свега у себи носио Господа и љубав према руској отаџбини, руском народу и својој породици. Свјатјејши је потом казивао о страдалној Русији и ондашњем режиму без Бога, као и о њеном васкрсењу по повратку Богу. -Да Господ подари Светом цару Николају радост у Царству Божјем и нека његовим молитвама Господ Бог подари благослов Русији и васцелом православном свету, казао је, између осталог, Патријарх српски г. Иринеј. Молитвеном скупу обратио се и министар Ненад Поповић. У културно-уметничком програму наступили су Јован Арејев, ученик шестог разреда, и хор Подворја Московске Патријаршије који је отпевао Величаније цару Николају. У Скупштини Града Београда градоначелник српске престонице проф. др Зоран Радојичић поздравио је речима добродошлице Његову Светост и све учеснике празничног догађаја и у наставку приредио свечани пријем. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
×
×
  • Create New...